Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, na član 81. stav 2. uložio sam amandman i predložio da se ovaj stav briše. Zašto? Smatram da nije humano ni čovečno u ovom vremenu propisivati utamničenje, izricati disciplinsku meru upućivanja u samicu i tako se vraćati u period staljinizma, komunizma i u feudalno doba.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi nismo zadovoljni uslovima koji postoje u našim zatvorima. Naravno, mi te uslove ne može bitno da promenimo zakonom, zato što od ekonomskog stanja u državi zavisi izgled i minimalni standard koji treba da postoji u zatvorima. Mogu sa ponosom da istaknem da se naša država koliko-toliko pridržava tih minimalnih standarda i čini napore da se to na neki način popravi.
Mi ovim amandmanom tražimo da ova disciplinska mera, gde se lice koje izdržava kaznu zatvora izdvaja u posebnu ćeliju zbog nekog disciplinskog prestupa koji je učinjen tokom izdržavanja kazne zatvora, da se to lice dodatno ne kazni i zabranom primanja poseta. Moram da pogledam kako je to u uporednoj praksi.
Imamo ovaj Hag, Ševeningen, najmoderniji zatvor u najstarijem zatvoru. Oni koji prate na B92 snimak statusne konferencije koja je juče održana, imali su prilike da čuju da, iako je možda zgrada nova, uslovi baš i nisu zdravi.
Pošto se kapacitet u Ševeningenu ne može upodobiti sa željama Karle del Ponte, koliko bi ona Srba smestila u taj zatvor, verovatno ste upoznati kakvi su uslovi u pogledu elementarne higijene i boravka, tako da nema tamo neke preterane humanosti.
Vrhunac svega toga verovatno predstavlja ovo što smo danas imali prilike da čujemo, da i bez zabrane nekome bude zabranjeno. I ova naša država treba da podigne glas i da kaže - zar je moguće da se lice sankcioniše, kažnjava, a da nema niti odluke. Sada smo imali prilike da saznamo da je vođen neki tajni postupak, pa je čak sudija koji vodi statusnu konferenciju našao za shodno da malo bude i nervozan, kada ga gospodin Šešelj pita: "Kada ću da dobijem taj akt kojim se pokreće postupak protiv mene?" A on kaže: "Nije vaše da znate ono što smo mi završili bez vašeg znanja".
Vodite računa da taj standard ne pređe kod nas. Bilo bi opasno da kod nas u zatvore i u sudske postupke pređu ovi standardi koji postoje u Ševeningenu: zabrana komunikacije, zabrana posete, zabrana mogućnosti da se pripremi odbrana, počev od jezika komunikacije, preko elementarnih tehničkih sredstava i onih elementarnih uslova.
I ovi iz nevladinih organizacija kad vas budu kritikovali i kad nas sve budu kritikovali, i mi kritikujemo uslove u našim zatvorima, što prostorije po izgledu i po nekim drugim pitanjima komfora treba da ispunjavaju neke uslove kojima mi težimo, ali moramo i da im kažemo da tamo gde postoji super komfor, šta vredi kada se gazi ljudsko dostojanstvo i elementarna prava čoveka, koji još nevin sedi u zatvoru, još uvek je prezumpcija nevinosti evo treća godina. Podigne se optužnica, uhapsi se čovek, onda krene sa skupljanjem dokaza.
Kod nas toga baš i nema, ima u nekim slučajevima zloupotrebe, poput "Sablje" i tako nekih akcija, gde Beba preko novina osudi već, pa onda je pravo čudo ako ga ne uhapse. Mislim da te zapadne standarde moramo da izbacimo iz naše prakse.
Mislim da oni koji su pisali ovaj predlog zakona, posebno ovaj član i još nekoliko članova koji se tiču nekih prava osuđenih lica koja su na izdržavanju kazne zatvora, jednostavno, nisu imali u vidu nešto novo što će kod nas da se desi.
