Teška radikalska artiljerija kreće, gospodine Markoviću, jer znate, kada izađe neko za govornicu, ja ne znam ko je, ima samo ime i prezime, a ne znam kojoj stranci pripada jer je dezorijentisan, pet stranaka promenio, onda ste vi dužni da mi kažete da se eventualno ne dovedem u zabludu sa kim razgovaram.
Ovde gospodin kaže – sa nikim, a ne kaže se tako, nego se kaže – ni sa kim, malo se elementarno obrazujte ako hoćete da budete poslanik.
A vi, gospodine, šta je bilo? Samo vi telefonirajte Dinkiću koga trebate, a pustite nama da rešimo ovo sa ovima koji su vaši privesci, da ne kažem još nešto gore, a podržavaju vas u vašoj pogubnoj politici.
Što se tiče Srpske radikalne stranke i našeg ozbiljnog rada i moje diskusije koja će da usledi o zakonu o spoljnoj trgovini, o čemu je danas reč, neverovatno je zaista, gospodine Markoviću, da ste tako licemerni i da na takav način pokušavate da vodite sednicu u onome što mi zovemo demokratska borba, s tim što su neki, kao što smo mi srpski radikali, ljudi sa urođenim osećajem za demokratiju, za razliku od ovih drugih koji se lažno predstavljaju. Nemamo ništa protiv da dolazi do takvih sukoba, sve to je parlamentarni život i politički život Srbije.
Ako već vidite da su, kao što vide građani Srbije, radikali maksimalno dominantna politička stranka, i poslanici i svi članovi Srpske radikalne stranke u promovisanju svog programa, a zato smo i najuspešniji, zato nas narod najviše i voli i zato nas ima najviše ovde, onda nemojte da se stavljate, gospodine Markoviću, jer ste prvi među jednakima, na stranu gubitnika.
Ne treba da se stavljate ni na jednu stranu; lepo, objektivno da posmatrate i verujem da vi intimno mislite da su radikali to što ja ispričah do sada, a vaš je problem što ste tu gde jeste u ime te politike koju ste zagovarali ili ste možda promenili stav.
Kada dajete reč poslanicima, koji nisu uopšte bili u sali, a koji inače imaju primarni zadatak, kao prethodni govornik, da čekaju ispred blagajne Narodne skupštine, pa ni zaposleni ne mogu da objasne kada trenutno nema para, jer nisu donesene iz trezora, onda morate da znate kakva je razlika i sa kim imate posla.
Nije isto kada ja izađem ili neki srpski radikal ili takve spodobe kao ona malopre. Prema tome, razmislite malo o tome zbog vašeg rejtinga i zbog rejtinga Narodne skupštine kojom predsedavate.
Zaista više ne znam, čovek podržava sada Koštunicu, a oteo mandat u prošlom sazivu. Kako je to moguće da se sada pojavi i da kaže – Koštunica je dobar i dobra je Vlada, a ukrao je mandat prošlog puta. To je prosto neverovatno.
Vodite o tome računa, gospodine Markoviću, jer vi svojim primerom i nepristrasnošću treba da pokažete da ovaj visoki dom, najviše zakonodavno telo ipak treba da vrati sebi dostojanstvo koje ovakvi kao što je poslanik Jović i ovaj što je govorio malopre urušavaju svojim ponašanjem i pre svega neistinama i jednim krajnje, a to nije nekorektno, jer nema šta da bude nekorektno u tim političkim duelima i sukobima, nego licemernim stavom, bar kada su oni u pitanju.

Hvala vam. Naravno, svi ćete dobiti reč po Poslovniku; samo radi dostojanstva, svi poslanici su ravnopravni, to je moja obaveza da sve poslanike tretiram ravnopravno. Svakako, ne stajem na stranu gubitnika, jer sam branio predsednika jednog od najvažnijih odbora, a možda niste obratili pažnju na ono što sam rekao kada sam govorio o tome da poslanici iz svih stranaka učestvuju u radu.
Po Poslovniku se javio gospodin Šarović. Odustali ste. Niko nije pomenut. Molim vas, razgovaramo, poslanici jasno i glasno kažu. Hvala vam. Po Poslovniku ili repliku?
Po Poslovniku, gospodin Kitanović, izvolite.

