Ko god da je dobacivao, stvarno ne mogu da razumem. Zahvaljujem, gospodine Deđanski.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 93. Poslovnika. Ne. Hvala.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DUVANU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 36 minuta, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 43 minuta 12 sekundi, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde, poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9 plus 9 – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva nezavisna poslanika SDP-a i četiri nezavisna poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres. Nećemo početi načelni pretres dok ne stigne predstavnik predlagača.
Dajem pauzu do 16,30 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice.
Još jednom da ponovim, za one koji nisu pre podne čuli, danas se radi do završetka načelne rasprave 12. tačke - Predloga zakona o duvanu.
Sutra i u petak sednice neće biti, a u ponedeljak će, zbog važnosti zakona koji su na dnevnom redu, početi u 10,00 sati načelna rasprava o Predlogu zakona o policiji, što je 13. tačka dnevnog reda.
Koristim priliku da vas obavestim da su, pošto smo već otvorili načelni pretres Predloga zakona o duvanu, ovlašćeni predstavnici: ispred poslaničke grupe SRS Veroljub Arsić; ispred G17 plus Branka Bošnjak i ispred poslaničkog kluba Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 Slobodan Živkucin.
Nastavljamo rad. Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o duvanu. Kao što znate, ovo je inovirana verzija, jer je pre dve godine Skupština Srbije usvojila Zakon o duvanu. Međutim, imajući u vidu da postoji potreba da se uskladimo sa standardima EU u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, mi smo kao nadležno ministarstvo predložili nov zakon o duvanu.
Najvažnije novine u ovom zakonu su, pre svega, sa fiskalnog aspekta. Mi uvodimo obavezu vođenja registra proizvođača, obrađivača duvana, proizvođača duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, uvoznika i izvoznika duvana i duvanskih proizvoda, vođenje evidencionog lista o trgovcima na malo duvanskim proizvodima, kao i o fizičkim licima proizvođačima duvana, kako bi se tačno utvrdilo ko sve u oblasti koja je vezana za uzgajanje i promet duvana učestvuje i kako bi se imala bolja evidencija za naplatu odgovarajućih fiskalnih prihoda.
Takođe, drugi važan aspekt: ovaj zakon treba da obezbedi da prihodi od akciza na duvanske prerađevine, koji su u periodu januar - oktobar 2005. godine iznosili 14,5 milijardi dinara, budu stalni i da omoguće redovno finansiranje javnih rashoda Republike Srbije.
Inače, po osnovu naplate akciza na duvanske prerađevine u ovoj godini je ostvaren prihod 34% veći u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu je značajno porasla naplata akciza na domaće cigarete, imajući u vidu da je povećana proizvodnja u DIN i DIV, dok je istovremeno značajno smanjen uvoz cigareta iz inostranstva.
Dakle, fiskalni aspekt jeste jedan od razloga zašto donosimo novi zakon o duvanu.
Međutim, ovaj zakon sveobuhvatno reguliše i sve procedure koje su vezane za proizvodnju, obradu i promet duvana i duvanskih proizvoda. Takođe, on sprečava nelegalnu proizvodnju i promet duvana, kako bi se sprečilo sivo tržište.
Kao što znate, u ranijem periodu Srbija je imala značajno sivo tržište duvanskih proizvoda. Sada spadamo u zemlje koje imaju najmanji obim sive ekonomije u oblasti duvanskih proizvoda u regionu. Taj broj se može meriti nekim procentom, jedan do dva posto ukupnog prometa je maksimalno na sivom tržištu, što je drastično manje u odnosu na onaj period pre desetak godina.
Takođe, ono što je novina u ovom zakonu, zakon obezbeđuje finansijska sredstva za realizaciju programa za sprečavanje bolesti koje nastaju konzumiranjem duvanskih proizvoda, kao i obavezu proizvođača duvana da koriste ambalažu sa odgovarajućim vidljivim oznakama koje označavaju štetnost pušenja.
Naime, sada ću izneti nekoliko detalja iz ovog zakona, pre svega što se tiče efekata vezanih za zaštitu zdravlja naših građana. Mi uvodimo poseban dodatni dinar na svaku akciznu markicu koja se izdaje u promet, čime ćemo obezbediti milijardu i 100 miliona dinara u narednoj godini. Ta sredstva će se iskoristiti za preventivne programe za sprečavanje bolesti koje su posledica konzumiranja duvanskih proizvoda. Dakle, to je novina u zakonu o duvanu.
