Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 153. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
To je ovaj princip, dakle neko ne želi reč.
Na član 154. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Niko ne želi reč, je l', hvala
Na član 155. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na članove 155, naslov iznad člana 156. i član 156, naslov iznad člana 159. podneo je amandmane narodni poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ova tri amandmana postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 163. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na članove 170, naslov iznad člana 173. i član 173. amandmane je podneo narodni poslanik Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na članove 181, 182, naslov iznad člana 183. i član 183, naslov iznad člana 186. i član 186, naslov iznad člana 187. i član 187, naslov iznad člana 188. i član 188, naslov iznad člana 189. i član 189, član 190. i 191. amandmane je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Petar Cvetković podneo je amandmane na član 211, na naslov Odeljka 1. Glave devete, na član 219, na naslov Odeljka 3. Glave devete, na član 229, na član 230, na naslov Odeljka 5. Glave devete, na naslov Glave 10. i član 232, na član 233, na član 235, na član 237, na član 250, na član 254, na član 260, na član 267, na član 276, na član 278, sa ispravkom, na član 281.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandmane, a Zakonodavni odbor smatra da su amandmani pravno mogući, pa konstatujem da su ovi amandmani postali sastavni deo Predloga zakona.
Na član 282. amandman je podneo poslanik Miloš Aligrudić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi povodom ovog zakona završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Budući da na 10. tačku dnevnog reda nema amandmana, pa nema samim tim ni rasprave o amandmanima, završetkom rada na ovim amandmanima ćemo završiti današnju sednicu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku podneli narodni poslanici: Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, zajedno Slobodan Vučković i Slobodan Pajović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Sreto Perić, Petar Jojić i Božidar Koprivica.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu amandmane su povukli narodni poslanik Slobodan Vučković na član 6, koji je podneo zajedno da narodnim poslanikom Slobodanom Pajovićem, i narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na član 43.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Mi smo i u načelnoj raspravi ukazali na principijelno neslaganje sa ovakvim predlogom zakona. Ne bih hteo da ponavljam tu diskusiju pošto smo krenuli na raspravu o amandmanima.
Vlada predlaže da ovaj zakon ima naziv - Predlog zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, kao da donosimo zakon o nekom programu, program je neki dokument, neki opšti akt, nešto što liči na to. Mi tražimo da se naziv promeni i da glasi - Predlog zakona o pružanju zaštite učesnicima u krivičnom postupku.
Pogotovo ako se ima u vidu koga ste sve definisali kao učesnika u krivičnom postupku, pa ste stavili osumnjičenog, okrivljenog, svedoka saradnika, svedoka oštećenog, veštaka, stručno lice, pa onda blisko lice, zaštićeno lice. Sve je to nepotrebno. Ako neko ne može da svedoči ne može da kaže istinu, a svedok je dužan da iznese ono što je njemu poznato.
Ovaj zakon je praktično nepotreban, a ako već hoćete da ga izglasate, da biste se priključili zemljama koje takođe imaju neki sličan zakon, kojim se navodno garantuje, radi istine i pravde, svima u postupku neka bezbednost i neka sigurnost, evo vidite i sami kako to u našoj režiji na teritoriji Republike Srbije izgleda. Imali ste svedoka saradnika, potencijalnog, čovek ispričao šta je imao, nije mu priznat status svedoka saradnika i postavlja se pitanje šta se to radi.
Ako u nekom postupku postoje dve-tri strane, pa je jedna zaštićenija od druge strane, to izaziva neku sumnju. Znači, ovde se radi pre svega o amandmanu koji smo iz principijelnih razloga podneli, zato što je program neki papir, neki dokument i ako već želite da pružite zaštitu onda donesite zakon o pružanju zaštite licima koja učestvuju u postupku. Ovako možete da stvorite zabunu.
Moram da kažem da se koncepcijski razlikujemo u pogledu rešenja iz ovog zakona. Mi smo protiv ovog zakona, ali koncepcijski se razlikujemo u delu kako je ovde izloženo. Ovde se program zaštite tumači kao skup mera, akcija i radnji koje preduzimaju posebni organi koji treba da štite, a da se unapred zna nomenklatura tih radnji i mera.