Ponovo član 104. Sa ovakvim diskusijama ne mogu da polemišem i neću. Bilo bi ispod nivoa da polemišem sa takvim diskusijama. Ako sam već malopre kasnio i ušao u ovu salu, to je bilo zato što je na blagajni bila gužva, puna je radikala bila i nisam mogao od vas da dođem na red da naplatim dnevnicu, pa sam zato možda par minuta zakasnio. Već sam bio najavljen za repliku, po Poslovniku. Hvala.

Izvolite, mogu da vas zamolim da privodimo polako diskusiju kraju. Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović se javio. Izvolite i hvala vam što ste malopre odustali.

Gospodine Markoviću, prekršili ste nekoliko članova Poslovnika, a najpre član 27. koji kaže da ste dužni da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Ovde su neki poslanici vređali određene poslaničke grupe, govorili o nekom primitivizmu.
Morao bih ovom zbunjenom gospodinu da kažem, kao prvo, pošto kaže da teško polemiše sa diskusijama, naravno da je teško polemisati sa diskusijama. A pošto je već pominjao fakultet i kaže da je on valjda više vredan od nekog drugog u ovoj Narodnoj skupštini ko taj fakultet nije završio, ne znam gde je on fakultet završavao i koji je to fakultet bio, ali očigledno je da se u tom sistemu obrazovanja koji on završava padeži uče tek na magistarskim studijama. Preporučio bih tom gospodinu da nastavi dalje svoje obrazovanje. Kada onda određeni nivo dosegne, možda bi mogao i da se vrati.
Dakle, gospodine Markoviću, još jednu stvar želim da vam kažem. Doveli ste poslanike u neravnopravan položaj. Započeli ste nakon pauze raspravu. Ovde nije bilo predstavnika Ministarstva. Insistirali ste da se Branislav Rankić iz poslaničke grupe SRS obrati poslanicima koji su u tom trenutku bili u sali.
Zatim ste rekli, kada je to završeno, da ne postoje uslovi i ukoliko kada naredni govornik bude tu ne bude ministra, onda će se prekinuti.
Na ovaj način vi ste pokazali nekakav animozitet, za koji zaista ne vidim razlog, i prema gospodinu Rankiću i prema poslaničkoj grupi SRS. Mislim da bi osnovni red bio da se izvinite i da se u budućnosti prema svim poslanicima, bez obzira na to iz koje poslaničke grupe dolaze, odnosite na jednak način. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Upravo prema članu 27, starajući se o redu, ispoštovao sam sve ono što sam dobio u trenutku kada sam posle pauze zatekao od strane potpredsednika koji je pre toga vodio Skupštinu, pa sam tim redosledom davao reč. Javno se svakako izvinjavam, potpuno ste u pravu, gospodinu Rankiću. To sam uradio i pre nego što sam dao reč i rekao sam da ću preduzeti mere i shvatio sam da prihvatate izvinjenje, gospodine Rankiću. Zahvaljujem. I gospodin ministar, takođe, uputio je izvinjenje. Hvala vam mnogo.
Nastavljamo po dnevnom redu. Dakle, reč ima narodni poslanik Ivan Radić, pa narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.
Još jedno obaveštenje: danas ćemo, kao što smo se juče dogovorili, raditi samo do završetka načelne rasprave 12. tačke dnevnog reda, ako to bude pre isteka radnog vremena i tada ćemo završiti. Ako započne rasprava o 12. tački dnevnog reda - zakon o duvanu, pre 18,00 časova, znači do njenog okončanja.
Sutra sednice neće biti, ne samo zato što je Sveta Petka, već zbog potrebe da se održi čitav niz odbora, a između ostalog i Administrativni odbor i zbog potrebe da se Skupština stavi u funkciju ukupne regionalne delatnosti. Gostuje nam predsednik i delegacija parlamenta susedne države. Čitav niz tehničkih razloga. U petak neće biti sednice. Nastavićemo raspravom u ponedeljak u 10,00 časova zbog važnosti zakona; znam da je Sveti Luka i svima čestitam slavu, ali ćemo svakako početi od 10,00 časova i prva će imati reč, prva prijavljena, nezavisni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću početi citiranjem delova obrazloženja koje nam je stiglo uz Predlog ovog zakona, a odnosi se na mišljenje o ovom predlogu i na mišljenje Vlade o trenutno važećem zakonu.
