Mi nismo zadovoljni uslovima koji postoje u našim zatvorima. Naravno, mi te uslove ne može bitno da promenimo zakonom, zato što od ekonomskog stanja u državi zavisi izgled i minimalni standard koji treba da postoji u zatvorima. Mogu sa ponosom da istaknem da se naša država koliko-toliko pridržava tih minimalnih standarda i čini napore da se to na neki način popravi.
Mi ovim amandmanom tražimo da ova disciplinska mera, gde se lice koje izdržava kaznu zatvora izdvaja u posebnu ćeliju zbog nekog disciplinskog prestupa koji je učinjen tokom izdržavanja kazne zatvora, da se to lice dodatno ne kazni i zabranom primanja poseta. Moram da pogledam kako je to u uporednoj praksi.
Imamo ovaj Hag, Ševeningen, najmoderniji zatvor u najstarijem zatvoru. Oni koji prate na B92 snimak statusne konferencije koja je juče održana, imali su prilike da čuju da, iako je možda zgrada nova, uslovi baš i nisu zdravi.
Pošto se kapacitet u Ševeningenu ne može upodobiti sa željama Karle del Ponte, koliko bi ona Srba smestila u taj zatvor, verovatno ste upoznati kakvi su uslovi u pogledu elementarne higijene i boravka, tako da nema tamo neke preterane humanosti.
Vrhunac svega toga verovatno predstavlja ovo što smo danas imali prilike da čujemo, da i bez zabrane nekome bude zabranjeno. I ova naša država treba da podigne glas i da kaže - zar je moguće da se lice sankcioniše, kažnjava, a da nema niti odluke. Sada smo imali prilike da saznamo da je vođen neki tajni postupak, pa je čak sudija koji vodi statusnu konferenciju našao za shodno da malo bude i nervozan, kada ga gospodin Šešelj pita: "Kada ću da dobijem taj akt kojim se pokreće postupak protiv mene?" A on kaže: "Nije vaše da znate ono što smo mi završili bez vašeg znanja".
Vodite računa da taj standard ne pređe kod nas. Bilo bi opasno da kod nas u zatvore i u sudske postupke pređu ovi standardi koji postoje u Ševeningenu: zabrana komunikacije, zabrana posete, zabrana mogućnosti da se pripremi odbrana, počev od jezika komunikacije, preko elementarnih tehničkih sredstava i onih elementarnih uslova.
I ovi iz nevladinih organizacija kad vas budu kritikovali i kad nas sve budu kritikovali, i mi kritikujemo uslove u našim zatvorima, što prostorije po izgledu i po nekim drugim pitanjima komfora treba da ispunjavaju neke uslove kojima mi težimo, ali moramo i da im kažemo da tamo gde postoji super komfor, šta vredi kada se gazi ljudsko dostojanstvo i elementarna prava čoveka, koji još nevin sedi u zatvoru, još uvek je prezumpcija nevinosti evo treća godina. Podigne se optužnica, uhapsi se čovek, onda krene sa skupljanjem dokaza.
Kod nas toga baš i nema, ima u nekim slučajevima zloupotrebe, poput "Sablje" i tako nekih akcija, gde Beba preko novina osudi već, pa onda je pravo čudo ako ga ne uhapse. Mislim da te zapadne standarde moramo da izbacimo iz naše prakse.
Mislim da oni koji su pisali ovaj predlog zakona, posebno ovaj član i još nekoliko članova koji se tiču nekih prava osuđenih lica koja su na izdržavanju kazne zatvora, jednostavno, nisu imali u vidu nešto novo što će kod nas da se desi.
Imaćemo tzv. dugoprugaše, imaćemo osuđenike koji treba da budu u zatvoru 30-40 godina. Ta lica koja budu osuđena na tako dugotrajne kazne zatvora, budite sigurni da već posle pete godine kako su smešteni u zatvoru dolazi do promene strukture ličnosti. O tome mora da se vodi računa.
