Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko reči vezano za obrazloženje zbog čega se amandman narodnog poslanika Milorada Krstina ne prihvata: "Amandman se ne prihvata iz razloga što u Predlogu zakona ne postoje odredbe koje se odnose na klonirane embrione".
Tu, dame i gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva, jeste problem – zašto u ovom zakonu, koji treba da bude nešto što će nam u narednih nekoliko godina regulisati ovu materiju, ne postoji član zakona koji se odnosi na klonirane embrione.
Problem u svetu, ogroman problem svuda u okruženju, a vi niste našli za shodno da stavite jedan član zakona koji će to pitanje regulisati.
Narodni poslanik gospodin Kronić je jasno rekao prošli put kada smo raspravljali da je kloniranje ćorsokak.
Zašto taj ćorsokak ovim zakonom ne zaustavimo? Da li hoćete da prepustimo sve na svest i savest onima koji će se sutradan baviti uvozom svih materijala, pa pored ostalog i patogenih mikroorganizama i kloniranih embriona? To je suština.
Vratite na doradu, uradite jedan član, prihvatite ovaj amandman i sve će biti rešeno.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da razjasnimo jednu nejasnoću koja se javila kod ovog amandmana. Ovaj amandman se odnosi na kaznene odredbe gde se želi dodati "klonirani embrioni" u član koji zabranjuje uvoz patogenih mikroorganizama. Opet nema mesta za klonirane embrione.
Pitanje kloniranih embriona je šire pitanje nego što obuhvata zakon o veterinarstvu. Ovde se radi o zakonu o veterinarstvu, o zdravlju životinja, o dobrobiti životinja, a pitanje, u biologiji, kloniranih embriona ne odnosi se samo na životinje.
Osim životinja ovu planetu naseljavaju i drugi organizmi. Bilo bi logike u vašoj tvrdnji da to treba zakonom regulisati, ali ne samo zakonom o veterinarstvu, nego jednim sveobuhvatnim zakonom.
Zato smatram da je bolje rešenje koje se nalazi u zakonu i odnosi se na mikroorganizme, nego da se u taj zakon stavlja nešto čemu nema mesta, u biološkom smislu, među mikroorganizmima, a to su klonirani embrioni. Naravno, ostajem kod svoje tvrdnje da je to bio ćorsokak i da nema mesta u ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, replika.

Gospodine Kroniću, mi se u potpunosti slažemo oko toga da treba zabraniti nekim sistemskim zakonom.
Zašto ne počnemo od zakona o veterini? Zašto ne zabranimo uvoženje kloniranih embriona životinja, pa kada dođe zakon o zdravlju onda ćemo razgovarati o onom segmentu koji se odnosi na klonirane i ljudske organizme.
Kada dođe sledeći zakon o poljoprivredi, jer će uskoro doći, ovaj što smo usvojili nedavno ne valja, onda ćemo raspravljati o genetski modifikovanim organizmima, ali počnimo jednom da rešavamo to pitanje, jer će nas mnogo koštati ako to zakonski ne regulišemo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dragan Petrović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 164. doda novi član 164a.
Pošto su Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik dr Zoran Mašić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 164. doda novi član 164a.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako nakon povlačenja iz procedure zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, a i prihvatanjem donekle modifikovanog amandmana koji sam podneo još kod prethodne rasprave o ovom zakonu.
Znači modifikovanog amandmana koji je usvojen od strane Odbora i Vlade, a koji je podneo gospodin Petrović, bilo je osnova da možda ja i povučem ovaj amandman.
Međutim, smatrao sam da to ipak ne bi bilo u redu, jer će naša stručna veterinarska javnost biti najmerodavniji sud i proceniti koji je amandman bolji i da li je Vlada trebalo da prihvati amandman koji sam podneo kod prvobitne rasprave, a i ponovo kod ove ponovljene rasprave o zakonu o veterinarstvu, ili pak amandman koji je Vlada prihvatila, a koji je podnet od strane gospodina Petrovića.
Suština amandmana koji sam podneo, da bude definisan kao poseban član 164a, jeste da Vlada u postupku privatizacije javne veterinarske službe donese prethodno program po kome će se vršiti privatizacija, jer smatram, a to u krajnjem i struka smatra, da Vlada treba da ima konkretan program privatizacije službe koja je do sada bila državna i koja za narednih godinu dana treba da se privatizuje.
S obzirom na činjenicu da postoji ustavna obaveza da se obezbedi zdravstvena zaštita životinja na celom području Republike Srbije, nužno je da u postupku privatizacije te državne službe postoji jedan konkretan program koji će podrazumevati da se ta služba prvo privatizuje, da ostane u rukama veterinarskih subjekata.
