Dame i gospodo narodni poslanici, u roku od 20 dana imamo jedan zakon koji nam se stavlja u ovom visokom domu da raspravljamo o njemu, a to je zakon o veterinarstvu. Poslednji koji je donet, donet je 1991. godine, kako rekoste vi, doktore Krnjajiću, i ovo je sada posle 14 godina, dakle, 2005. godine evropski zakon. Ja razumem činjenicu da ovaj zakon treba da bude evropski, ali i zakon koji će da služi u sprečavanju raznih stočnih bolesti u ovoj našoj Srbiji.
Kada je stručni tim radio ovakav jedan zakon, koji je veoma bitan za jednu državu, mislim da su morali i predlagač i ministarka da vode računa posebno o amandmanima koje je podnela Srpska radikalna stranka. Nije mi jasno da vi ne prihvatate amandmane koje je podneo takav stručnjak kao što je predsednik Odbora za poljoprivredu dr Mašić, koji je bio i direktor Veterinarskog instituta u Novom Sadu, a koji je inače profesor na Poljoprivrednom fakultetu, odsek za veterinarsku medicinu. Desilo se da se ipak prihvate, ali se prihvate od poslanika iz G17 plus, od poslanika Dragana Petrovića.
Evo činjenice da je to stvarno tako: dr Mašić je tražio da se u članu 96. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi – prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. Amandman kolege Petrovića glasi ovako –tačka se zamenjuje zapetom i dodaje se "a vozila kojima se vrši prevoz životinja u okviru iste epizootiološke jedinice se ne evidentiraju".
Amandman dr Mašića je bio baš dodatak tog njegovog amandmana, da se reši pitanje evidentiranja onih prevoznih sredstava kojima se prevozi stoka do mesta odredišta, odnosno do mesta prodaje, do klanice.
Zatim, sledeći amandman dr Mašića kaže, član 164a i vidite istu tu priču, narodni poslanik Dragan Petrović, isti dodatak članu 164a, pa se kaže u amandmanu dr Mašića: "Privatizacija javne veterinarske službe i to: veterinarskih stanica, centara za reprodukciju životinja", i nabrajaju se sve one veterinarske specijalističke ustanove, tu je Pančevo, Veterinarska stanica iz Zrenjanina, Subotice i tako dalje.
Amandman Dragana Petrovića na isti taj član, sa istim rečenicama jeste: "Privatizacija javne veterinarske službe, i to: veterinarskih stanica i centara za reprodukciju životinja osnovanih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja..." itd.
Znači, nije bilo bitno da se usvoji amandman jednog vrhunskog stručnjaka iz ove oblasti i profesora poljoprivrednog fakulteta, nego je bilo bitno da se usvoji, ali u drugoj formi, u formi koju je podneo Dragan Petrović, poslanik iz G17.
Hajmo malo da pogledamo i priču sa terena. Verujem da ste vi vodili računa o tome da su ovo uradili vrhunski stručnjaci, ali moram da konstatujem, s obzirom da dolazim iz Srednjebanatskog okruga, iz opštine Zrenjanin, jedna priča je veoma interesantna iz veterinarske stanice u Elemiru, jedno mesto pre mog Taraša. Postoji veterinarska stanica koja broji četiri veterinara, a njen je naziv "Spas". Šta se dešava?
Ta je veterinarska stanica prisutna u tom naseljenom mestu 365-366 dana, prisutna je od 00 do 24,00 časa i kao takva, u jednom mestu koje broji četiri do pet hiljada stanovnika i gde ima oko 1.400 krupne stoke, doživljava da program mera ne dobija ona, nego dobija javna veterinarska služba. Kada se uzorkuje krv od krupne stoke na brucelozu i leukozu i da urade tuberkulinizaciju i obeležavanje, dođu iz Javne službe Zrenjanin i urade to za dva-tri dana, a onaj koji stvara tu stoku i od 1.400 za nekih godinu dana biće već blizu 2.000, taj koji je prisutan svih 365-366 dana i od 00 do 24,00 časa nema pravo da dobije i da radi program mera.
Ta ista javna služba, a zna se ko radi to, ima jedan strašan propust kod porodice Vorgučin; dobro se zna da se u Zakonu o veterinarstvu kaže da se ne može uzorkovati krv životinja mlađih od šest meseci, a misli se konkretno na telad, jagnjad, jarad itd. U dokumentu koji imam stoji da je to rađeno kod porodice Vorgučin. Ta ista javna služba je odobrila i čak rekla da ovaj dokument nije validan, nego da je u redu ono što je urađeno od strane druge veterinarske stanice.
Srpska radikalna stranka se zalagala da apsolutno svaki zakon koji podnosi ova vlada pomno pratimo i dopunjavamo sa kvalitetnim amandmanima.
To smo i ovog puta uradili i po drugi put obnovili iste; jedino što smo se usaglasili juče na Odboru za poljoprivredu bilo je u članu 30. koji su ispoštovali i koji sam podneo, ali ovi drugi, veoma interesantno, koje je podneo dr Mašić i kolege iz poslaničke grupe SRS, nisu prihvaćeni.