Imaćemo tzv. dugoprugaše, imaćemo osuđenike koji treba da budu u zatvoru 30-40 godina. Ta lica koja budu osuđena na tako dugotrajne kazne zatvora, budite sigurni da već posle pete godine kako su smešteni u zatvoru dolazi do promene strukture ličnosti. O tome mora da se vodi računa.
Verovatno da prema onom licu koje čini neki disciplinski prestup, a mora da ide u ćeliju, na neki način treba da budemo humaniji i da ovim zakonom dozvolimo makar i tu posetu od jednog sata, da se tom licu olakša izdržavanje kazne na koju je osuđeno.
Zbog toga je podnet ovaj amandman i još nekoliko amandmana koji idu ka tome da se formalno-pravno poboljšaju uslovi izdržavanja kazne zatvora i na taj način omogući da se ipak da neki doprinos nekom redu u zatvoru koji treba da bude. Pitanje je da li samica daje rezultate. Nisam hteo na početku da se javljam i kada je bio Krivični zakon u pitanju. Nisam pristalica dugotrajnih kazni zatvora.
Bilo kog penologa da uzmete vidite koja je tendencija u zapadnoj Evropi, gde se vrše istraživanja od pedeset i neke godine pa nadalje, dugotrajne kazne zatvora nisu dale nikakve rezultate, to budite sigurni, sa gledišta šta je svrha kažnjavanja, već potpuno neke druge mere.
Mi nismo sada u situaciji to da radimo. Zašto? Zato što znate kako je Batić rekao - dajte na 15 minuta da vratimo smrtnu kaznu, da završimo sa "Sabljom". Smejte se, ali tako je bilo. Jeste, on je tako zastupao ovde. Iako postoje tri rezolucije Saveta Evrope gde se apeluje, traži, obavezuje država da izbaci smrtnu kaznu iz svog krivičnog zakonodavstva. Ništa, zapadnoevropski Batić ovde kaže - dajte da vratimo smrtnu kaznu na 15 minuta, pa kada pokoljemo ovo, onda ćemo da vratimo na normalno i mi budemo primljeni u Savet Evrope za vreme "Sablje". Vidite kakav je taj zapad. Blagonaklon zapad ka onom delu DOS-a.
Vodite računa da ovim amandmanima koje mi predlažemo olakšavate položaj i tim ljudima i onim ljudima koji rade u zatvoru. Nije sasvim svejedno kada se čovek smesti u samicu, pa bude ne znam koliko itd, bez obzira koliko ste vi ograničili tu samicu, jer imate situaciju da taj čovek kada izađe iz samice posle tri-četiri dana u nekoj mikro sredini proradi neka socijalna patologija, pa se opet vraća u neku izolaciju i onda praktično ubijate čoveka.
Pošto sam dosta godina i živeo u neposrednoj blizini zatvora verovatno imam i ličnog iskustva, za razliku od drugih, ali ta socijalna patologija koja se tamo formira čini tu jednu mikrosredinu koja ima svoja pravila i svoju logiku. Sada kada pričamo o resocijalizaciji mi moramo da znamo da postoje ljudi kod kojih jedno upozorenje, jedna reč, jedan predlog može da učini nešto, ali ima i ljudi kod kojih samo batina može nešto da uradi. To jeste vama smešno, ali tako je. Neki samo prihvataju reč batine. Njih ne možete da smirite drugačije, ni na ulici, ni u zatvoru. To je činjenica.
Naročito kada su u pitanju višestruki povratnici, koji sa zadovoljstvom odlaze u zatvor, jer kod njega je izmenjena ličnost, nauka je to opisala, zna se. Zna se čak i nepogrešivo koji procenat populacije je sklon tome. Nisam zastupnik Brozove škole, ali statistika ukazuje na takve pojave.
