Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 1/3 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Novaković, Suzana Grubješić, Ksenija Milivojević i Dragan Rafailović.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA I PENZIJSKIM PLANOVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miloljub Albijanić, Zoran Anđelković, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Dragoljub Stamenković i Veroljub Arsić, kao i amandmane Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić pisanim putem povukao je amandman na član 39. Predloga zakona.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 146. stav 2. Poslovnika, odbacio kao neblagovremene amandmane narodnog poslanika Suzane Grubješić na članove 23, 27, 30, 31, 39, 46. i 51.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Jedno obaveštenje: 41. sednica Odbora za pravosuđe i upravu biće održana u četvrtak, 22. septembra 2005. godine, sa početkom u 10,30 časova u sali na trećem spratu.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Vi ste, gospodine predsedavajući, pročitali ko je podneo amandmane na ovaj predlog zakona. Pročitali ste stav Zakonodavnog odbora da su pretežno svi amandmani pravno mogući. Verovatno ste pročitali stav nadležnog odbora da se ne prihvataju ovi amandmani. Ali, mi nemamo mišljenje Vlade povodom ovih amandmana.

Po hitnom postupku, Vlada nema obavezu da da svoje mišljenje, a na sednici će dostaviti svoje mišljenje.

Znate li zbog čega postavljam ovo pitanje? To je u direktnoj vezi sa ovim amandmanom zbog koga sam izašao za ovu govornicu. Ne vidim razlog zbog čega Vlada ne bi prihvatila ovaj amandman.
Pre nego što krenemo sa raspravom u pojedinostima, bilo bi dobro da neko iz Vlade makar pošalje papir, pošto više ne smeju da dođu i da nas obaveste - prihvatamo ovaj amandman, ovaj ne prihvatamo, da znamo kada obrazlažemo dokle da obrazlažemo.
Džaba je da 15 minuta obrazlažem ovaj amandman ovde kada nema nikoga iz Vlade, a možda u danu za glasanje dobijemo obaveštenje da je Vlada prihvatila ovaj amandman. Koja je onda efikasnost i koja je bila svrha promene našeg Poslovnika?
Ali, dobro, pošto ste zaključili da na ovaj način radite, smatraću da Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Za početak da navedemo da se nalazimo na drugoj tački dnevnog reda, to je Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. To je u režiji Mlađana Dinkića treći stub PIO.
Član 4. reguliše pravnu formu društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Vlada, sudeći po izgledu i tekstu člana 4. Predloga zakona, smatra da to treba biti zatvoreno akcionarsko društvo, da osnivači mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica, da domaće pravno lice sa većinskim državnim kapitalom ne može biti osnivač, izuzetno banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači organa društva za upravljanje. Poslednji stav – pravna i fizička lica mogu biti akcionari samo u jednom društvu za upravljanje.
Mi smo podneli amandman i tražimo da se ceo član 4. promeni, da dobije drugačiji izgled, mnogo precizniji, mnogo jasniji. On bi morao da glasi ovako: "Društvo za upravljanje je privredno društvo koje se osniva i posluje kao akcionarsko društvo".
Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase:
"Osnovni kapital društva za upravljanje ne može da se obezbeđuje preko javne emisije akcija.
Akcije društva za upravljanje su obične akcije na ime.
Društvo za upravljanje ne može da izdaje prioritetne akcije."
Tražili smo da se poslednji stav ovog člana, u varijanti Vlade, promeni i da glasi: "Pravno i fizičko lice može biti akcionar samo u jednom društvu za upravljanje."
Kao što vidite, ovo je samo preciziranje onoga što je verovatno bila ideja predlagača, ali mnogo jasnije, ne toliko zbog same sadržine člana 4. Predloga zakona, već zbog pravnog statusa, pravnog položaja društva za upravljanje koje se odslikava u sledećim odredbama ovog predloga zakona.
Siguran sam, da je predstavnik Vlade ovde, i da je kojim slučajem čitao amandmane i da zna tekst zakona, da bi ovaj amandman prihvatio, jer stvarno ne postoji nijedan razlog zašto se ovaj amandman ne bi prihvatio.
