Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Srpska radikalna stranka će podržati ovaj amandman ukoliko poslanička grupa koja ga je predložila i dalje bude na poziciji amandmana.
Možemo da idemo i malo dalje od onoga što je moj prethodnik rekao, a to se vidi u sledećim stavovima, osim toga što Narodna banka Srbije želi sve kada su u pitanju ovi posrednici. Ovaj amandman se konkretno odnosi na stav 2. koji kaže: "Posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije."
Međutim, idemo dalje: "Društvo za upravljanje i posrednici", znači oni koje je Narodna banka Srbije odredila, "mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koji moraju posedovati dozvolu za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, a koju izdaje Narodna banka Srbije." To je nešto preuzeto iz Zakona o osiguranju. Nije problem ni to.
Sledeći stav: "Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i fizička lica, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje." Niti ga je društvo za upravljanje odredilo da li će da bude posrednik, niti ovlašćeno fizičko lice, a ono odgovara za njegov posao i štetu koju pričini solidarno sa njim. Gde je Narodna banka koja je dala dozvolu njima da rade?
Zašto Narodna banka Srbije ne odgovara? Ona je propisala uslove, ocenila podobnost, dala dozvolu nekome, a nije pitala društvo za osiguranje da li je ono saglasno ili nije.
Ovaj koncept zakona o dobrovoljnom penzijskom fondu najviše odgovara jednom konceptu da Narodna banka Srbije bude društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. Nemam ništa protiv toga, ali napišite. Samo napišite. Nema nikakvih problema. Onda bi to bila neka varijanta između drugog i trećeg stuba osiguranja. Ovo je neuspeli miks. Ovde ste nešto zamiksovali, ali nije izašao proizvod, izašlo je nešto loše. To loše je obična splačina, to moram da vam kažem.
Nismo se javljali povodom nekih amandmana, a sada neću da komentarišem zašto se neko nije javio povodom svog amandmana i kako je došlo do tog amandmana, ali pazite, naknada društva za upravljanje, a to je društvo njih desetak, imaju dva-tri čoveka koji ispunjavaju ove uslove, i oni upravljaju, daju nalog banci gde će da plasira ta sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda i u koju vrstu hartija od vrednosti. To je taj minimum koji ovaj zakon propisuje. Sve dalje nije obaveza.
Ta grupa ljudi po osnovu tog posredovanja, pogledajte šta ima, naknadu, a to je prihod društva za upravljanje. Naknada za usluge društva za upravljanje sastoji se od: 1) naknade prilikom uplate penzionih doprinosa, po stopi od najviše 3% od vrednosti izvršenih uplata. Biće 3%. Kada se u Srbiji kaže najviše toliko, toliko će da bude. Znači, za svaku uplatu 3% je prihod društva za upravljanje. Tačka 2) naknada za upravljanje fondom, po stopi od najviše 2% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.
Svake godine se uvećava imovina dobrovoljnog penzijskog fonda, takva je logika, povećava se nominalno broj članova, akumuliraju se sredstva, već druge godine u sistemu su oni koji su se prethodne godine učlanili i imaju svoju imovinu i uplaćuju sledeće godine i imovina se uvećava, i pojedinačno i po broju. To su strašni prihodi. U ovim okolnim zemljama to je određeno u procentima 0,8. Da li je tako? 0,8 je određeno.
Mi nismo hteli da podnosimo amandmane, jer onda bi onda bilo – vi ste uvek protiv itd. Naravno, ovo što je moj prethodnik rekao u amandmanu, mislim da logički podrazumeva i ovaj poslednji stav da se briše. Ovo nema smisla, stvarno nema smisla.
Ovde treba da se napiše zakon, Radovan Jelašić je ovlašćen da napravi spisak ko bi mogao da se bavi ovim poslom i kraj priče. G17 će odmah da glasa i ovi će da kažu – koalicija, pa da ostanemo, hajde i mi ćemo da glasamo, a ovi što nisu ni na nebu ni na zemlji, oni kažu – teraj još, neće biti izbora. Ne može tako zakon da se donosi, ne može ovako zakon da izgleda.
