Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 poslanika, odnosno da postoji jedna trećina prisutnih i postoji uslov za početak radnog dana.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Dušan Proroković i Miroslav Markićević.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, podsećam vas da je za poslaničku grupu SRS jedan sat 36 minuta; DSS – jedan sat tri minuta 36 sekundi; DS – 43 minuta 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta 12 sekundi; SPS – 26 minuta 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 21 minut 36 sekundi; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva poslanika SDP-a i četiri nezavisna poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici ispred poslaničkih grupa za ovu tačku dnevnog reda: za poslaničku grupu SRS narodni poslanik Veroljub Arsić; za poslaničku grupu G17 plus narodni poslanik Goran Jakšić; za poslaničku grupu Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 narodni poslanik Radojle Bukvić. Ovlašćeni predstavnik za DSS biće narodni poslanik Palalić, samo čekamo dokument.
Da li predstavnik predlagača dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, gospodine predsedniče. Uvažene dame i gospodo poslanici, pred nama je, kao tačka 11, novi nacrt - Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju Republike Srbije.
Dobro znate da je 1992. godine usvojen aktuelni Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i da je taj zakon doživeo svoje trajanje u periodu od 13 godina – to trajanje je posledica okolnosti u kojima smo se zatekli u toku '90-ih godina i jedne snažne potrebe za koordinacijom – da bi se taj zakon promenio posle 5. oktobra. Dakle, posle 5. oktobra, sa formiranjem prve vlade 2001. godine bila je jasna potreba da je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju arhaičan, da ga treba menjati, upodobljavati novim potrebama spoljne trgovine.
Međutim, snažna potreba za koordinacijom između raznih aktera u spoljnoj trgovini, a to je bilo tipično Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, to je Uprava carina, Ministarstvo finansija, Narodna banka, tu su dalje pregovori sa Crnom Gorom oko harmonizacije ekonomskih sistema, sve te okolnosti su dovele do dugačkog odlaganja donošenja jednog sistemskog i vrlo važnog zakona za ono što bih ja nazvao otključavanje spoljnotrgovinskog režima naše privrede.
Prvi rad na Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, u njemu sam kao stručnjak učestvovao još 2001. godine, počet je negde u proleće, međutim, zaustavljen je.
Nekoliko verzija je rađeno, nisu dorađene zbog teške koordinacije između ovih tela koje sam naveo itd. Konačno, skoro pred 2006. godinu, naime, već u maju mesecu smo došli do definitivnog teksta koji je koordiniran između našeg ministarstva, Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije, Uprave carina i sa Evropskom unijom i Svetskom trgovinskom organizacijom, što je naročit zahtev ove pravne reforme. Konačno smo došli do teksta koji je pred vama.
Principi na kojima se ovaj predlog zasniva su, prvo, da naše pravo spoljne trgovine mora biti usklađeno sa principima Svetske trgovinske organizacije i pravom Evropske unije, prosto da bismo se uključili u taj moderan privredni svet. To nam je uslov i za priključenje Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Tako da, kada posmatramo ovaj zakon, uvek imamo u vidu te margine koje postavljaju ove dve - jedna organizacija i jedna supradržava, u pogledu definisanja spoljnotrgovinskog režima.
Zakon se zasniva na principu, na jednoj strani, konkurencije i otvorenosti, a na drugoj strani - omogućavanja državi da zaštiti privredu kada za to postoje legitimni osnovi, kada za to postoje razlozi koji dovode u opasnost egzistenciju domaće privrede; kada strana država putem subvencionisanja dovodi u privilegovan položaj svog proizvođača tj. u neravnopravan položaj naše proizvođače; kada sam strani proizvođač ide sa cenom koja je nerealno niska, vrši tzv. damping da bi u stvari uništio konkurenciju na našem tržištu; kada postoji ugrožavanje platnog bilansa zemlje.
Dakle, to su situacije u kojima sve savremene države reaguju po procedurama koje su utvrđene od strane Svetske trgovinske organizacije, normalno, usaglašene među tim državama. To je jedan prilično širok spektar mera kojima možemo da reagujemo kod nelegitimne i nelojalne konkurencije bilo strane države, bilo stranog konkretnog privrednog preduzeća.