Ako već treba da pružite nekome zaštitu na ovaj način, onda za svako lice kome pružate zaštitu ili kako god da to delite, prema predmetu ili prema konkretnom licu, onda treba da se donese konkretan program. Vi ovde programu dajete širi značaj, a mi ukoliko se nešto priča o programu želimo da ima uži i konkretni značaj za neko lice.
Mi smo to na Odboru razmatrali pre 7-8 meseci i tada su bili prisutni amandmani, obrazložili smo zašto smo protiv ovog koncepta i ukoliko želite zaštitu mislim da postoje druga sredstva. Danas se pruža zaštita licima koja učestvuju u krivičnom postupku. Slabo. Vi pružate zaštitu roditeljima nekih lica koja na neki način učestvuju u krivičnom postupku.
Batić vas je prozivao skoro kako mu ne dajete zaštitu, povukli ste mu zaštitu, a on navodno trpi pretnje sa teritorije Kosova i Metohije. Postavljam pitanje, zašto neko uživa zaštitu policije, a neko ne uživa zaštitu policije? Ovo se odnosi na policiju, ne odnosi se na vatrogasnu službu ili na poštare.
Imamo sada situaciju da ljudi zbog toga što su visoki državni funkcioneri imaju zaštitu. Vi ste se pre dva meseca smejali ovde kada sam rekao da se ne bi ta deca koja čuvaju te kuće mrznula po onom snegu, Tadića, Markovića i sve ove strpajte u CZ, jedan može da ih čuva. Em će država da bude mirna, em neće da se svađaju preko medija.
Vi od svega pravite cirkus. Sada svako svakoga čuva. Svaka šuša može da se javi policiji i da kaže - meni je život ugrožen, molim vas dajte mi zaštitu. Onda procenu vrši Jočić ili neko drugi, pa nekome daje zaštitu, nekome ne daje, a ovaj preko puta ima tri stepena zaštite, Kobre, obre, ovi i oni. Znate i sami kada se krene ulicom samo prave udese, te kuče htelo da izvrši atentat, te stradao taksista.
Nemojte, molim vas, država je ozbiljna stvar. Ako treba da se pruži zaštita, daje neka se pruži zaštita, i to licima kojima je ugrožena bezbednost bila, koja nisu tražili zaštitu od države, već su na neki način sami organizovali da zaštite sebe. Vi imate dokaze i izjave gde su Vuk i Danica Drašković naručili atentat na Vojislava Šešelja. Šta ste uradili? Ništa. Čim je Mihajlović došao na vlast prvo što je uzeo, oteo je džip onaj, da bi poslednju branu odbrane Vojislava Šešelja od atentatora uklonio, kako bi bilo - izvolite, na tacni. I još ne vraćate džip, a o oružju da ne pričam, to se zna. O kojoj zaštiti vi pričate, Batića treba neko da štiti, a od koga? Molim vas, napravili ste scenu, ajde sad da ne trošim vreme.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ćemo u okviru svih članova ovog zakona moći da vam izložimo koncept koji bi SRS primenila ili koji će primeniti posle sledećih izbora u zaštiti učesnika u krivičnom postupku.
Ali, ovaj prvi član treba, odnosno naziv zakona treba napasti, zato što je, čini mi se, olako zakon nazvan zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, iako znate da će biti hiljadu programa.
Da ovaj zakon predviđa jedan program kojim se definišu svi slučajevi, možda bih mogao da prihvatim, ali vi sami u daljim odredbama zakona kažete da će čak po jednom krivičnom delu biti tri-četiri programa zaštite, ili za nekoliko svedoka ili za nekoliko članova njihovih porodica, tako da ne može da se kaže da je ovo zakon o programu.
Bilo bi glupo reći da je to zakon o programima zaštite, jer će biti neograničeni broj programa zaštite, za svaku zaštitu pravi se program, to zakon zahteva. Znači, treba izbaciti tu reč "program". Dakle, zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, a onda u jednom članu napisati - da bi se izvršila zaštita, sačinjava se program zaštite.