Najvažnija stvar za člana dobrovoljnog penzijskog fonda je sadržana u članu 62.
Kaže se: "Pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda, odnosno penzijskog plana na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života."
U prethodnim odredbama oko ugovora, pristupa članstvu, oko poslovne politike, sve vodi Narodna banka. Kako? U vidu saglasnosti. Apsolutno sve. Ta prava koja proističu iz ovog fonda, bez obzira što su ona u suštini imovinska i samo imovinska i morala bi da se reše po pravilima imovinskog prava, pa ako se ima u vidu činjenica da saglasnost na sva ta dokumenta daje guverner Narodne banke Srbije menja se ono što je osnova i što je elementarno saznanje i elementarno pravo iz oblasti imovinskog prava.
Ovde su rekli 53 godine i vezali ga za Zakon o obaveznom penzijsko-invalidskom osiguranju. Pogledajte dalje, da vam ne čitam. Niko nije hteo da podnese amandman na ovo. Zašto? Zato što su rekli – koliko platiš, tolika je i muzika, ti si preuzeo rizik, pa si postao član. To je ta logika na kojoj se plovi od strane predlagača.
Pogledajte pretposlednji stav, kaže: "Bliže uslove za ostvarivanje prava na raspolaganje i povlačenje akumuliranih sredstava u slučajevima iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada i penzijskog osiguranja". Mi ćemo zakonom koji budete izglasali reći: ulažete do 53 godine, ne možete da povlačite naša sredstva. Ograničava se pravo raspolaganja pojedinca nad njegovim sredstvima, i to zakonski, ne ugovorno.
Dalje: "Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član ovog fonda mora početi najkasnije sa navršenih 70 godina života", a u prethodnim odredbama ima i kako se nasleđuju ta sredstva, u formi povlačenja, ukoliko član umre itd. Sa vrlo malim odredbama otvara se veliki prostor za guvernera, ministra finansija i, kada su u pitanju bolest i ove stvari, vanredni troškovi lečenja i trajne nesposobnosti za rad, ministra za rad i druge poslove. Tako ne može.
Ovaj zakon nema odredbu, što postoji u drugim zakonima, gde se članovima garantuje minimalni prinos dobrovoljnog penzijskog fonda, da li u vidu eskontne stope, da li trećine itd. Nema, nego bukvalno rečeno – sve na tržište, sve na neku džadu, na neku livadu, pa ko koga.
Sada vidite zašto je bilo potrebno Mlađanu Dinkiću da u 25 članova postoji deo, stav gde se kaže: "NBS će", "propisaće", "utvrdiće", "odlučiće", "daće saglasnost", "oduzeće dozvolu", "daće dozvolu" itd. Kada se u jednom zakonu od 79 članova nađe na dvadeset i nešto mesta da će NBS ili neko propisati, onda verujte da ovo nije zakon, onda nama ovakav zakon ne treba. Treba nam zakon sa tri člana, da prepustite sve volji guvernera i ministra finansija. Zbog čega? Zbog budžeta. Alfa i omega je budžet, ne život, nego budžet. Najveći problem ove vlade je sveden na budžet. Zato se i donosi ovakav tip zakona.
Mi iz Srpske radikalne stranke jesmo za zakon kojim treba da se uredi dobrovoljno penzijsko-invalidsko osiguranje putem dobrovoljnih penzijsko-invalidskih fondova, ali ne na ovaj način i sa ovom koncepcijom, gde se ništa ne zna, gde ne zna budući član fonda koji je minimum koji mu država garantuje. Ovde država garantuje. Šta vi mislite, da država donese propis i kaže - baš nas briga, mi smo doneli propis, pa se vi ponašajte po zakonu.