Svaki proizvođač, odnosno uvoznik cigareta biće dužan da uplati jedan dinar po svakoj paklici cigareta na osnovu podnetog zahteva za izdavanje akciznih markica. Dakle, svaka akcizna markica - jedan dinar za sprečavanje štetnih posledica pušenja po zdravlje ljudi. Taj novac, a to je milijardu i 100 miliona dinara, planirano za budžet za 2006. godinu, biće transferisan u posebni budžetski fond pri Ministarstvu zdravlja, ali će prema ovom zakonu taj novac moći da se koristi isključivo za realizaciju preventivnih programa za sprečavanje ovih bolesti koje su posledica pušenja.
Osim toga, kako bismo smanjili štetne posledice prekomernog konzumiranja duvanskih proizvoda, ovim zakonom uvodimo pravila koja već važe u zemljama EU, a to je obaveza svih onih koji stavljaju u promet i proizvode cigarete da imaju odgovarajuće natpise na tim paklicama koji će upozoravati građane na štetne posledice pušenja.
Konkretno, sa jedne strane paklice će biti opšte upozorenje koje glasi – pušenje ubija, duvanski dim šteti ljudima i vašoj okolini, s tim što će postojati sa druge strane paklice i posebna upozorenja koja će se menjati kvartalno i glase – pušenje izaziva rak pluća, rak usne, rak jezika, rak glasnih žica i drugo, deca pušača češće boluju od astme, upale grla i srednjeg uha.
Obaveza je po ovom zakonu da tekst opšteg upozorenja mora zauzeti najmanje 30 posto prednje strane pakovanja, a tekst posebnog upozorenja najmanje 40 posto poleđine pakovanja, što znači da će to morati biti krupna slova koja će biti sa prednje strane na 30 posto cele površine kutije, a na 40 posto sa zadnje strane.
Takođe, zakonom je zabranjena upotreba teksta - lak, ultra lak, blag i drugo na srpskom jeziku, pa i na drugom jeziku, kojim bi se sugerisalo da je taj proizvod manje štetan od ostalih duvanskih proizvoda.
Obeležavanje ovih proizvoda na ovaj način vršiće proizvođači i uvoznici duvanskih proizvoda i postoji obaveza da svako pakovanje cigareta mora da sadrži podatke o katranu, nikotinu i ugljen-monoksidu koji će morati da se smanje od 1. januara 2006. godine do 1. januara 2011. godine do nivoa od 10 miligrama katrana, jednog miligrama nikotina i 10 miligrama ugljen-monoksida po cigareti.
Nažalost, sada su te količine koje su sadržane u našim cigaretama veće i mi moramo da vodimo računa, ovo je preporuka Ministarstva zdravlja, kako bi Ministarstvo finansija... Odnosno, ono je već sve to ugradilo u tekst zakona, a u skladu je sa standardima koji važe u zemljama EU.
S obzirom da mi očekujemo da ovaj zakon bude usvojen na ovoj sednici, predvideli smo da proizvođači budu u obavezi da na ovaj način obeležavaju pakovanja cigareta počevši od 1. januara 2007. godine. Dakle, daje se godinu dana vremena kako bi se pripremile nove ambalaže, nove paklice, kako se ne bi stvarali gubici, jer je to ipak postupak koji zahteva odgovarajuću vremensku pripremu.
Još jednom ponavljam, na ovaj način smanjiće se štetan uticaj duvanskih proizvoda na zdravlje ljudi, a prikupiće se dodatnih 1,1 milijardu dinara po osnovu ovog dinara na svaku akciznu markicu, čime će se kupovati oprema za domove zdravlja u celoj Srbiji, pa i za druge preventivne mere. Na ovaj način, faktički, pušači će dobrovoljno platiti jedan dinar više za ovu akciznu markicu, kako bi se smanjili štetni efekti pušenja.
Ovaj zakon takođe predviđa ukidanje Agencije za duvan i umesto nje formiranje uprave za duvan pri Ministarstvu finansija, pri čemu će uprava, a to je dato u prelaznim i završnim odredbama, preuzeti zaposlene iz sadašnje agencije, kao i arhivu, svu opremu i sredstva za rad, s tim što će do donošenja novih podzakonskih akata koji su propisani ovim zakonom biti primenjivani podzakonski akti koji sada važe, a doneti su po osnovu sada važećeg Zakona o duvanu, pri čemu je i taj prelazni rok ograničen.
Dakle, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona mora da prestane sa radom Agencija za duvan i formira se uprava za duvan.
