Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da kažem da danas nisam bila u prilici da obrazlažem amandmane koje sam podnela na ove prethodne zakone, ali su to moje kolege radile uspešno, nadam se i u mom odsustvu. Prisustvovala sam slavi opštine Zemun i čestitam građanima Zemuna današnju slavu.
A sada o članu 7. odnosno o Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. O tome da ovaj zakon nije ni morao, odnosno nije trebalo da se donese, govorile su moje kolege i u današnjoj raspravi, a govorili smo i u onoj načelnoj raspravi, i svakako da je to stav SRS, da nemamo razloga i da nemamo potrebe da zakonom štitimo kriminalce.
Mišljenje srpskih radikala je da svako ko je počinio neko krivično delo za to krivično delo mora da odgovara, nema zaštićenih, nema povlašćenih. Jer ovo što ste vi već uveli i bez postojanja zakona samo je dovelo do toga da je povećan kriminal u Srbiji i da kriminalci više ne prezaju, mogu da urade šta god hoće, ne rade to uglavnom sami, znaju da će biti zaštićeni svedoci.
Naravno, nekog drugog će da ocinkare ili će da slažu, da svoju priču prenesu na nekog drugog, i svi to znamo, i svi u Srbiji to znaju, i zna se koja su aktuelna imena, spominjale su moje kolege, aktuelna imena takozvanih zaštićenih svedoka, i to prema mišljenju SRS ne ide u prilog suzbijanju kriminala u Srbiji. Mi smo kao stranka pri stavu da kriminal u Srbiji mora da se svede na minimum, odnosno na minimalnu moguću meru, da ne kažem da se potpuno iskoreni.
Zakone koje predlaže Vlada Republike Srbije, ti zakoni ne idu u prilog onoga što je programsko opredeljenje SRS. Zašto vi želite da štitite zaštićene svedoke, to ćete verovatno jednog dana, ne mislim lično na narodne poslanike, mislim na one koji predlažu ovakve zakone, to će svakako jednog dana pred nekim nepristrasnim i nezavisnim sudovima da se objašnjava.
Ako već donosite ovakav zakon, glasaćete za njega, verovatno, ukoliko se ne raspadnete pre toga na ovom penzionom, trebalo bi bar da Vlada kao predlagač vodi računa o tome, kada predlaže zakone da oni zaista budu, ponavljam više puta ono što zaista mislim i što mi srpski radikali mislimo o predlozima zakona, jasni, precizni, primenjivi i da se u primeni zakona na minimum svede eventualna zloupotreba.
Nijedan zakon koji je do sada Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nema ove karakteristike. I kao da neko potpuno svesno i namerno predlaže i donosi zakone da može da se kaže, da se stavljaju recke, koliko smo mi zakona doneli, koliko puta smo ih menjali i dopunjavali.
A ti zakoni u suštini ništa dobro ne donose građanima Srbije, ne rešavaju na pravi način oblast na koju bi trebalo bar po naslovu da se odnose.
Član 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, na koji je kolega Božidar Koprivica podneo amandman, govori o komisiji za sprovođenje programa zaštite kao nadležnom organu. Član 7. kaže u stavu 1. da odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku programa zaštite donosi komisija za sprovođenje programa zaštite koja ima tri člana.
Amandmanska intervencija je bila da se umesto "o uključenju" stavi reč "uspostavljanju", a da se briše reč "program". Naravno, sada kada ovo ovako kažem, dakle, neko ko nema ispred sebe zakon, verovatno nema jasnu predstavu šta se u stvari amandmanom htelo i zato ću da vam pročitam kako bi trebalo da glasi ovaj stav sa amandmanskim izmenama.
Dakle: "Odluku o uspostavljanju, produženju, obustavi i prestanku zaštite donosi Komisija za sprovođenje Programa zaštite, koja ima tri člana." Ne razumem zašto ministar, kao predstavnik predlagača, nije ovaj amandman prihvatio, kao ni one prethodne amandmane koji su u istom smeru, sa istim ciljem. Mislim da je moralo da se shvati, očekujem da će to kolege narodni poslanici da shvate i prihvate do dana za glasanje, da su naša amandmanska rešenja preciznija, konkretnija i doprinose značajnom poboljšanju teksta zakona.
Član 7. ima pet stavova. Amandman je bio na stav 1 - da se jasnije uspostavlja princip, da se ovim zakonom utvrđuju mere i radnje kojima se pruža i obezbeđuje zaštita lica. Dakle, cilj nije da se donese program, već da se obezbedi i pruži zaštita. Iz tog razloga je ovaj amandman napisan. Takvo obrazloženje stoji uz amandman.
Malo ću da komentarišem stav 2. člana 7, koji kaže: "Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije predsednik Vrhovnog suda Srbije, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju".
Naravno, ovo bi trebalo da izgleda logično, odakle drugo da se biraju ljudi u ovu komisiju, nego baš iz ovog sastava koji je naveden u ovom stavu 2. člana 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Moramo da budemo svesni naše stvarnosti, realnosti i onoga što se dešava u našim sudovima, tužilaštvima.
Ministre, pitala sam vas u načelnoj raspravi, pitam vas i danas - da li je neka garancija to što se iz ovako visokih pravosudnih funkcija predlažu članovi komisije? Da li je garancija onaj nesrećni sudija Vrhovnog suda Vučković? Da li je garancija Mile Radovanović, zamenik specijalnog tužioca?