Gro sredstava koja budu u ovom fondu koristiće se kao poštapalica budžetu Republike Srbije, zato što Republika Srbija izdaje tzv. dužničke hartije od vrednosti koje su u našim uslovima najsigurnije hartije od vrednosti. Gotovo se ne postavlja pitanje naplate potraživanja po osnovu tih hartija od vrednosti.
Ovo je dodatni budžet Vlade Republike Srbije. Naravno da ona mora da garantuje. Ne može ona garanciju da sprovede na taj način što će guverner da ocenjuje opravdanost. Ne može, nego jasnom i preciznom normom, da svako ko bi hteo da radi ovaj posao, koji ispunjava uslove, može da radi posao; da onaj ko želi da bude član nekog dobrovoljnog penzijsko-invalidskog fonda bude elementarno zaštićen.
Ovde je sve fluid. Videćete, posle ove kritike, ovaj zakon će morati vrlo brzo da se menja. Ovaj zakon će biti izvor stalnih konflikata. Zapamtite šta sam vam rekao. Da li će oni biti manje ili više vidljivi, to je drugo pitanje, ali na bazi ovog zakona se pravi potpora budžetu Republike Srbije.
Ko će da radi ovaj posao - samo odabrani, jer finansijsko tržište u Srbiji mora da bude, po koncepciji G17 plus, zatvoreno, u smislu da G17 plus ima kontrolnu funkciju nad svim segmentima i u svim fazama finansijskog poslovanja, finansijskog tržišta. Uzeli ste Komisiju za hartije od vrednosti, uzeli ste Ministarstvo finansija, budžetsku inspekciju, carinu, poresku, NBS, sva osiguravajuća društva, sve banke, sve račune kontrolišete. Sada ste oteli i vojsku, ne zbog kontrole para, nego da biste ostvarili vaš politički program - razbijanje državne zajednice. Za sve imate pokriće – neko iz MMF-a baš traži ovo.

Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 51. na prvi pogled izgleda da je opravdan, jer se u njemu kaže da će NBS da odredi ko može da bude itd. Ne radi se o određivanju posebnih pravnih lica, nego se radi o vrsti institucija koje mogu da se bave poslovima vezanim za dobrovoljno penziono osiguranje. To pojašnjenje je neophodno i u tom slučaju amandman gospodina Anđelkovića nema opravdanja. Da se ide tako daleko da se određuju određeni pravni subjekti, onda bi amandman bio u potpunosti opravdan.
Kada sam već izašao za govornicu, hteo bih da kažem još nekoliko reči vezano za ovaj zakon. Ovde se radi o jednom izuzetno dobrom zakonu, jednom zakonu koji je ovu oblast uredio na pravi način. Ovakav zakon garantuje sigurnost sredstava koja građani budu uložili u dobrovoljni penzijski fond.
Samim načinom razdvajanja fonda i društva za upravljanje fondom sredstva koja građani ulažu u fond su potpuno obezbeđena. Ovim zakonom su određeni i načini kako mogu sredstva iz fonda da se investiraju i određeni su procenti kako delovi tih sredstava mogu da se investiraju, a da sredstva budu u potpunosti zaštićena.
Takođe, jedna vrlo važna odredba koja sprečava da se desi nešto što se desilo u Americi jeste i to što u slučaju bankrota društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom taj bankrot ne povlači nikakve štete vezano za sredstva građana koji se udružuju u jedan ovakav fond i sredstva građana se vode na posebnim računima.
Ko je čitao obrazloženje zakona mogao je da vidi i jednu ključnu rečenicu koja najbolje objašnjava šta je to dobrovoljni penzioni fond. To je institucionalizovano udruživanje građana za trgovanje hartijama od vrednosti. Svako od nas pojedinačno nije ni stručan, nije ni dovoljno moćan da na tržištu hartija od vrednosti trguje ovakvim hartijama, a onda se građani, praktično, udružuju, angažuju stručnu službu koja za njih to radi. Ovim zakonom je preciziran način kako se te transakcije na tržištu hartija od vrednosti obavljaju i vrlo strogo određen način investiranje sredstava i na najbolji mogući način su članovi fonda zaštićeni od gubitka svojih sredstava.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 51.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Bez namere da polemišem sa gospodinom Uroševićem, čak i da je ovo što je gospodin Urošević rekao tačno, to nije precizno ovde zapisano. Drugo, čak i da je tačno da će NBS odrediti finansijske institucije poput osiguravajućih društava, onda je zakonodavac trebalo odmah da napiše, da znamo da sve banke mogu da rade, a da onda NBS daje saglasnost koje mogu, na osnovu stava 6. Šta znači da će odrediti finansijske institucije? Šta se podrazumeva pod finansijskim institucijama?