Takođe, uvodi se zabrana proizvodnje, uvoza i prodaje cigareta u pakovanju koja sadrže manje od 20 komada cigareta, ali od 1. januara 2010. godine, kako bi se oni proizvođači koji eventualno sada imaju te proizvode na tržištu mogli na vreme prilagoditi i prestati da prodaju takve proizvode, jer kada imate paklicu sa 10 cigareta, niža je cena, više se troše i onda se stvara utisak da je to jeftinije, a u stvari, isto tako nanosi štetu zdravlju kao i ona paklica od 20 cigareta.
Moramo uvesti to pravilo koje inače važi u najvećem broju zemalja EU, s tim da, da bismo ipak ispoštovali neku fer tržišnu utakmicu, rok za prilagođavanje važi do 1. januara 2010. godine.
Takođe, zabranjuje se prodaja cigareta u automatima. To je, doduše, vid prodaje koji ovde i nije zaživeo, ali se na ovaj način jasno zabranjuje takva mogućnost prodaje cigareta.
Ovaj zakon zabranjuje prodaju cigareta maloletnim licima, a trgovci na malo su dužni da jasno istaknu na svojim objektima da nije dozvoljena kupovina cigareta maloletnim licima, dakle licima koja nisu navršila 18 godina.
Daje se mogućnost prodaje na malo duvanskih proizvoda putem posebnih vitrina u kafićima, to su tzv. humidori, ali po posebnim uslovima; on mora svakako, dakle, misli se na ovu vitrinu, imati i fiskalnu kasu.
Ovaj zakon uređuje i druge stvari koje su važne za proizvodnju i promet duvana, kao i samu proceduru.
Konačno, želeo bih da kažem da se u završnim i prelaznim odredbama zakona predviđa, imajući u vidu obavezu da je svako ko se smatra domaćim proizvođačem duvana u obavezi da najmanje 50 posto duvana koji koristi u proizvodnji otkupi na domaćem tržištu, a imajući u vidu da je u poslednjem periodu, 2004. i 2005. godine, manje duvana rodilo nego što je moguće i što mi želimo proizvođače da podstaknemo da stimulišu privatne uzgajivače duvana, odnosno seljake, da postoji prelazni rok, izuzetno od člana 29. stav 1. tačka 7) ovog zakona, kada će proizvođači biti u obavezi da godišnje otkupe 80 posto od propisane količine u 2005. godini, odnosno 90 posto od propisane količine utvrđene članom 29. stav 1. tačka 7) zakona u 2006. godini.
To znači da ćemo na taj način omogućiti da svi proizvođači duvanskih proizvoda mogu da ispune uslove propisane zakonom, shodno trenutno raspoloživim količinama fermentisanog duvana na tržištu Republike.
Taj prelazni period je neophodan i zbog toga što je potrebno vreme da se motivišu proizvođači duvana da podstaknu proizvodnju kvalitetnih sorti duvana u Srbiji, kako bi se 2007. godine stekli uslovi za stoprocentno ispunjenje obaveze iz člana 29. stav 1. tačka 7).
Jednostavno, u ovom trenutku nema na tržištu dovoljno kvalitetnog domaćeg duvana da bi se 50 posto proizvodnje zadovoljilo iz domaćih izvora, ali to nije razlog da ne osposobimo naše domaće poljoprivrednike da proizvode ove kvalitetnije sorte, pa zato dajemo taj prelazni rok do 2007. godine, do kada će proizvođači morati da ulože posebna sredstva da pomognu seljacima da uzgajaju nove, kvalitetnije sorte duvana.
Imajući u vidu da je Ministarstvo finansija predlagač ovog zakona, koji je rađen zajedno sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom poljoprivrede, i imajući u vidu da će on pomoći dodatnom uređivanju ove oblasti, nadam se da će većina poslanika Narodne skupštine podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine ministre. Samo jedno pojašnjenje za one koji su čuli da je bilo neke buke – to nije bilo dobacivanje govorniku, već predsedniku Skupštine, sa idejom, to što ministri pripremaju predsedniku Skupštine i nekim poslanicima, da izfinansiramo dve-tri bolnice, tako da ne znam da li da ih se odreknem ili da im se zahvalimo. Da im se zahvalimo. Hvala. Tu ćemo jedinstveno plaćati, i pozicija i opozicija.
Da li izvestioci nadležnog odbora žele reč? (Ne.) Hvala.