Odete u zatvor, pitate stražare, a oni će da vam kažu nepogrešivo posle pet meseci kako je došao novi zatvorenik, i ko je, i šta je, i kakav je, daće vam socijalnu kartu tog čoveka, najbolju moguću. Čak na bazi njega mogu da vam kažu u kakvoj je sredini živeo itd.
Onima koji se bore protiv beneficiranog staža kažem - zaposlite se u zatvoru, zaposlite se u policiji, pa ćete da vidite zašto je potreban beneficirani radni staž.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 82. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman u ime SRS podneo sam isključivo vođen humanom komponentom. Razlog je vrlo jednostavan.
Kada se sve ove afere pretvore u krivične prijave, pa krivične prijave u sudske procese, pa sudski procesi u zatvorske kazne za sve tri vlade od 2000. godine naovamo, i za onu Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, mnogo će njih tek tada prvi put osetiti šta znači zavodska sankcija. Vođen tom idejom predložio sam amandmanom da se u članu 82. stav 1. reč "tri" zameni rečju "dva."
Naime, pošto ima dva puta tri da ne shvatite pogrešno. Osuđeni ima pravo da jednom u tri meseca boravi sa bračnim drugom, decom itd, a ja sam tražio da to bude jednom u dva meseca, jer zamislite Vladana Batića, Dušana Mihailovića, Davinića, Dinkića, da ne vide decu tri meseca. Nema smisla.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba usvojiti amandman i ovo vreme između dve posete porodice smanjiti sa tri meseca na dva meseca. Znam da će mi mnogi iz vladajuće koalicije biti zahvalni zbog ovog amandmana.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću amandman uvaženog kolege gospodina Momira Markovića da bih vam skrenula pažnju na jedan ne slučaj, nego skandal koji se upravo dešava, ako ste bili u prilici da ili u međuvremenu, ili juče putem interneta pratite statusnu konferenciju predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja i da vidite zapravo zašto je intencija SRS da se ta humanost, kada je u pitanju odnos pritvorenika sa porodicom, poboljša na ovakav način, kao što je to predložio gospodin Momir Marković.
Ad hok tribunal osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, sa onim monstrumom od tužioca Karlom del Ponte, ne prestaje, na čelu sa Teodorom Meronom, predsednikom suda, Hansom Holcijusom, sekretarom suda, da na svaki mogući način zlostavlja pritvorenike, a naročito predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja.
Njemu ne samo da nije ni po ovom predlogu kako je to dao ministar, a mi tražimo da to bude češće, omogućen kontakt sa porodicom, njega kao pritvorenika i svakog drugog koji se tamo nalazi na pravdi boga, nego mu je u više navrata bio potpuno zabranjivan kontakt sa suprugom, sa decom, sa unucima, sa njegovim pravnim savetnicima, sa njegovim saradnicima. Nije mu data mogućnost, i podsetiću vas na period iz 2004. godine, šest meseci u totalnoj izolaciji, da uspostavi sa bilo kime kontakt i da pokuša da spremi svoju odbranu.
Uz još jedno podsećanje, a to je ono što svi vi znate, da se on tamo nalazi dve godine i šest meseci, a da nema ni nagoveštaja, kao što smo to videli i danas, odnosno malopre kada je emitovan snimak jučerašnje statusne konferencije, kada će mu početi suđenje, nego kažu - vi ste primili, gospodine Šešelj, izmenjenu optužnicu iz jula meseca, te hoćemo da vas spajamo sa Martićem, te nećemo, totalne nebuloze i gluposti.
S druge strane, tom čoveku koji je otišao da brani interese svih vas i vaše dece, i države i naroda, ne omogućava se ono što je najelementarnije, kako je on rekao, minimum minimuma, da fotokopira na hiljade stranica predstavki i svega onoga materijala koji je pripremio, kako bi se što bolje spremio za odbranu.