Dakle, i građanima Srbije ovo ovako zvuči i izgleda, pogotovo stručnoj javnosti, kome da se nečija sudbina stavi u ruke - još nekom korumpiranom sudiji ili tužiocu, da oni određuju koliko će podataka da iskoriste od nekoga ko će da bude zaštićeni svedok, u koju svrhu će to da iskoriste, ko će da bude zaštićeni svedok, ko neće, da li će da prođu kao Bagzi - bićeš zaštićeni svedok, kaži sve što nama treba da kažeš, pa sada nećeš biti zaštićeni svedok.
Sve se to, nažalost, radi upravo u tom Specijalnom sudu, protiv čijeg formiranja je SRS bila još u vreme kada je formiran, i danas mislimo da nije trebalo da postoji. Ovo skidanje imuniteta dvojici sudija i tužilaca ide u prilog našoj tvrdnji i nekada vašem izrečenom stavu, pa ste se povukli na intervenciju raznih evropejaca kada ste ipak zadržali ovo specijalno odeljenje, poznato kao Specijalni sud.
Zašto sam o ovome govorila? Mi iz SRS stalno ponavljamo - džaba nama zakoni, kakvi god, ako se ne uspostavi red u pravosuđu. Naravno, ne mislim i ne mislimo da su većina sudija i tužilaca kriminalci, da su korumpirani itd. Naprotiv, ubeđena sam da su većina ljudi zaposlenih u pravosuđu časni, pošteni i stručni ljudi. Ti časni, pošteni i stručni niti će da dođu do Specijalnog suda, niti do Specijalnog tužilaštva, niti do Vrhovnog suda. Svi u Srbiji to znaju.
Ministre, na vama je odgovornost, na vašem ministarstvu, na ovom parlamentu, na nadležnom odboru, na Visokom savetu pravosuđa, najviše, jer su oni sve zakuvali, oni predlažu Skupštini kojekakve predloge, za koje unapred znaju da ne mogu da prođu. Zamislite onda smelosti, izdaju saopštenje kako se Skupština meša u svoj posao, kako to narodni poslanici smeju da odbiju predlog Visokog saveta pravosuđa? Naravno, pobrkani lončići.
Treba poći od tog Visokog saveta pravosuđa, vašeg ministarstva, kontrole sudova, novih lica u pravosuđu, boljih uslova, da bi se privukli stručni kadrovi u pravosuđe i izvršilo definitivno raščišćavanje sa korumpiranim i kriminalnim delovima pravosuđa. Dok se to ne uradi, džaba nam Krivični zakonik i ovaj zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, onaj o maloletnicima itd.
Dakle, mora da se sprovede jedna sveobuhvatna državna akcija. Verujem, ministre, da ste vi toga i te kako svesni, da znate da je to neophodnost. Preporučujem vam da to uradite što pre. Kada budemo imali sudije i tužioce koji će primenjivati zakon onako kako je napisano u zakonu, za koje će važiti princip da je zakon jednak za sve i da su svi jednaki pred zakonom, onda možemo da razgovaramo i o ovakvom i o onakvom zakonu.
Zakone možemo da doterujemo, da ih usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom itd. Mi srpski radikali protiv toga nemamo ništa. Ne volimo da radimo posao od kojeg niko nema koristi.
Ne volimo da se hvalimo, kao vi što radite, koliko ste zakona doneli, a samo da napravimo jednu analizu koliko se od tih donetih zakona ne primenjuje. Ne odnosi se na vaše ministarstvo, govorim o ovom parlamentu i o toj velikoj priči kako je ažuran ovaj parlament i koliko zakona je doneo. Jeste, danas se donese zakon, pa se izmene i dopune donose za dva meseca, pa još jedne za tri, pet, uglavnom u tome provodimo vreme.
Bilo bi dobro, i to ćemo tražiti od predsednika Skupštine, da od nadležnih ministarstava pribavi, da vidimo koji su zakoni "mrtvo slovo na papiru", koji se ne primenjuju, iz razloga što smo mi srpski radikali govorili da se donose neprimenljivi zakoni.
Dakle, govorila sam principijelno i o Vladinim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo, pogotovo sa ovim osvrtom na stanje u pravosuđu. Mislim da bismo svi morali tom poslu da priđemo ozbiljnije.
Naravno, poslanička grupa SRS to vrlo ozbiljno radi. Kada imamo neki predlog Visokog saveta pravosuđa, ako imamo razlog da ne podržimo, odnosno da osporimo taj predlog, mi to jasno, glasno, bez uvijanja i straha kažemo.
Dok svi ne budu tako govorili, imaćemo sudije poput Vučkovića, tužioce poput Radovanovića, sudiju Trgovinskog suda, više ne znam koliko puta sam tog nesrećnika Gorana Kljajevića pomenula. Nema toga ko ne deli moje mišljenje o njemu, ali on i dalje žari, pali Trgovinskim sudom.
Dakle, ministre Stojkoviću, imate puno posla, angažujte ljude iz ministarstva, rešavajte ono na čemu počiva ovo društvo. Pravosudni sistem je jedan od najvažnijih stubova svakog društva. Kada budemo imali zdravo pravosuđe, možemo da računamo i na normalno funkcionisanje institucija sistema, na pravnu državu, pravnu sigurnost, koliko god vi pričali da mi to i sada imamo, tvrdim vam, a građani Srbije znaju, niste u pravu - nemamo.