I onda bi to bilo sve u redu. Onda imenujete jedinice koje će to da rade i način, da li je to identitet, da li je to procena njegove bezbednosti, procena sredstava potrebnih za život, jer tu ćemo videti da li je dovoljno da vam neko bude svedok saradnik i da prihvati da mu se minimum egzistencije obezbedi. Dakle, ne može da radi, ne može da prihoduje, ne može da hrani porodicu. Šta to znači minimum egzistencije, da li je to mercedes pred kućom i kuća, ili je to kora hleba dnevno za nekoga ko vam omogućava da otkrijete bandu, ko rizikuje svoj život i život članova svoje porodice.
Spremate nas za veliki kriminal. Bilo bi dobro da pojurite ove kriminalce za koje već sada znate da su opljačkali državu i bilo bi dobro da ih pojurite pre programa zaštite, jer u tom programu zaštite već sam video u izboru svedoka saradnika koliko selektivno pristupate pravdi.
Po vama i organizator bande i ubica može da bude svedok saradnik, iako to zakon ne dozvoljava, ali kod vas može. Potreban vam je on za nešto. Zašto vam je potreban ubica? Koja to država sarađuje sa ubicom? Nijedna, a može da otkrije formulu za izradu atomske bombe za pet dana, sa njim se ne sarađuje, jer je ubio čoveka, a vi sarađujete sa ubicama.
Prođite Novim Beogradom, tu vam je Zemun, po celu noć, čuje se samo oružje, "Avala 3", "Avala 5", i policija psuje majku, čuva kriminalce. Kaže, on gore uživa, a mi po celu noć kisnemo, mraz je, kiša, sneg, sunce, čuvamo kriminalce, kaže - biće neki svedok saradnik.
Osetljiva je materija.
Druge države sa ovim imaju puno muke, došli su do toga da i tamo zaštićeni svedok može da bude ubijen kada god hoćeš. Kaže, službena tajna, lice koje kaže za identitet, lice je odalo službenu tajnu, I šta, oda službenu tajnu. Vi ste imali upravnike zatvora i čuvare u zatvoru koji su vodili ljude, tamo gde čovek treba da bude najbezbedniji, jer ste ga sklonili i garantujete da će biti bezbedan, pojavi se neko na vratima ćelije, ili da ga ispituje, ili da ga miti, ili da uspostavi bilo kakav kontakt sa njim, a ne pripada osoblju koje tu radi, i nije ga sudija poslao, i nije sudija odobrio, i nije on prihvatio takvu posetu.
Znam da je najverovatnije Amerika uzor za pisanje ovog zakona. Jeste, ali tamo čovek izađe da kupi cigare, ode dva bloka dalje i nikada ga više ne vide ni žena ni deca, toliko je došlo do otuđenja u toj zemlji. Gde vi u ovoj maloj Srbijici da sakrijete čoveka, ko da mu promeni identitet, ko da mu obezbedi egzistenciju ili će da postoji neki azil u drugim državama gde ćete da šaljete lica koja su pod programom zaštite svedoka.
Zaista me interesuje kog obima je taj kriminal kada ste se usudili da nam ovo pred pregovore, kao jedan od najhitnijih zakona, ponudite ovde u Skupštini, da moramo da ga donesemo, pred same pregovore o ulasku kroz 15 godina u Evropsku uniju. Koji je to obim kriminala, na koga ovde konkretno mislite? Ko li će biti u iduća dva ili tri meseca, ko će dobiti status svedoka saradnika po ovom zakonu da mu se sve obezbedi i koja li je to stvar, koja je afera u izgledu, o čemu se radi?
Vezano za Ministarstvo odbrane prebacujete na kapetane. Šta je sledeće? Šta je sa stotinama miliona evra koje ljudi danas pljačkaju po Srbiji, šta će vam tu svedoci saradnici? Sve u zatvor, sve, jer tamo najmanji kriminalac ima hiljadu evra platu, najveći ima 234.000 evra platu. Šta će vam zakon? Imate vi zakone, ali nemate volju, nemate hrabrosti da sprovedete zakon.
Neki od vas nemaju volju da hapse kriminalce, sarađivali su sa njima, neki od vas nemaju hrabrosti da hapse kriminalce, a neki čekaju izbore, pa u izborima da uhapse nekog kriminalca, da bi pokazali kako brinu o državi, kako su oni ti koji se bore protiv mita, korupcije i kriminala. U akciju, gospodo iz vladajuće većine, ne davite nas više donošenjem zakona.