Opet da ponovim, ne mogu da shvatim da se ne prihvate nastojanja predsednika Odbora za poljoprivredu dr Mašića, profesora sa poljoprivrednog fakulteta, odsek za veterinarsku medicinu, a da su drugi, koji su na osnovu njegovih predloga amandmana, jednostavno prihvaćeni. Bilo je bitno da se prihvate od strane G17. Srpska radikalna stranka sigurno u danu za glasanje neće podržati ovaj zakon.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao i urokljivim zakonom. Zašto je urokljiv? Pa, videli ste, danas nismo mogli da krenemo, odnosno nismo mogli da počnemo od 10,00 sati, a i sve ovo što se dešavalo sa zakonom je sve tako kao što ste videli. Ovaj zakon o veterini je verovatno neki trgovački zakon? Zašto je trgovački, pa zato što je istrgovan od poslednje sednice ove naše skupštine do danas i kao takav je stavljen na dnevni red današnje sednice po hitnom postupku.
Mi smo tokom prošlog zasedanja u raspravi o ovom zakonu mnogo toga komentarisali, a i danas su kolege iz Srpske radikalne stranke ukazivale šta je i kako je to do detalja urađeno, ne bismo li ga makar malo približili struci, jer struka nije zadovoljna sa ovakvim zakonom, mada predlagač tvrdi da su konsultovani svi ljudi koji su vezani za veterinarstvo i imaju određene reference.
Mi srpski radikali i naša stručna ekipa nismo zadovoljni ovim predloženim zakonom. To nezadovoljstvo je izrazio i predsednik Odbora za poljoprivredu dr Zoran Mašić, koji je u ovoj struci čovek od znanja, čovek od iskustva i čovek koji ima sve reference, vezano za veterinarstvo.
Mi smo, kao Srpska radikalna stranka, napisali dosta amandmana na ovaj zakon, i uglavnom ti naši amandmani nisu prihvaćeni, verovatno iz političkih razloga, pošto politička opcija koja predlaže ovaj zakon ne uvažava naše predloge iz čistog inata. Taj inat je bio evidentan i na poslednjem Odboru za poljoprivredu, pošto su predlagači bili vrlo nervozni i svoja obrazloženja po pojedinim amandmanima Srpske radikalne stranke su kratko komentarisali u maniru – ma, nas to uopšte ne interesuje.
Mi srpski radikali nećemo prihvatiti ovakav zakon o veterinarstvu iz više razloga.
Ti razlozi su na prošlom zasedanju detaljno izrečeni za ovom govornicom i razlozi su evidentirani i našim amandmanima, sa kojima smo želeli da makar malo usmerimo ovaj zakon ka struci i ka ekonomskim mogućnostima naših poljoprivrednih proizvođača koji će najviše imati dodira sa ovim zakonom. Mislim na proizvođače stoke, odnosno na naše farmere koji treba da primenjuju ovaj zakon, ali o tome oni u ovom trenutku nisu ni konsultovani, a nisu ni ekonomski spremni da proprate ovaj zakon.
Ovaj zakon dovodi do erozije struke koja je kod nas iz ove oblasti utemeljena na veterinarskim fakultetima, a mi želimo da tu eroziju struke zaustavimo i da se ovaj zakon osmisli u skladu sa našim mogućnostima, a ne u skladu sa tim nalogodavcima koji nam sve donose i sve predlažu onako kako će nama biti najgore.
Znamo mi da Vlada želi da usvoji ovaj zakon. Ali, znamo i to da je trgovina pala, pa ga vi ponovo danas stavljate po hitnom postupku. Ništa u ovom tekstu nije izmenjeno, osim što je 13 amandmana usvojeno, a ti amandmani nisu menjali suštinu ovog i ovakvog zakona. Ovi amandmani su se odnosili na privatizaciju i prevoz životinja.
To što smo mi srpski radikali predlagali vi ste to apriori odbacili. Na Odboru za poljoprivredu smo želeli da se ugrade naši amandmani koji su vezani za sferu genetski modifikovanih organizama, ali otkud biste vi to usvojili kada je to suština vaših želja.
Predlagači ovog zakona imaju običaj da kažu da je ovaj zakon i tehničke prirode. To nije tačno. Navodno, veterinari su pisali ovaj zakon. Da, oni su pisali, ali matricu i zadatak su dobili od svih tih evropskih komentatora koji kod nas dolaze ne bi li otvorili određene objekte, a iste su rušili za vreme bombardovanja. Da li ćete od njih dobiti i matricu za zakon koji se podrugljivo pojavljuje u sredstvima informisanja, a vezan je za sklapanje brakova između istih polova. Pa, šta ćete vi tada reći – dobili smo zadatak od Evrope da to sprovedemo. E, mi radikali se tome protivimo.
Znali smo da će ovaj zakon o veterinarstvu tada pasti. Sećate se da smo mi sa ove govornice ukazivali, komentarisali i govorili da neće moći da prođe ovaj zakon i on nije ni prošao. Znamo i da će danas ovaj zakon teško biti prihvaćen. Zašto će biti teško? Još se nešto štimuje, namešta, priprema itd. Videćemo da li će taj kontrabas ovog zakona biti naštimovan ili naštelovan onako kako su to predlagači pripremili, da li je bilo dosta i kalafona i svih onih sredstava koja su potrebna za štelovanje.