Kad sam već ovde za ovom govornicom, moram da ukažem zbog čega je usvajanje ovog amandmana važno, a sa gledišta sledećih članova ovog zakona. Važno je da bi se smanjio uticaj Narodne banke Srbije. Od kad je DOS došao na vlast, bez obzira na izgled, veličinu, suština se nije promenila. Gde su finansije, tu je G17 plus. Narodna banka Srbije dobila je totalni primat u odnosu na banke, apsolutnu vlast u odnosu na osiguravajuća društva, značajno se pita kod hartija od vrednosti, a evo sada, i kod dobrovoljnih penzijskih fondova.
Narodna banka Srbije postala je alfa i omega svega i svačega. Nema tu više ni komisije za hartije od vrednosti, nema više ni Ministarstva finansija, kao nadležnog državnog organa, pa bilo ono direktno, bilo neka njegova uprava.
A, ovde se radi potpuno o poslovima iz nadležnosti državne uprave u onom delu gde se obezbeđuje sigurnost poslovanja ovih društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.
Vrlo je važno da ti fondovi budu pod rigoroznom kontrolom države, zato što rade sa imovinom fizičkih lica, imovinom koja se izdvaja, uvećava, čuva za onaj dan kada član dobrovoljnog penzijskog fonda treba da bude korisnik svojih sredstava, treba da raspolaže svojim sredstvima koja se privremeno vode na nekom računu dobrovoljnog penzijskog fonda.
Na 20 i nešto mesta u ovom zakonu stoji odredba da je Narodna banka Srbije dužna da bliže propiše, tako da ona propisuje i kada je u pitanju kadrovska politika, i kada su u pitanju pravila poslovanja, pravila investiranja, mogućnosti investiranja, obim investiranja. Sve zavisi od guvernera Narodne banke Srbije.
To bi bilo - što Mlađa propusti, to Jelašić dočeka, ili da to naši ljudi shvate "što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji". Takvo uplitanje, ipak, izvršne vlasti ne može da se odobri u Narodnoj skupštini.
Mi smo podneli vrlo malo amandmana na ovaj predlog zakona zbog dva razloga. Prvi je razlog što sa odgovarajućim brojem amandmana želimo da ukažemo na promašen koncept ovog zakona i da dobijemo vreme da javnost u Srbiji obavestimo šta se dešava sa dobrovoljnim penzijskim fondom. Mi se kao stranka zalažemo za formiranje tog fonda i za taj treći stub osiguranja, ali ne na ovaj način kako je to Mlađan Dinkić osmislio.
On je osmislio sledeći način dobrovoljnog penzijskog osiguranja: da navodno po principu slobodnog izbora svaki građanin može da odluči da li će biti član nekog dobrovoljnog penzijskog fonda, da uđe u sistem tog dobrovoljnog penzijskog osiguranja, da uplaćuje prema svom prohtevu odgovarajući iznos i tako se stvara utisak kod najvećeg broja građana Srbije – pa da, šta to nas briga, to su njihova sredstva, oni ulažu, kako će oni da prođu to nas ne interesuje. To bi otprilike bio rezon kao kod Dafine i Jezde, pa ako su stradali, stradali su i preuzeli onaj rizik, kao što reče onaj Vlatković, guverner: "Pa, niko ih nije terao da na silu idu tamo, nego su dobrovoljno otišli, i to je bio rizik".
Kod publike treba da se stvori utisak: pa, što bismo mi to sad nešto posebno regulisali kad "koliko para, toliko muzike", ko ima para, on će i da ulaže, on će da koristi to pravo, tj. svoju imovinu u određenom trenutku. Zašto bi se država tu toliko petljala?
Onda ima i drugih mišljenja, koja kažu - da, to je dostupno svakome, neko će da ulaže po 200-300 evra, neko će da ulaže 20 evra, kao svoj doprinos; zašto bismo mi sada ulazili u te imovinske stvari pojedinca?
Međutim, ovde se krije jedna velika podvala. Ovde se krije podvala po sistemu da verovatno 11 što fizičkih što pravnih lica, ukoliko obezbedi taj osnivački kapital koji je ove predviđen sa milion evra, formira društvo za upravljanje. To društvo za upravljanje osmišljava dobrovoljni penzijski fond, građani postaju članovi, naravno ukoliko žele, preuzimaju neku obavezu, uplaćuju te doprinose, ali to društvo za upravljanje uzima 5%. Ovde čak postoji jedna odredba da društvo za upravljanje nije čak dužno da vodi evidenciju, može te poslove da poveri nekome drugome.
