Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milka Silajev, Ksenija Milivojević i Velimir Stanojević.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNO-PRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Boško Ristić, zajedno Slobodan Vučković i Slobodan
Pajović, Đorđe Mamula, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Miloš Aligrudić, zajedno Goran Rakovac i Petar Cvetković, Zoran Krasić, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Božidar Koprivica i Vitomir Plužarević, kao i Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu predstavnik predlagača povukao je amandman Vlade na član 168.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao, radi se o izuzetno važnim stvarima, pa bih molio vašu pažnju. Najpre, moram da kažem da mi nije jasno zašto ovaj amandman nije prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, odnosno od strane ministra pravde, gospodina Stojkovića. Zaista je prava šteta što nismo dobili pismeno obrazloženje Vlade, onako kako smo trebali. Bilo bi zanimljivo videti koji bi razlog mogli da navedu za neprihvatanje ovog amandmana.
Ono što je osnovno u krivičnom pravu, to je pretpostavka nevinosti, prezumpcija nevinosti, to se garantuje već duži niz godina i vekova svima koji su osumnjičeni za izvršenje određenih krivičnih dela. Jedini sud na planeti koji ne poštuje prezumpciju nevinosti, to je ozloglašeni Haški tribunal. Jedino se u Haškom tribunalu dokazuje nevinost; jedino tamo onaj koji ide nije nevin, nego je kriv dok ne dokaže suprotno.
Naravno, to ne bi trebalo da bude princip koji bismo mi prihvatili. To nije nešto što se može nazvati evropskim principima. To nije nešto što će nas približiti evroatlantskim integracijama, NATO paktu ili bilo kome drugom. Mislim da je osnovna stvar da se mora garantovati nevinost onome ko je na početku tog krivičnog postupka.
Dakle, u članu 1. amandmanom gospodina Zorana Krasića predloženo je da se reči "prema maloletnim učiniocima krivičnih dela" zamene rečima "prema maloletnim licima koja se krivično gone". Znači, ne može se govoriti o maloletnim učiniocima krivičnih dela, jer se i na maloletnike u krivičnom postupku odnosi pretpostavka nevinosti, a oni čak u formalnom smislu u krivičnom postupku nemaju ni svojstvo okrivljenog.
Dakle, radi se zaista o nečem što je veoma ozbiljna greška i ne možete već u prvom članu zakona, koji treba da se primenjuje na maloletnike - dakle, to su lica prema kojima mora još više takta da se ima nego prema punoletnim licima za koje se sumnja da su izvršioci određenih krivičnih dela.
Država prema njima mora pokazati još veću brigu i prosto je neverovatno da već u članu 1. zakona kažete da su oni učinioci krivičnih dela.
Dalje, ukoliko su oni učinioci krivičnih dela, onda vama ovde nisu potrebne dalje odredbe o postupku, niti bilo šta drugo. Dalje treba sve brisati, jedino staviti odredbe o eventualnom odmeravanju kazne, jer ako je neko izvršio krivično delo, i ako je to utvrđeno u pretkrivičnom postupku ili u ne znam kom postupku, onda nema potrebe. Jedino što dalje logično sledi da posle člana 2. idu odredbe o odmeravanju kazne. Dakle, da se vidi kako će neko ko je već proglašen učiniocem krivičnog dela biti kažnjen.
Ponavljam još jednom, mislim da nema razloga da se ovaj amandman ne prihvati. Radi se o čisto pravnim stvarima, o preciziranju, o utvrđivanju pretpostavke nevinosti, koja se mora odnositi i na maloletna lica. Pozivam i ministra, ako ministar ne prihvati, onda i sve ostale narodne poslanike da u danu za glasanje pokušaju da se sete o kom se amandmanu radi i da glasaju za.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da je bilo potrebe iz krivičnog zakonodavstva formirati posebno krivično zakonodavstvo kada su u pitanju maloletnici, kako procesno tako i materijalno.
U odnosu na član 1, na koji je Zoran Krasić uložio ovaj amandman, smatramo da je prava definicija ovog člana da se ne može ni u kom slučaju prihvatiti stanovište da se maloletnik unapred proglašava učiniocem krivičnog dela. To je neprihvatljivo.
Gospodin Šarović je rekao da je u našem pravu prihvaćeno stanovište i načelo prezumpcije nevinosti. Prema tome, ne možemo u prvom članu odmah u odnosu na maloletnike tako njih kategorisati i okvalifikovati kao da su pravnosnažnom sudskom odlukom oglašeni krivim. Zbog toga je potrebno ovaj amandman da se prihvati, jer u odnosu na predloženo rešenje prema maloletnicima ne možemo ih tretirati niti ih treba tretirati učiniocima krivičnog dela.
Prema tome, prava definicija jeste, prema maloletnicima protiv kojih se vodi krivični postupak, vodi se krivično gonjenje, a ni u kom slučaju unapred u ovom predlogu zakona dati definiciju i kvalifikaciju da se radi o učiniocu krivičnog dela, a pogotovo kada je u pitanju primena procesnih radnji.