Znači, sve zavisi od narodnih poslanika, ali to će verovatno sve biti regulisano u danu za glasanje. Ali, znamo da je i celo Ministarstvo ovih dana delovalo i održavalo sastanke sa određenim poslaničkim grupama ili sa pojedincima da se ovaj zakon izglasa.
Izvršen je veliki pritisak na sredstva informisanja. Čak su angažovali i promotere poljoprivrede koji u biološkom smislu više nisu sposobni da to promovišu. Predlagač je sve angažovao, verovatno su i finansijska sredstva koja su potrebna za ovu vrstu posla obezbeđena iz budžeta, pošto budžet vodi čovek koji je iz iste opcije kao i predlagač ovog zakona.
Što se tiče ove agencije za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, mi smo kao Srpska radikalna stranka uglavnom i principijelno protiv svih agencija koje se sada otvaraju, odnosno koje su već u nekom, nazovimo, radu. Te agencije imaju za cilj da omoguće vladajućoj koaliciji da zaposli što veći broj svojih podanika i time omogući dužu aktivnost delovanja vlasti, i ništa više te agencije nisu u stanju da urade. Svaka ta agencija zapošljava uglavnom po 500 - 1.000 ljudi i to je suština i pravac delovanja tih agencija.
Što se tiče same struke, mi smo, vezano za ovu agenciju, komentarisali da li je u redu da fitosanitarne i sanitarne preglede vrše te vaše agencije koje će imati određen monopol, odnosno koje, po nekim našim saznanjima, nemaju nikakve reference vezano za ove preglede. Uglavnom one treba da se bave zaštitom hrane za ljude i zaštitom svih fitosanitarnih i sanitarnih uzorkovanja.
Mislim da je ministar u svom obraćanju za skupštinskom govornicom dala obrazloženje da je bio sticaj okolnosti, vezano za prethodno izglasavanje nepoverenja ovom zakonu. Nije to bio sticaj okolnosti. To je bio realan pristup i komentar svih poslanika u ovom parlamentu, tako da ta konstatacija nije na najbolji način prezentovana.
Što se tiče samog zakona, on verovatno ima i određenih parametara o kojima su govorili i o kojima naši poslanici mogu da govore. To je ta dobrobit životinja, veća kontrola uvoza, obeležavanje životinja. Nije u tome suština tog zakona.
Ministar je u svom izlaganju imala i jednu krilaticu koja nije kvalitetna, a to je koncept "od njive do trpeze". Težak je taj koncept u današnjim uslovima, vezano za poljoprivredu, a posebno je težak zato što mi znamo kako naši uzgajivači stoke danas u Srbiji žive. Žive na mahove. Šta to znači na mahove? Taman oni krenu da obave taj uzgojni ili tovni projekat, onda se tu pojave razni monopolisti, u stvari, tajkuni koji to na razne načine eliminišu i ne dozvole tim ljudima da uspostave određeni bioritam.
Neko je od naših poslanika komentarisao da politika koju vodi Ministarstvo nije dobra, odnosno da to ministarstvo leti u oblacima. Isto mislim da Ministarstvo za poljoprivredu u ovom trenutku lebdi u oblacima, iz prostog razloga što ono nije u stanju da prati. Sa čime bi moglo i da prati?
Da bi moglo da prati, treba da postoje podsticajna sredstva koja će verovatno izvršiti i konverziju u svim tim segmentima koji su vezani za poljoprivredu.
Kao Srpska radikalna stranka nećemo podržati ovaj zakon o veterinarstvu. Verovatno neće baš ni svi poslanici, mada se ministarka i predlagač verovatno nada da će ovaj zakon biti usvojen, ali mi ćemo se boriti, kao što smo se i prošli put borili, da ovaj zakon ne prođe i da veterinari koji očekuju ovaj zakon, a neko je rekao da se on čeka već 14 godina... Verovatno će on biti donet, ali u nekom vremenu koje će regulisati i bolji kvalitet.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a posle njega narodni poslanik prof. dr Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već po drugi put raspravljamo o jednom istom zakonu. Jako je naporno i za vas koji slušate i za nas koji treba nešto da pričamo. Naravno, o svim pojedinostima je bilo dosta polemike. Mnoge manjkavosti ovog zakona smo mi srpski radikali izneli za ovom govornicom. Da se ne bismo ponavljali, mi ćemo možda i nešto kraće govoriti, s tim da nešto što treba da se ponovi, treba da se ponovi.
Mi smo odavno postali, nažalost, zemlja čuda. Oni koji su nam rušili mostove sada ih grade, pa šetaju po tom mostu. Jednostavno, na tom mostu nismo videli nijednu srpsku zastavu, nijedno obeležje, da se zna ko su ti ljudi, šta rade i kako se ponašaju. Pored toga, treba imati u vidu da nismo zaboravili ni most na Grdelici, ni proces koji se još vodi oko toga. Prema tome, nećemo sada o toj temi.