Prevara se kompletira na taj način što, kada se vidi gde dobrovoljni penzijski fond može da ulaže svoja sredstva, koja obezbeđuje preko doprinosa članova, gde će se pretvoriti pretežno u hartije od vrednosti, državne hartije od vrednosti.
Znači, Mlađan Dinkić je osmislio da ne treba on da se zadužuje kod komercijalnih banaka, ne treba on da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda. On može lepo da se zadužuje emisijom dužničkih hartija od vrednosti, pa da li je to Republika Srbija, Narodna banka Srbije, neka komercijalna banka (doći ćemo i do tog člana koji reguliše poslovanje), a pošto je država najveći garant, najmanji je rizik kada se kupuju hartije od vrednosti čiji je izdavalac država ili neki paradržavni organ, nije to, u krajnjem slučaju, ni bitno. Na taj način ona obezbeđuje finansijska sredstva za ubuduće, da pokazuje, verovatno, sposobnost da prevaziđe probleme likvidnosti tekućeg finansiranja.
Zašto je to spokojno za sledećih desetak godina? Zato što je sasvim sigurno da za sledećih 10 godina niko neće biti korisnik iz tog dobrovoljnog penzijskog fonda, jer pod nekim uslovima se ta sredstva koriste, iako su ona uvek imovina člana dobrovoljnog penzijskog društva, odnosno fonda. To je ta cela matematika.
Ako se imaju u vidu i oni modaliteti kako su zaštićeni podaci o poslovanju, i ako se ima u vidu da nema nikakvih ograničenja, neće u početku, ali verovatno 3-5 firmi ili 3-5 interesnih organizacija već planiraju da se uključe u ovaj sistem, da manipulišu slobodnim sredstvima.
To će uvek biti slobodna sredstva, da znate, dokle god nema neke konkretne obaveze tog dobrovoljnog penzijskog fonda, pa će tu doći pare i sa Kipra, tu će doći i neka druga sredstva.
Praktično će se legalizovati perionica para za pojedince, ne za običnog čoveka koji može ulagati 20, 50 do 100 evra mesečno da uplaćuje za svoje dobrovoljno mesečno penzijsko osiguranje ili invalidsko osiguranje. Ne, nego oni garagani, oni veliki koji primaju po 200-300 hiljada evra mesečno platu, oni će biti zaštićeni ko medvedi.
Dobrovoljni penzijski fond nije pravno lice, on formalno-pravno ne može da odgovara ni za svoje obaveze, jer dobrovoljni penzijski fond i ne ulazi u neke obligacije. U obligacije ulazi društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Tu postoji praktično formalno-pravno zaštita imovine, obezbeđen rudnik i sredstva za finansiranje svih ovih novotarija Mlađana Dinkića, nekih odabranih banaka i nekih budućih odabranih penzionih fondova. To je cela igra.
Stvarno običan građanin može da kaže – pa, to nas uopšte ne interesuje, zašto bismo se mi koji nikada tamo nećemo biti dobrovoljno osigurani sada brinuli kako će da posluje dobrovoljni penzijski fond. E, u tome se ogleda najveća prevara. Osnivački kapital za osnivanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je na niskom nivou - samo milion evra.
Koje beneficije stiču osnivači tog društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ne može ni da se sagleda u ovom trenutku. Sa ovih nekoliko amandmana mi samo želimo da ukažemo na elementarne propuste u ovom zakonu koji ima pogrešnu koncepciju. Vi tačno od odredbe do odredbe koja govori o kadrovima, o organizaciji itd, možete pored svakog člana da stavite ime i prezime nekog čoveka iz Republike...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Koji su uslovi u pogledu menadžerstva, koji su uslovi u pogledu banke, sve može da se prevede na ime i prezime i naziv i nije potrebno da se tumači ova ovakva komplikovana opšta norma. Ovde ima čak i preterivanja u odnosu na praksu koja postoji kod drugih zemalja sa ovakvim ili sličnim fondom.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodine Mihailoviću, malopre ste objašnjavali kolegi Krasiću kako prema Poslovniku ministri nisu u obavezi da budu ovde kada se raspravlja o zakonima po hitnom postupku ...