Više volim da se hvalite uveče koliko ste kriminalaca uhapsili, nego koliko ste zakona u Skupštini Srbije doneli. Ako sredimo državu, ako postanemo član Evropske unije, evo ja vam obećavam za nedelju dana 500 zakona, samo ćemo da dižemo ruke i da spuštamo, nemojte ni da prevodite, dajte nam na engleskom tekst.
Nemojte da nas naterate da usvojimo 500 zakona i da ne znamo hoćemo li biti član Evropske unije, nemojte, jer posledice donošenja ovih zakona biće tragične za državu. Neki od vas se više neće baviti politikom, pa vas baš briga.
Neki od vas imaju imovinu, neki dobro radno mesto, neki se nisu ni usudili da izađu za ovu govornicu i mogu slobodno da idu ulicom.
Pitam vas kojima je politika život, opredeljenje, kako ćete vi sutra, kako da pogledate u oči i seljacima, i penzionerima, i radnicima, i vojsci, i policiji, i učiteljima, i nezaposlenima? Veliki je rizik vršiti vlast u ovo teško vreme. Obezbedite bolju saradnju i da svi preuzmemo to breme na leđima.
Nemojte da mislite da neko može da se izvuče iz ovoga nekažnjeno. Nemojte da mislite da možete da upropastite toliko državu da je mi ne vodimo dobro posle sledećih izbora, ne nadajte se uopšte. Šta god zateknemo, mi ćemo državu voditi dobri, kako god da je rasturite. Ali, ko je bude rasturao, od nas ne može da očekuje ništa dobro. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj zakon, koji je verovatno uslov da se negde neko primi, kaže "uređuju se uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu".
Posle tog člana ide član 2: "Zaštita lica iz člana 1. ovog zakona obezbeđuje se sprovođenjem Programa zaštite". Tražimo da se posle reči "ovog zakona" dodaju reči "pruža se i obezbeđuje sprovođenje programa zaštite".
Znači, nije ovo jedina mera koju vi predlažete. Postoje i druge mere kojima može da se obezbedi zaštita učesnika u krivičnom postupku. Postavljam pitanje, a zašto ne pružimo zaštitu svim licima koja učestvuju u bilo kom postupku? Koliko ima svedoka koji lažu u parnici? Tu ste advokati, pa znate. Namestili, pripremili svedoka da laže pred sudom. Naravno da nekima dođe da čupaju kosu sa glave kada pročitaju presudu i kada znaju šta se desilo i kakva je presuda.
Mi tražimo da program zaštite, ukoliko insistirate baš na njemu, bude nešto pojedinačno što se odnosi, a ne da bude skup mera za sve, nešto nedefinisano. O tome se radi. "Program zaštite je skup mera predviđenih ovim zakonom, koje se primenjuju u cilju zaštite života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i imovine zaštićenog lica."
Sami vidite, u novinama piše - Čume kao svedok saradnik ima mogućnost da ga policija vozi na njegova gradilišta.
Što ne vozite nekog drugog na gradilište? Koga mi to ovim zakonom štitimo? Da li je program zaštite uslov da se čuje istina ili je uslov da neko izađe i da kaže ono što može nekome da se svidi ko vrši krivični progon?
Dalje, nisam baš siguran da je ovaj zakon potreban našoj državi. Organizovani kriminal, droga, trgovina ljudima, velike pljačke, to je karakteristika Zapadne Evrope i Amerike. Sami znate, u Americi po
definiciji banda je jedan oblik zločinačkog udruživanja, kriminalnog udruživanja, gde banditi gotovo otvoreno nose oružje i suprotstavljaju se pripadnicima reda i mira.
Otkad je zavladala demokratija po scenariju DOS-a itd. imamo tu situaciju na našim ulicama. Ima vas puno sa poprilično godina, setite se, pre 15-20 godina da li je bila stopa kriminaliteta ovakva, koja je bila sigurnost, a nismo imali zakon ni o zaštitniku građana, niti smo imali neke moderne krivične zakone. Ali, nije bilo kriminala.
Neko to vezuje samo za ekonomsko stanje u državi. Nije tačno. Imate toliko država koje su ispod naše na toj lestvici po ekonomskom stanju, pa nije takva stopa kriminaliteta. Šta je ljude zaludelo pa prave kriminal? Videli ste od petka do nedelje samo u Beogradu sedam-osam ubistava - sin ubio oca.
