Da ne bude zabune povodom ovih amandmana koje nismo obrazlagali, većina ih je usvojena usvajanjem amandmana nekog drugog poslanika, pa zbog toga se nismo javili, kako se ne bi stvorila zabuna.
Podneo sam amandman na član 58. stav 1. Odnosi se na odlaganje izvršenja kazne zatvora povodom vanrednih pravnih sredstava. "Sud koji odlučuje o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnetog u korist osuđenog može odložiti izvršenje kazne zatvora i pre pravnosnažnosti rešenja o dozvoli ponavljanja postupka." Tražimo da se ova, uslovno rečeno, dispozicija suda pretvori u obavezu i predlažemo da se reči - može odložiti, zamene rečima - odložiće. Zašto?
Ako zakon dozvoljava korišćenje vanrednog pravnog sredstva, ukoliko je osuđeni na slobodi, ukoliko je pokrenuo postupak za vanredno preispitivanje te sudske presude kojom je kažnjen, nema razloga da se ubrzava postupak upućivanja na izdržavanje kazne zatvora dok se pravosnažno ne okonča to stanje, jer mi se pridržavamo onog principa da ne valja da nevin čovek bude u zatvoru.
Izreka kaže da je bolje i 1000 kriminalaca da bude na slobodi, nego jedan nevin čovek da bude jedan dan u zatvoru. Mi tražimo da se uspostavi taj automatizam, tim pre što se ništa ne remeti. Ukoliko je osuđeno lice u pritvoru, to nije ta situacija.
Znači, za onoga za koga postoji visoki stepen sigurnosti da je izvršilac krivičnog dela, postoji niz mera povodom pritvora: mesec dana istražni sudija, veće još dva meseca, Vrhovni sud još tri meseca, ukoliko prvostepena presuda nije doneta, može još da se produži, ukoliko se čeka drugostepena, takođe može pritvor da traje.
Ova situacija koju smo mi obuhvatili amandmanom ne zahvata situaciju gde je pritvor određen. Ovo se odnosi na ona lica koja se brane sa slobode, koja su pravosnažno osuđena i koriste neko vanredno pravno sredstvo. Treba sačekati dok se ne odluči po vanrednom pravnom sredstvu. Mere kojima se sprečava eventualno osujećenje izdržavanja kazne zatvora su: oduzimanje putne isprave i druge mere obezbeđenja prisustva okrivljenog suđenju.
Predlažemo da se ovaj amandman usvoji, pre svega, rukovođeni onim principom da nevina osoba ne sme da bude ni jedan dan u zatvoru, a pravi dokaz za to jeste kada se iskoriste sva pravna sredstva. Znači, na ovaj način se ne utiče i ne ugrožava onaj princip koji postoji kada je u pitanju pritvor.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 63. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Milan Stevović uložio je amandman na član 63. stav 4. i predložio da se posle reči "na osnovu" dodaju reči "ličnih svojstava".
Mada se i u zakonu predviđaju i lična svojstva, mi smatramo da je očigledno da se i u ovom članu, preciznije u stavu 4, dodaju reči "na osnovu ličnih svojstava".
To se odnosi na osuđenike i njihova razvrstavanja, a ne prema svojstvima ličnosti, nego ličnim svojstvima. U stavu 4. se nigde ne govori o razvrstavanju osuđenika na osnovu ličnih svojstava, što predstavlja dokaz da se ipak treba osvrnuti i na ovaj predloženi amandman. Mislim da je amandman na mestu i da ga treba prihvatiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, na član 81. stav 2. uložio sam amandman i predložio da se ovaj stav briše. Zašto? Smatram da nije humano ni čovečno u ovom vremenu propisivati utamničenje, izricati disciplinsku meru upućivanja u samicu i tako se vraćati u period staljinizma, komunizma i u feudalno doba.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi nismo zadovoljni uslovima koji postoje u našim zatvorima. Naravno, mi te uslove ne može bitno da promenimo zakonom, zato što od ekonomskog stanja u državi zavisi izgled i minimalni standard koji treba da postoji u zatvorima. Mogu sa ponosom da istaknem da se naša država koliko-toliko pridržava tih minimalnih standarda i čini napore da se to na neki način popravi.