Oprostite, samo ispravka, nisam rekao da nisu obavezni da budu ovde, već da nisu obavezni da Vlada daje mišljenje kada je postupak hitan.

Dobro, i jedno i drugo, vidim i da ih nema ovde i da nemamo mišljenje Vlade. To ako jeste tako, to je još jedan od dokaza koliko ste loš Poslovnik usvojili. Doduše, stoji u Poslovniku i obaveza ministara da periodično sede ovde i da odgovaraju narodnim poslanicima na teme koje interesuju narodne poslanike. To je samo nešto što je napisano u Poslovniku.
Bez obzira na to što Vlada, eto, nije morala da nas obavesti o svom mišljenju, mi mislimo da to jeste bilo neophodno, a pogotovo kada se radi o jednom zakonu koji je potpuna novina u pravnom sistemu Srbije.
Inače, bilo bi normalno i uobičajeno ako narodni poslanik podnese amandman i ovde ga obrazlaže, obrazlaže ga, između ostalog, zbog toga da bi predstavnik Vlade eventualno prihvatio te argumente, pa da prihvati i amandman, ili da taj isti predstavnik Vlade izađe i da odgovori svojim argumentima narodnom poslaniku koji, takođe, ima mogućnost da kaže – odustajem od amandmana.
Naravno, takva komunikacija u ovom parlamentu ne postoji, bez obzira što se vi hvalite nekim posebnim uspesima i u demokratizaciji i u donošenju zakona. Možete da donesete koliko god hoćete zakona, kada ne učestvujete u raspravi vi iz vladajuće većine. Niste tu čak ni da slušate, a kamoli da učestvujete u raspravi o zakonima koji se donose u ovom parlamentu.
Dakle, mi danas govorimo o Predlogu zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Ovo jeste novina u našem pravnom sistemu, ali mi srpski radikali nismo fascinirani, kako je pokušao ovde ministar da nam priča o ovoj novotariji, zato što je SRS, sigurna sam, jedina stranka koja u svom programu odavno već ima predviđeno i dobrovoljno penzijsko osiguranje, i prvi i drugi stub itd.
Dakle, nama to nije strano, ali mi bismo to rešili na jedan mnogo bolji način, kako bi građani Srbije koji će koristiti dobrovoljne penzijske fondove od njih imali zaista koristi i gde bi bili sigurni da će njihova sredstva biti na pravi način čuvana i na pravi način njima dostupna u momentu kada budu spremni da ih koriste.
Ovaj zakon to ne garantuje, a govorio je i kolega Krasić o tome, zato što je ovo zakon jedne stranke koja čini Vladu Srbije, stranke ministra finansija i guvernera Narodne banke.
Prosto je nedopustivo da se guverneru Narodne banke, odnosno banci ostavlja ovoliko mogućnosti da sve podzakonske akte koji proističu iz ovog zakona donosi guverner Narodne banke.
Prvo, nedopustivo je da se pravi zakon u kom nije maksimalno regulisana materija koja je tema ovog zakona. Mi srpski radikali stalno vas ubeđujemo i apelujemo na kolege pravnike iz poslaničkih grupa koji glasaju za vladine zakone, mora se voditi računa, bez obzira na podršku Vladi, pravnici moraju da vode računa o tome da zastupaju stav da zakoni koji se donose u ovom parlamentu moraju da budu jasni, precizni, koncizni i da se kod donošenja zakona ne ostavlja mogućnost za zloupotrebu, odnosno da se svede na minimum mogućnost zloupotreba kod primene zakona.
Vi možda niste svesni, ali onaj ko vam predlaže ove zakone i te kako je svestan da vam predlaže zakone koji su faktički samo okvir koji reguliše neku materiju, a suština se ostavlja nekom ko će to da uradi daleko od očiju javnosti.
U ovom zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ta mogućnost ostavlja se guverneru Narodne banke, a danas je to Jelašić. Dobro znate da taj čovek ne zaslužuje da mu se ovakve stvari ostavljaju u nadležnost; čovek koji je u stanju da utaji porez na kupovinu vile. To je ono što javnost zna, a ko zna šta još ne zna.
