Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da izlazim na repliku gospodinu Kroniću, kada je izašao posle obrazlaganja amandmana na član 126. i kada je rekao, otprilike, da mi nismo razumeli. Gospodin Kronić nije razumeo da mi razumemo da on ne razume.
Suština je u tome da smo, koristeći član 126, hteli da se, pored mikroorganizama, ubaci i zabrana uvoza kloniranih embriona. Upravo narodni poslanik gospodin Krstin je tražio da se u tački 29) člana 158. uvede, pored ovog da se zabrani uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, i zabrana uvoza kloniranih embriona. U svakom članu gde je moguće treba staviti - zabrana uvoza kloniranih embriona.
To što je ovca Doli uginula, koristim priliku da i ministru i celoj njenoj poslaničkoj grupi izrazim najdublje saučešće.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Želeo bih zarad javnosti da pročitam tačku 29. ovog člana koja glasi – vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje.
Znači, opet se radi o mikroorganizmima, a verujte mi, gospodine Markoviću, da znam šta su klonovi.

Replika, narodni poslanik Momir Marković.

Mi kažemo da u tački 29) člana 158. ostane ovo - vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje (iz člana 126) i da se doda - i kloniranih embriona.
Gospodin Kronić nije pročitao prvi stav ovog člana gde se kaže da će se novčanom kaznom kazniti onaj ko vrši nedozvoljen uvoz mikroorganizama i kloniranih embriona. Tu je suština.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 158. amandman je podneo poslanik Zoran Mićović.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 158. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 160. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Petrović.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 160. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Mašić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 164. doda novi član 164a.
Vlada predlaže da se amandman odbije. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničke grupe SRS su već iznosile lične stavove, a donekle i stav naše poslaničke grupe o uslovljenosti prihvatanja određenih amandmana da bismo dali podršku ovom zakonu. U načelnoj raspravi izjasnili smo se da je on prihvatljiv i da je struka konsultovana kroz raspravu koja je vođena tokom pripreme ovog zakona.
Na kraju, i sam Odbor za poljoprivredu je imao jednu raspravu u vezi sa nacrtom tog zakona, ali normalno, kod izrade svakog zakona naprave se određeni propusti koji se tog momenta kada se definiše ne uoče i kasnije kada prođe kroz veći broj ruku i vidi veći broj očiju, onda se utvrde mogućnosti dopune određenih članova ili dopuna samog zakona.
Iako smo mi kao poslanička grupa, tj. članovi Odbora iz SRS su u načelu prihvatili ovaj zakon, konačno naše izjašnjavanje će biti uslovljeno prihvatanjem ključnih amandmana, a jedan od ključnih amandmana u ovom zakonu, a pogotovo što je to eksplicitan zahtev struke, jeste da se u ovom zakonu definiše da proces privatizacije javne veterinarske službe, koji neminovno treba da sledi donošenjem ovog zakona, bude na neki način definisan ovde, i to tako da će se privatizacija obavljati po programu Vlade.
Međutim, Vlada nije prihvatila to, a i kod izjašnjavanja na Odboru je došlo do preglasavanja i čak ni sam Odbor nije podržao ovaj amandman.
U međuvremenu su bile određene konsultacije ministra sa ministrom za privredu i privatizaciju, kao i kolege direktora Uprave za veterinu i davane su određene ideje da Odbor preformuliše ovaj član i da se u donekle drugačijem obliku ovo definiše.
Kao podnosilac ovog amandmana nisam mogao to da prihvatim, jer to što bi eventualno Odbor definisao nije garancija da će biti prihvaćeno, pre svega od vladajuće koalicije, jer jednostavno Vlada ne bi mogla da se izjasni o tom novom predlogu Odbora.
Po meni, prilika je bila za Vladu, koliko znam drži sednice četvrtkom, Odbor je imao sednicu prošlog utorka i ako je bilo želje i volje da se udovolji pre svega zahtevu struke da se u ovom zakonu definiše postupak privatizacije, Vlada je mogla doneti jednu takvu odluku i podneti amandman za koji se onda podrazumeva da se prihvata od vladajuće većine, a bio bi podržan sigurno i od poslanika Srpske radikalne stranke.
U takvoj situaciji ja bih kao podnosilac amandmana svoj amandman povukao, a ovako svakako nisam mogao da ga povučem.
I dalje smatram da bi ovako formulisan amandman – pogotovo što se Zakonodavni odbor Narodne skupštine izjasnio da je on pravno moguć i nema pravne zapreke da on kao takav egzistira u ovom predlogu zakona – bio značajno olakšanje i sigurnost za kolege koje rade u javnim veterinarskim službama, pre svega veterinarskim stanicama i u specijalističkim veterinarskim institutima ili zavodima, kako će se zvati po usvajanju ovog zakona.