Sa druge strane, cilj ovog zakona je bio jedna suštinska deregulacija i smanjenje administriranja. Svi znate koliko se privrednici, naši i oni koji rade sa inostranstvom, žale na ono što se nepopularno zove - papirologija. Moje ministarstvo je, ako možete da zamislite, u 2004. godini izdalo negde oko 12.000 rešenja. Sa aspekta ljudi koji su to radili, to je ogroman posao i ja im na tome čestitam.
Ali, meni nije ambicija da svaki posao bude vezan za rešenje mog ministarstva. Meni je ambicija da poslovni ljudi slobodno rade svoj posao i da država u tome nema nikakvo naročito učešće, da ne moraju da dolaze na šaltere i da plaćaju takse, nego da obavljaju svoje poslove, a da država može da reaguje kada je potrebno da se njihovi interesi legitimno zaštite.
Znači, ideja je – pusti ljude da rade svoj posao slobodno, nemoj da ih opterećuješ taksama, nemoj da ih opterećuješ papirima. Mi imamo mnoge probleme između Carinskog zakona, posebno Zakona o deviznom plaćanju, Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Da bismo premostili komplikacije koje smo mi sami sebi napravili u odnosima između odredaba tih zakona, onda je moje ministarstvo izdalo 12.000 dozvola.
Takođe, u još uvek aktuelnom Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju postoje brojne odredbe koje su arhaične, koje se odnose na obavezne odredbe ugovora o licencama, koje su tipično bile ustanovljene u '60-tim i '70-tim godinama u tzv. manje razvijenim zemljama da bi se zaštitile od multinacionalnih kompanija itd. To vreme je iza nas. To je vreme one podele sveta na Istok, Zapad, treći svet itd, to više moderne privrede ne koriste. Mi smo se oslobodili i tog oblika administriranja.
Ono što je bio posebno važan princip, to je da se punovažnost pravnog posla, zaključenog spoljnotrgovinskog pravnog posla ne vezuje za neki administrativni akt, kao što je do sada bilo, pa tek kada dobiješ dozvolu od mog ministarstva, onda ti stupa na snagu pravni posao. Ne, pravni posao stupa na snagu onda kada je zaključen u skladu sa obligacionim odnosima.
S druge strane, kada je državi potrebna evidencija radi praćenja makroekonomskih kretanja da vidi da li postoji preterani uvoz, da li postoji preterani izvoz, da li postoji negativni efekat, recimo, na platni bilans, tada mi podzakonskim aktima uređujemo obavezu obaveštavanja. To je obaveza obaveštavanja koja nema konstitutivni karakter, nije uslov za postojanje pravnog posla, već predstavlja obaveštenje državi, da bi država mogla statistički da prati kretanja u privredi.
Zakon je pisan jezikom za koji smo nastojali da bude razumljiv. To je jezik koji, na jednoj strani, mora imati jedan tehnički aspekt, jer se radi o pravilima Svetske trgovinske organizacije; s druge strane, mi pravnici nismo podlegli našem tipičnom pravničkom žargonu, već smo nastojali da zakon pišemo jezikom koji je razumljiv za privrednike koji će ga koristiti.
Jer, nije svaki privrednik završio pravni fakultet, naravno, ima tu inženjera, ekonomista, tako da je bitno da je napisan privredničkim jezikom, razumljivim, a nastojali smo da bude kratka i jasna rečenica, da misao bude potpuno jasna, pored samog jezika, i da se jasno uredi sloboda spoljne trgovine.
Smatrali smo, stojimo na tom stanovištu i to je princip Svetske trgovinske organizacije, da onu slobodu koju privrednik ima u unutrašnjem prometu treba da ima i u međunarodnoj trgovini.
Ako mi želimo da Srbija, a naročito Beograd kao prestonica postane i trgovačka prestonica i finansijska prestonica Balkana, moramo da damo slobodu tim preduzećima koja posluju u celom regionu iz Beograda da mogu da posluju sa što manje papira, što slobodnije, što aktivnije i da mi budemo njima od pomoći, a ne da im budemo teret.
Dame i gospodo, mislim da ovaj zakon nalazi pravu meru između slobode poslovanja, koja je potrebna upravo iz ovih razloga koje sam naveo, i na drugoj strani efikasnije i legitimne zaštite srpske privrede.