Tako se kaže da novi zakon treba da uspostavi pravni okvir u skladu sa pravilima STO i EU, čime će se omogućiti pristupanje ovim organizacijama, ali prevashodno treba da omogući domaćoj privredi nesmetan pristup spoljnoj trgovini, ravnopravan nastup domaćih subjekata na svetskom tržištu, da pruži sve mere zaštite domaće privrede dozvoljene pravilima STO i EU, kao i da unapredi strana ulaganja pružanjem spoljnotrgovinskog okvira u skladu sa najboljom svetskom praksom koja je potvrđena u pravilima STO i EU.
Kada komentariše trenutno važeći zakon Vlada kaže: "Postojeći zakon je veoma restriktivan, nesavršenim rešenjima omogućava zloupotrebe, bitno narušava slobodu i ravnopravnost učesnika u spoljnoj trgovini, opterećuje i veoma usporava privredu i državnu upravu, a ne sadrži bitne instrumente spoljnotrgovinske politike, niti uslove i režim za njihovu primenu, te onemogućava pristupanje STO i ozbiljne pregovore sa EU.
Postojeći zakon omogućava državnu intervenciju i kontrolu na necelishodan način i sadrži niz restriktivnih koncepata koji su u svojoj celini ekonomski štetni."
Kada pročitamo trenutno važeći zakon, pročitamo Predlog ovog zakona, bogami, dobro bi se razmislili šta se od ovih tumačenja odnosi na jedan, a šta na drugi.
Pošto Vlada kaže da je teško sa ovakvim zakonom početi bilo kakve ozbiljne pregovore sa Evropskom unijom, pitam se šta se čekalo dve godine, zašto se ranije nije uputio predlog Skupštini i kako je uopšte Evropska unija prihvatila da uđe u bilo kakve pregovore sa Vladom Srbije ako su imali tako loš predlog zakona.
Zbog ograničenosti vremena samo ću na par ozbiljnijih stvari vezanih za ovaj zakon da skrenem pažnju. Najpre, u članu 1. ono što mi je prvo upalo u oko to je jedna pravna nejasnoća, odnosno pravnička nepreciznost: u stavu 2. kaže se da se zakonom može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga.
Pravnici to dobro znaju, zakonom se nešto ili naređuje ili zabranjuje. Ova odrednica niti treba da ima mesto u zakonu, niti je to uopšte pravnički utemeljeno, tim pre što ste u obrazloženju jasno naveli da su u toku izrade nacrta korišćeni osnovni sporazumi iz sistema Svetske trgovinske organizacije (Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama, Sporazum o primeni člana 6. GATT-a), pravila Evropske unije i iskustva iz uporednog prava.
Zbog toga mislim da je drugi stav člana 1. potpuno nepotreban, da mu ovde nije mesto i mislim da je Srpska radikalna stranka jednim amandmanom upravo na ovaj stav i intervenisala.
Dalje, u delu zakona koji govori o dozvoljenim ograničenjima spoljne trgovine postoji jedna kontradiktornost. Ograničenje bi trebalo da ima svrhu, najpre, da ne naruši konkurenciju između učesnika u spoljnoj trgovini, pre svega da dovede do zaštite domaćih proizvođača, ali u stavu 6. člana 4. je nešto što ne mogu najbolje da razumem, a to je da ograničenje stupa na snagu po isteku roka koji ne može biti kraći od 30 dana.
Znači, ukoliko Vlada uvidi da je došlo do narušavanja konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini ona će izreći ograničenje koje ne može da stupi na snagu ranije od 30 dana, gornja granica ni ne postoji, što znači da taj privredni subjekat koji obavlja izvesne radnje ima najmanje mesec dana da te svoje poslove praktično privede kraju, bez obzira da li će nastati neke štetne posledice. Mislim da je sasvim logično i opravdano da se kaže da ograničenje stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", kako bi se negativne posledice svele na minimum ili u samom startu praktično onemogućile.
Dva dela ovog zakona koja su naročito interesantna odnose se na raspodelu kvota i na uvođenje zaštitnih mera. To su, u principu, dve osnovne stavke ovog zakona i oko toga ima dosta polemike, ima dosta spora, gde se moglo malo bolje intervenisati.
Što se tiče raspodele kvota, to je član 17. predloženog zakona, nejasno je zašto Ministarstvo, koje, na osnovu javnog poziva za podnošenje zahteva za dodelu kvota, dodeljuje kvote, nije odredilo rok u kojem će se svi zainteresovani privredni subjekti javljati. Znači, ako se taj javni poziv objavi potrebno je formulisati neki rok, da li je to 10, 15, 20 ili 30 dana nije bitno. Nemoguće je da taj javni poziv ima neograničeno trajanje.