Zašto ponovo ovaj zakon? To je zahvaljujući tome što Socijalistička partija Srbije nije htela da podrži kada je bilo glasanje o ovom zakonu, iz razloga što su bile pominjane hladnjače od strane gospođe ministra, što je bilo neprimereno. Naravno da ubuduće takve stvari treba kažnjavati. Međutim, poslanici Srpske radikalne stranke su očekivali da će biti smena gospođe Dulić, ali nije došlo do toga. Na kraju krajeva, neka narod Srbije o tome odlučuje kada bude vreme glasanja.
Dakle, ovaj zakon mora na silu, na prečac i pod hitno da se donese, iz više razloga, pa i zbog samog procesa privatizacije koji je aktuelan u tranziciji u kojoj se nalazi Srbija. Naravno da je Vlada Srbije i da su određene strukture dobile jasan zadatak da treba što pre i ova oblast da se privatizuje i da će tu biti na meti sve one veterinarske institucije koje su primamljive za strane investitore, da će biti kupljene. Znamo i sami, što se tiče hrane, da će ona uvek imati svoje kupce. Naravno da tu veliki interes imaju i strani ulagači koji treba da ulože. Zna se da smo mi isključivo poljoprivredna država i da kod nas ima dosta prostora za bavljenje stočarstvom.
Dakle, pored te privatizacije, naravno, treba da uskladimo i neke zakonske norme kada su u pitanju zarazne bolesti. Znamo i sami, vremenski posmatrano, non-stop nam se pojavljuju neke zarazne bolesti, pa se često pitamo ko su proizvođači tih zaraznih bolesti, ko ima cilj to da uradi. Naravno da pozadina svega toga može da se traži i kod onih ljudi koji vladaju svetskim tržištem hrane. Prema tome, naravno da su u pitanju neki veliki interesi koji treba da se realizuju na ovako nekorektan način i krajnje vandalski.
Mi kao siromašna država, a po nekim dešavanjima i zemlja čuda, naravno mnogim stvarima ne možemo da izađemo u susret, kada su u pitanju neki projekti koji se traže od ovog zakona. Gospodin dr Paja Momčilov je, između ostalog, rekao, da ne bih ponavljao njegove reči, da je ulaženje oblasti veterine u oblast zdravstva zaista nedopustivo i da se tu malo prešla granica u svemu tome, da treba takođe i to imati u vidu, naravno da svako radi svoj posao i da odgovara za svoju delatnost.
Imali smo dosta rasprave na prošlom zasedanju o tome kada je bilo reči o transportu životinja i očekivali smo, pošto se ovaj zakonski projekat vratio na skupštinsku raspravu, da ćete baš u tom segmentu imati u vidu to da jedan deo tih članova promenite, imajući u vidu da smo ipak siromašna država, da ne može da se odgovori svim tim standardima koji se traže od nas, da ima ljudi koji nemaju tehnički ispravno vozilo, nemaju odgovarajuće prikolice.
Gospodin Milković je o tome govorio, naravno uz pominjanje "lade nive", koju bi trebalo taj pasivan kraj da dobije; međutim, vi i dalje na to sa osmehom gledate, i dalje se vozite u luksuznim džipovima i normalno da ne možete da imate taj osećaj u kojim uslovima ljudi žive i rade.
Takođe, zanimljivo je, kada su u pitanju pasoši, primećen je neki manir određenih ministara, koji kao da su jeli meso od ludih krava, pa bila su silna obećanja da će za građane Srbije imati vize i pasoše; nažalost, mi našim sugrađanima koji su preko Drine i preko Save došli u Srbiju silom prilika nismo obezbedili pravi način brzog dobijanja pasoša, a vidimo da imamo i za svako goveče pasoš.
Naravno da država treba da razmišlja u pravcu kako i na koji način da pospešimo proizvodnju stoke, jer znamo i sami da smo isključivo poljoprivredna država, da imamo ogroman broj zapostavljenih pašnjaka. Ministarstvo treba da razmišlja u tom pravcu kako da poljoprivrednicima koji imaju više od pet hektara zemlje daju kroz neke dugoročne kredite, kroz otplatu, kroz mleko, meso ili na druge načine, da pospeše, kao što imamo par slučajeva u Šapcu da daju po pet krava poljoprivrednicima koji to kroz tri godine vrate kroz mleko.
Prema tome, to je jedan jako dobar gest tih ljudi, međutim, trebalo bi više toga da imamo u Srbiji kako bismo na odgovarajući način pospešili samu proizvodnju stoke.
Takođe, zanimljivo je da jedan veći broj institucija, posebno kada je u pitanju komora, pa savet za veterinarstvo... Naravno da treba da imamo institut; vidimo svaki dan, ko putuje magistralom da će naići na više mesta na takvu scenu gde ta služba treba da postoji i da radi svoj posao. Međutim, pored svih institucija koje treba da postoje, smatramo da je suvišna agencija. Dosta je bilo reči o agencijama, samo treba naglasiti da agencija, koja treba da obavlja 31 delatnost iz svih sfera poljoprivrede, stočarstva i voćarstva, praktično i fizički, kao što je rekao doktor Mašić, to u praksi neće moći da zaživi i biće teško da funkcioniše.