On i Mlađan Dinkić, ministar finansija, upravljaju ovim fondovima na način kako je ovaj zakon predvideo, to je nedopustivo. Svi mi znamo i svi vi znate i građani Srbije znaju šta je Mlađan Dinkić uradio sa bankama u Srbiji, šta je uradio sa osiguravajućim društvima, gde je sve upleo prste. Nedopustivo je da Narodna skupština donosi zakon koji i dalje ostavlja mogućnost da Dinkić i Jelašić svojim zloupotrebama raspolažu društvenim parama.
Navikli su oni to i iz vremena Jezde i Dafine, bez obzira što su juče ovde Jezda i Dafina prebacivani nekom drugom, ali setite se ko je sve tu ostavljao pare, ko je dobijao donacije iz inostranstva, ko je te donacije ulagao u te piramidalne banke, ko je jedini podigao te pare pre nego što su banke pukle. Naravno, cela Srbija zna da to nisu radili jedino srpski radikali.
Samo još jednu rečenicu, očigledno je Vlada kada je predlagala, kada je prepisivala ovaj zakon napravila jednu grešku. Imali su ispred sebe zakon Slovenije i Hrvatske. Nisu prepisali od reči do reči ni jedan ni drugi, nego su jedan deo prepisali iz hrvatskog, a jedan deo iz slovenačkog zakona i tek onda je napravljeno nešto što ne liči ni na zakon.
Ako nisu imali stručnjake da naprave celovit zakon, bilo bi bolje da su prepisali jedan ili drugi ili neki treći, svejedno. Ovakva kombinacija zaista je dovela do jednog vrlo lošeg zakonskog predloga.
Član 5. gde sam predložila u ime poslaničke grupe SRS brisanje stava 4. govori o delatnosti društva za upravljanje, a u članu 3, gde stoji značenje pojedinih pojmova, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom označeno je kao "privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: društvo za upravljanje)."
Dakle, u članu 5. predviđeno je da društvo za upravljanje obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima. U stavu 2: "Društvo za upravljanje može organizovati i upravljati sa više dobrovoljnih penzijskih fondova".
U stavu 3: "Društvo za upravljanje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom, donosi investicione odluke, vrši programirane isplate, obavlja administrativne i marketinške poslove i aktivnosti i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom". U stavu 5: "Društvo za upravljanje može obavljati isključivo delatnost iz stava 1. ovog člana".
Ovako bi trebalo da izgleda ovaj član, kada biste prihvatili amandman Srpske radikalne stranke u kojem je predviđeno da se stav 4. predloga ovog člana briše, a taj stav 4. glasi: "Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje".
Da li je vama ovakva formulacija normalna? Nama u Srpskoj radikalnoj stranci nije. Nedopustivo je da društvo za upravljanje može ove poslove da prenese nekim drugim licima. Kojim licima? Koja su to lica, što reče Krasić malopre, da sada čitamo između redova ko je gde napisan, a da se ne vidi ovako direktno ko je predviđen za koje poslove u okviru primene ovog zakona. Pogotovo ako prenese te poslove nekim drugima licima, u ovom momentu ne znamo kojim licima, ali predlagač sigurno zna, onda se postavlja pitanje kako će da ostane odgovornost društva, ako poslove obavlja neko treći.
Dakle, sa jednog i sa drugog aspekta nama je neprihvatljivo postojanje člana 4. u okviru ovog zakona. Predložili smo da se stav 4. briše. Ministra nismo ni očekivali danas ovde, zato što znamo da on ne sme da se pojavi u Narodnoj skupštini. On se plaši istine koju od nas u svakom momentu čuje, ali očekujem od kolega koji će podržati ovaj zakon da podrže i ovaj amandman.
Razmislite, smislen je, ne dira u koncepciju zakona, ali ne ostavlja mogućnost zloupotrebe, odnosno primena zakona, ako se ovaj amandman prihvati, biće bar u ovom delu poštenija i neće se pojavljivati neka treća lica koja će upravljati ovim društvenim fondovima. Posebno apelujem na kolege pravnike. Razmislite i videćete da ima smisla da usvojite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Zoran Krasić.