Sada se pruža neka navodno zaštita. Kome se pruža zaštita? Zbog čega se pruža zaštita? Hoćemo zaštitu zbog neefikasnih sudova. Šta može da zaštiti naš pravni poredak ukoliko sudije Vrhovnog suda smanje kaznu okorelom kriminalcu? Objasnite mi kako onda može da se vodi neka kaznena politika u našoj zemlji.
Kako može ako, recimo, sudija Vrhovnog suda preinači presudu narkodileru? Koja zaštita kome treba da se pruža? Možda se došlo do tog narkodilera na bazi nekog svedoka koji je preuzeo rizik da kaže šta se desilo itd. I njemu treba da se pruži zaštita. Dobro, neka mu se pruži zaštita. A šta da radimo ako Vrhovni sud oslobodi tog narkodilera, ko će njega da zaštiti? Koja to služba može da ga zaštiti? Nema te službe koja će da ga zaštiti.
Jer, ako je uspeo da završi sa Vrhovnim sudom, Okružnim sudom, policijom, njemu zaštićeni svedok ili u tom vidu svedok saradnik ili neko drugi od učesnika u postupku dođe kao "mačji kašalj". Ko će da zaštiti veštake? Kakav će to veštak da bude ako u svakom drugom krivičnom predmetu neko treba da mu pruža zaštitu? Mislim da ste preuranili, malo kukuriknuli, uživeli se u ove američke filmove; nemojte da gledate američke filmove, to tamo kod njih važi, kod nas još, hvala bogu, ne treba da važi.
Povucite ovaj predlog zakona ili prihvatite ove amandmane da ovo na nešto liči, da onaj koji dođe posle vas i bude morao da primenjuje, da primenjuje nešto normalno, a ne ovako nešto nedefinisano. Kaže: "On je ušao u program zaštite". Šta obuhvata taj program zaštite? Ne znamo. Šta će konkretno da bude? Ne znamo. Biće nešto sa tog spiska mera.
Nepotrebno. Ako pravite program, pravite program za tačno određeno lice, ali mu dajte kvalitet nekog svedoka ili nekog učesnika u postupku koji je svedok događaja, koji sa istinitim tvrdnjama, istinitim činjeničnim stanjem do koga se dolazi preko tog svedoka, može da opredmeti krivični postupak.
Morate da vodite računa. Ovamo vodite, da kažem, u pretkrivičnom i u krivičnom postupku jedan deo, sa jednim opredeljenjem, a onda vam se desi da Vrhovni sud to lepo oslobodi, pusti na slobodu. Onda razmišljajte koga ste namestili, kome ste život u crno zavili.
Pre nekoliko dana sam vam ukazao na onaj predmet gde je čovek dve godine u pritvoru, ne ulazim u to da li je kriv ili ne, da li je član organizovanog zločinačkog udruženja. Ali, nema logike da rodbina daje garanciju za puštanje, stavili su hipoteku na celokupnu svoju imovinu, nema konkretne optužnice koja se tiče nekog njegovog dela, već ima neki oblik navodno saučesništva, neko pomaganje. Nekoliko puta se razmatra zahtev za ukidanje pritvora, odbija se zbog toga što nije prisutan branilac jednog od saokrivljenih.
Tu mi nešto nije logično. Znači, ne ulazim u ove stvari. Formalno-pravno tu nešto nije u redu. Zar je moguće zbog toga što branilac NN saučesnika nije došao na ročište, gde se ovo razmatralo, čovek nije mogao da izdejstvuje ukidanje pritvora. Pitanje je gde se ide sa ovim krivičnim postupcima koji se vode?
Sami vidite, toliko je pompezno najavljivana "Sablja". Rešen je navodno jedan predmet u pretkrivičnoj fazi; rešeno je nekoliko drugih predmeta; raščišćeno je sa kriminalom; od 12 hiljada i nešto spalo je na 40 i nešto, pa je pitanje da li je i tih 40 i nešto. Pitanje je sve ovo što se dešava u tom Specijalnom sudu gde ide, kojim putem i šta će na kraju da bude.