Takođe, šta je ovde zanimljivo, pored veterinarske klinike, koja treba da postoji, jer znamo da veliki broj ljudi ima kućne mezimce i kada je u pitanju zdravlje životinja da treba tom segmentu posvetiti posebnu pažnju. Međutim, ovde nije do kraja precizirano, kada je u pitanju član koji se odnosi na poljoprivredne apoteke, jer kaže se da određeni deo lekova neće moći veterinar ili odgovarajuća služba da ispoštuje, nego će morati da se propisuju maltene kao za čoveka, da se ide u tu proceduru uzimanja odgovarajućih lekova. Smatram da to nije adekvatno jer imamo situacije veterinara koji treba da intervenišu na terenu, pa će biti velikih problema i sigurno će doći do velikih šteta, i materijalnih, tako da će biti složena situacija i praktično se neće znati ko će za šta odgovarati u toj sferi.
Treba napomenuti to da mi kao država još uvek nemamo strategiju poljoprivrede, što je neophodno u ovom trenutku, na koji način ova država misli da ulaže, da pospeši, unapredi i pomogne našem jadnom seoskom stanovništvu.
Na kraju treba reći i to da poseban akcenat treba dati izvozu, jer moramo biti svi u tome jedinstveni, da znamo da smo zapostavili izvoz, a imamo velike kapacitete i potrebno je mnogo toga da naša vlada uradi u tom pravcu.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a potom narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno otkud Vladi toliko hrabrosti da posle deset dana otkako je obavljeno glasanje o ovom istom predlogu, kada zakon nije prošao u ovoj skupštini, ponovo izađe pred ovu skupštinu sa identičnim Predlogom zakona o veterinarstvu. Šta se dogodilo za ovih deset dana znaćemo vrlo brzo, kada dođe na glasanje ovo.
Verovatno su oni koji podržavaju Vladu ušli u koaliciju i sada će za zakon i glasati.
To formalno ulaženje u koaliciju potvrđeno je izborom nekoliko članova SPS-a u upravne odbore javnih preduzeća koje je ovih dana imenovala Vlada Republike Srbije, tako da od sada možemo govoriti da je SPS koalicioni partner ove vlade, odnosno koalicije koja je do sada činila većinu u ovom parlamentu.
Što se tiče Predloga zakona o veterinarstvu, prvi utisak je da je preambiciozno zamišljen, da je predlagač imao želju da obuhvati sve oblasti na koje bi se inače morao odnositi, ali da je u mnogim segmentima ostao nedorečen i da su mnoge odredbe prilično paušalne, odnosno bez jasnih mehanizama koji bi definisali do kraja, odnosno potpuno, kako bi zakon mogao biti primenjiv u praksi.
Izložiću nekoliko odredbi koje, po mom mišljenju, nisu na mestu i koje bi trebalo korigovati kako bi zakon, ako prođe glasanje ovog puta, bio za praksu relevantan i primenjiv. Prva primedba odnosi se na član 11, gde se govori o subjektima u veterinarstvu i o tome na koji način se može osnovati veterinarska ambulanta, odnosno apoteka. U članu 11. stoji da veterinar sa licencom, koji nije u radnom odnosu, može da osnuje veterinarsku ambulantu, odnosno veterinarsku apoteku ako ispunjava određene uslove koje ovaj zakon propisuje.
To nije sporno. Međutim, u drugom stavu stoji da veterinarska ambulanta koju osnuje veterinar koji nije u radnom odnosu ne može da organizuje, sprovodi i kontroliše obeležavanje životinja i vodi registar obeleženih životinja, kao i da sprovodi program mera zdravstvene zaštite životinja u epizootiološkoj jedinici u kojoj nije organizovana veterinarska stanica.
Povezao bih ovaj stav člana 11. sa drugim stavom člana 16, gde se govori o veterinarskoj ambulanti bliže, odnosno taksativno se navode delatnosti veterinarske ambulante. U drugom stavu stoji da veterinarska ambulanta može da organizuje, sprovodi i kontroliše obeležavanje životinja i vodi registar obeleženih životinja, kao i da sprovodi program mera zdravstvene zaštite životinja u epizootiološkoj jedinici u kojoj nije organizovana veterinarska stanica na osnovu ovlašćenja ministra.
Malo je deplasirano u jednom prethodnom, odnosno 11. članu reći isključivo da ne može ambulanta da obavlja ove poslove, a zatim u sledećem ili posle nekoliko članova reći da to može, ali na osnovu ovlašćenja ministra.
Znači, ministar ima diskreciono pravo da ovlasti pojedine ambulante da mogu ove poslove obavljati. Ovo je prostor samo za korupciju i ništa više od toga. Ako na nekom području nema organizovane veterinarske stanice, sasvim je logično da ove poslove koji su ovde navedeni može da obavlja i veterinarska ambulanta koja tamo postoji.
Takođe, ono što mi je zasmetalo u izlaganju ministra, a i u obrazloženju ovog predloga jeste da na području na kome nije organizovana zdravstvena zaštita životinja, odnosno veterinarska ambulanta ili stanica postoji mogućnost da država organizuje kao javnu službu. U obrazloženju stoji da država može, a i ministar je takođe rekao da postoji mogućnost. U samom tekstu Predloga zakona to je lepše rečeno - da država mora, i to je ono što je jedino ispravno. Znači, ako negde nije ta služba organizovana, onda država mora da je organizuje da bi sva područja bila obuhvaćena zdravstvenom zaštitom životinja.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem je komora. Ovim zakonom se osniva komora. Po informacijama koje ja imam, komora već postoji, znači ne treba je osnivati ako već postoji, treba je prilagoditi nekim novim uslovima koje vi propisujete ovim zakonom.