Valjda mora da reguliše, to nije sporno, bliže uslove pod kojima mogu te finansijske institucije da rade. Možda banka postoji kao banka i onda će neko reći da sve banke mogu, a možda će bliži uslovi biti da banka mora da ima 50 šaltera, 120 šaltera da bi bila baš ta finansijska institucija koja će te poslove da obavlja. Ako ima ispod 50 šaltera u 50 gradova u Srbiji onda ona ne može. To su bliži uslovi i kada bi to tako pisalo, a piše u stavu 6 - određuje bliže uslove, onda je trebalo da se doda da daje saglasnost finansijskim institucijama na osnovu tih bližih uslova koje će odrediti.
Mislim da Skupština ne sme nikada da daje nekome takva prava da on može da odredi po vertikali finansijske institucije. Možda je guverner bliži "Rajfajzen banci" nego "HVB banci" ili nekoj drugoj banci, da ne kažem Nacionalnoj štedionici, pa će da kaže da Nacionalna štedionica može. Oni će da kažu da nisu hteli, nego je guverner tražio od njih, molio, pa su eto prihvatili. Neka druga banka će da kaže – mi bismo hteli, ali guverner nas nije odredio. Zašto tako? Neka se prijavi ko hoće na osnovu uslova koje NBS napiše, a polazeći od ovog zakona.
Ne govorim samo o ovom članu. Govorim u principu, kada se u zakonu napiše da neko ima ovlašćenje mimo ovog parlamenta, mimo pravila koja se utvrđuju da odredi on sam po svom nahođenju; možda će da kaže da mogu sve inostrane banke koje nemaju sedište ovde ili može da kaže – samo finansijske institucije koje imaju 51 posto kapitala iz inostranstva.
Mislim da takve stvari Skupština ne sme da dozvoljava, da daje nekome takva prava, naročito što nemam baš takvo poverenje u NBS, iako ima takve stručnjake. Nemam poverenje, jer je bilo raznih stvari oko osiguravajućih društava. Gledali smo one papire, ukinuto, nije ukinuto, te je neko bio predsednik upravnog odbora jedne od osiguravajućih kompanija mnogo blizu vlasti, pa je par meseci pre toga, "Imperijal", ako se ne varam, napustio to mesto predsednika upravnog odbora, a to osiguravajuće društvo izbacilo svoj kapital.
Ako te stvari znamo, a to proizilazi iz izveštaja NBS koji smo dobili na Odboru za finansije, onda nemam baš poverenje do kraja ako joj damo takva prava. Zato mislim da Skupština ima obavezu da ta prava svede na ograničavanje uslova koje NBS treba da da, a na osnovu tih uslova mogu finansijske institucije da se dobiju.
Da se vratim na ovaj član zbog kojeg sam izašao. Može neko reći da nije ključna stvar, ali u poslednjem stavu dobro piše da je društvo za upravljanje dužno da članu dobrovoljnog penzijskog fonda, na njegov zahtev, dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana u roku od tri dana. To je dobro.
Svako ko želi da vidi kakva je finansijska situacija u fondu gde on ima ulog, gde se dobrovoljno osigurao, gde je dao dodatna sredstva da se osigura, ima pravo i društvo ima obavezu da mu u roku od tri dana dostavi taj finansijski izveštaj.