Pogledajte, Dušan Mihajlović je pre nekoliko dana dao izjavu da je siguran da neko nije organizovao ubistvo Ivana Stambolića. Da li ste pozvali Dušana Mihajlovića da obrazloži tu svoju izjavu. Niste. U javnosti još B92, Nataša Kandić i drugi vrte kao prezumpciju da je neko ubio nekoga ili naručio ubistvo nekome.
Molim vas, ako ovako nastavite, onda ćemo u sledećoj fazi da donosimo zakon o zaštiti zaštitnika, svedoka i drugih učesnika u postupku. Onda ćemo imati neprekinuti lanac zaštitnika. Kao što tražite neprekinuti lanac nekoga koji nadzire nadziranog, kontrolori kontrolora.
Ako ste krenuli ovim tempom, imaćemo takav državni aparat da u ovoj državi ni teoretski privreda neće moći da obezbede materijalni troškovi za ovakav državni aparat, koji se rađa u kontinuitetu ovde. Kod nas je birokratija ko amebe.
Povucite ovaj predlog zakona, bolje je nego da se pravi još veća šteta od ove koja već postoji.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Slobodan Vučković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 2. A članom 2. regulisan je krug učesnika koji ulaze u okvir programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Naime, stavom 1. je predviđeno da su učesnici u postupku osumnjičeni i okrivljeni, svedok saradnik, svedok saradnik, oštećeni i veštak i stručno lice. Navedenim amandmanom predviđeno je da su učesnici u krivičnom postupku svedok i oštećeni.
Smatramo da je krug lica ovim zakonom određen veoma široko i bez potrebe, a o čemu ću sada nešto reći, i da je dovoljno da u ovom programu zaštite učesnika u postupku budu obuhvaćeni svedok i oštećeni. To će u svakom slučaju i u 90% slučajeva biti tako, ali je neophodno to i određeno reći.
Naime, neprirodno je i nepotrebno da osumnjičeni i okrivljeni budu zašatićeni i obuhvaćeni programom zaštite u ovom postupku. Ako su oni već određeni kao zaštićeni svedoci, onda su obuhvaćeni pojmom svedoci i obuhvaćeni su ovim amandmanom. Međutim, ako su okrivljeni i osumnjičeni učesnici u krivičnom postupku, oni su ili zaštićeni time što se nalaze u pritvoru i zatvoru, a ako su na slobodi, onda se radi o lakšim krivičnim delima, pa u tom slučaju nije potrebna zaštita, jer zaštita se daje onim učesnicima koji mogu da pruže dokaze da se otkriju krivična dela. Dakle, potpuno je nepotrebno da budu obuhvaćeni okrivljeni i osumnjičeni.
Što se tiče svodoka saradnika, on ima svojstvo svedoka i dovoljno je reći svedok, nema potrebe navoditi svedok saradnik. Kada dobije svojstvo svedoka, onda će biti zaštićen. Navedeno je da i veštaci uživaju zaštitu u okviru ovog programa, a to je takođe nepotrebno, jer se radi o složenim i ozbiljnim krivičnim delima, i u pitanju su krivična dela gde će uglavnom veštačiti ustanove, a ne veštaci pojedinci. Sigurno nije neophodno da budu obuhvaćeni ovim programom.
Što se tiče stručnih lica, to je takođe nepotrebno, jer prema Zakonu o krivičnom postupku stručna lica ne daju iskaze u krivičnom postupku i ne pružaju u tom smislu dokaze, i nema straha da će biti napadnuto na njihov život, telo itd, njima bliska lica. Zbog toga ta lica samo učestvuju u krivičnom postupku kao konsultanti istražnog sudije i nema potrebe da budu obuhvaćena ovim programom.
Zbog toga smatram da je potrebno da se krug lica svede na svedoka i oštećenog. Predlažem da se usvoji ovaj amandman kolege Slobodan Vučkovića.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Osumnjičeni je lice za koje postoji neka sumnja da je izvršilo krivično delo. Okrivljeni je generički naziv za sva druga lica kod kojih je veći stepen izvesnosti da su učinili krivično delo, a to je opredmećeno čak i krivičnom prijavom, zahtevom za sprovođenje istrage, optužni predlog ili podignutom optužnicom.