Mislim da je jasan, moderan i da će nam služiti. Ja vas molim za podršku ovom zakonu. Hvala lepo.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo, imamo retko dobru priliku da jedan zakon ovako prezentovan i ovako predložen bude razmotren u Skupštini kao direktno koristan zakon, bez bilo kakve politizacije, bez neke velike političke priče, barem se nadam.
Imamo pred sobom zakon koji željno očekuju svi oni koji žive u ovoj državi od svog rada, a takvih je, hvala Bogu, u ovoj državi još dosta i svi oni koji se bave takvom delatnošću koja je vezana sa spoljnotrgovinskim poslovanjem.
Nadam se, a mislim da delim i vaše mišljenje, da će takvih firmi koje će se baviti spoljnotrgovinskim poslovanjem biti sve više i više, a ovaj zakon, ukoliko ga budemo na pravi način ovde razmotrili i iza toga nadam se i usvojili, upravo će omogućiti da takvih firmi bude sve više i više.
Situacija u kojoj se sada nalazimo ne dozvoljava da se firme koje su svoje poslovanje opredelile pre svega ka izvozu, kao jednom od najznačajnijih vidova spoljnotrgovinskog poslovanja u ovom trenutku i najznačajnijih za ovu našu državu i našu ekonomiju, time bave na jedan pravi, potpuno otvoreni i slobodniji način, sa svim mogućim povlasticama i beneficijama koje bi takvo poslovanje sa svetom, pre svega sa Evropom, moglo da donese.
Zaista očekujem da će ova rasprava biti usmerena pre svega ka tom pravcu, da će poslanici, na neki način kao predstavnici ekonomija svojih regija u kojima se nalaze, na konstruktivan način govoriti o ovom zakonu.
Ponoviću, ne vidim nikakav politički smisao ili konotaciju koja bi mogla da se veže za ovaj predlog zakona u ovom trenutku. Ta korisnost zakona...
Istovremeno me malo razočarava odnos resornog skupštinskog Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Moram da kažem da Odbor nije ovaj predlog zakona do sada razmatrao.
Ja sam član Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom sa još nekim kolegama; imao sam priliku da budem svedok da ovaj odbor nije razmatrao ovaj zakon, koji je definitivno i nesporno koristan i neophodan ovoj državi, ekonomiji i privredi, jer nije bilo kvoruma.
To kažem radi javnosti i radi svih nas, ali hoću da podsetim da u Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom većinu ima opozicija, i da je sticajem okolnosti upravo opozicija bila ta koja nije pomogla da se napravi kvorum i da ovaj odbor razmatra ovaj zakon, što nam je novi poslovnik dao za mogućnost da uradimo.
Ova rasprava bi trebalo da ostane upamćena od strane privrednika, i to sa radošću, jer nam omogućuje zaista prvi put priliku da počnemo sa jednim zakonskim okvirom ovog novog kvalitetnog tipa, jedan konstruktivan privredni pravi ekonomski odnos, odnos poštovanja u pravom smislu te reči sa našim partnerima u inostranstvu, pre svega sa partnerima iz Evropske unije, jer Srbija je deo Evrope i sa Evropom očekuje, s pravom, napredovanje u ekonomiji, odnosno napredovanje u privredi.
Ono što nismo imali, nažalost, sve ove godine, pogotovo mislim na godine kada smo bili pod sankcijama, to je taj otvoreni pristup Evropi, odnosno saradnja sa Evropom.
Praktično, otuđenje Srbije prema Evropi se najviše ogledalo kroz otuđenje odnosno izolaciju Srbije u delu ekonomije, privrede, razmene ove privrede sa drugim privredama i drugim ekonomijama.
Mi smo imali zakon koji je, kao što je rekao gospodin ministar, bio prilično restriktivan, koji nije bio usklađen sa zakonima koji postoje u svetu slobodne ekonomske trgovine i razmene.
Time smo bili u priličnoj meri ograničeni.