I vidite šta se desilo. To je emitovano pre nekih sat vremena i lepo je to dr Šešelj konstatovao. Uz sve naše zamerke pravosudnom sistemu u Srbiji i onom ranije, naročito onome za vreme DOS-manlijske vlasti pod Batićevom palicom, uz sve kritike aktuelne Vlade i Zorana Stojkovića kao ministra, i amandmana koji smo podneli, to je jedan presedan i to se ovde ne bi moglo desiti, kao što je to dr Šešelj rekao, da mu se jednostrano kao pritvoreniku, odlučio je taj kriminalac Holcijus ili Teodor Meron, predsednik suda, prekine svaki kontakt usred razgovora. Tako dva meseca ćutanje, izolacija, bez ikakvih razloga, nema kontakta sa suprugom, nema kontakta sa sinovima, sa unucima, sa svojim prijateljima i saborcima iz stranke, sa pravnim savetnicima.
I šta se onda dešava posle toga? Kažu - eto, prošlo je dva meseca, nastavljamo dalje, vi sada, gospodine Šešelj, možete nekoliko dana uoči onog briljantnog svedočenja u slučaju Slobodana Miloševića da nastavite da komunicirate sa vašim saradnicima i sa članovima porodice. Pojeo vuk magarca.
Ovde sede pravnici, advokati, vrsni krivičari poput gospodina Jojića i gospodina Koprivice, gospodina Jojića koji je zapravo i u suštini idejni tvorac jednog krivičnog zakonika, o čemu mi razgovaramo, jer je sa pozicije saveznog ministra pravde napravio najveći kostur te kodifikacije, ali onda su nas besomučno NATO bombardovanje, agresija i vaš mafijaški petooktobarski puč sprečili u tome da gospodin Jojić bude predlagač tog kodifikovanog zakonika.
Ono što je suština, da tamo nema, što vi sami znate ili vi koji ste i dalje neverne Tome, nikakve pravde i nikakvog pravnog poretka, o tome se radi. Koji god monstrum od prava, ne znam kakav model da se primenjuje, iz ovog primera, a o tome govori član u našem pravosudnom sistemu, član 82, iz slučaja dr Šešelja u Haškom tribunalu vidi se da je to nemoguće da sa njima na pravno regulisan način isterate pravdu, zato što je gola sila.
Prošlo je dva meseca i kažu - sada se uključi i telefoniraj. Ili je profesor dr Šešelj kršio pravilnik tog nazovisuda, odnosno tribunala ili se neko ogrešio i treba protiv njega da bude podneta krivična prijava, protiv ovih kriminalaca, predsednika suda i sekretara suda, što se na takav način, zloupotrebljavajući službeni položaj, tako se to kaže kolege pravnici, odnose prema jednom pritvoreniku.
Zato je na vama i na vašoj savesti, da bi bar pravosuđe u Srbiji bilo bolje uređeno, da prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman koji je podneo na član 82. kolega Momir Marković, i sam jedno vreme zatvorenik na pravdi boga, čovek ni kriv, ni dužan, zatekla ga ona ludačka akcija "Sablja", kada su skupljali ljude sa ulice, pokazivali prstom na političke neistomišljenike.
A bilo ko od vas da je iz političkih razloga, pre svega, jer za kriminal će tek u državi odgovarati krupne ribe, u to budite sigurni, dolaskom radikala na vlast, ali bilo ko da je iz političkih razloga bio osuđen jedan jedini dan, kao što je to bio slučaj sa gospodinom Šešeljem u više navrata u Srbiji, sa gospodinom Tomom Nikolićem i nekoliko poslanika srpskih radikala ili uz ovakvo tamničenje dr Šešelja u Haškom tribunalu, znao bi kako to izgleda i da je veoma važno ne samo humanosti radi, nego da se držimo nekih boljih kodeksa i principa, da prihvatite ovaj amandman kolege Momira Markovića.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kao što se vidi srpski radikali traže, insistiraju i žele da se humano postupa prema zatvorenicima i pritvorenicima u našoj državi. Na taj način mi se možemo uključiti u međunarodne standarde i sa uporednim pravom možemo da idemo u korak.