U okviru člana 3. stav 1. tačka 1) navedeno je da su osumnjičeni i okrivljeni lica koja su obuhvaćena odredbama ovog zakona kojima se pruža zaštita kao učesnicima u krivičnom postupku. Ovde je verovatno termin osumnjičeni i okrivljeni dat kao najava nečega, pa su ta lica u tom statusu pre nego što se otpočne sa nekim postupkom.
Postavlja se moralna dilema, da li saučenik u izvršenju krivičnog dela može biti lice kome se pruža zaštita, a njemu se već pruža zaštita jer je u zatvoru, ako je saučesnik. Oni bi trebalo da budu kao saizvršioci, gospodari dela, zajednički gospodari kriminalnog dela, da budu na istom mestu, možda u različitim prostorijama, ali tamo su.
Ovde se pruža, po vašoj režiji, pod uticajem američkih filmova, zaštita zato što bi jedan ocinkario drugog. Sada se računa, može država malo i da progleda ovom svedoku saradniku, blaže da ga kazni, da mu pruži i fizičku zaštitu itd, ali on će ovoga da ocrni, pa ćemo glavnog organizatora zločinačkog udruženja da strpamo u zatvor na dugogodišnju robiju i mi ćemo da zatvorimo predmet.
Policija vrlo lepo statistički zatvara predmete. Uhvate jednog, izdevetaju ga i on prizna i ono što je uradio i što nije uradio, ili naprave podvalu, pa on u istrazi nešto i kaže, onda se uhvate za to kao pijan za plot, a što smo imali situaciju, kako mi se čini, u Požarevcu, kada je u istrazi čovek promenio izjavu, a očigledno neki drugi faktori su radili.
Ovaj program zaštite se praktično nudi za tri grupe krivičnih dela, gde se pokazuje značaj tih krivičnih dela za državu. To su - protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i organizovanog kriminala.
To ste vi propisali članom 5. ovog predloga zakona, a mi imamo amandman povodom toga. Sada ovo nije primarno.
Primarno je da mi imamo već neka iskustva sa nekim postupcima koji se dešavaju u Haškom tribunalu, a tamo imamo i zaštićene svedoke i pruža se njima neka zaštita. Imamo sada situaciju da Milan Babić napravi nagodbu kako bi smanjio navodno svoju odgovornost, prizna ono što treba i ne treba, i što se tražilo i što se nije tražilo od njega. Pružena mu je zaštita, ali je u zatvoru. Pružena mu je totalna zaštita, ali on sada sa tom zaštitom ide dalje i lažno svedoči. On će uvek biti lažni svedok.
Slična je situacija sa Biljanom Plavšić, slična je situacija sa svima onima sa kojima je napravljena nagodba u Haškom tribunalu. Sada vi meni kažite, da li je to garancija da se utvrdi istinito činjenično stanje da bi se sprovela pravda ili je to montiranje sudskog postupka. Naravno, onaj kome se pruža velika zaštita, on prihvata taj dogovor da učestvuje u montiranju nekog postupka. U tom smislu, osumnjičeni i okrivljeni, kako ste ga ovde napisali, pa makar se ovo odnosilo na pretkrivični postupak, uvek je u mogućnosti, ukoliko mu se ponudi da da odgovarajući iskaz i ponudi odgovarajuća zaštita, da bitno utiče na budući krivični postupak protiv nekog n.n. lica.
Sa tom namerom, a to moram da kažem, godine 2003. krenula je inicijativa oko zaštite učesnika u krivičnom postupku. Tada je bilo govora, ne samo povodom Čumeta, Đure Mutavog i ovih sa tako zvučnim nadimcima, ili ovo zadnje što se desilo sa ovim što je iz Grčke prebačen, Bagzijem, kada je sve lepo rekao što je imao da kaže, oni kažu, nije to dovoljno da ti budeš svedok saradnik, nego ti moraš da odgovaraš.
Znate, da ste primenili taj kriterijum kod Čumeta, ovaj zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku vam ne bi bio ni potreban. Ne samo kod Čumeta, malo je bez veze što se koriste ovde ti poetski nazivi i nadimci, kada se vezuje za neku ličnost, ali ako želite da rešite pitanje kriminala, verujte, to naša policija, i sve te obaveštajne i bezbedonosne strukture, pa i Vlada, to može da reši za mesec dana, u to budite sigurni. Za mesec dana može da se reši.