Međutim, postavlja se pitanje, ako NBS ima takvu kontrolu ovde, predlog koji je ovde, da se svaka tri meseca dostavlja svim osiguranicima i uzmite da ima 200 hiljada osiguranika, to je onda trošak, a mi valjda hoćemo da smanjimo trošak. Ako imamo obavezu NBS da kontroliše gde će se svaki dinar uložiti od dobrovoljnog osiguranja i da dobrovoljno osiguravajuće društvo nema pravo da uloži gde ono hoće, već svakog trenutka mora da dobije saglasnost za uložena sredstva, u tom slučaju treba smanjiti troškove, tj. bacanje para dobrovoljnih osiguranika, a to znači da se svaka tri meseca na 200 hiljada adresa pošalje itd. U poslednjem stavu piše da svaki osiguranik u roku od tri dana može dobiti finansijsko stanje. Iz tih razloga, predlažem da to bude godišnje, a ne kvartalno.
Drugo je pitanje da li smo do kraja uredili finansijsko tržište. Kada govorimo o dobrovoljnom osiguranju, naravno, mi kao socijalisti možemo da kažemo da nismo toliko zainteresovani kao partija programski i zato smo, pre svega, zainteresovani za obavezno penzijsko osiguranje i za poziciju obaveznih penzijskih osiguranika, zbog socijalne strukture ljudi koje partija predstavlja. Ali sa druge strane, kada je reč o dobrovoljnom osiguranju, često ga posmatramo samo kao penziono osiguranje, a ono je u stvari banka.
U najvećem broju zemalja nemate klasičnu štednju na štednoj knjižici zato što je na kraju godine veliki porez, veliki odbici, a ulaganje u dobrovoljno penzijsko osiguranje i u hartije od vrednosti nema takvih poreza zato što se na drugačiji način tretiraju. Prema tome, građanin se podstiče da ulaže u dobrovoljan penzioni fond, koji mu je u stvari štedna knjižica na neki način, banka na neki način, da u kasnijim godinama kada ne radi može ta svoja sredstva, uvećana, da koristi. Sa te pozicije, gledajući perspektivno, mi smo zainteresovani za ovaj fond, ali smo zainteresovani da on dobro funkcioniše i da građanin koji uloži u taj fond zna da mu je to štedna knjižica za neku budućnost posle 53 godine, kako piše u zakonu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ne mogu da branim ovaj amandman, ali ne mogu da branim ni ovo rešenje koje je Dinkić stavio u članu 52. Član 52. jeste zamagljena transparentnost. Cela poenta tog njegovog člana je da se navodno obaveštavaju, imaju uvid, stanje sredstava, međutim, želim da ukažem na nešto zbog čega se donosi ovaj zakon.
Član 31, takođe jedan od vrlo značajnih članova, kaže - imovina dobrovoljnog penzijskog fonda. Znači, to su svi doprinosi koje su uplatili članovi fonda. Vidite šta je namenio Mlađa: 1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje NBS, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost NBS; 2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug; 3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije. Sada ćemo da finansiramo Evropsku banku za obnovu i razvoj.
Prevazišao je, kao Đelić, naše okvire, on je evropski lider. 4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingom "A". Mi ćemo da finansiramo Švajcarsku. 5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike; 6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici; 7) akcije stranih pravnih lica koje su listirane i kojima se trguje na berzanskom tržištu država članica EU, odnosno OECD-a; 8) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici, osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. "Cepter banka", "Rajfajzen banka" i ove druge.
Znači, depozit kod banke, jer po osnovu depozita treba da se ostvari neki prinos. 9) depozitne potvrde koje se izdaju sa sedištem u Republici; 10) depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama Evropske unije i OECD-a. Tu je kraj.
"Narodna banka Srbije propisuje maksimalne visine ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda iz stava 1. ovog člana." To je sada već sledeći član 32.