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.) Hvala.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redoslednom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe G17 plus i SRS, obrnutim redosledom po veličini, ali čitam redosled kojim mora da se govori.
Prvi ima reč narodni poslanik Ištvan Takač, potom narodni poslanik Rodoljub Gačević, pa narodni poslanik Nadica Momirov, pa narodni poslanik Momir Marković.
Izvolite, gospodine Takač.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o duvanu, koji je predložila Vlada, a koji će poslanička grupa i poslanici G17 plus podržati.
Predlog zakona o duvanu sa svoja 102 člana reguliše tokove jedne poljoprivredne biljke koja je po svojoj specifičnosti i potrošnji, s jedne strane, i zbog vrlo visokog fiskalnog priliva, sa druge strane, odavno prerasla u vrlo atraktivni proizvod. Unazad više stotina godina je svaka državna uprava kontrolisala tokove kretanja duvana i duvanskih proizvoda, sa konkretnim ciljevima ostvarivanja finansijskih prihoda za državu.
I danas je duvan vrlo značajna poljoprivredna biljka, koja se gaji na celoj teritoriji Republike Srbije i predstavlja dobar prihod za domaćinstva koji se time bave.
Regulisanjem proizvodnje duvanskih proizvoda, sa ozbiljnim zahtevima iz člana 26. Predloga zakona, koji propisuje dodelu dozvola za obavljanje proizvodnje duvanskih proizvoda putem tendera i člana 29. Predloga zakona koji predviđa specifične uslove i ispunjavanje posebnih finansijskih i opštih obaveza proizvođača, odnosno budućih proizvođača duvanskih proizvoda, postoje realne pretpostavke da se sadašnje stanje na ovom tržištu, nakon usvajanja ovog zakona, stabilizuje.
S druge strane, od kada je počela industrijska proizvodnja cigareta od duvana, naglo je porasla potrošnja cigareta, a sve više medicinske indikacije ukazuju na uzročnu povezanost između nastajanja određenih bolesti i aktivnog i pasivnog konzumiranja duvana, odnosno proizvoda od duvana.
Svako društvo se, sa manjom ili većom uspešnošću, brani od tih problema. Narodna skupština ovog saziva je donela Zakon o oglašavanju, koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" dana 16. 9. ove godine, koji reguliše način reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda.
Mišljenja sam da propisi koji ograničavaju reklamu, odnosno zabranjuju prodaju duvana i duvanskih proizvoda maloletnim licima, predstavljaju pozitivan pristup ovoj problematici radi zaštite dela stanovništva od vrlo ranog stvaranja navike korišćenja istih proizvoda. Po statističkim pokazateljima deca vrlo rano počinju da konzumiraju i veliki broj njih u adolescentnom periodu života već postaju redovni potrošači duvanskih proizvoda.
Dame i gospodo, u obrazloženju Predloga zakona o duvanu koje je predlagač dao stoji, između ostalog, citiram: "Ovaj predlog zakona omogućiće veću disciplinu učesnika na tržištu duvana i duvanskih proizvoda, a samim tim i bolju kontrolu i sprečavanje pojave sive ekonomije u proizvodnji i prometu duvanskih proizvoda, a time i veći priliv sredstava od javnih prihoda u budžet".
Da bi zadatak kontrole mogao biti dosledno sproveden, Predlog zakona usvaja sistem uspostavljanja javnog registra i evidencije, član 5. Predloga zakona, i to: za proizvođače, obrađivače i proizvođače duvanskih proizvoda, za trgovinu na veliko, za izvoznike i uvoznike duvana i duvanskih proizvoda i poseban registar o markama duvanskih proizvoda.
Registracija je moguća ako pojedini subjekat, koji želi da bude registrovan, ispunjava zakonom predviđene uslove, a period trajanja registracije je pet godina od upisa u registar, odnosno postoji obaveza za obnavljanje registracije.
Smatram da će ročnost registracije subjekata, učesnika u proizvodnji i prometu duvana i duvanskih proizvoda, u budućem periodu pozitivno uticati na pridržavanje propisanih zahteva u ovoj oblasti privređivanja, a istovremeno će uticati na zalaganje svakog subjekta i učesnika da se zadovolje propisani zahtevi i da bude konkurentno sposoban za duži vremenski period.
