Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je malopre rekao predsednik Skupštine, da je jedina poslanička grupa koja je prijavila poslanike da govore o ovom predlogu poslanička grupa SRS, govori o ozbiljnosti ovog parlamenta, odnosno o ozbiljnosti poslaničkih grupa.
Ovo što se danas dešava u prepodnevnom delu i sada u nastavku sednice je silovanje parlamentarizma, silovanje Narodne skupštine. Ovo je neverovatno, smejte se vi koliko god hoćete, ovo nije smešno, ovo je tragično, žalosno, tužno, jadno, i teško nama, teško Srbiji sa ovakvom Vladom, gospodine Velimire Iliću, i sa ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini i prema narodu Srbije.
Vi se usuđujete... Najpre vaša koleginica pre vas kaže – igrom slučaja se desilo da joj zakon ne bude usvojen. Neverovatno! Najnormalnijim glasanjem zakon nije bio usvojen, i to dva puta glasali u toku dana, Marković kršio Poslovnik, i ona kaže danas da igrom slučaja nije usvojen zakon. Vi danas obrazlažete kako je postojao neki amandman koji, na kraju krajeva, nije bio amandman Vlade. Stvarno moram da se prekrstim pred kamerama, ovo je neverovatno.
Vi u obrazloženju zakona kažete: "Pošto se opravdano postavlja pitanje usaglašenosti stavova 2, 3. i 4. člana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji su nastali tako što je usvojen amandman i implementiran u stav 4, a koji nije bio predlog Vlade Republike Srbije, smatra se da je neophodno brisanje ovog stava."
Kolege drage, da li ste ovakvo čudo neviđeno negde u parlamentarnoj praksi savremene Evrope, savremenog sveta i Srbije videli i čuli?
Dakle, mi ovde treba da budemo glasačka mašina, kako misle ministar Ilić i Vojislav Koštunica i sve što nam Vlada predloži mi samo glasamo, kažemo da je u redu, tako je, i mi ovde nećemo ništa da radimo.
Umesto da budete zahvalni narodnim poslanicima koji ozbiljnim pristupom, predlozima i amandmanski intervenišu i pokušavaju da urede neki predlog koji nam dajete, vi se usuđujete da kritikujete narodne poslanike i ovako crno na belo ostavljate trag da je neophodno brisanje ovog stava zato što je došao od Narodne skupštine, a ne od Vlade Republike Srbije. Ako je i od vas, previše je, zaista.
Pravo stanje, zbog čega ovo radite, gospodine Velimire Iliću, jeste vi i Nenad Bogdanović i vi to dobro znate – uprava grada Beograda je jedina uprava u Srbiji koja ne primenjuje ovaj zakon sa ovim amandmanom koji danas hoćete da brišete.
U svim drugim gradovima, u svim drugim opštinama od kada je zakon stupio na snagu, a to je bilo krajem jula, zakon se normalno primenjuje, a Nenad Bogdanović je doneo nekoliko uredbi kojima je stavio van snage zakon koji je u Skupštini usvojen.
Nenad Bogdanović je u dogovoru sa vama rekao da on nema uslova da Beograd primenjuje ovaj zakon. Ko ga pita da li ima uslova? Zakon je doneo parlament, donela Narodna skupština i ko pita Nenada Bogdanovića i Velimira Ilića da li taj zakon može da se primenjuje. Mora da se primenjuje.
Zašto ste požurili sa ovim, gospodine Iliću? Zato što je 28. septembra doneta odluka Ustavnog suda (i uskoro ćemo, kolege poslanici, imati opet ovaj zakon sa izmenama i dopunama) gde su stavljene van snage te Bogdanovićeve uredbe i gde je rečeno da je neustavno ograničavanje rada, da je kršenje prava na rad ovo što vi pokušavate kroz ovaj zakon i što je Bogdanović uradio kroz svoje uredbe.