I, poslednji stav u članu 31: "Narodna banka Srbije propisuje uslove i način na koji se može ulagati imovina dobrovoljnih penzionih fondova u inostranstvu", a već je određena, koje hartije od vrednosti stranih država, stranih banaka itd, znači, kao mogućnost, ali sada će Narodna banka da propiše u kom procentu to može tamo da ide. To vam je čista perionica para, zapamtite. Da bi ta perionica para uspela, mora Narodna banka Srbije...
Pogledajte član 32, kaže: "Na ulaganja imovine iz člana 31. ovog zakona primenjuju se sledeća ograničenja: 1) do 10% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, osim hartija od vrednosti koje izdaje Republika, odnosno Narodna banka Srbije." Znači, tu nema limita. Znači, za budžet, šta Mlaćko smisli, sve mora.
Još će po naredbi da ide kupovina, to ministar tresne rukom o sto i kaže – ti moraš da kupiš ove hartije od vrednosti, jer sam video na računu da imaš toliko slobodnih sredstava, a kamata po osnovu tih hartija od vrednosti koja ti se garantuje biće ta i ta. Druge banke, vi morate za jedan indeksni poen nižu kamatnu stopu da date da ne ispadne kako vi meni nešto uvlačite.
Šta mi pričate, to je oduvek bilo tako, možete da se smejete ili kako god hoćete. U vreme Narodne banke Jugoslavije, u vreme Narodne banke Srbije, u vreme ZOP-a i u vreme SDK-a, to je tako bilo i uvek će tako biti.
Dalje, kaže – do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski plan koji je pristupio tom fondu. To su sindikati i razna preduzeća, ovi koji skupljaju, do 5% imovine.
Dalje – do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u novčane depozite kod banaka. To je ono kod člana 31.
I: "Ulaganjem imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ne može se sticati više od 15% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca", i to u slučaju kada se imovina ulaže u takozvane vlasničke akcije od vrednosti.
Kada pogledate sve to, vidite, navodno, dat je neki okvir u pogledu ograničenja, a u prethodnom članu je definisano kakvo je to poslovanje društva za upravljanje imovinom koja se nalazi u dobrovoljnom penzijskom fondu. Sve je to uređeno i ništa nije u redu. Zašto? Zato što je tu svevišnji guverner Narodne banke Srbije u koaliciji sa ministrom finansija i predsednikom, odnosno zajedničkim predsednikom stranke, jer oni sve odlučuju. Zakon ne treba.
Oni su nešto slično radili i sa onim životnim osiguranjem, gde je ova materija takođe regulisana, i to će biti u jednom od sledećih članova, mislim da je to član 76, prelazne i završne odredbe, gde se naređuje gašenje osiguravajućih društava. Zašto se naređuje? Ne može, smetaju im. Tamo su sada skupljene neke pare po osnovu premije životnog osiguranja, da se sada to vrati, oni moraju da transformišu ove tri firme i da budu u još jačoj kontroli, jer nedovoljna je ona kontrola po zakonu o osiguranju. Hoćemo ovo, ovo je veći stepen kontrole.
Znači, kako koji član pogledate, nailazite, idete sa podvale na podvalu. Ja mogu da shvatim da neko kaže – znate šta, Narodna banka Srbije odrediće; kaže, vodi evidenciju fizičkih lica i bliže uređuje uslove za izdavanje dozvola. Međutim, ovde se kaže - koje odredi, a nema dozvole kod posrednika.
U stavu 2. je dato na pojedinca, ličnost, a u poslednjem stavu se priča navodno o nekim uslovima, pa se još kaže - dozvola, a ovamo posrednike određuje Narodna banka Srbije.
Vodite računa, jer loše će da vas shvati guverner ukoliko ga vi branite na ovakav način, da će on nekim svojim aktom da odredi uslove itd.
Jedno elementarno pravilo za sve ove naše zakone koje mi pišemo. Obično se uslovi propisuju zakonom, ukoliko već nisu sadržani u nekoj od ustavnih normi; način na koji se nešto ostvaruje bi mogao da se uredi zakonom, a pojedina pitanja načina mogla bi da se urede nekim podzakonskim aktom, ali ovde nije problem u tome.