Time je bila ograničena ne svaka politička stranka pojedinačno niti politika ove države nego upravo ono što je najbitnije u ovoj državi, a to je ekonomija, proizvodnja, ono od čega se hleb jede, kako bi naš narod rekao, znači ono od čega žive naši sugrađani, oni koji su za nas glasali, oni koje mi ovde zastupamo u ovom parlamentu.
Izglasavanjem jednog ovakvog zakona pre svega omogućićemo onima koji proizvode, koji žive od svog rada, onima koji vode te firme da uspostave jedan pravi partnerski odnos, odnos korisnosti ove ekonomije u saradnji sa svetom, pre svega sa Evropom.
Zato se nadam, iako možda sticajem nesrećnih okolnosti Odbor za razvoj ovo nije razmatrao, da će poslanici ovog doma uspeti da razumeju i na pravi način komentarišu eventualno, ako ima mesta, i poprave ovaj zakon i da ćemo ga zaista imati uskoro, kao jedan od najvažnijih, najsavremenijih i najkorisnijih zakona koje je ovaj saziv parlamenta u poslednje vreme usvojio u okviru zakonodavne delatnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, ovlašćeni predstavnik DSS-a. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda zakonodavna aktivnost Narodne skupštine u oblasti reforme privrede videće se da je i zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju jedan od niza zakona koji predstavljaju celinu uspešnih reformi.
Mi smo u ovom visokom domu usvojili Zakon o stečajnom postupku, Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, usvojili smo jedan vrlo bitan zakon koji možda javnost nije dovoljno shvatila, ali vrlo su dobro shvatili naši partneri iz inostranstva, a to je zakon gde je oporeziva dobit preduzeća u Srbiji svedena na 10% i postali smo u tom smislu najprimamljivije tržište. Usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost i jedan krovni zakon o reformi privrednog sistema, Zakon o privrednim društvima, a izmenjen je i Zakon o privatizaciji, gde se postupak privatizacije otkočio i učinio efikasnijim.
Na tragu svih tih reformi, kao jedna celina, pojavio se i zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kao zakon koji sa pravom očekuje veliki broj naših privrednika, da se konačno razbiju ti čepovi i te kočnice koje su bile prepreka slobodnom spoljnotrgovinskom poslovanju.
Upravo ovaj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ima taj osnovni princip, da je spoljna trgovina slobodna. To je jedna od najvažnijih vrednosti koje ovaj zakon donosi. Ono što je vrlo važno reći, ovaj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju uvodeći princip slobodne trgovine tera naša preduzeća na ono što je neminovnost, a to je jačanje konkurencije.
Moramo se suočiti sa tim da kao država koja ulazi u proces pregovaranja o stabilizaciji i pridruživanju i zaključenju tog ugovora koji je, po suštini, jedan trgovinski ugovor, ulazimo u situaciju da naša preduzeća moraju postati konkurentna, moraju se uozbiljiti u organizacionom smislu, moraju ojačati svoj menadžment i moraju u smislu svojih proizvoda postati konkurentna. To je stvar koju više ne možemo da izbegnemo. Upravo ovaj zakon šalje tu jasnu poruku i uozbiljuje tu priču.
Konkurentnost naše privrede, na neki način, pojačana je i usvojenim Zakonom o zaštiti konkurencije, pa kao što sam rekao, ceo taj sistem vrlo je logičan, precizan i jasan.
Svi ti zakoni koji su ovde usvajani i predlagani od Vlade Republike Srbije imaju jasnu celinu, to je važno napomenuti, sled tih reformi je vrlo kontinuiran i uočava se jedna strategija koju smo mi ovde prilikom usvajanja tih zakona u Narodnoj skupštini i podržali.
Ovaj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju pored tog principa slobodne trgovine, kao što je rečeno i u uvodnom izlaganju od strane ministra, uvodi jednu ravnotežu, sagledavajući poziciju u kojoj se nalazi naša privreda posle promena koje su se desile i ulaska u proces privatizacije 2000. godine, posle izlaska iz jednog perioda čudnih svojinskih odnosa koji su vladali devedesetih godina, jednog hibridnog sistema i ulaska u otvorenu tržišnu privredu gde preovladava privatna svojina.