Formiranjem uprave za duvan, po članu 3. Predloga zakona, umesto dosadašnje Agencije za duvan, poseban naglasak je na fiskalnom karakteru ove grupe proizvoda, kontrolisanju njegovih tokova. Imajući u vidu veliku važnost ovih proizvoda i fiskalni značaj za republički budžet, koji je i dalje odgovoran za obezbeđenje finansiranja javne potrošnje, opravdane su mere i rešenja iz Predloga zakona o duvanu koje sprečavaju ili pak ublažavaju nekontrolisane tokove ovih proizvoda na domaćem tržištu.
Nadzor nad svim tokovima duvana i duvanskih proizvoda posebno je regulisan u članu 78. Predloga zakona. Zbog složenosti problema nadzor nad sprovođenjem obaveza iz Predloga zakona o duvanu podeljeno je po ministarstvima: poljoprivrede, zdravlja, trgovine i finansija.
Smatram važnim posebno istaći rešenje iz Predloga, kao što je malopre ministar u uvodnoj reči rekao, po članu 69. i 70, o formiranju budžetskog fonda radi realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, kojim će upravljati ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Nadalje, dosadašnja privredna društva koja su bila registrovana kod Agencije za duvan dužna su da se, nakon usvajanja ovog predloga zakona o duvanu, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu preregistruju kod uprave za duvan, bez posebne naknade, prema članu 95. Predloga zakona.
Na kraju, dame i gospodo, poslanička grupa G17 plus podržava Predlog zakona o duvanu, koji sveobuhvatno obuhvata problematiku iz ove oblasti, i u danu za glasanje glasaće za njega. Hvala.

Hvala narodnom poslaniku nepušaču, gospodinu Ištvanu Takaču.
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, takođe nepušač. Potom reč dobijaju narodni poslanici, pušači, gospodin Momir Marković, Nadica Momirov, Branka Bošnjak. Izvolite, gospodine Gačeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, duvan, pamuk i vinova loza oduvek su, a i danas verovatno, važili za biljke siromašnih krajeva. Bavljenje uzgojem tih kultura smatralo se ipak sirotinjskim poslom. Možda je to tako i danas. Usudio bih se da kažem da je i to danas tako.
Međutim, proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda, stavljanje u promet na veliko i na malo su najunosniji poslovi, kojima bi se mnogi bavili. Da to nije tako ne bi cvetao šverc duvana, ne bi se formirale silne mafije, odnosno mafijski klanovi, internacionalni i domaći, i slično. I ranije je cvetao taj posao sa duvanom, nekada se to zvalo, u vreme Kraljevine Jugoslavije, poznati kačaci, a danas je to osavremenjeno, sa modernim saobraćajem preko mora, vazduha itd., te je to postao jedan od veoma unosnih poslova. Da ne pričam o crnogorskoj mafiji, koja je poznata pogotovo u Italiji, ali i širom svetske javnosti, da ne govorim srpske javnosti.
Iz tih razloga je svakako ovaj zakon veoma važan, da bi se uredila ta oblast, koja je do sada bila namerno neuređena i nesređena da bi se pogodovalo upravo kriminalu, švercu, korupciji i svim drugim negativnostima u ovom društvu, a sticala ogromna materijalna dobra i slično.
Ovde se ova materija tretira kroz dve oblasti, s jedne strane kao proizvodnja duvana i proizvodnja duvanskih proizvoda. Ne bih bio u situaciji da sve ovo analiziram ali ću nešto pokušati da kažem kod samog ovog definisanja šta je za proizvodnju duvana dozvoljeno, odnosno za bavljenje tim poslom. Potrebna je upotrebna dozvola za bavljenje tim poslom i da privredni subjekat ima pet hektara obradive zemlje. Valjda je smisao to da je to pod zasadom kulture duvana, znači da ima mogućnosti da proizvodi.
Međutim, nigde u zakonu se ne kaže tako, nego se u članu 9. kaže - da poseduje pet hektara obradivog zemljišta. To znači da četiri mogu biti pod kukuruzom, a samo jedan pod duvanom. Ako neko ima tri hektara obradivog zemljišta, on neće imati mogućnost da dobije dozvolu od Uprave za proizvodnju i promet duvana pri Ministarstvu, već će biti odmah izbačen iz konkurencije. Šta to znači? Znači da će neki biti favorizovani, neki će biti u situaciji da budu u neravnopravnom položaju, odnosno diskriminisani.