Moram izraziti, pre svega, lično žaljenje, iako je bio jasan zahtev struke, a ja sam u načelnoj raspravi pročitao dopis predsednika Srpskog veterinarskog društva koji se pozvao na poslednje savetovanje veterinara, gde je bilo oko 700 kolega i gde je raspravljano upravo o privatizaciji veterinarske javne službe na temelju zakonskih rešenja po zakonu koji će biti usvojen i gde je jasno iznet stav Srpskog veterinarskog društva i svih kolega da bi bilo dobro da u ovom zakonu stoji da će privatizacija javne veterinarske službe ići po programu Vlade, znači da Vlada ima obavezu da sačini program kojim će se sprečiti, pre svega, da tu službu privatizuju ili kupe neki koji nisu u oblasti veterinarske delatnosti i struke. Pogotovo se smatra logičnim takvo definisanje od strane Vlade, jer postoji ustavna obaveza Vlade i ove države da se na celom području Republike Srbije obezbedi zdravstvena zaštita životinja.
Istina, u privatizaciju se apsolutno ne može ući bez odluke Vlade. Znači, za privatizaciju javne službe Vlada mora doneti odluku, a na temelju te odluke će se ući u postupak, ali smisao dopune ovog člana je da, podrazumevajući odluku Vlade o privatizaciji javne službe, Vlada ima pre svega obavezu da izradi program po kome treba da se privatizuje. Znači, predlog je upravo u ovim prethodnim dogovorima u smislu izmena i mog povlačenja ovog člana, odnosno sugerisalo se da stoji da će ići po odluci Vlade.
Svakako, pravnici iz naše poslaničke grupe su dali tumačenje da se u privatizaciju javne službe ne može ući apsolutno ako Vlada prethodno ne donese odluku da se ide u privatizaciju. Jedno je ta vrsta odluke, a drugo je da Vlada izradi program po kome će se definisati kojim postupkom će ići privatizacija, da li aukcijskom prodajom ili tenderom. Struka se zalaže da to bude tenderska prodaja. Dalje, da se ne može izvršiti preimenovanje delatnosti minimum pet, a bilo je predloga i deset godina, i da ne mogu kupiti oni koji se ne bave ili se nisu bavili veterinarskom oblašću, nego da se na neki način privatizacija te javne službe izvede tako da upravo veterinari koji su radili u tim stanicama... A neki su tu ceo radni vek proveli, oni su ulagali svoja lična sredstva, iako je ta stanica bila podržavljena 1991. godine donošenjem postojećeg zakona, znači onog koji je još uvek na snazi.
Ali, veterinarska javna služba nije od strane države tretirana na taj način kao zdravstvena javna služba, nego je isključivo finansiranje veterinarske javne službe bilo preko programa mera. Znači onaj deo poslova koji se odnosio na sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite je finansiran od države, a drugi deo poslova u mnogim stanicama je ostvarivan iz drugih veterinarskih delatnosti. Upravo, odvajanjem dela dohotka ulagalo se u opremanje tih veterinarskih stanica, znači, kupovina sopstvene opreme, instrumenata, dijagnostičkih uređaja itd.
Normalno bi bilo da sutra kada dođe postupak privatizacije da ti ljudi koji su tu radili i radni vek proveli da i oni kupe to i privatizuju.
Ne sumnjam u dobru želju i nameru kolega iz Uprave za veterinarstvo, pa na kraju i ministra, da nije želja da se upravo tim putem uradi sve to. Ako u matičnom zakonu (ja nisam pravnik, ali pravnici tako kažu) ne stoji da će se nešto uraditi za struku, onda to može ići do takvog kraja, jer je Vlada u samom odbijanju amandmana i navela da je proces privatizacije predmet drugih zakona, Zakona o privatizaciji, i Agencije za privatizaciju.
Ako se ide isključivo tim putem, onda veterinarska struka i ljudi, moje kolege koje rade u veterinarskim stanicama neće baš biti srećni i zadovoljni donošenjem ovog zakona, jer će vladati neizvesnost sve do onog momenta dok ne krene privatizacija, odnosno dok Vlada ne donese odluku da se izvrši privatizacija. Ovako, ako u zakonu stoji obaveza Vlade da sačini nekakav program, negde u nekim zakonima, znači, u zakonu o veterinarstvu Republike Srpske stoji da će se privatizacija izvršiti po posebnom programu Vlade. Ovde nije insistirano da to bude posebno, nego po programu Vlade, ali normalno, koji će se sačiniti, a pre svega sa ministarstvom i Upravom za veterinu.