Posebno je interesantno to da se kroz ovaj član 17. provlači jedna nit koja bi možda mogla da omogući monopol pojedinih privrednih subjekata, iz razloga što se kvote dodeljuju po nekom ključu koji možda ima malo obrnuti red. Odnosno, da pređem na predlog kako bi to trebalo da bude – da prvenstvo u dodeljivanju kvota po ponovljenom javnom pozivu za istu robu imaju lica kojima ranije nisu dodeljivane kvote, a koja su se prijavila na prvi javni poziv. Na taj način bi se sprečilo da eventualno istim subjektima budu određivane kvote u neprekidnom nizu i na taj način bi se sprečio eventualni monopol koji bi takav privredni subjekt mogao da ima.
Iz istog razloga je moguće da se rok u kome se kvota može iskoristiti smanji sa predviđenih godinu dana na, recimo, šest meseci, kako bi se omogućilo da više lica dobije kvote.
Ono što je jedan od glavnih nedostataka prilikom određivanja kvota, to je što licima koja ne koriste kvotu u skladu sa ovim zakonom nije izrečena nikakva sankcija. Znači, neko ko ne uradi sve kako je trebalo apsolutno ne snosi nikakve konsekvence i on u narednom raspoređivanju kvota potpuno ravnopravno ulazi sa ostalim zainteresovanima. Smatramo da je tu trebalo imati kaznenu meru da se uvede zabrana od dve, tri ili nekoliko godina, da ne mogu ti privredni subjekti koji nisu postupali u skladu sa ovim zakonom da dobiju kvote za određeni vremenski period.
Što se tiče zaštitnih mera, o čemu sam maločas govorio, odnose se na stope antidampinških dažbina i na stope kompenzatornih dažbina. Moja zamerka ide u tom pravcu što ovde nije određena kategorija prihoda, koji su to prihodi, što bi trebalo u svakom slučaju da ima, i to na koji način se sredstva sakupljena na taj način koriste. To ide u budžet, ali ne možemo mi sve što slijemo u budžet da damo gospodinu Dinkiću, pa da on to deli kako kome hoće i kako misli da treba.
Sredstva prikupljena na ovaj način jesu prihodi budžeta, ali bi trebalo u ovom zakonu da se jasno kaže da se mogu upotrebljavati isključivo za otklanjanje posledica nastalih uvozom predmetne robe, da li dampinške robe ili kompenzatorne, jer je očigledno da uvozom takve robe dolazi do štetnih posledica po privredu naše države i da bi ta sredstva upravo trebalo usmeriti za sanaciju tih nastalih šteta.
(Milan Parivodić, sa mesta: Da li možete da objasnite o čemu se konkretno radi?)
Gospodine ministre, ja vrlo jasno pričam o čemu se radi, tako da nema potrebe da dobacujete. Ono što sam naumio da kažem ja ću reći, a možemo da razgovaramo posle šta vam je volja.
Samo još jednu stvar da kažem, odnosi se na količinsko ograničenje, član 59, odnosno na primenu mera zaštite, od člana 60. do člana 63. Kaže se: "Vlada, u redovnim vremenskim periodima, postepeno smanjuje stepen mere zaštite koja se primenjuje duže od jedne godine." Mislim da je ovaj član malo nedorečen. Znači, ti redovni vremenski periodi mogu svakojako da se tumače. Mislim da bi bilo potrebno precizirati da Vlada ima obavezu da šestomesečno ili godišnje postepeno smanji stepen mere zaštite, a ovako se ostavlja na volju. Tačnije, ovaj član zakona bi trebalo malo precizirati, član 62.
Ono što je naročito interesantno, to je član 63. koji kaže da mera zaštite ne može da se uvede za uvoz robe koji je prethodno bio predmet takve mere. Mislim da bi ovaj član zakona imao smisla za neke zemlje koje imaju razvijenu ekonomiju i koje nemaju probleme koje ima Srbija. S obzirom da treba imati u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi domaća proizvodnja, pojedine mere zaštite bi trebalo više puta ponoviti, sve dok domaća proizvodnja ne bude bila u stanju da bude ravnopravan takmac stranim konkurentima. Iz tog razloga mislim da bi ovaj član 63. trebalo brisati.