SRS smatra da je nužno doneti jedan zakon koji se odnosi na maloletnike, ali on se izdvaja iz krivično-pravne procedure u Srbiji u odnosu na procesno i materijalno pravo.
Prema maloletnicima se moraju preduzimati odgovarajuće demokratske mere, a što znači da zakon mora biti human prema maloletnicima.
Kakva je demokratija u jednoj državi, dame i gospodo, ona se ogleda kakav joj je zakonik o krivičnom postupku. S obzirom da se sada iz krivično-materijalnog i krivično-procesnog izdvaja i Glava 29 postojećeg Zakonika o krivičnom postupku, u tom slučaju imamo novo zakonodavstvo koje će regulisati oblast i materijalne odredbe krivičnog zakona prema maloletnicima, a istovremeno reguliše se postupak.
Smatramo da ne možemo prihvatiti i nećemo prihvatiti stanovište da maloletnika treba tretirati od prvog momenta da je on učinilac krivičnog dela. Može se smatrati ili osumnjičenim ili licem protiv koga se vodi krivični postupak. Učinilac je teška kategorija i ne može se prihvatiti, sve dotle on nije učinilac dok pravosnažna sudska odluka ne bude doneta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da zakoni treba da budu jasni, kratki, sa jasnim definisanjem svakog stava. Naravno da se podrazumeva da zakon ne treba zloupotrebljavati i pretpostavljam da je Ministarstvo pravde smatralo da će ovakvo zakonsko rešenje u članu 1. Predloga ovog zakona biti dovoljno da se sa građanima za koje se opravdano ili neopravdano sumnja da su izvršili, a pogotovo kada se radi o maloletnim licima, određena krivična dela i postupati u skladu sa zakonom, u skladu sa nekakvim etičkim principima itd.
Međutim, ministar mora da zna da on pravi ovaj zakon ne za ovu vladu i ne za njegovo ministarstvo, nego za neku novu vladu, neko novo ministarstvo, a ako bog da, kako pokazatelji govore, onda je to za Radikalsku vladu i za Radikalskog ministra.
Ne daj bože da se desi još jednom nekakva buldožer revolucija, pa da na čelo ministarstva dođe Batić, recimo, koji je maksimalno zloupotrebio sve zakone, izokrenuo norme, tumačio ih kako je on hteo i rezultat toga je bilo 13.000 ljudi u zatvoru za nepuna dva meseca. Rezultat koji nije zabeležen u svetskom pravosuđu. Čak je Pinočeu trebalo par godina da postigne cifru koju je Batić postigao za dva meseca.
Prema tome, smatram da bi ministar morao da usvoji ovaj amandman iz prostog razloga što niko nije kriv dok se pravno ne dokaže da je kriv. To, prezumpcija nevinosti se podrazumeva, pa mora da bude napisano, ministre. Ne može da se podrazumeva. Ne daj bože da opet dođe neko ko će tumačiti zakone onako kako je tumačio Vladan Batić, veliki ministar.
Gledajući sve ove zakone, pošto sam već izašao za govornicu, primećujem da ministar u svom ministarstvu, u svom resoru ne završava jedan mnogo bitan posao, zatvori će biti tesni da prime sve one koji su ovih pet godina rovarili i vršljali Srbijom. Proširenje zatvora vam ne znači ništa, pravite nove zatvore. Pravite zatvore, nemojte da dajete pare za škole, vi u školu da idete nećete. To ste završili.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 14. regulisane su posebne obaveze koje se mogu izreći maloletnim licima, a tačkom 2) predviđeno je da se može izreći da u okviru sopstvenih mogućnosti naknade štetu koju su prouzrokovali, a naravno odnosi se na maloletna lica.
Amandmanom koji smo podneli predviđeno je da se brišu reči - u okviru sopstvenih mogućnosti, jer je nelogično da se u ovakvoj odredbi, gde se nabrajaju obaveze, regulišu i uslovi pod kojima se te obaveze mogu izricati. Članom 12. ovog predloga zakona izneti su izbori vaspitnih mera i u okviru njih napisani su uslovi pod kojima sud odlučuje koju će meru odrediti, odnosno koju će obavezu odrediti.
Mislim da je pravno-tehnička uređenost zakona takođe bitna kao i suštinska i suvišno je da uslovi pod kojima se izriče obaveza budu u članu u kome se nabrajaju obaveze. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na članove 15, 16. i 17. uloženi su identični amandmani, gde se predlaže da se na primer pojačan nadzor u drugoj porodici ili pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sa, kako je predviđeno, šest meseci do dve godine poveća na godinu dana do tri godine. To je bilo staro rešenje zakona i na to rešenje niko nije imao nikakvih primedbi. Normalna je tendencija jednog zakona da ima blaža rešenja.
Međutim, svedoci smo ipak da je kriminalitet, a naročito maloletnički kriminalitet u velikom porastu i da je ipak neophodno zadržati ovo staro rešenje jer postoje krivična dela različite težine i veoma teška krivična dela. Tri godine nije dug rok, a i nema razloga da se ne zadrži ovaj raspon. Neću komentarisati druge članove na koje se odnosi isti amandman sa istom suštinom. Hvala.