Verovatno da prema onom licu koje čini neki disciplinski prestup, a mora da ide u ćeliju, na neki način treba da budemo humaniji i da ovim zakonom dozvolimo makar i tu posetu od jednog sata, da se tom licu olakša izdržavanje kazne na koju je osuđeno.
Zbog toga je podnet ovaj amandman i još nekoliko amandmana koji idu ka tome da se formalno-pravno poboljšaju uslovi izdržavanja kazne zatvora i na taj način omogući da se ipak da neki doprinos nekom redu u zatvoru koji treba da bude. Pitanje je da li samica daje rezultate. Nisam hteo na početku da se javljam i kada je bio Krivični zakon u pitanju. Nisam pristalica dugotrajnih kazni zatvora.
Bilo kog penologa da uzmete vidite koja je tendencija u zapadnoj Evropi, gde se vrše istraživanja od pedeset i neke godine pa nadalje, dugotrajne kazne zatvora nisu dale nikakve rezultate, to budite sigurni, sa gledišta šta je svrha kažnjavanja, već potpuno neke druge mere.
Mi nismo sada u situaciji to da radimo. Zašto? Zato što znate kako je Batić rekao - dajte na 15 minuta da vratimo smrtnu kaznu, da završimo sa "Sabljom". Smejte se, ali tako je bilo. Jeste, on je tako zastupao ovde. Iako postoje tri rezolucije Saveta Evrope gde se apeluje, traži, obavezuje država da izbaci smrtnu kaznu iz svog krivičnog zakonodavstva. Ništa, zapadnoevropski Batić ovde kaže - dajte da vratimo smrtnu kaznu na 15 minuta, pa kada pokoljemo ovo, onda ćemo da vratimo na normalno i mi budemo primljeni u Savet Evrope za vreme "Sablje". Vidite kakav je taj zapad. Blagonaklon zapad ka onom delu DOS-a.
Vodite računa da ovim amandmanima koje mi predlažemo olakšavate položaj i tim ljudima i onim ljudima koji rade u zatvoru. Nije sasvim svejedno kada se čovek smesti u samicu, pa bude ne znam koliko itd, bez obzira koliko ste vi ograničili tu samicu, jer imate situaciju da taj čovek kada izađe iz samice posle tri-četiri dana u nekoj mikro sredini proradi neka socijalna patologija, pa se opet vraća u neku izolaciju i onda praktično ubijate čoveka.
Pošto sam dosta godina i živeo u neposrednoj blizini zatvora verovatno imam i ličnog iskustva, za razliku od drugih, ali ta socijalna patologija koja se tamo formira čini tu jednu mikrosredinu koja ima svoja pravila i svoju logiku. Sada kada pričamo o resocijalizaciji mi moramo da znamo da postoje ljudi kod kojih jedno upozorenje, jedna reč, jedan predlog može da učini nešto, ali ima i ljudi kod kojih samo batina može nešto da uradi. To jeste vama smešno, ali tako je. Neki samo prihvataju reč batine. Njih ne možete da smirite drugačije, ni na ulici, ni u zatvoru. To je činjenica.
Naročito kada su u pitanju višestruki povratnici, koji sa zadovoljstvom odlaze u zatvor, jer kod njega je izmenjena ličnost, nauka je to opisala, zna se. Zna se čak i nepogrešivo koji procenat populacije je sklon tome. Nisam zastupnik Brozove škole, ali statistika ukazuje na takve pojave.
Odete u zatvor, pitate stražare, a oni će da vam kažu nepogrešivo posle pet meseci kako je došao novi zatvorenik, i ko je, i šta je, i kakav je, daće vam socijalnu kartu tog čoveka, najbolju moguću. Čak na bazi njega mogu da vam kažu u kakvoj je sredini živeo itd.
Onima koji se bore protiv beneficiranog staža kažem - zaposlite se u zatvoru, zaposlite se u policiji, pa ćete da vidite zašto je potreban beneficirani radni staž.