Da zaključim, ovaj zakon možda jeste moderan, možda jeste u skladu sa međunarodnim standardima, ali mislim da predlagač nije u dovoljnoj meri uzeo ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Mišljenja sam da će posrnulu srpsku privredu primena ovog zakona samo dodatno gurnuti u ambis, te iz tog razloga SRS neće glasati za njega.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon smo mogli da očekujemo u skupštinskoj proceduri posle seta izmena drugih zakona, a naročito Zakona o carinskoj tarifi i Zakona o carini.
To je bio neki sled događaja koji je zacrtan, ne kod vas i u nekoj vašoj viziji kao ministra i konkretno kod Vlade Srbije, već posle onog čuvenog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je toliko hvaljen ovde, a na osnovu izveštaja, a ovaj koji ja imam u ruci je za prvu polovinu 2005. godine i jasno se vidi šta EU traži od Vlade Republike Srbije i kakvi zakoni će doći na red.
Da ste mnogo toga od onoga što EU bezuslovno traži od nas propustili prilikom izrade ovog teksta zakona videlo se i kasnije na osnovu podnetih amandmana, a njih je ukupno 15, koje je na svoj sopstveni prvobitni predlog zakona podnela Vlada.
Potpisao ih je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, onaj isti koji je potpisivao u čuvenoj "šećernoj aferi" sve ono što je doprinelo da se ugled naše zemlje na međunarodnom spoljnotrgovinskom planu toliko umanji i da se baci jedna ljaga na naš potencijal i na ono što smo stvarno spremni ovde da proizvedemo i da izvezemo koristeći preferencijale, a ne da se bavimo prevarama.
Onda se postavlja pitanje, ministre Parivodiću, kako je to moguće, a jednom su vas doveli u nezgodnu situaciju da zamenjujete Dinkića, pa se iz trećeg puta u Predlogu zakona vi pojavljujete kao ovlašćeni predlagač, da ispustite ovakve stvari i da u nekim segmentima čak dođete i do pozicije Srpske radikalne stranke kada je u pitanju, recimo, brisanje člana 74. zakona, jer smo mi to takođe predložili.
Vi znate kako je po Poslovniku i vi ste to koristili, da se ovi amandmani Vlade Republike Srbije inkorporišu u zakon, ali mene jedino interesuje sudbina amandmana Srpske radikalne stranke.
Ako želite da imate jedan sveobuhvatan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, a da zaštitite potpuno urušenu domaću privredu, onda treba ozbiljno da razmislite o ovim amandmanima i primedbama koje smo dali, zbog mogućih zloupotreba, a pre svega zbog zaštite naše proizvodnje.
Tu prvenstveno mi srpski radikali mislimo na poljoprivrednu proizvodnju, koja, inače, po izveštaju Komisije za stabilizaciju i pridruživanje EU (to je ono na šta vi iz Vlade posebno obraćate pažnju i bezuslovno sledite), učestvuje u više od 20%.
Mi smo mnogo toga slušali od reformista pre vas, počev od 2001. godine kada su stvari krenule da se menjaju u zakonodavnom smislu, kako bi nama bilo bolje, kako bismo mi bili sa našim proizvodima konkurentni na svetskom tržištu, kako bi se smanjile zloupotrebe, kako bi se onaj prethodni režim koji je toliko zla naneo sasekao, odnosno njihovi monopolisti. Međutim, ništa od toga se nije desilo i nije urodilo plodom, pre svega zbog toga što smo se mi oštro usprotivili takvoj liberalizaciji cena.
Mi možemo kao stranka da pozdravimo potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja. Mi nikada to nismo osporavali. Postoje neke koje su bile izrazito neprijateljski nastrojene prema našoj zemlji i našem narodu u vreme bombardovanja, sankcija, ali mi u tim ratifikacijama u Skupštini državne zajednice onda ne učestvujemo, ali potenciramo tamo gde ima takvih sporazuma, kao što je sa Ruskom Federacijom, zašto se on nedovoljno koristi.
Mi kao stranka smo veoma često bili u prilici da objašnjavamo, a građani su to sada i shvatili, naročito od kada vršimo vlast u mnogim opštinama i gradovima u Srbiji, integracione procese i u našem regionu, i na području Balkana, Evrope, ali i celog sveta, jer nije dovoljno samo vezati se za zemlje EU i u tom smislu da posmatrate budući prosperitet naše privrede.