Ono što je važno napomenuti jeste da su upravo te mere koje se daju Vladi Republike Srbije da, sagledavajući trenutak, poziciju i snage i konkurencije naše privrede, može da zaštiti tu našu privredu i njenu konkurentnost, sasvim na mestu. Kao što vidimo u obrazloženju Predloga zakona, one su usaglašene sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.
Ono što je važno napomenuti, kada se pogleda još uvek važeći Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji je praktično menjan svake godine, jeste činjenica da se konačno oslobađamo jedne vrste državnog nadzora i državnog tutorstva, jedne vrste svevidećeg oka od strane države nad poslovanjem preduzeća. Umesto odobrenja, mi ulazimo u period kada će se privrednici koji ulaze u spoljnotrgovinske poslove, i ono što je važno kada naša privreda dobija slobodu direktnog ulaganja u inostranstvu, dobijamo samo jedan postupak evidentiranja koji je vrlo bitan, ali, s druge strane, ne ograničava privredu da slobodno ugovara poslove, slobodno investira u inostranstvu i time, što je krajnji cilj svakog preduzeća, uvećava svoju dobit. Ta sloboda, kažem, koja provejava iz ovog zakona je najveći kvalitet predloženog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Važno je napomenuti da su te mere zaštite koje su ovde predviđene vrlo logične, i kada je u pitanju mogući damping, i kada je u pitanju subvencioniranje proizvođača, i kada je u pitanju prekomerni uvoz; nešto što je potpuno logično i privreda u ovom trenutku ima pravo na ovakve mere. To je jedna sloboda koja se daje Vladi Republike Srbije u kreiranju njene ekonomske politike.
U još uvek važećem zakonu imali smo one delove koji se odnose na posebne oblike spoljnotrgovinskog poslovanja, gde su vrlo detaljno razrađivani ugovori o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji.
Prosto, mislim da je kvalitet ovog zakona što je te stvari potpuno ostavio na slobodu ugovornim stranama.
Nije želeo da detaljno normira te ugovore, nije želeo da se bavi tim stvarima.
Ostavio je mogućnost i određene povlastice kada su u pitanju ovi ugovori, ali dao je ugovornim stranama da ugovorne odredbe i detalje tog ugovora same određuju.
Zadržane su neke stvari. Mislim da su transparentnije i ovde naglašene kada je pitanju transferisanje dobiti iz inostranstva, kada je u pitanju mogućnost naplate koja nije novčana.
Svi ti momenti koji su ovde u zakonu predviđeni vrlo su transparentni i vrlo su konkretni i jasni.
Kao što sam rekao, princip slobode spoljnotrgovinskog poslovanja, odbacivanje onog dela koji se odnosi na odobrenje od strane nadležnih organa uvođenjem samog principa evidentiranja i jasna zaštita srpske privrede u ovom trenutku, uvažavajući njenu konkurentnost, jeste prioritet ovog zakona.
Ono što je vrlo važno posle ovoga učiniti jeste da država, kada se već ovako otvara spoljnotrgovinsko poslovanje, određenim merama podstakne izvoz. To je nešto što moramo u narednom periodu da učinimo. Mislim da ovaj zakon to ne zabranjuje i da otvara prostor i za to.
Time ćemo pojačati konkurentnost naše privrede u inostranstvu i smanjiti spoljnotrgovinski deficit i na neki način pogurati one uspešne i kvalitetne kojih u ovom trenutku ima u Srbiji.
Važno je napomenuti da ako idemo ka tome da jednog dana ispunimo sve kopenhagenške kriterijume i da bismo bili deo EU, jedan od tih kriterijuma jeste da srpska privreda ima takvu konkurentsku moć da može da izvrši pritisak od strane privrede iz EU. Ovaj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju na dobrom je tragu da to uradi.
Celovit sistem privrednih reformi, koji se na neki način ovim zakonom zaokružuje, jeste nešto što u svakom slučaju DSS podržava i u danu za glasanje glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ulozi zamenika predsednika Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom izrazim žaljenje što ovako važan zakon nije razmatran na Odboru iz razloga koji su moji prethodnici rekli.
Mislim da će biti uskraćen jedan stav o zakonu koji ima dugoročni značaj. Mi danas zapravo raspravljamo o jednom od suštinski važnih, rekao bih strateških zakona, od koga zavisi budućnost privrede Srbije.