Da zakonu fale samo imena i prezimena, evo još jednog dokaza, a to je član 7. Predloga zakona. Naslov iznad ovog člana glasi - Visina osnovnog kapitala. Propisano je da novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje milion evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu NBS na dan uplate.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.
Taj upis je toliko komplikovan da oni koji misle da registruju taj tip zatvorenog akcionarskog društva, ukoliko nisu u dobrim odnosima sa Jelašićem, ne mogu ni da uspeju da regulišu, jer tamo ima i intervjua, snimanja, svega i svačega.
Dalje kaže da je društvo za upravljanje dužno da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti milion evra. Tu manje-više nema nešto bogzna šta da se prigovori, osim možda na taj iznos, da li je milion evra adekvatan iznos za osnivački kapital jednog društva za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da naknadi štetu članovima dobrovoljnog penzionog fonda, ukoliko svojim poslovanjem prouzrokuje štetu. Oni svojim poslovanjem mogu da prouzrokuju štetu ukoliko sredstva dobrovoljnog penzionog fonda plasiraju u neki rizičan posao, u rizične hartije od vrednosti ili plasiraju pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji postoje na tržištu kapitala.
Poslednji stav, a mi tražimo da se taj poslednji stav izbriše, glasi: "Narodna banka Srbije bliže propisuje strukturu i način izračunavanja kapitala iz stava 4. ovog člana." Ovo može da postoji samo u režiji Dinkića i Jelašića. Ako se uzmu isti propisi, propisi koji regulišu ovu materiju u drugim državama, videće se da se ovo ovlašćenje ne daje guverneru NB, već se u zakon ubacuju odredbe koje govore o tome kakva treba da bude struktura kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Ima slučajeva gde se kaže: do 50%, manje od 50%, u šta može da se uloži itd. Pričamo o društvu za upravljanje, ne pričamo o dobrovoljnom penzijskom fondu. To su dve različite stvari.
Ovde je očigledno da se ide na preuveličavanje tog značaja, pre svega, guvernera NBS. Samo bih podsetio, javnosti je dobro poznato, takvi guverneri, govorim u množini, ostaće zapamćeni po gašenju banaka, po oduzimanju dozvole za rad nekim bankama, po tome što otvoreno kažu da ne žele da sprovedu presude najviših sudova u ovoj zemlji, nekada SRJ, sada u Republici Srbiji, gde se poništavaju konačni upravni akti guvernera NBS o oduzimanju dozvole za rad nekim bankama.
Mi sada imamo nekoliko banaka koje su bezvazdušnom prostoru – niti su likvidirane, niti su u stečaju. Ti postupci su na neki način pokrenuti, a možda i nisu pokrenuti, s obzirom da su u upravnom sporu uspeli da ponište rešenja kojima je oduzeta dozvola za rad.
Identična je situacija kod osiguravajućih društava. Čak je istu operaciju izvršila grupa radnika NBS koja je zatvorila banke, sada je zatvorila osiguravajuća društva.
Čitate po novinama da se vodi pravi rat između guvernera, osiguravajućih društava i banaka, s jedne strane, i sa treće strane, pravosuđa u Republici Srbiji. Jednostavno, imamo dva tvrdoglava guvernera i oni kažu – ja sam zakon, to mora ovako da bude, kakav sud, ne interesuje me sud, ne interesuju me propisi, ne interesuje me ništa. Naravno, oni se hrane time što su neke sudije uhapšene, pa kažu – eto, vidite da smo bili u pravu. Može i to da bude argumentacija.
Dalje, mi nismo namerno podneli amandman na član 10, već smo hteli da taj član povežemo sa nekim od ovih članova na koje smo podneli amandman. Pogledajte šta je sve napisano u članu 10. Znači, budući osnivači ovog društva za upravljanje, morate hitno da idete kod Dinkića i Jelašića da se zbližite, jer ako se ne zbližite, vi ovo nećete moći da ispunite.
Kaže – uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivači društva za upravljanje podnose: 1) osnivački akt; 2) dokaz da je na privremenom računu kod banke uplaćen novčani iznos; 3) spisak akcionara po prezimenu, imenu, adresi; 4) za akcionare - pravna lica koji poseduju kvalifikovano učešće, više od 10%: (1) rešenje o upisu u registar, odnosno overeni prevod izvoda iz registra; (2) prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgovarajućeg registra; (3) finansijski izveštaj, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine; (4) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci.