Pitanje je osnovnih pitanja – a to je ono što smo potencirali u predizbornoj kampanji 2003. godine i na narednim izborima ćemo, za koje očekujemo da će biti prevremeni, o čemu je govorio i gospodin Tomislav Nikolić, a naročito kada je, kako biste vi rekli, "transparentno" pokazivao kako izgledaju naši proizvodi i šta to mi možemo da ponudimo a da je kvalitetno – sa čime bismo izašli sa ovako zastarelom tehnologijom i sa proizvodnjom koja gotovo da ne postoji u određenim privrednim segmentima na tržište EU.
Mere zaštite, naročito za poljoprivredne proizvode i za našu prehrambenu industriju, koja koliko-toliko još postoji, nisu dovoljne, što jasno pokazuje izraženi stepen spoljnotrgovinskog deficita i činjenica da se mnogo loših, da ne kažem puno nekvalitetnih proizvoda nalazi i u našim supermarketima i kod onih koji su uvoznički lobi, a sa druge strane se uništava sistematski naša privreda.
Kada bude rasprava u pojedinostima videćete da se tih nekoliko amandmana koje je Vlada Republike Srbije dala poklapa sa stavom Srpske radikalne stranke, doduše, malo je preciznije definisan. Što se tiče ovih do sada izraženih primedbi od strane poslanika SRS-a, mi smatramo da, pored člana 74. za koji ste dali predlog da se potpuno briše, a to je jedini takav vaš amandman, baš upravo iz mera zaštite ovako posrnule i tehnološki veoma loše privrede u Srbiji, treba da se briše i član 63. zakona.
Šta je ono što bismo mi mogli, ali u drugačijim okolnostima, ne samo kroz uslov da imamo ovakav zakon i bolji način regulisanja uvozno-izvoznih kvota, da izvezemo na tržište, a pitanje je vezano za kurs dinara i za našu trenutnu monetarnu situaciju i politiku. Ocene ekonomskih stručnjaka su da je kurs dinara nerealan i da je on destimulativan za izvoznike.
To su najpre osetili malinari, prvo sa veoma niskom otkupnom cenom ove godine, od 40 dinara, mislim, za prvu klasu malina, pa im je bilo (neki su to iz revolta i radili u tim krajevima) lakše i da nekome to poklone ili su im jednostavno propadali kontingenti i voća uopšte, koje se proizvodi u pojedinim područjima Srbije, jer oni nisu ni organizovani, niti su bili potpomognuti od strane države, sve do sada. Videćemo da li će to da se poboljša donošenjem ovog zakona, da to plasiraju kao izuzetno kvalitetne proizvode na tržište ne samo EU, nego širom sveta.
Kada je u pitanju dodela kvota i zloupotreba, mi smo vam predložili, iz opreznosti, pored brisanja člana 63, da se takvim licima, odnosno onima koji se pojavljuju ne da mogućnost da u dogledno vreme konkurišu, zato što su izvršili zloupotrebu.
Vi se sećate, ako ste pratili tada, a verujem da jeste, politički život Srbije, oblast spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja uređivalo je Veće građana i Veće republika Savezne skupštine još u ono vreme Radoja Kontića, kada smo mi oštro protestovali zbog povlašćenih lica i zbog onih koji su dobijanjem uvoznih kvota na takav način, po političkoj liniji, ostvarivali enormni prihod.
Neki od njih, ti sada popularno nazivani – srpski tajkuni su se lepo udomili u dosovskim strukturama vlasti, pa ostali da sarađuju i sa vama, odnosno sa ovom vladom i niko im ništa ne može. Oni su jednostavno monopolisti u našoj zemlji i rade šta hoće.
Veliki su problemi u startu zbog takvog ponašanja države prema određenim pojedincima. Znam mnoge ljude koji razmišljaju o tome da se bave unutrašnjom trgovinom, imaju registrovanu spoljnotrgovinsku delatnost, bave se izvozom nečega što može da se plasira na inostranom tržištu, i to veoma dobro, ali jednostavno, oni nemaju nikakvog podsticaja, unapred su demoralisani i to uopšte nije u onoj meri u kojoj bi moglo da bude u našoj zemlji, pa zato imamo takav spoljnotrgovinski deficit i tako loše rezultate beležimo.
Mnogobrojni su zahtevi i zamerke koje EU stavlja pred nas, liberalizacija cena, ono što su učinili u oblasti uslovljavanja kada su bile u pitanju carinske tarife, što smo mi oštro kritikovali, naročito za poljoprivredne proizvode i to je nešto što naša privreda neće moći da izdrži.