Vreme dugogodišnjih sankcija izopštilo je privredu Srbije iz međunarodne podele rada i više godina se taj posao spoljne trgovine odvijao simbolično.
Povratak na strana tržišta je veoma složen i težak proces, mnogo teži nego da se prvi put pojavljujemo na tim tržištima; već su neki drugi zauzeli mesta, vlada vučja konkurencija i mi u jednoj tako ogromnoj ponudi, gde se kvalitet, rokovi, target cena podrazumeva, moramo da pronađemo svoje mesto. Naravno da su razvijeni različiti oblici saradnje, koji kod nas zbog mnogih ograničenja nisu mogli da se u punom obliku razmahnu.
Znamo da imamo zavidne proizvođačke kapacitete, da su oni nažalost zastareli, ali da mnogi od njih stoje i da nam je neophodno da te kapacitete aktiviramo, zaposlimo. Oni zapravo ne rade iz razloga koji su veoma teški, ali jedan od osnovnih razloga, takođe veoma težak, jesu mnoge administrativne prepreke i barijere koje su postojale i koje su u bitnoj suprotnosti sa pravilima trgovanja na svetskom tržištu.
Novi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju polazi od osnovnog cilja da uredi spoljnu trgovinu robom i uslugama i obezbedi slobodu trgovanja u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i normativima EU. Proklamovano načelo slobode spoljnotrgovinskog poslovanja treba snažno da podržimo, posebno u delu da svako može da se bavi spoljnom trgovinom, u skladu sa donetim propisima. U spoljnotrgovinskom poslovanju svakom privrednom subjektu i fizičkom registrovanom licu dozvoljeno je sve što nije posebnim propisima ograničeno.
Ovim zakonom, što je veoma važno, uspostavlja se pravni okvir koji je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU i omogućuje privrednicima nesmetan pristup poslovima na tržištima sveta, ravnopravan tretman, i mislim da je to bitna i veoma važna novina. Ujedno, ovaj predlog maksimalno štiti domaću proizvodnju i u skladu je sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, tako da nema nekih mogućnosti da nam se zbog toga prebaci.
Mislim da će zakon ubrzati pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji jer se njeni principi usvajaju i dobijamo status jedne od najpovlašćenijih nacija među porodicom od 150 zemalja. I, imamo šansu da prilagođavanjem ovih zakonskih rešenja brže uđemo u Evropu, nego što je to bez ovog zakona moguće. Mislim da se pruža šansa da se omogući široka lepeza oblika saradnje sa inostranstvom, što će verovatno više pobuditi interes stranih ulagača nego što je to situacija danas. Administrativna procedura se pojednostavljuje, omogućuje se nesmetan tok robe i usluga i mislim da će se spoljnotrgovinski poslovi uvećavati, bez obzira na sve prethodne probleme o kojima sam govorio.
Analizom novog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju jasno se izdvajaju dva poglavlja. Prvo je sloboda rada u spoljnotrgovinskom poslovanju i drugo - ograničenje poslova u spoljnotrgovinskom poslovanju. Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja je deklarativno, ali vrlo jasno izrečena kao pravo svih subjekata u privredi, bez posebnog naglašavanja kako i kojim podzakonskim aktima će oblik slobode biti definisan. Naprotiv, ograničenje i mere zaštite i posebnog režima predviđaju veliki broj pratećih podzakonskih rešenja koje donosi Vlada i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, te se stvara lažni privid da je zakon restriktivan. Mislim da se pažljivim čitanjem zakona do toga može doći.
Mislim da je veoma važno da se razrade mehanizmi sprovođenja podzakonskih akata, naročito kod izdavanja kvota i dozvola, kako bi se izbegli već poznati problemi u birokratiji, samovolji, korupciji i sivoj ekonomiji. Potrebno je, takođe, obezbediti usaglašenost odredaba ovog zakona sa drugim propisima koji regulišu devizni sistem poslovanja, carinski sistem, poreski sistem, slobodne zone, tehničke propise, standarde, zaštitu životne sredine i sanitarne i fitopatološke propise. Mislim da treba razraditi posebne oblike u posredovanju u spoljnotrgovinskom prometu, trgovini uslugama, pre svega intelektualnim uslugama, malograničnom prometu, dugoročnim proizvodnim kooperacijama, kojih sve više ima itd.