Suština je u tome da tu službu ne kupe neka lica ili neke firme koje su potpuno van veterinarske struke i veterinarske delatnosti, jer iako je ova služba poslednjih 14 godina bila javna služba, u suštini ona je od države dobijala samo deo sredstava kroz sprovođenje programa mera, a veći deo prihoda veterinarske stanice i druge javne veterinarske ustanove su ostvarivale na tržištu sopstvenim prihodima.
I od tih ostvarenih prihoda i ostvarene dobiti ulagali su u osnovna sredstva za rad, opremanje i u objekte, tako da bi apsolutno bilo pošteno da kod privatizacije tu službu privatizuju i u vlasništvo uzmu oni koji su je podizali, ulagali i proveli radni vek u toj službi.
Suština amandmana koji je predložio gospodin Petrović podrazumeva da Vlada treba da donese odluku. Mislim da nije sporno da Vlada prethodno treba da donese odluku da se privatizuje jedna državna služba.
Jer, državna služba ne može ni krenuti u privatizaciju ako Vlada kao izvršni organ ovog parlamenta ne donese odluku da se ta služba privatizuje, ali ništa dalje ne stoji šta se podrazumeva nakon donošenja te odluke.
To je suštinska razlika između amandmana koji sam ja podneo, gde predlažem da Vlada izradi program privatizacije, i onoga što je prihvaćeno kao amandman i što će ući u ovaj predlog zakona – da Vlada samo donosi odluku.
Po meni, a i po većini ljudi iz struke, podrazumeva se da Vlada svakako mora doneti odluku u narednih godinu dana da se uđe u postupak privatizacije.
Kako će se ta privatizacija obaviti, po kom modelu, da li će to biti tenderska, da li će to biti aukcijska prodaja i kako će se prodavati, to služba u odnosu na predlog ovog amandmana koji će biti usvojen i koji će stajati u zakonu ne može imati viziju i ne može pretpostaviti.
Iskreno izražavam bojazan da u postupku privatizacije, kada se bude krenulo u njenu realizaciju, može biti takvih privatizacija da će neke javne veterinarske ustanove, da li će to biti veterinarske stanice ili veterinarski instituti, otići u ruke ljudima koji nisu iz veterinarske struke, a radi se ipak o jednoj značajnoj delatnosti i struci i ponovo podvlačim i obavezu države da obezbedi na celom području zdravstvenu zaštitu životinja.
Izražavam žaljenje što predlagač ovog zakona, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije nisu prihvatili predlog mog amandmana, iako, podvlačim ponovo, posle povlačenja zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije u najmanju ruku ovaj amandman koji sam predložio morao bi se preraditi, jer sam ja ovde stavio da u postupak privatizacije uđu oni instituti koji su bili izvan sistema državnih instituta po ovom predlogu zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.
Ali, dobro je i da nešto stoji u ovom zakonu, što podrazumeva oblik i način privatizacije, nego kako je u suštini Predlogom zakona od strane predlagača dato da na tu temu, da tako kažem, odnosno da za taj postupak nije ništa učinjeno.
Tako da je mala korekcija napravljena ovim amandmanom koji je sada definitivno prihvaćen od strane predlagača, ali to će i dalje kod javne veterinarske službe izazivati strah i sumnjičavost sve do onog momenta dok se ne uđe u proces privatizacije, a možda će i moje lične sumnje biti odgonetnute, i možda su i neosnovane u krajnjem.
Sve ovo što sam činio i što govorim za ovom govornicom je bilo upravo na temelju zahteva struke iskazanih u procesu javne rasprave o Predlogu zakona i na raznim naučnim i stručnim skupovima gde se raspravljalo o predlogu zakona iz oblasti veterinarstva.
Smatrao sam da treba da obrazložim predlog ovog amandmana, iako bi on ovakav, u ovoj formi, morao pretrpeti izmene, s obzirom na povlačenje ovog prethodnog zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada nije prihvatila amandman o privatizaciji na član 164, već je taj naš predlog modifikovala i ispada sada da je to predlog G17 plus.
Veterinarska struka je vrlo bitna za Srbiju, to je posebna struka koja sada treba po ovom predlogu da se privatizuje i ja bih Vladi, odnosno predstavnicima ministarstava skrenuo pažnju da naprave poseban program o preuzimanju veterinarske struke.
Nemojte da se desi kao kod ostalih javnih preduzeća - da izbiju razne afere, da se obavi pljačkaška privatizacija, već da imaju prednost ljudi iz veterinarske struke koji su radili 20 ili 30 godina i da učestvuju u toj privatizaciji.
Nezamislivo je da novopečeni tajkuni kupe veterinarske jedinice, odnosno preduzeća i da rade dve ili tri godine, a onda ugase i naprave običnu trgovinsku radnju.
To ne smemo dozvoliti, nego da se striktno vodi računa da ostane ta struka.
Morate to, ja bih predložio čak i da parlament donese ovaj program o privatizaciji veterinarske struke. Međutim, ministar nije tu, nju ne interesuje ovaj zakon. Toliko od mene.