Nažalost, nije prihvaćeno. Prilika je da se danas u toku ove pojedinačne rasprave ovaj amandman ovako formulisan prihvati, jer on je i podnet sa moje strane upravo zbog zahteva veterinarske struke i kolega na savetovanjima i kroz Srpsko veterinarsko društvo, a i tokom javne rasprave bilo je prilike i moglo se čuti, a u nekim prethodnim nacrtima tog zakona je upravo bio jedan član koji je slično formulisan, pa se u međuvremenu on izgubio u ovoj konačnoj formi ovog predloga zakona.
Apelujem još jednom na gospođu ministra, kolege iz Uprave da prihvate ovaj amandman, pa i na kolege poslanike iz vladajuće koalicije kada se budemo izjašnjavali u danu za glasanje da podrže ovaj predlog, jer on ne može ničim da naruši kvalitet ovog zakona, a može samo da da jednu sigurnost veterinarima, a to je minimum oko 1.000 veterinara koji rade u javnim veterinarskim službama, pre svega, veterinarskim stanicama da će, kada dođe vreme, ova država voditi računa o toj struci i da će se privatizovati javna veterinarska služba tako da će biti maksimalno zaštićeni interesi, pre svega, kolega veterinara koji su godinama radili i ulagali.

Da li još neko želi reč?
Na član 165. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 169. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Petrović.
Vlada predlaže da se amandman prihvati. Odbor za poljoprivredu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA VETERINARSKE, FITOSANITARNE I SANITARNE LABORATORIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici Zoran Mašić, Paja Momčilov, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Milan Marković i Zoran Mićović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je, kao što ste mogli da se uverite u proteklom periodu, bila uvek apriori protiv osnivanja agencija, koje su, pre svega, paralelna tela određenim državnim službama ili pogotovu kada su to bila tela koja su paralelna ministarstvima koja imaju, između ostalog, i određene nadzorne funkcije.
Iz tih razloga smatramo, dakle, pre svega kao stranka, da je neprihvatljivo osnivanje ovakve agencije koja će biti vrlo heterogena, jer u članu 1. Predloga zakona stoji: "Ovim zakonom ovlašćuje se Vlada da osnuje agenciju za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije kao javnu agenciju (u daljem tekstu: agencija). Agencija će obavljati stručne i razvojne poslove u oblastima za koje će se osnovati."
Faktički, agencija će, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom, upravljati i koordinirati mrežu laboratorija koje obavljaju laboratorijske poslove koji se odnose na: veterinarsko-sanitarnu kontrolu, fitosanitarnu kontrolu, sanitarnu kontrolu i druge oblike kontrole hrane. Vršiće veterinarsku kontrolu životinja i fitosanitarnu kontrolu biljaka koje se ne koriste u ishrani, kao i sanitarnu kontrolu pijaće vode, kontrolu ispravnosti i sastava biološki aktivnih materija koje se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji, i to naročito đubriva, pesticida, semena, sadnog materijala, supstanci za ubrzanje rasta, životinjske hrane, semena, embriona, ovarija, a ovde je napravljena ispravka amandmanom, a to su jaja koja se koriste za uzgoj stoke itd.
Agencija će se starati o uspostavljanju i primeni jedinstvenih standarda kvaliteta za ovako heterogene oblasti, zatim, kriterijuma i smernica za obavljanje poslova u mreži laboratorija. Agencija može, po potrebi, dostavljati uzorke na analizu nacionalnim i međunarodnim laboratorijama.
Ovim predlogom zakona se planira da se osnuju i dve nacionalne laboratorije: nacionalna fitosanitarna i sanitarna laboratorija u Batajnici koja treba da se bavi analizama rezidua, mikrobiologijom, entomologijom, fitopatologijom, testiranjem semena i nacionalna veterinarska laboratorija koja takođe treba da se osnuje ovde sa sedištem u Beogradu, a to je postojeći Veterinarski naučni institut iz Beograda, pa bi trebalo da se prevede u tu nacionalnu laboratoriju za opasne zarazne bolesti životinja.
U načelnoj raspravi sam rekao da ovako heterogena oblast delovanja ovih laboratorija – radi se o 31 instituciji, a unutar tih institucija teško je pobrojati koliko je to laboratorija – treba da bude pod kapom jedne agencije, jednog direktora, koji treba da nadzire rad, a čak i da standardizuje kvalitet rada, kriterijume i smernice koordinacije, gde se radi o veterinarskim laboratorijama, o laboratorijama za ispitivanje biljaka, o sanitarnim laboratorijama, tj. laboratorijama koje vrše uslugu u domenu humane medicine. To su higijenski zavodi, kako se najčešće u narodu zovu.
Smatramo da se ne može uspostaviti valjana koordinacija takvog konglomerata institucija i laboratorija, da se ne može izvršiti standardizacija kvaliteta rada i da je jednostavno to bacanje para. Ako postoje zahtevi određenih finansijera koji žele da pomognu i unaprede laboratorijski rad u ovim oblastima, onda treba primereno našim uslovima ili, na kraju, primereno uslovima tih država koje nam daju te pare i koje nam nameću ovo da organizujemo.