Sada za akcionare - fizička lica: (1) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja; (2) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano za krivična dela itd; (3) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza.
Onda pod brojem 6), sve zajedno i za fizička i za pravna lica – pravila poslovanja društva za upravljanje; pod 7) plan poslovanja za prve tri godine; 8) spisak predloženih članova uprave društva za upravljanje (znači, oni još ne postoje); zatim, 9) dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom osnivači podnose nacrt standardizovanog ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu; nacrt prospekta i skraćenog prospekta fonda; nacrt ugovora sa bankom; spisak lica koja će obavljati poslove menadžera fonda; pravilnik o tarifi.
Onda kada idete dalje guverner vrši ocenu, i to je ono o društveno-ekonomskoj opravdanosti i podobnosti. Ovde se ne zna da akcionarsko društvo treba da ima skupštinu. Oni kažu uprava i nadzorni odbor, drugo ih ništa ne interesuje itd.
Da ne dođem do onog dela gde se propisuje nešto drugo, a vrhunac svega, tog otimanja koje vi koji budete glasali za ovaj zakon dajete Jelašiću i Mlađanu Dinkiću, sadržan je u poslednjem stavu člana 31: "Narodna banka Srbije propisuje uslove i način na koji se može ulagati imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u inostranstvu."
U svim zakonima u našem okruženju stoji određeno u nekom procentu, 10 ili 15 posto, a ovde ne, od njegovog veličanstva guvernera zavisi koliko će koje društvo za upravljanje da sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže u hartije od vrednosti u inostranstvu. Za ovo ne treba da bude čovek ekspert, ovo se kod nas drugačije naziva u narodu. Za ove stvari eksperti su lopovi i niko drugi.
Sada vi terate nas iz Srpske radikalne stranke da glasamo za ovo, a tvrdim vam da će kroz nekoliko godina, ukoliko prođe ovakav zakon, ratovati akcionari, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, jer ovaj zakon i nema nameru da uredi njihove međusobne odnose. Ratovaće kastodi banka sa društvom za upravljanje ovim fondom, članovi dobrovoljnog penzijskog fonda zamisliće se gde su njihova sredstva.
Juče sam vas podsetio na primere, imali smo u Americi neke fondove koji su bili na sličan način treći stub penzijskog i invalidskog osiguranja i pukli zato što su oni koji imaju dominantni položaj u pogledu upravljanja sredstvima dobrovoljnog penzijskog fonda investirali ta sredstva u tako rizične poslove.
Unapred skrećem pažnju da po ovom osnovu nikada nećemo glasati da potraživanja građana prerastu u javni dug Republike Srbije, jer ovde se pojavila jedna manija da sve što politika zabrlja prebaci na državu, pa država postaje garant, država postaje dužnik prema građanima zbog nečije neuspele ekskurzije.
Iza ovog dobrovoljnog fonda kriće se samo kriminal. To možete između ovih stavova da pročitate. Ovde fale imena i prezimena lica. Zna se da će tri sigurno da krenu jer su u dobrim odnosima sa Jelašićem, dvoje ili troje još razmišljaju, javljaju se i neke banke i već se Đelić prestrojio, napada, ali napada zbog ovih iz DS-a i zbog toga što ima nekih političkih ambicija, ali interesno mu je drago što je ovakav zakon na dnevnom redu.
Unapred vas upozoravam da je svesno napravljena papazjanija od koncepta, da se u toj papazjaniji završi posao, a onda pod pritiskom nekih investitora, tu već imamo iskustva, onda će Mlađa da menja, pa ćemo za godinu dana opet imati promenu, pa za dve godine promenu. Javiće se posle nekoliko godina jedan vrlo značajan deo da kada dođe vreme da članovi dobrovoljnog penzijskog fonda povlače svoja sredstva, onda će neko da se seti i da kaže da je to lična potrošnja i da treba da se oporezuje.
Sada se lepo priča građanima da to neće biti oporezovano, ali kada dođe vreme za vraćanje promeniće se zakon i to će se oporezovati kao lično primanje. Znači, unapred vas obaveštavamo kakav se marifetluk krije iza ovakvog predloga zakona.