Znate da je ta odluka Ustavnog suda doneta, ili bar znaju u vašoj službi pa su vas nagovorili da idete ovako navrat-nanos sa ovakvim zakonom. Još nije objavljena ta odluka, ali je pitanje dana kada će biti, pa vas pitam šta ćete uraditi kada ta odluka Ustavnog suda bude za neki dan objavljena, a biće, doneta je 28. septembra ove godine, znači pre nekih desetak dana.
Izlaze taksisti neregistrovani da zatvore ulice, izlaze taksisti registrovani da zatvore ulice; ovi se bune zato što im ne date dozvole, ovi drugi se bune zato što hoćete ovima da date dozvole. Vi ste onda lepo, kao Vlada koja je legalistička, procenili koga ima više; više ima registrovanih, nego neregistrovanih taksista, i da učinite uslugu registrovanim taksistima, tu je više glasova na izborima.
Vidite, mi srpski radikali smo iskreni prema ovom narodu, uvek bili i uvek ćemo biti – i mi znamo da je manje neregistrovanih nego registrovanih taksista, ali isto tako znamo da zabrana rada neregistrovanim taksistima predstavlja kršenje ustavnog prava na rad i mi to kažemo, ne pitamo koliko košta. Vi samo o tome razmišljate, gospodine Iliću, i vi, i Vojislav Koštunica i kompletna Vlada.
Govorila sam vam, kada smo govorili u julu o ovom zakonu, angažujte inspektore, gospodine Iliću, dogovorite to sa Nenadom Bogdanovićem, pa da inspektori urede stanje taksi vozača na ulicama Beograda i na ulicama Srbije. Da li znate koliko u Beogradu ima taksista penzionera, da li znate koliko ima taksista koji imaju duple radne knjižice, koji su negde tamo zaposleni, a u slobodno vreme rade kao taksisti?
Da li znate koliko je taksista očeva otišlo u penziju, a taksi tablu stavio sin na kola i vozi? Svi ti takvi ugrožavaju, normalno, ove taksiste koji su u udruženjima, koji su registrovani, koji plaćaju poreze, doprinose, a sa druge strane ugrožavaju i ove koji ne mogu da počnu da rade zbog takvih.
Danas sam razgovarala sa jednim taksistom (koristim često taksi, a znaju i oni da je ovo na dnevnom redu) koji jeste član udruženja i koji nema baš lično neki interes da se ovaj zakon donese, ali kaže – kažite slobodno, gospođo, za govornicom, svi će taksisti da vam potvrde, da u Beogradu nema više od 5.000 legalnih taksista. Vi pričate priču o 7.000 taksista. Tu računate verovatno i one na aerodromu. Da li znate kako rade taksisti na aerodromu i kako rade taksisti kod "Hajata", na autobuskoj i železničkoj stanici?
Na aerodrom ne sme da dođe taksista, dobiće batine ako dođe neki normalan čovek. Tamo su oni koji su 20 godina tamo, koji diluju sa nekim zaposlenima na aerodromu: on lepo pozove taksi, zna se da može da dođe taksista koji je sa njim u dilu i onda fino dođe stranac, pošto vama dolaze mnogo stranci, dođe stranac u Srbiju, plati 30 evra, dođe do "Hajata" i njemu to i nije mnogo, 30 evra od aerodroma do hotela. Ali, šta se dešava kada se vraća kući – zamoli službu na recepciji da mu obezbede taksi, oni pozovu taksi i on se od "Hajata" istim putem vrati na aerodrom za 570,00 dinara. Onda se pita u kakvu je zemlju došao i kako se u ovoj zemlji radi.
O tom problemu, gospodine Iliću, treba da vodite računa i o takvim problemima. To je vaša nadležnost. Nije vaša nadležnost da držite predavanja narodnim poslanicima. Vi fini gospodin, vi fini gospodin koji psuje majku policajcu, koji gađa novinara fasciklom. Gospodine Iliću, nismo mi od juče ovde, niste ni vi, znamo se.
Dakle, gospodine Iliću, uredite taksi prevoz u Srbiji. Angažujte vaše inspektore.