Budite sigurni, ovakvu agenciju i sa ovakvim konglomeratom laboratorija nema nijedna država, niti je moguće uspostaviti.
Bojim se da nećemo ništa postići donošenjem ovakvog zakona. Samo za osnivanje u agrarnom budžetu je odvojeno 22.636.000 dinara, a mnogo više će koštati ovo.
Mnogo će koštati opremanje laboratorija, jer institucije koje treba da uđu u ovu agenciju imaju različitu laboratorijsku opremljenost. Neki instituti su dobro opremljeni, ili ovi zavodi zdravstvene zaštite, ili poljoprivredne stanice koje će ući u sastav ove agencije. Neki su vrlo skromno, pa ako se bude išlo ka tome da se ujednače i da svi imaju unificiran ili jedan nivo opremljenosti, onda će dobiti oni koji su skromno, a oni koji već nešto imaju biće zaustavljeni.
Logično bi bilo da Vlada, tj. Ministarstvo, ako već postoji zahtev za osnivanjem ovako nečega, proglasi određeni broj referentnih laboratorija ili referentnih institucija koje će dobiti sredstva za opremanje i podići svoj kvalitet rada, uvesti međunarodne standarde i kvalitete.
Nažalost, ovim predlogom zakona ne nalažete obavezu laboratorija koje će ući u agenciju da budu akreditovane. Zakonom o kome smo do malopre raspravljali tražite da upravo neki od tih veterinarskih zavoda ili instituta imaju akreditovane laboratorije. Tu je kolizija i nelogičnost.
Zakonom o veterinarstvu se nalaže kao obaveza da u veterinarskim specijalističkim zavodima i u veterinarskom institutu budu sve laboratorije akreditovane. Sada u ovu agenciju ulazi sedam tih specijalističkih veterinarskih instituta i dva naučna instituta. Ne tražite ovim zakonom da budu te laboratorije akreditovane. Šta je primarnije ovde, koji zakon će obavezati ove institute, ili po novom zakonu zavode, da imaju akreditovane laboratorije i čega će se oni pridržavati?
Ima mnogo argumenata da uvažite naš predlog i našu sugestiju da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se on pripremi drugačije, bez obzira na sve pritiske koji postoje od određenih institucija EEZ koja radi ili finansira kroz taj "CARDS" program.
Treba naći neki drugi način da ta sredstva dobijemo, da unapredimo kvalitet rada naših laboratorija, ali i da organizujemo nešto što je primereno nama i da ta sredstva namenski potrošimo, a pre svega za opremanje, školovanje ljudi i podizanje kvaliteta rada tih laboratorija.
U nekom kasnijem periodu treba onda videti šta se može objediniti. Verujte da će se ovako nešto vrlo teško objediniti, pogotovo što određeni broj veterinarskih ustanova, specijalističkih, tih izlaznih sistema, više neće biti državne institucije. Ne daje im se mogućnost da budu. O tome ću govoriti kod trećeg člana.
Neke institucije koje su vrhunski opremljene i koje imaju izuzetne reference, kao što je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji ima najopremljenije laboratorije u našoj državi, koji je apsolutno radio fitosanitarnu kontrolu kod uvoza svega što je ulazilo u našu zemlju, oni su izuzeti iz ove agencije sa obrazloženjem da su oni i proizvođači semenske robe, pa eto ne mogu sebe kontrolisati. Mogu kontrolisati druge, jer imaju najkvalitetniju opremu, najobrazovanije saradnike i stručnjake. Neshvatljivo je da takav jedan institut izađe iz sistema.
Slična je situacija i sa bivšim Jugoslovenskim institutom za tehnologiju i higijenu mesa, a sada je to institut za meso ili kako se već zove. Svojevremeno je bio referentna laboratorija za kontrolu mesa i proizvoda od mesa koje je izvoženo iz naše zemlje.
Oni su sada izbačeni iz sistema kroz ovu agenciju, tako da apelujem još jedanput: utvrdite stvarnu svrsishodnost osnivanja jedne ovakve agencije i da li ona uopšte može funkcionisati i koliko će sve to koštati, ili je bolje povući iz procedure ovaj zakon i sredstva iskoristiti za opremanje, doškolovavanje stručnjaka i namenski ih, u pravom smislu, iskoristite.
U nekom kasnijem periodu, kada bude izvesno naše priključenje EU (mi tek treba ovih dana da počnemo da razgovaramo da li će prihvatiti postupak našeg priključenja), onda da napravimo da li će to biti agencija ili nešto drugo, ali što će biti mnogo efikasnije i primerenije i u kontroli a i u samoj toj delatnosti koju treba da obavlja takva agencija ili institucija.