Međutim, u dosadašnjoj praksi i iskustvu, videli ste i u prethodnom periodu tako se nešto nije kod nas dešavalo.
Humanizacija tih ustanova mora biti izvršena. Odnos prema osuđenicima i pritvorenicima mora biti drugačiji u odnosu na protekla vremena.
Ono što je bitno, a želeo bih da vas podsetim, verujem da neke kolege znaju, a onaj ko ne zna podsetiću da u Francuskoj postoji jedna odredba po kojoj javni tužioci i sudije idu u zatvor da borave po 30 dana da bi shvatili i doživeli šta znači zatvor i šta znači kazna. Smatram da je to opravdano. Zašto? Bolje će sudija koji bude sudio da odlučuje i pravičnije odluke donositi, bar u odnosu na visinu krivično-pravne sankcije.
Gospođica narodni poslanik Nataša Jovanović malopre je istakla jednu zaista neshvatljivu činjenicu, u današnje vreme u EU, u evropskoj državi Holandiji, da prof. dr Vojislav Šešelj čeka dve godine i šest meseci na suđenje. Šta je u pitanju? Znate da je optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja pisana u Beogradu.
Dame i gospodo, u anglosaksonskom pravu propisuje se da se mora suditi u određenom roku i u određeno vreme. Ti standardi EU za prof. dr Vojislava Šešelja, zato što je Srbin, ne važe. Čeka na suđenje godinama, a podsećam ponovo da je u anglosaksonskom pravu to zabranjeno i ima se izvršiti pošteno i blagovremeno suđenje. Pitanje je kad će evropsko zakonodavstvo moći da bude primenjeno kod nas i da li će se jednako primenjivati za državljane Republike Srbije i Crne Gore ili će se primenjivati možda samo za njihove državljane.
Dame i gospodo, u odnosu na članove 81. i 82. SRS je uložila amandmane, jer smatra da treba izvršiti humanizaciju, prema ljudima se humano ponašati, iako je osuđenik i pritvorenik. U članu 81. predlaže se da poseta traje najkraće jedan čas.
Stav 2: "Za vreme izdržavanja disciplinske mere upućivanja u samicu osuđeni nema pravo na posete." Zašto? Da li je to čovek? Kako možemo tako da se ponašamo, bar u ovom trenutku kada se pridružujemo EU, kada govorimo da postajemo demokratska država. Ovim pokazujemo da nismo demokratska država, mi smo feudalna država. Nije mi jasno kome je palo na pamet da danas propisuje ovo utamničenje.
U članu 82. osuđeni ima pravo da jednom u tri meseca boravi sa bračnim drugom, decom ili drugim bliskim licem tri časa u posebnoj prostoriji. Kada sam rekao u odnosu na član 81, šta mislite utamničiti bolesnog čoveka, mislite da će neko o njemu u zavodu da se stara i da brine, pogotovo ako je stariji čovek i bolestan, ako nema kontakta sa porodicom, koja mora da mu pruži adekvatnu, odgovarajuću i blagovremenu pomoć i negu, dodatnu, koju zavodi i zatvori ne poseduju. Ovo je zaista suludo i neprihvatljivo da se ovako odnosimo prema zatvorenicima i pritvorenicima. To su ljudi, država je donela zakon, izrekla sankciju, ali se prema njima treba ponašati humano i ljudski.
Ono što je pomenuo narodni poslanik Zoran Krasić u odnosu na zatvorsko osoblje i stražare, moralo je da se predvidi da ti ljudi koji borave u veoma teškim uslovima i rade, beneficirani radni staž, i to obavezan. Beneficirani radni staž za te ljude je neophodan jer imaju na to pravo, rade u otežanim uslovima i, prema tome, smatramo da su amandmani SRS prihvatljivi, da su dobri i treba ih prihvatiti, jer oni na taj način pokazuju da postajemo demokratska država.