Povodom prethodne tačke nije bilo amandmana. Uvažili smo zahtev Vlade da se reguliše putem javnog duga neisplaćene penzije zaposlenima, osiguranicima po osnovu toga što su bili zaposleni. Ukupan dug po tom je 23,5 milijarde, a u pitanju je jedna i po neisplaćena penzija. Tu je dat rok od tri godine.
Što se tiče zemljoradnika, radi se o 20,5 penzija koje nisu isplaćene. Ukupan dug je 20 milijardi. Predlažemo da se taj dug namiri u istom roku kao što se namiruje dug prema penzionerima koji su bili nekada zaposleni.
Znači, samo tražimo da se promeni član 4. ovog predloga zakona i to u onom delu gde se određuju rokovi, pošto je to kod zaposlenih bilo u januaru, ovde ste zauzeli stav da to bude u februaru. Mi smo to prihvatili, znači rokovi su 20. februar 2006, 20. februar 2007. i 20. februar 2008. godine. Razlikujemo se, praktično, za dve godine i u visini onoga što dospeva na godišnjem nivou. Vlada je to podelila svake godine na jednu petinu i poslednji rok je 20. februar 2010. godine.
Mi smatramo, i jedni i drugi su bili obavezno osigurani, država ih je naterala da budu obavezno osigurani. I jednima i drugima država duguje, kao što vidite, to je približno isti iznos, zaposlenima jednu i po penziju, a ovima 20 penzija. Oni su jednaki i ravnopravni u svojim pravima u skladu sa zakonom, pošto mi sada zakonom treba da promovišemo tu jednakost i ravnopravnost. Mislimo da je prihvatljivo da u istim rokovima i budu namirena njihova potraživanja. Zato smo podneli ovaj amandman.
Nadam se da su ovi razlozi sasvim dovoljni da shvatite da treba da se podrži ovaj amandman. Mene čudi da to Vlada nije prihvatila, jer ne vidim koji bi bio opravdani razlog da se pravi ova podela. Sredstva su ista. Statusni deo je isti. Kod zaposlenih to osiguranje postoji već 90 godina. Ranije, to je bilo 1921. Zakon o namesništvu itd. Zemljoradnici su 1985. godine nasilno ugurani u ovaj sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. Oni su pre toga imali samo zdravstveno osiguranje kao obavezno.
U jednom periodu od osamdeset i neke godine bila je data mogućnost dobrovoljnog PIO osiguranja preko osnovnih organizacija, kooperanata, zadruga itd. Onda je 1985. godine, a možda sam čak i pogrešio godinu, nije u krajnjem slučaju ni bitno, vođena jedna velika akcija da i oni idu u obavezno osiguranje i na silu su ugurani zemljoradnici u to osiguranje. Sada niko iz toga ne može da izađe.
Država preuzima obavezu, pa preuzima obavezu. Na stranu to što je katastarski prihod, mali su prihodi tog fonda, velika je dubioza, ne može da se namiri, a i na stranu ta činjenica što su i penzije u tom sistemu osiguranja više nego simbolične. Smatramo da budžet Republike Srbije, kada već definiše javni dug, mora da uzme u obzir i ovu činjenicu. Ne vidimo nijedan opravdani razlog zašto bi postojala podela između ove dve kategorije penzionera. Nema razloga.
Pozivam poslanike da prihvate ovo. Od ovoga neće biti nikakve štete, samo ćemo da pokazujemo da kao Narodna skupština ne delimo građane prema socijalnom poreklu, statusu i na drugi način. A da vas ne podsećam ovde, puna usta svima kako čuvaju seljake itd. Hajde na ovome da počnemo da čuvamo seljake.