Mi ovim amandmanom tražimo da ova disciplinska mera, gde se lice koje izdržava kaznu zatvora izdvaja u posebnu ćeliju zbog nekog disciplinskog prestupa koji je učinjen tokom izdržavanja kazne zatvora, da se to lice dodatno ne kazni i zabranom primanja poseta. Moram da pogledam kako je to u uporednoj praksi.
Imamo ovaj Hag, Ševeningen, najmoderniji zatvor u najstarijem zatvoru. Oni koji prate na B92 snimak statusne konferencije koja je juče održana, imali su prilike da čuju da, iako je možda zgrada nova, uslovi baš i nisu zdravi.
Pošto se kapacitet u Ševeningenu ne može upodobiti sa željama Karle del Ponte, koliko bi ona Srba smestila u taj zatvor, verovatno ste upoznati kakvi su uslovi u pogledu elementarne higijene i boravka, tako da nema tamo neke preterane humanosti.
Vrhunac svega toga verovatno predstavlja ovo što smo danas imali prilike da čujemo, da i bez zabrane nekome bude zabranjeno. I ova naša država treba da podigne glas i da kaže - zar je moguće da se lice sankcioniše, kažnjava, a da nema niti odluke. Sada smo imali prilike da saznamo da je vođen neki tajni postupak, pa je čak sudija koji vodi statusnu konferenciju našao za shodno da malo bude i nervozan, kada ga gospodin Šešelj pita: "Kada ću da dobijem taj akt kojim se pokreće postupak protiv mene?" A on kaže: "Nije vaše da znate ono što smo mi završili bez vašeg znanja".
Vodite računa da taj standard ne pređe kod nas. Bilo bi opasno da kod nas u zatvore i u sudske postupke pređu ovi standardi koji postoje u Ševeningenu: zabrana komunikacije, zabrana posete, zabrana mogućnosti da se pripremi odbrana, počev od jezika komunikacije, preko elementarnih tehničkih sredstava i onih elementarnih uslova.
I ovi iz nevladinih organizacija kad vas budu kritikovali i kad nas sve budu kritikovali, i mi kritikujemo uslove u našim zatvorima, što prostorije po izgledu i po nekim drugim pitanjima komfora treba da ispunjavaju neke uslove kojima mi težimo, ali moramo i da im kažemo da tamo gde postoji super komfor, šta vredi kada se gazi ljudsko dostojanstvo i elementarna prava čoveka, koji još nevin sedi u zatvoru, još uvek je prezumpcija nevinosti evo treća godina. Podigne se optužnica, uhapsi se čovek, onda krene sa skupljanjem dokaza.
Kod nas toga baš i nema, ima u nekim slučajevima zloupotrebe, poput "Sablje" i tako nekih akcija, gde Beba preko novina osudi već, pa onda je pravo čudo ako ga ne uhapse. Mislim da te zapadne standarde moramo da izbacimo iz naše prakse.
Mislim da oni koji su pisali ovaj predlog zakona, posebno ovaj član i još nekoliko članova koji se tiču nekih prava osuđenih lica koja su na izdržavanju kazne zatvora, jednostavno, nisu imali u vidu nešto novo što će kod nas da se desi.
Imaćemo tzv. dugoprugaše, imaćemo osuđenike koji treba da budu u zatvoru 30-40 godina. Ta lica koja budu osuđena na tako dugotrajne kazne zatvora, budite sigurni da već posle pete godine kako su smešteni u zatvoru dolazi do promene strukture ličnosti. O tome mora da se vodi računa.
Verovatno da prema onom licu koje čini neki disciplinski prestup, a mora da ide u ćeliju, na neki način treba da budemo humaniji i da ovim zakonom dozvolimo makar i tu posetu od jednog sata, da se tom licu olakša izdržavanje kazne na koju je osuđeno.
Zbog toga je podnet ovaj amandman i još nekoliko amandmana koji idu ka tome da se formalno-pravno poboljšaju uslovi izdržavanja kazne zatvora i na taj način omogući da se ipak da neki doprinos nekom redu u zatvoru koji treba da bude. Pitanje je da li samica daje rezultate. Nisam hteo na početku da se javljam i kada je bio Krivični zakon u pitanju. Nisam pristalica dugotrajnih kazni zatvora.