Usklađivanje zakonodavstva u kretanju robe, kapitala i uopšte spoljnotrgovinskog poslovanja nije nešto od čega mi bežimo, ali mi smatramo da bar u narednom periodu, pitanje je koliko će to da traje, jer mnogo treba vremena da se privreda oporavi...
Evo, mi to vidimo na primeru kragujevačke "Zastave". Nije dovoljno da se potpiše samo ugovor o licenci, neki to nazivaju kupoprodajni ugovor, gde mi kažemo – eto, tu granu privrede smo spasili.
Znate, tu se postavlja veliki problem, a ovaj zakon ništa sam po sebi neće tu da pomogne, gde ćemo mi da izvezemo i sve da proizvedemo tih ugovorenih 600 hiljada automobila marke "punto", odnosno "zastava 10", zato što kompanija "Fijat" ima jednu od najboljih prodajnih mreža od automobilskih industrija i kompanija, i ona nije svoj ugovor o licenci sa "Zastavom" vezala i kroz prodajnu mrežu.
Onda oni kažu – eto, za unutrašnje tržište, za tržište Bugarske, Rumunije, za tržište okolnih zemalja vi možete toliko da proizvedete, a rukovodstvo treba da bude dovoljno sposobno i pitanje je da li je sposobno da to plasira.
Ovo sa poljoprivrednim proizvodima i sa konstantnim propadanjem poljoprivrednih proizvoda koji na kraju budzašto završe na našem tržištu je problem koji traje deceniju i više unazad, a sve zbog toga što država nikada nije imala dovoljno sluha i nije ozbiljno pristupila tom problemu.
Sećam se, u vreme dosovske vladavine i kada je Čedomir Jovanović bio šef poslaničke grupe DOS-a da je on onako bez pardona izašao za govornicu i rekao – šta fali holandskom krompiru, možda je bolji nego onaj iz Prilika.
Onda, naravno, kako da reaguju ti poljoprivredni proizvođači kada znaju da ove godine em što je zasejano mnogo manje žitarica, em što je cena niža 20 posto nego prošle godine, i oni koji su zasejali krompir i oni malinari koje sam spominjala, ili oni koji imaju plantaže višanja – propali su i oni jednostavno nemaju mogućnosti da prežive.
Mi srpski radikali smatramo da i pored toga što zaostajemo u tehnološkom procesu za razvijenim zemljama imamo neke izuzetno zdrave delove naše privrede, naročito akcenat bacamo na poljoprivredu i na metalski kompleks i smatramo da mi možemo kao država da konkurišemo na stranom tržištu.
Da smo na vlasti, mi bismo maksimalno koristili taj ugovor koji je naša zemlja još 1998. godine, uoči bombardovanja, potpisala sa Ruskom Federacijom, jer pouzdano znamo da i te kako mnogo možemo da izvezemo za to tržište.
Uostalom, nismo osporavali ratifikaciju sporazuma vezanog za tekstilnu industriju pre nekoliko meseci u Skupštini.
To je jedan od primera iz onih vremena kada je naša privreda besprekorno funkcionisala, kako može kvalitetan proizvod koji ima naša tekstilna industrija, a koja je u izuzetno teškom položaju sada, da izveze na tržište Ruske Federacije; oni sve i svašta uvoze iz raznih drugih zemalja, jer sa nama kao tradicionalnim saveznicima ne mogu da ostvare takve ugovore, jer je trenutno tekstilna industrija u teškoj situaciji i nema šta da ponudi.
Kroz raspravu o amandmanima videćete da su ove naše mere zaštite, koje su neophodne, mnogo preciznije i bolje urađene. Na primer, kod trajanja privremenih mera primereniji je rok od godinu dana nego 200 dana, koliko ste vi dali, a što se tiče svih drugih, od prvog amandmana smo reagovali, ne svuda, nego tamo gde je bilo neophodno, videćete da je Srpska radikalna stranka, imajući u vidu neophodnost oporavka srpske privrede, nastojala da i kroz zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji treba da opstane u prometu neko duže vreme i da se ne menja, davala mnogo bolje uslove i rešenja za ovaj zakon i za ovu oblast, o čemu ćemo da razgovaramo kada dođe rasprava u pojedinostima. Toliko za sada, dok ne krenu naše pojedinačne primedbe, odnosno po amandmanima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović, a zatim narodni poslanik Stevica Deđanski.