Ovde je problem što se uslovi, način i sva pitanja predaju na tacnu guverneru Narodne banke Srbije i to postaje njegova samovolja. To je taj problem. Naravno, nama ne pada na pamet da pokrećemo pred ovim Vučetićevim Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti ovog zakona, jer već unapred znamo kakva će biti odluka. Prvo će biti ćutanje tri godine, pa onda posle toga, kada se smiri situacija, onda će da kaže – prošlo je.
Znači, pošto sam izašao povodom amandmana na član 52, ni taj amandman nije dobar, ali nije dobro ni ovo rešenje koje u formi transparentnosti pokazuje članovima dobrovoljnog penzijskog fonda ono što mi u narodu kažemo "ide maca oko tebe pazi da te ne ogrebe". Videćete i sami, 80% tih sredstava fonda za dobrovoljno osiguranje biće u funkciji javnih finansija, samo ukoliko guverner stegne malo više ove poslovne banke da ne daju bolje uslove od države koje bi ona nudila ovom budućem fondu.
Instrumenti su opet kod guvernera Narodne banke Srbije: poveća obavezne rezerve, izvrši neku operaciju na otvorenom tržištu, zabrani banci kreiranje sekundarnog novca i banke kreiraju papirološki novac, samo u zavisnosti od toga u kakvim su odnosima sa guvernerom Narodne banke, ne od nekog pravila da to zavisi. Znači, potpora budžeta, i to bezobrazna potpora budžeta. To je taj problem.

Reč ima narodni poslanik Sava Urošević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, hteo bih prvo da kažem nešto o amandmanu gospodina Anđelkovića o kome je pričao. Mislim da je to jedan od amandmana koji je usvojio Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, ispravljena odredba u zakonu po kojoj se kvartalno izveštavaju članovi fonda o stanju na njihovim pojedinačnim računima i da je to bio dobar amandman, jer je visok trošak da se kvartalno izveštava veliki broj članova.
Mi danas imamo u Srbiji tri društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje i otprilike negde preko 100.000 članova u tim fondovima, a od toga u prvom više od 50.000 članova, tako da se očekuje da taj broj bude veći, sada kada smo dobili zakon koji reguliše ovu materiju.
Dosadašnji fondovi za dobrovoljno penzijsko osiguranje osnov za svoj rad crpu iz Zakona o osiguranju, međutim, ovim zakonom je potpuno određen način na koji oni rade i ja očekujem da će se pojaviti još nekoliko fondova.
Povodom pojavljivanja novih fondova i nadoknade za rad fondova videćemo, sadašnji fondovi za dobrovoljno penzijsko osiguranje se žale na nadoknadu od 3% da je mala. Ako se u roku od sledećih godinu dana budu pojavili još neki fondovi, onda 3% nije malo. Ako se ne budu pojavili, videćemo, tržište to reguliše. Inače u drugim državama je to regulisano samim statutom društva, ali to su i države u kojima ovakav način penzijskog osiguranja ima veću tradiciju, tako da u tim državama već potpuno funkcioniše tržište takvih društava i onda je jasno da se društva za svoje mesto na tržištu bore i snižavanjem nadoknade.
Vezano za odredbe u zakonu koje određuju gde mogu da se ulažu i investiraju sredstva, ja bih iskoristio priliku da mom prethodniku kažem da je na neki način kontradiktoran. U jednom delu svog izlaganja se buni protiv toga što su državne hartije od vrednosti jedan od načina za investiranje, a u drugom delu se buni zašto su to strane hartije od vrednosti i investiranje u inostranstvo. I jedno i drugo je u funkciji i to je osnovna namena ovog zakona – da se sredstva koja građani ulažu u dobrovoljni penzijski fond sačuvaju od propadanja i da budu sigurna.
Još jednom da naglasim, ovo je jedan izuzetno dobar zakon i G17 plus će apsolutno podržati ovakav jedan zakon.