Ono što je takođe nejasno je i nadležnost komore. U tački 8) stoji da komora predlaže cene veterinarskih usluga. Mene interesuje ko te cene donosi. Ako ih komora predlaže, neko ih mora doneti, usvojiti i odobriti. Ko to radi? Da li to ostaje samo u nadležnosti komore, odnosno statuta, ako dobro tumačim ovaj predlog, da to treba statutom da se reguliše. Čini mi se da je malo neozbiljno da se to prepusti samo komori bez ikakve kontrole, jer mi se čini da će te cene biti visoke i da naši seljaci ne mogu izdržati sve to što bude propisano kao cena za pojedine usluge.
Zatim, član 46. koji se odnosi na zoohigijensku službu. Ovim članom nalaže se lokalnoj samoupravi da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu koja će obavljati određene poslove. Ovo je dobro i potrebno. Međutim, ovde nisu nigde predviđena sredstva neophodna za osnivanje takve službe i za njen rad. Ako se radi o službi, a ovde tako stoji, to podrazumeva da ta služba ima nekoliko zaposlenih lica i da ta lica za obavljanje ovog posla koji je ovde predviđen za njih imaju i odgovarajuću tehničku opremu. To je jedan novi trošak za naše lokalne uprave, koje su i tako u teškom materijalnom stanju. Smatram da je ovde trebalo predvideti određena sredstva za rad tih službi.
Dalje, u članu 47. govori se o savetu za veterinarstvo, da ministar može formirati savet za veterinarstvo koji će mu pomagati u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti. Ni to nije sporno. Međutim, u obrazloženju se ovaj savet tretira kao naučni savet, što mi je malo zasmetalo, pa u tom smislu i reagujem na ovo. Dakle, to nije naučni savet, to je savet za veterinarstvo i ne može biti naučni savet koji će savetovati ministra.
Član 71. govori o naknadi štete u slučajevima kada dođe do raznih epidemija, zaraznih bolesti i kada Ministarstvo naloži da se određena grla ubiju da bi se zaraza zaustavila i sprečilo njeno širenje.
Ovde je to dosta dobro predviđeno da se u tom slučaju visina štete vlasnicima životinja nadoknadi. To je dobro. Međutim, nije dobro što ovaj član nije definisan do kraja. Ovde ostaje rok. Predviđen je rok od 30 dana u kome se podnosi zahtev za naknadu štete.
Znači, vlasnik životinje koja je po nalogu Ministarstva ubijena da bi se sprečilo širenje zarazne bolesti ima pravo na naknadu štete i mora podneti zahtev u roku od 30 dana od dostavljanja zapisnika. Međutim, nigde ne stoji rok u kome ministar mora da donese rešenje o naknadi štete. Znači, to je u jednom stavu da ministar donosi rešenje, ali se ne pominje rok. Šta vredi pravo koje ima vlasnik životinje, ako će čekati godinu dana da mu se ta šteta nadoknadi? Znači, trebalo je predvideti i rokove za donošenje rešenja od strane ministra.
Takođe, u članu 84. govori se o obeležavanju i evidenciji životinja. To je dobro, treba obeležiti sva grla na teritoriji Republike. Međutim, nije dobro da troškovi koji prate ovaj posao padnu na teret vlasnika životinja. Znači, svi vlasnici goveda, ovaca, koza, a možda i svinja, ako sam to dobro pročitao, moraju platiti troškove evidentiranja tih grla.
Vi znate da je selo u teškoj situaciji, da su naši seljaci, pogotovo ove godine, iscrpljeni niskim otkupnim cenama za sve njihove proizvode, da nemaju materijalnih sredstava i ne mogu da izdrže ovo. I ovde je trebalo da Republika, Vlada interveniše; s obzirom na to da, kako reče ministar finansija, budžet kipi, da ima previše sredstava, da smo pravili neki pozitivni rebalans, trebalo je predvideti sredstva bar da se u tom početnom periodu, odnosno u prvoj fazi izvrši besplatno obeležavanje, odnosno da Republika finansira obeležavanje grla. Mislim da će ovo seljaci teško prihvatiti, da će biti puno otpora jer se udara na njihov budžet, koji je i tako iscrpljen.
Na kraju, govori se o osnivanju javnog preduzeća za uništavanje leševa životinja i drugih otpadaka životinjskog porekla. To je republičko javno preduzeće. To opet nije sporno, ali čini mi se da nije dorečeno kakav će odnos biti između tog javnog republičkog preduzeća i ovih službi koje su osnovane ili koje se osnivaju na lokalnom nivou. Ko će preuzeti u pojedinim situacijama nadležnost ili obavezu da preuzme leš neke životinje i da ga transportuje do određenog objekta za prikupljanje leševa životinja?
