Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o zakonu koji je donela Narodna skupština i radi se o stavu 4. koji je većinom glasova narodnih poslanika usvojen pre samo nekoliko meseci. Sada će ponovo većina glasova narodnih poslanika da izbriše stav koji je usvojila pre nekoliko meseci.
Obrazloženje za uvođenje ovog stava je potpuno jasno i onaj ko želi da ga izbriše otvara put mitu i korupciji. Zato, dragi moji predstavnici vladajuće većine, ako hoćete da ubedite Srbiju da ste protiv mita i korupcije, ne ograničavajte mogućnost za rad, ne ostavljajte svojim agama i begovima u lokalnim samoupravama mogućnost da prave limite za one koji hoće da se bave određenim poslom, zato što to nikada nije donelo dobro, niti će bilo kada da donese dobro.
Pratim televizijsku, medijsku buku koju ste sami napravili oko toga da bismo došli u situaciju da ovo izbrišemo. Vi dovodite predstavnike taksi organizacija da vam pričaju o tome koliko taksista u jednom gradu treba da bude da bi prevoz bio optimalan. Gde vam je tržište? Gde je konkurencija? Konkurencija određuje koliko taksija treba da bude u jednom gradu, a ne predsednik opštine, ne gradonačelnik, ne skupštinska većina u opštini, ne opštinsko veće.
Šta to znači? Neko će da proceni koliko ljudi može da se bavi taksi prevozom, a sada ih se već toliko bavi. Znači, zatvorili ste jedno zanimanje za buduće generacije, potpuno zatvorili. Da li vam Ustav dozvoljava da to radite? Da li je Ustav rekao da vi imate prava da ograničavate ljude koji žele da se bave određenim poslom? Koja ograničenja možete da im stavite? Kvalifikaciju, organizacione uslove, opremljenost, kvalitet usluge, a nikako broj.
Da li ste ograničili broj livnica? Da li ste ograničili broj TV stanica? Da li ste ograničili broj prevoznika u drumskom saobraćaju? Gde to – izuzev što advokatura čini istu grešku i određuje ko može da bude advokat, a ko ne može, komora ga prima ili ga ne prima – još postoje ograničenja za ljude koji žele da se bave određenom delatnošću? U gradovima, u taksi prevozu, gde može da se za novac dobije dozvola za obavljanje tog posla.
Priznali su predstavnici Vlade da je amandman dobar i da sprečava mito i korupciju, a sada nas Vlada Srbije izveštava da ona nije ni predložila takav izgled člana, nije se toga setila i da zato taj član može slobodno da bude izbrisan, jer ga Vlada svojevremeno nije predložila. To što su ga predložili poslanici i što su ga izglasali poslanici, to nije ograničenje. Vlada nam cinično kaže – brišite ovo, mi vam to nismo ni predlagali.
Zašto ne kažete onaj drugi deo, kako da obrišete ono što ste sami predložili i sami izglasali. Ko će sada sve ovde da se pospe pepelom od gospode narodnih poslanika? Čime se dokazalo da ovaj amandman nije bio dobar? Haos u prevozu u gradovima? Gde to? Žalili se, kaže, gradovi i opštine zašto nije ograničen broj ljudi koji mogu da se bave taksi prevozom – hajde da vam verujem.
Možda se žale oni koji odlučuju, zato što sad nema samo sto ili trista dozvola, zato što sad uopšte nema dozvole na kojoj može da zaradi novac. Ovim nam dokazujete da vi uopšte ne razumete šta treba u ovom društvu da se uradi, da treba eliminisati mito i korupciju. To je osnovni cilj ovog društva. Znam da mi ne možemo da obezbedimo ljudima milionske zarade, kuće, automobile, dobre poslove, ali možemo da ih zaštitimo od kriminala i od jedne njegove grane koja se zove mito i korupcija.
Ako Vlada ovakvim rešenjima pokazuje da to neće da zaustavi, onda ova vlada ne samo da nema dovoljan broj poslanika koji će da je podrže u ovoj skupštini, ova vlada je izgubila smisao za osnovne ljudske vrednosti, a posebno za moral. U vreme kada mnoge državne činovnike i mnoge ministre javnost napada za mito i korupciju, Vlada jedan korupcionaški zakon donosi, a ukida jednu antikorupcijsku odredbu u jednom zakonu.
Vlada Republike Srbije nam kaže da hoće da ograniči broj ljudi koji jednim poslom mogu da se bave. Vama će to da bude potpuno jednostavno. Za vas je to zakon o kome ne treba ni diskutovati. Predložila Vlada izmenu jednog člana, dignemo ruke i idemo kući. Upozoravam vas da ovo, u stvari, odslikava vrednost Vlade Republike Srbije. Ovo odslikava njene ciljeve, njene namere, njene težnje. Ovo odslikava male političare koji se jednu sezonu bave politikom, a posebno odslikava našeg ministra koji je prvi put došao na vlast i zaboravio na vreme kada je bio u opoziciji i misli da više nikada neće biti u opoziciji. Krenuo je s medija na medij da govori loše - o kome? O Srpskoj radikalnoj stranci. Time nabija prst u oko većini građana Srbije koji za nas znaju da smo mnogo bolji ljudi i od ministra i od njegove partije i od onih koje je on doveo u Vladu Srbije.
Neka ostane zabeleženo da je Velimir Ilić predložio jedan korupcijski zakon i da to odslikava strukturu i Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.