Kada je ovde reč o proizvodnji duvana, kaže se - proizvodnja duvana podrazumeva gajenje duvana i obradu duvana. Ako se govori o proizvodnji, šta uopšte znači proizvodnja - to je ipak stvaranje nekih materijalnih dobara, odnosno uopšte dobara ljudskim radom, primenom neke tehnologije. Ono što je priroda stvorila, a čovek se bavi time, to je uzgajanje. Mislim da bi bilo veoma deplasirano reći nekom poljoprivredniku da on proizvodi jagnjad, jarad itd.; on to gaji, on to ne proizvodi.
Druga je stvar ovaj deo obrade prikazati kao proizvodnju, odnosno kao pripremu proizvodnje ili kao obradu, ali je uložen rad, ljudski rad, neki društveno koristan rad, da bi se to dobilo.
Ako je to tako, onda se ne moraju stavljati ovi uslovi da mora da ima pet hektara zemljišta. Ako mu je stalo da ima jednu saksiju, jednu sadnicu, on može da se bavi gajenjem duvana, a da li će on imati racionalnu proizvodnju, isplativu proizvodnju, to će odrediti i tržište, imajući u vidu i način kako da dođe do dozvole. Njega će sama situacija na tržištu, odnosno selekcija na tržištu izbaciti sa tog posla i to će biti pozitivna selekcija, tako da se ipak stavi pod kontrolu i gajenje duvana.
Kod tretiranja ovog pitanja proizvodnje duvana, ni u članu 9. ni u članu 10. nije rečeno ko daje dozvolu za proizvodnju, odnosno za gajenje i proizvodnju duvana. U članu 9. pod 2) stoji – da ima najmanje pet hektara. Proizvodnjom duvana mogu da se bave oni koji ispunjavaju te uslove, pa se oni navode. Pod alinejom šest stoji da je to uprava, ali vidite kako je to nedorečeno i rečeno nekim nerazumljivim jezikom. Kaže se – uprava donosi zaključak ili rešenje. Dakle, provlači se neka dozvola, ali se ne kaže da se daje dozvola, nego se kaže da se rešenjem odbija zahtev ili izdaje dozvola. Ne kaže se jasno i konkretno.
Član 10. pominje dozvolu: "Rešenje kojim se izdaje dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana (u daljem tekstu: dozvola za proizvodnju duvana)...", i kaže se šta ona sadrži. Ovo nije regulisano kako valja, kao što ćemo i kasnije videti u tekstu kada je u pitanju proizvodnja duvanskih proizvoda. Tu je koncizno rečeno ko daje dozvolu za proizvodnju duvanskih proizvoda. Naravno, tamo je rečeno da to, uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu, daje uprava, mada je i to malo čudno.
Dalje, dozvola za trgovinu duvanom na malo i veliko, pošto je to jedan od najunosnijih poslova – ovde stoji da daje uprava koja je pri Ministarstvu, a uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu. Malo je čudno kako je postavljen taj redosled.
Ako je proizvodnja duvana, kako se ovde tretira, odnosno gajenje duvana, logično je da tu daje saglasnost i Ministarstvo za poljoprivredu. Ali, ako je proizvodnja duvanskih proizvoda, zašto nije Ministarstvo za industriju, jer je to uvek bio deo industrije, a i ranije se zvala Duvanska industrija Niš, Industrija duvana Vranje itd. Prema tome, nema logičnosti u ovome.
Dalje, član 45. kaže da je potrebno da se uplati taksa, ali izgleda da je ovde glavna igra oko toga da se taksa uplati za stavljanje u prodaju, odnosno promet, i to u maloprodaju, četiri miliona dinara po jednom prodajnom objektu. Dakle, ovde je razrezano ne po količini, ne po nekom odnosu i proporcijama ili možda po nekom apsolutnom iznosu na procenat, nego je fiksno rečeno – četiri miliona dinara po prodajnom objektu.
Nigde nije rečeno šta se podrazumeva pod prodajnim objektom. Čak se možda i one vitrine u ugostiteljskim objektima mogu smatrati prodajnim objektima, a ako ne, verovatno će se švercovati kroz to, pa će svaki ugostitelj da ima onu vitrinu, odnosno hjumidor da bi tu prodavao cigarete, bez obzira što je tamo rečeno da će biti fiskalna kasa, ali neće plaćati ili možda hoće plaćati, ali nigde nije napisano, četiri miliona dinara za taj objekat.
Naravno, u kaznenim odredbama je rečeno da se ne može stavljati u promet duvan u boksovima za prodaju duvana zato što bi bilo pristupačno i drugim maloletnim licima. To je verovatno dato kao jedna zaštitna mera opreza. Ali, kada je u pitanju definicija šta se smatra maloprodajnim objektom, to nije jasno rečeno, da li su i oni kiosci maloprodajni objekti, da li su to samo neke prodavnice i u tom slučaju da bi bilo rentabilno valjalo bi da se prave robne kuće za prodaju, odnosno promet duvana.