Kao što je problem navijača na utakmicama. To je problem koji zavisio od BIA samo. Uopšte nam nije bio potreban onaj zakon. Ako BIA kaže ne sme biti nereda, biće sve kao u pozorištu. Ako BIA kaže daj malo da podgrejemo da se vidi tamo, imaćete tuču, pa i rakete i pogibiju.
Ako je država rešila da iskoreni kriminal, tvrdim vam da za mesec dana može da se iskoreni skroz. Ne možete da pogrešite. Prvo morate u vrhu vlasti da pomerite nekoliko ljudi, pa onda da se krene sa čišćenjem u policiji, pa sa čišćenjem u sudstvu, pa sa čišćenjem u zatvorima, u službama koje tamo rade, u informativnim agencijama.
Kada Vuk Drašković i Danica Drašković počnu da kukaju da rasture BIA, onda budite sigurni da njihova grupa u BIA je malo pomerena na stranu. Čim je njihova grupa malo jača, oni ćute, ne pričaju o BIA ništa. To se sve zna, to je sve isparcelisano, precizno se zna.
Zašto koristim ove primere? Da bih vam obezvredio ideju donošenja ovakvog zakona. Ovim zakonom vi nikoga nećete da zaštitite, već ćete samo da dovede u neprijatan položaj čoveka koji nasedne na neko obećanje i na ovo što liči na običnu provokaciju. Nikad kod vas ne bih bio svedok po ovom zakonu, samo zbog ovog zakona.
Bio bih svedok ako sam nešto video, ako sam bio u prilici da nešto čujem itd, to je moja građanska obaveza, ali da se odredim da budem svedok i učesnik u krivičnom postupku zbog toga što bi me neko čuvao, to mi ni za živu glavu ne pada na pamet.
Znate i sami ko je koga čuvao. Živković je obezbedio obezbeđenje Đinđiću, tamo braća Burgija, oni narkodileri. Sada oni kažu - treći metak, četvrti metak, ko zna šta će na kraju da se pojavi, ali vrlo skromno se pojavljuje izveštaj onog instituta iz Nemačke koji daje neku drugu sliku oko puške. Trese se javnost, priča se, mediji mogu da žive, tone i tone stranica, svakakve gluposti se objavljuju, ljudi se zaluđuju da se samo skrene pažnja sa onih glavnih stvari.
Znači, pitanje kriminala za mesec dana može da se reši u ovoj zemlji. Onda je ovaj zakon potpuno nepotreban. Ako vi mislite da samo ovim merama zaštite – policija, obezbeđenje, promena identiteta – koliko je ljudi promenilo identitet koji su svedočili u Hagu, pa je opet javnost saznala iza izmenjenog lika, izmenjenog glasa. Zašto? Pa, vidi se i izmenjeno svedočenje.
Pitajte nekoga od Srba koji su živeli u Republici Srpskoj Krajini da vam kažu šta misle o Milanu Babiću. I oni koji su uvek glasali za njega i koji su ga podržavali, kazaće vam sve najgore. Zašto? Zato što je bio takav i takav svedok, zaštićeni svedok koji je lažno svedočio, ajde što je sam priznao neke gluposti da bi sebi, navodno, olakšao položaj, ali očigledno da je ušao u program zaštite. To je taj program zaštite. Mi ne želimo da takav program zaštite bude u Srbiji.
Ako je cilj da se sazna istina, onda istina treba da se sazna. Oni koji su vernici znaju da je istina u Hristu. Ako su hrišćani, jer pozivaju se na to, onda im je dovoljno jasno. Ne može da bude Hrist u službi obezbeđenja. Neću da vas filozofski i teološki mučim, ali zakon je nepotreban. Ako ga donosite zbog toga što je žaba videla gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu, onda grešite. Nemojte da nas omalovažavate.
Za mesec dana pitanje kriminala može da se reši, ukoliko postoji volja i spremnost da se primene zakoni.
Ukoliko nema volje da se primene zakoni, možemo mi da štancujemo svakog dana ovde po 50 zakona i da posle svakog zakona konstatujemo povećanje stope kriminaliteta u našoj zemlji. U tome je razlika između vas i nas. Primenite ono što već postoji i bićete spokojni.