Sve u svemu, mislim da je pred nama dobar zakon, zakon koji pruža šansu, koji oslobađa i predstavlja dobru osnovu za razvoj spoljnotrgovinskih poslova Srbije, za nova investiciona ulaganja. Najvažnije je za nas privrednike da je ta procedura donošenja odluke i realizacije poslova veoma skraćena, pojednostavljena i mislim da će se poslovi izvoza mnogo lakše odvijati u odnosu na dosadašnji način. Poslanička grupa SPS pozdravlja ovaj zakon i mi ćemo se u danu za glasanje opredeliti da ovaj zakon bude što pre usvojen.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SRS, DSS i G17 plus.
Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ovo je retko zadovoljstvo da ovako jedan, po ocenama stručnih ljudi, pismen zakon dođe na našu skupštinu.
Postojeći zakon je bio vrlo restriktivan i teško je bilo raditi, ali eto, došlo je vreme da dođe do promena i da se da nov predlog zakona, koji je daleko bolji, koji omogućava da se efikasnije radi. Meni je kao članu Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom bilo žao što nismo mogli da o jednom tako dobrom zakonu jednoglasno donesemo odluku da bude preporučen Skupštini, iz razloga što je većina u tom odboru opoziciona, a nažalost, naša svest nije na tom nivou da kada je nešto dobro i opozicija prihvati, ali valjda će se i to promeniti u Srbiji.
Vlada na razuman način tumači i primenjuje postojeći zakon, ali razumno tumačenje restriktivnog zakona nedovoljno je za utvrđivanje sigurnog reformskog pravca i okvira za ključnu oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Ovo je ključna argumentacija kojom Vlada Srbije obrazlaže zašto je potrebno da parlament što hitnije usvoji novi zakon o spoljnoj trgovini.
Predlog zakona ima šest delova, 80 članova i moderno je napisan. Prilikom koncipiranja ovog drafta vodilo se računa o primedba predstavnika domaće privrede i struke, ali paralelno su uvažavane i sugestije Komisije Evropske unije. Ekipa iz Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom imala je osnovni cilj da obezbedi slobodu spoljne trgovine, koja se može ograničiti radi zaštite interesa Republike Srbije, a u skladu sa pravilima STO i EU.
Kako izgleda pokušaj da se spoljna trgovina učini slobodnom, a da se istovremeno zaštiti domaća industrija na način koji neće biti sankcionisan od civilnog sveta?
U prvom delu, koji sadrži osnovne odredbe, spoljna trgovina je definisana kao prekogranični promet robe i usluga. Osnovni princip je sloboda bez ograničenja. Shodno tome, slobodna su i direktna ulaganja u inostranstvu, izvođenje investicionih radova, promet robe i pružanje usluga u inostranstvu.
Pitamo se da li je suviše liberalno. Samo na prvi pogled. Zakonopisac je predvideo vrlo razgranatu mrežu zaštite, kako platnog bilansa, tako i domaće proizvodnje, od prekomerne i nelojalne konkurencije.
Na ovaj način obezbeđuje se ravnoteža između potrebe da se sprovodi princip slobodne trgovine i da se osigura najveći mogući stepen zaštite domaće privrede i njenih najosetljivijih sektora i novih industrija. Ovo bi trebalo da funkcioniše kroz institute količinskih ograničenja, dozvola, antidampinške mere i kompenzatorne dažbine.
Konkretno, Vlada može ograničiti izvoz u slučaju nestašice bitne robe ili radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava. Takođe, Vlada može intervenisati kada proceni da prekomerni uvoz ugrožava domaću privredu ili narušava platni bilans.
Da sve previše ne bi ličilo na devedesete godine, kada su diskreciona ovlašćenja izvršne vlasti bila neograničena, sada je procedura za uvođenje ograničenja vrlo detaljna i precizna. Mere zaštite su obrađene u trećem delu zakona, gde ima čak 33 člana. Na primer, pod dampingom se podrazumeva uvoz robe u Srbiju po ceni koja je niža od normalne vrednosti te robe, pri čemu je neophodno da domaća privreda pretrpi ili može da pretrpi znatnu štetu, odnosno da se zbog dampinga znatnije usporava stvaranje, otvaranje i rad privrede u Srbiji.