Bilo kog penologa da uzmete vidite koja je tendencija u zapadnoj Evropi, gde se vrše istraživanja od pedeset i neke godine pa nadalje, dugotrajne kazne zatvora nisu dale nikakve rezultate, to budite sigurni, sa gledišta šta je svrha kažnjavanja, već potpuno neke druge mere.
Mi nismo sada u situaciji to da radimo. Zašto? Zato što znate kako je Batić rekao - dajte na 15 minuta da vratimo smrtnu kaznu, da završimo sa "Sabljom". Smejte se, ali tako je bilo. Jeste, on je tako zastupao ovde. Iako postoje tri rezolucije Saveta Evrope gde se apeluje, traži, obavezuje država da izbaci smrtnu kaznu iz svog krivičnog zakonodavstva. Ništa, zapadnoevropski Batić ovde kaže - dajte da vratimo smrtnu kaznu na 15 minuta, pa kada pokoljemo ovo, onda ćemo da vratimo na normalno i mi budemo primljeni u Savet Evrope za vreme "Sablje". Vidite kakav je taj zapad. Blagonaklon zapad ka onom delu DOS-a.
Vodite računa da ovim amandmanima koje mi predlažemo olakšavate položaj i tim ljudima i onim ljudima koji rade u zatvoru. Nije sasvim svejedno kada se čovek smesti u samicu, pa bude ne znam koliko itd, bez obzira koliko ste vi ograničili tu samicu, jer imate situaciju da taj čovek kada izađe iz samice posle tri-četiri dana u nekoj mikro sredini proradi neka socijalna patologija, pa se opet vraća u neku izolaciju i onda praktično ubijate čoveka.
Pošto sam dosta godina i živeo u neposrednoj blizini zatvora verovatno imam i ličnog iskustva, za razliku od drugih, ali ta socijalna patologija koja se tamo formira čini tu jednu mikrosredinu koja ima svoja pravila i svoju logiku. Sada kada pričamo o resocijalizaciji mi moramo da znamo da postoje ljudi kod kojih jedno upozorenje, jedna reč, jedan predlog može da učini nešto, ali ima i ljudi kod kojih samo batina može nešto da uradi. To jeste vama smešno, ali tako je. Neki samo prihvataju reč batine. Njih ne možete da smirite drugačije, ni na ulici, ni u zatvoru. To je činjenica.
Naročito kada su u pitanju višestruki povratnici, koji sa zadovoljstvom odlaze u zatvor, jer kod njega je izmenjena ličnost, nauka je to opisala, zna se. Zna se čak i nepogrešivo koji procenat populacije je sklon tome. Nisam zastupnik Brozove škole, ali statistika ukazuje na takve pojave.
Odete u zatvor, pitate stražare, a oni će da vam kažu nepogrešivo posle pet meseci kako je došao novi zatvorenik, i ko je, i šta je, i kakav je, daće vam socijalnu kartu tog čoveka, najbolju moguću. Čak na bazi njega mogu da vam kažu u kakvoj je sredini živeo itd.
Onima koji se bore protiv beneficiranog staža kažem - zaposlite se u zatvoru, zaposlite se u policiji, pa ćete da vidite zašto je potreban beneficirani radni staž.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 82. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman u ime SRS podneo sam isključivo vođen humanom komponentom. Razlog je vrlo jednostavan.
Kada se sve ove afere pretvore u krivične prijave, pa krivične prijave u sudske procese, pa sudski procesi u zatvorske kazne za sve tri vlade od 2000. godine naovamo, i za onu Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice, mnogo će njih tek tada prvi put osetiti šta znači zavodska sankcija. Vođen tom idejom predložio sam amandmanom da se u članu 82. stav 1. reč "tri" zameni rečju "dva."
Naime, pošto ima dva puta tri da ne shvatite pogrešno. Osuđeni ima pravo da jednom u tri meseca boravi sa bračnim drugom, decom itd, a ja sam tražio da to bude jednom u dva meseca, jer zamislite Vladana Batića, Dušana Mihailovića, Davinića, Dinkića, da ne vide decu tri meseca. Nema smisla.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba usvojiti amandman i ovo vreme između dve posete porodice smanjiti sa tri meseca na dva meseca. Znam da će mi mnogi iz vladajuće koalicije biti zahvalni zbog ovog amandmana.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.