Član 119. je sporan, jer kaže da obavljanje poslova sakupljanja, prerade i uništavanja leševa životinja i drugih otpadaka životinjskog porekla Ministarstvo može ugovorom poveriti pravnim licima koja ispunjavaju propisane uslove. Dakle, opet se daje neko diskreciono pravo ministru da izabere pravno lice, znači preduzeće, privatnu firmu koja može da obavlja ove poslove i kojoj će poveriti obavljanje ovih poslova, verovatno uz određenu naknadu, što je opet prostor za korupciju.
Postavljam pitanje da li ovaj član, odnosno ova aktivnost podleže Zakonu o javnim nabavkama. Verovatno bi trebalo raspisati neki tender, pa da se putem tendera ili konkursa izabere pravno lice koje će obavljati ove poslove.
Pošto gospodin Marković nije prisutan, sa ovim ću završiti, ali imao sam jedno poslaničko pitanje za gospodina predsednika Skupštine.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Zoran Mašić. Preostalo vreme za raspravu u načelu Srpske radikalne stranke je 11 minuta.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarko i gospodine Krnjajiću, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih hteo da ukažem na demokratičnost i pluralizam mišljenja u Srpskoj radikalnoj stranci, i radi vas ovde prisutnih poslanika i radi naše ukupne kako građanske, tako i stručne javnosti, jer svakako, svaki poslanik može da da svoje viđenje zakona, i u tom smislu su i poslanici SRS-a diskutovali. Normalno, jedno je politički pravac i opredeljenje, koji je zajednički i obavezujući za sve nas.
Upravo iz razloga da nešto što smo za interes struke i za interes građana predlagali da se popravi u zakonu o veterinarstvu, s obzirom da od strane predlagača nije prihvaćeno, to je primarno opredeljujuće za naš politički stav u smislu prihvatanja zakona o veterinarstvu. Zakon o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije je kritikovan od svih poslanika i, svakako, on je i politički i stručno za nas neprihvatljiv.
Ja bih u ovom vremenu koje je na raspolaganju hteo da ukažem na nekoliko stvari koje su upravo u zakonu o veterinarstvu možda nedovoljno kvalitetno regulisane, mada, istine radi, a to je i spomenuto ovde, sa dva amandmana se to menja, ali ja ponovo izražavam žaljenje da to nije predloženo u integralnom tekstu Predloga zakona.
Pre svega, radi se o prevozu životinja, a to je član 96, gde je bila sugestija i predlog da se na drugačiji način reguliše kada prevozna sredstva moraju biti registrovana kod Ministarstva, a kada se prevoz može vršiti samo u prevoznim sredstvima koja ispunjavaju higijenske i tehničke uslove. Drago mi je da je od strane Ministarstva predloženo poslanicima druge poslaničke grupe da predlože amandman koji je prihvaćen i da će taj tekst koji je u Predlogu zakona dat u krajnjem obliku biti izmenjen.
Međutim, žao mi je i neprihvatljivo je sa stručnog aspekta da nije prihvaćen i amandman na član 115, gde se radi o prometu reproduktivnog materijala, gde smo takođe kao poslanička grupa želeli da ukažemo na potrebu zakonskog regulisanja zabrane uvoženja kloniranih embriona.
Jer, to je nešto što će možda za nekih narednih pet ili deset godina biti stvarnost, pa ćemo imati institucije koje će se baviti proizvodnjom kloniranih embriona i to tržišno nuditi.
Teoretski postoji mogućnost da neko dođe na ideju i da tako nešto uvozi, koristi, a koliko su nepoznanica genetski modifikovani organizmi, toliko su još veća nepoznanica klonirani embrioni životinja. Nažalost, predlagač nije želeo da prihvati ovaj amandman i ostaće bez jasnog definisanja u članu 115. zabrane uvoza kloniranih embriona.
Takođe izražavam žaljenje što predlagač nije prihvatio izmene u članu 124. zakona o veterinarstvu, gde se radi o izdavanju uvoznih dozvola i dozvola za provoz životinja, gde smo takođe predlagali da se davanjem dozvole za uvoz mora u isto vreme odrediti i naknadno sprovođenje laboratorijskog dijagnostičkog ispitivanja.
Znači, ne kako je predlagač predložio – da se može odrediti, nego smo decidno tražili da je obaveza da se odredi ispitivanje.
To smo predložili sa dosta argumenata i sa velikim razlogom. Razlog je upravo i ovo što imamo poslednjih mesec dana sa uvezenim kontingentom krava iz Holandije koje je uvezao "Imlek" iz Beograda, gde su te životinje u svojoj pratećoj dokumentaciji imale zdravstveno uverenje da su slobodne od zaraznih bolesti, a ovde je u našim dijagnostičkim ustanovama tj. specijalističkim ustanovama, gde je izvršeno dijagnostičko ispitivanje utvrđeno da je određeni broj tih grla zaražen leukozom, IBR-om, znači infektivnim bovinim rinotrahitom, to je jedna herpes-virusna infekcija goveda, i zaražene su virusom bovine dijareje i čak je određeni broj životinja imao abortuse ili pobačaje zbog toga.