Dakle, antidampinške dažbine ne mogu se uvesti tek tako, po slobodnom nahođenju izvršne vlasti, već samo ako je dampingom napravljena šteta. Međutim, neki liberalni dogmata mogao bi da se pobuni što procenu štete ili njene pretnje po domaću privredu utvrđuje izvršna vlast, čime se diskrecioni krug zatvara na pomalo apsurdan način. U tom smislu, dobro je što dve okolnosti ipak bitno sužavaju mogućnost da se ovdašnje vlasti "zaborave".
Prvo, postupak ispitivanja za utvrđivanje uspostavljanja štete napravljen je po pravilu STO i detaljno je razrađen. Drugo, uvođenje antidampinških dažbina će sasvim sigurno biti pod budnim okom međunarodne javnosti. Po logici stvari, isto će važiti i za sve ostale mere koje su predviđene ovim predlogom.
To opet daje nadu da će biti uspostavljena ravnopravnost svih učesnika u spoljnoj trgovini i na domaćem tržištu i ravnopravan položaj domaćih privrednika na svetskom tržištu, i to garantovanjem slobode i jednakosti, što je bila i osnovna želja zakonodavca.
U nameri da se oslobode teorije i prakse socijalističkog pravnog sistema kreatori novog zakonodavstva i ovog zakona nisu hteli da regulišu posebne oblike spoljne trgovine, poput dugoročne proizvodne kooperacije, kompenzacionih poslova, reeksporta, konsignacionih poslovanja i drugih sličnih rešenja. U doba preovlađujuće privatne svojine ovakav pristup bio bi anahron.
Međutim, jedno su želje, a drugo je stvarnost. Zbog nametnutog nasleđenog stanja ipak je četvrti deo zakona, od člana 66. do člana 76, posvećen privremenim režimima i merama koje će biti primenjivane po potrebi, a najduže do ulaska Srbije u STO. Zašto? Zato što mogu biti neusklađeni sa pravilima STO, EU i zahtevima naše privrede. Jedina svrha ovih odredbi je da omoguće nesmetane privredne tokove, uprkos rigidnosti Zakona o deviznom poslovanju, i to uglavnom bez posebne administrativne intervencije.
Na primer, kompenzacioni poslovi, naplata u robi ili uslugama biće moguća jedino uz odobrenje Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Dalje, Ministarstvo će moći da odobri besplatno poslovanje sa inostranstvom ako proceni da je to svrsishodno.
Sa stanovišta pravila STO verovatno je problematično i podsticanje dugoročne proizvodne kooperacije. Novim zakonom je ipak predviđeno da se na uvoz repromaterijala, poluproizvoda, delova, sklopova i gotovih proizvoda, u okviru ugovora o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, ne plaća carina.
Ipak, najgrublja povreda pravila STO i EU o zabrani direktnih izvoznih podsticaja sadržana je u članu 74. u kome se neuvijeno kaže da Vlada, u cilju unapređenja izvoza robe i pružanja usluga domaćih lica u spoljnoj trgovini, može da propiše uslove za povraćaj carinskih dažbina, dela vozarine, kao i podsticaje, naročito za izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Dakle, predložena rešenja treba da uvećaju strana ulaganja, jer su u skladu sa savremenom praksom i garantuju jednak tretman svih učesnika na domaćem tržištu. Nova regulativa treba da unapredi konkurenciju, poboljša razvoj malih i srednjih preduzeća, smanji administrativne troškove.
Nesporno je da je prilikom izrade zakona konsultovana šira stručna javnost, a u finalizaciju su bili uključeni i predstavnici EU, kao i KAFAO, a mišljenje su dali i ugledni stručnjaci iz Nemačke i Francuske, kako piše u obrazloženju zakona.
Usvajanjem ovog zakona, odgovornost na Vladi biće ogromna i u skladu sa diskrecionim ovlašćenjima koja je dobila. Bilo je pravo zadovoljstvo čitati ovaj zakon. Poslanička grupa G17 će dati saglasnost za ovaj zakon.