Samo je u članu 15. zabranjen promet rezanog duvana. O tome se nigde ne govori kada je reč o proizvodnji duvana. U članu 15. se ta materija naznačava i kaže se: "Zabranjuje se stavljanje u promet rezanog ili na drugi način usitnjenog duvana." Ovo isto važi u svim kaznenim odredbama i stalno se kaže – zabranjuje se stavljanje u promet rezanog ili na drugi način usitnjenog duvana. Šta to znači? Duvan u obliku listova onako pripremljen mogao bi se da se stavlja u promet jer nigde ne piše da se ne sme stavljati u promet, a kao da je velika mudrolija i pamet usitniti takav duvan i dobiti rezani duvan. Ne znam zbog čega je to tako definisano, ali, gledajući po slovu zakona, nigde ne piše da je to zabranjeno.
Kada se gledaju ove takse za veleprodaju, mislim da su u disparitetu i za veleprodaju je potrebno platiti taksu pet miliona dinara, a za maloprodaju po svakom obliku četiri miliona dinara, a to je jedna nesrazmera. Nije definisano šta se smatra maloprodajnim objektom, ne može biti više tih objekata i smatra se jedan objekat, pretpostavljam, nego za svaki, svaka prodavnica za sebe je neki maloprodajni objekat.
Dalje, ako se posmatra kako će se to sve odraziti na potrošača, siguran sam da će se svi ovi troškovi svaliti na teret krajnjeg potrošača, odnosno građana koji koriste duvan i da će cena duvana postati enormno visoka. To će biti jedan poseban namet na one koji nemaju snage da se otrgnu od te navike, bez obzira koliko možemo smatrati da je to štetna navika, da je društveno nekorisna i možda čak..., ali nije opasna kao alkohol itd.
Mnogi građani će imati problem zbog ionako niskih ličnih dohodaka i neće moći da koriste duvan, nego će se koristiti švercom cigareta. Kao što znamo, jedan od tih unosnih poslova je šverc duvana i verovatno će po toj logici dalje ostati i tako će da se van kontrole vrši promet duvana, odnosno duvanskih proizvoda.
Dakle, pogodovaće i dalje švercu, a pogotovo možda i još više ukoliko se ovako baš bude sve primenjivalo, jer će se na neki način odraziti na budžet samog potrošača, svakog domaćinstva, odnosno svakog individualnog pušača.

Hvala vam mnogo, gospodine Gačeviću. Pre nego što krenemo sa nepušačima, pre toga ministar ima reč, a potom narodni poslanici.
Samo da znate, narodni poslanik Nadica Momirov se prijavila i otišla je na Odbor, pa zato prvo reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Branka Bošnjak. Zbog toga se držimo tog redosleda. Izvolite, gospodine ministre.

Samo da dam par pojašnjenja koja su proizašla iz dilema narodnog poslanika koji je malopre govorio. Najpre, u članu 9. stav 2. podrazumeva se da onaj ko želi da dobije dozvolu i da se smatra proizvođačem duvana mora da ima najmanje pet hektara obradivih površina u vlasništvu pod duvanom, dakle ne pod drugim kulturama. To je inače regulisano podzakonskim aktima Ministarstva poljoprivrede koje propisuje ovu stvar.
Drugo, što se tiče dilema oko toga kako teče procedura sticanja uslova, ovaj član 9. zapravo definiše proizvođače duvana kao pravna lica, dakle, privredno društvo može biti proizvođač duvana, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik, dakle, STR, a može i fizičko lice samo ukoliko, kao što kaže ovaj pretposlednji stav u tom članu, ima zaključen kooperativni ugovor sa onim ko je registrovan kao proizvođač duvana, odnosno obrađivač duvana.
Dakle, može i fizičko lice, ali mora da ima ugovor o kooperaciji sa njim, s tim što proizvođač - pravno lice mora da ima pet hektara pod tim, jer je iluzorno da neko može ozbiljno da se bavi proizvodnjom kvalitetnog duvana ko ima manje obradive površine.
Takođe, mislim da je ipak jasno dat postupak ovim zakonom. Uprava za duvan je ta institucija kod koje se podnosi zahtev za registraciju, odnosno za sticanje naziva proizvođač duvana.