Prvo, mislim da je trebalo Ministarstvo u medijima da saopšti da izražava protest prema holandskom ministarstvu poljoprivrede i firmama koje su izvezle ta grla i dale sertifikat o tome da su zdrava, a da smo mi ovde utvrdili te zarazne bolesti, koje su prema našim propisima nedozvoljene.
Životinje koje su u reprodukciji ili prihodu moraju biti slobodne od tih bolesti, pogotovo od leukoze; isto tako, mi imamo tog infektivnog bovinog rinotrahita, ali imali smo i farme koje su izvršile eradikaciju te bolesti, a isto tako bovina virusna dijareja, samo titrovi su nalaženi, ali nije bilo evidentiranih pobačaja, gde je izolovan virus. To su bile životinje u akutnoj infekciji.
Ovo apsolutno govori da je obaveza Ministarstva kod izdavanja dozvole za uvoz da obavezno nalaže dijagnostičko ispitivanje živih životinja, kao što je po nama obavezno da se vrši kontrola proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla i hrane za životinje.
Jer, tu je povremeno u ranijem periodu bilo da su izdavana od isporučioca, stranih dobavljača, uverenja o zdravstvenoj ispravnosti, a da je u našim laboratorijskim ispitivanjima utvrđena kontaminiranost ili zaraženost nekim mikroorganizmima.
Mislim da je bilo osnova da se prihvati, ja sam to i predlagao, da u ovom periodu tranzicije svaka dozvola, svako rešenje o uvozu podrazumeva obavezu kontrole, a ne ovako da stoji - može, jer to će podrazumevati onda da možda neki uvoznik ima privilegiju i da može da uveze nešto i da ne mora da ispita, a neki će morati ispitivati.
Takođe, žao mi je što nije prihvaćeno ono što smo amandmanima predlagali, vezano za privatizaciju. Iako je određenim amandmanom barem nešto stavljeno u ovom zakonu, a vezano za privatizaciju javne veterinarske službe, mi smo predlagali da stoji da će se privatizacija javne veterinarske službe vršiti po programu Vlade. Predlagač novih amandmana je predložio, uz saglasnost i podršku Ministarstva za poljoprivredu, da će se to vršiti po odluci Vlade.
Mi smatramo da suštinski to ništa ne znači, jer, svakako, radi se o privatizaciji javne državne službe i da bi bilo ko to započeo mora Vlada doneti odluku, ali odluka je jedno, a program po kome će se privatizovati je nešto drugo. Mi smo se zalagali za program. Međutim, to nije prihvaćeno.
Želim još par reči da kažem o ovom zakonu o agencijama, jer nisam gotovo ništa govorio. Apsolutno, moje lično mišljenje i mišljenje naše poslaničke grupe je da je taj zakon trebalo povući iz procedure i da on suštinski ništa bitno kvalitativno neće poboljšati u radu laboratorija koje sada rade taj posao, i to kako veterinarskih, tako fitosanitarnih i sanitarnih.
Jednostavno, nije trebalo podleći Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, jer je ona taj zahtev ispostavila još krajem 2002. i početkom 2003. godine i na temelju tog zahteva je napravljen ovaj predlog zakona, nego je trebalo sagledati naše realno stanje, odrediti referentne laboratorije koje ispunjavaju određene tehničke i personalne uslove i proglasiti ih referentnim i opredeliti njih da rade posao za državu, uz svu državnu kontrolu koju inače Ministarstvo poljoprivrede apsolutno ima i po postojećem zakonu, a imaće i po novom.
Neprihvatljivo je neproglašavanje nacionalnim laboratorijama... Dakle, mislim da dve institucije gotovo ništa danas nemaju kvalitetno da bi mogle biti nacionalne. To je nacionalna fitosanitarna i sanitarna laboratorija u Batajnici i nacionalna veterinarska laboratorija. Veterinari znaju koja je najopremljenija i najstručnija veterinarska ustanova u ovoj našoj državi. Dakle, bez ikakvog hvalisanja, to je Institut iz Novog Sada, i po opremljenosti i po stručnom kadru.
Ako je trebalo da neko bude proglašen za nacionalnu, onda je to trebalo da bude Institut iz Novog Sada, jer ima sve resurse. On ima laboratoriju sa trećim nivoom sigurnosti, dakle, tu se može raditi sa visokozaraznim materijama.
Isto tako, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je, kakvo god mišljenje imalo Ministarstvo za poljoprivredu, najstručniji i najopremljeniji institut iz oblasti biljne proizvodnje kod nas i nije se mogla zamisliti jedna ovakva agencija bez neke od tih laboratorija iz tog instituta.
Ako ništa drugo, samo su ova dva argumenta dovoljna da se ozbiljnije pristupi našem predlogu da se za sada povuče taj zakon iz procedure i da se drugačije pripremi. S obzirom da je vreme isteklo, uvažavajući vreme svih prisutnih, o ovome ću govoriti u pojedinačnoj raspravi. Hvala.

Hvala vama, gospodine Mašiću.        
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o veterinarstvu i Predlogu zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa: ispred poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 po tački 3. dnevnog reda narodni poslanik Miroslav Markićević, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Bojan Kekić.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Pošto ministra nema u sali, određujem pauzu od deset minuta.
(Posle pauze – 17.15)