Naredite im da rade za pare koje dobijaju u obliku plate, a ne za pare koje dobijaju od taksista koji im daju ispod žita. Kada budete to uredili, kada to budete sprečili, neće biti previše taksista ni u Beogradu, ni u Srbiji.
Neki od neregistrovanih taksista (bili su kod vas na razgovoru i vi to znate) tri godine nemaju dozvolu za rad; neki su u međuvremenu dobijali te dozvole. Da li znate kako su samo neki izvučeni iz šešira pa dobili dozvole, nekih 500 je dobilo, a 2.500 još nije dobilo?
Da li možete vi da nam kažete koji su to bili kriterijumi, koliko košta taj kriterijum? Zašto je dozvoljeno svim tim ljudima da... vi kažete kupe neko auto i hoće da budu taksisti.
Naravno, moraju da kupe auto. Vama to ne smeta. Moraju da polažu poznavanje grada. Tamo im se uzme neka taksa od nekoliko hiljada - i to ste pustili, ne smeta vam. Moraju da plaćaju estetski pregled vozila - i to ste pustili, ne smeta vam. Podneli su zahtev da se upišu u registar, napisano im je šta još treba da dopune, koju dokumentaciju, sve to urade i onda kažu – sada ne može, ne da Nenad Bogdanović.
Od kada je Nenad Bogdanović vlast u Beogradu ti problemi sa taksistima u Beogradu postoje. Problemi sa taksistima u celoj Srbiji postoje zato što vaše ministarstvo, koje je nadležno, nije na ozbiljan način pristupilo rešavanju tog problema, gospodine Iliću.
Zašto se niste založili i zašto se ne zalažete da se omogući da taksisti uvoze vozila sa smanjenim carinama? Njima je to osnovno sredstvo za rad. Zamislite velikodušne Vlade – taksimetar mogu da uvezu bez poreza, a vozilo ne mogu.
Šta ste još uradili? Ti ljudi su imali, sad kada su nepovoljni i skupi krediti, ali šta će, narod uzima kredite i taksisti su imali prosek 18.000 dinara. Na taj prosek su plaćali poreze i doprinose.
Šta se sada desilo? Sada su im razdvojili gospodin Ilić i Dinkić, nekada nisu baš bili u ljubavi, a danas se odlično slažu kada treba da se radi protiv naroda, razdvojili su im i na poseban iznos se plaćaju doprinosi, na poseban iznos se plaćaju porezi, pa onda ti ljudi njima plaćaju doprinose na 12.000 dinara; sa 12.000 dinara, i da hoće, ne mogu ni na kredit da kupe sebi novi auto.
Gospodine Iliću, ovo nije problem preko koga može olako da se pređe, nije onako kako ste vi mislili, za minut-dva da ovde nešto kažete i mi ništa da ne kažemo. Dogovorili ste sa onima koji su prošli put glasali za amandman, sada ste se sa njima dogovorili da glasaju za brisanje tog amandmana, ali naravno, to su vaše unutarkoalicione stvari, sada neću u to da ulazim, ali o tome ćemo pričati uskoro u izbornoj kampanji.
Još jedanput vas pozivam da se ne igrate sa Narodnom skupštinom i da poručite na sednici Vlade, jer se to danas već drugi put samo u jednom danu ponavlja, da kažete Vojislavu Koštunicu, legalisti, a pozvaćemo ga mi, pošto po Poslovniku imamo pravo na to, da nam objasni kako se to legalizam uživo provodi, kako može jedan zakon da se donese u julu, da se ne primenjuje, da ga ne primenjuje samo jedan gradonačelnik, jedan Nenad Bogdanović.
Sada, kao, Nenad Bogdanović i njegovi legalisti izašli iz Skupštine, neće da pomažu Vladu, nije nego, a vi brže-bolje njihovom zahtevu da udovoljite, da udovoljite Nenadu Bogdanoviću, ne biste li ih vratili u skupštinsku salu.
Gospodine Velimire Iliću, vi znate da mi mnogo znamo.