Uprava za duvan donosi, na osnovu ispunjenosti uslova koji su dati ovde u zakonu, zaključak ili rešenje da li su ispunjeni uslovi ili nisu. Pri tom se traži saglasnost i mišljenje Ministarstva poljoprivrede.
Na osnovu te saglasnosti da postoje uslovi i da se neko smatra proizvođačem duvana, to lice pravno traži upis u registar proizvođača duvana i onda je uprava za duvan nakon toga dužna da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izvrši tu registraciju.
Dakle, to je postupak i sve faktički radi uprava za duvan, a registar proizvođača takođe se vodi kod uprave za duvan.
Ono što je takođe bilo pitanje u prethodnom govoru, ko može da ispuni uslove za maloprodaju – svi oni koji po zakonu o trgovini takve uslove ispunjavaju, dakle, svi kiosci koji ispunjavaju odgovarajuće sanitarne uslove uz uslov da uplate 4.000 dinara po jednom objektu. Dakle, ako imamo jedno preduzeće koje ima više kioska i po svakom kiosku plaća po 4.000 dinara da bi ispunilo taj uslov.
Što se tiče člana 15, ne postoji bojazan da bi moglo doći do šverca cigareta, odnosno duvana. Član 15. kaže da se zabranjuje stavljanje u promet rezanog ili na drugi način usitnjenog duvana. To znači da je zabranjena prodaja duvana na pijaci. Ako neko gaji duvan i onda ga sam usitnjava i nosi na pijacu, on je van bilo kakvog registra proizvođača duvana. To je ovim zakonom zabranjeno.
Dakle, ako neko individualno želi da se bavi time, može, ali mora da se najpre registruje kod uprave za duvan. Ako se radi o poljoprivredniku, o seljaku, on sklapa kooperativni ugovor sa nekim ko je već postao proizvođač duvana. Onda može na osnovu takve registracije da prodaje. Upravo se zabranjuje stavljanje u promet rezanog i na drugi način usitnjenog duvana za sve one koji nisu registrovani.
Ako znate, pošto nisam pušač, ali tu oblast pratim od kolega koji puše, postoji onaj duvan koji se zavija, a on je već obrađen, dakle, ne spada u ovu kategoriju rezanog ili na drugi način usitnjenog duvana, jer ti koji takav duvan stavljaju u promet imaju i moraju da dobiju registraciju kod uprave za duvan, tako da su oni registrovani. Na taj duvan se isto plaća odgovarajuća akciza ad valorem, kao što znate, po zakonu. Ne može se izbeći plaćanje akcize.
Konačno, još jedna dilema, želeo bih da je otklonim, oko ovog aparata hjumidora. Takođe, kolege pušači su mi objasnili, aparat hjumidor zapravo služi samo za prodaju tzv. tompusa. Dakle, ne možete prodavati preko njega ove obične cigarete, tako da ne postoji bojazan da se preko te mašine mogu švercovati obične cigarete. U tom hjumidoru se trže tompusi. Inače, cigarete se prodaju preko automata, a pošto smo mi zabranili u zakonu prodaju cigareta preko automata, onda nema bojazni što se tiče šverca.
Inače, već sam rekao da je obim prometa cigareta i uopšte duvana u Srbiji na sivom tržištu ispod 5% ukupnog prometa, dok je, na primer, u Velikoj Britaniji 12%. Doduše, Velika Britanija ima ogromne akcize i to je razlog zašto ima veliku sivu ekonomiju.
Mi smo zemlja koja s jedne strane teži smanjenju sive ekonomije, ipak s druge strane, nažalost, moram da kažem nešto što ne znam ni da li znamo svi – Srbija je treća u svetu po broju pušača u odnosu na broj stanovnika. Znači, broj pušača u odnosu na broj stanovnika Srbiju svrstava na treće mesto u svetu, i to iza Turske i Grčke.
Zbog toga smo uveli ovaj jedan dinar dodatnog plaćanja na akciznu markicu, kako bi se zaista preventivno delovalo, jer, kao što ministar Milosavljević kaže s opravdanjem, pušenje ubija.

Hvala vam. Podatak se odnosi na ukupno stanovništvo. Kada su u pitanju po polu, muškarci su četvrta kategorija u svetu, a žene druga, a prva je Švedska.
Izvolite, gospodine Markoviću, pa narodni poslanik Branka Bošnjak, pa narodni poslanik Vitomir Plužarević. Izvolite.