Gospodine Četroviću, izvinite, vi znate koliko se ja držim strogo Poslovnika.
Mogu da budem tolerantan, ali, svakako, ako je neko pogrešio i nekome dao vreme koje mu ne pripada, a ovo je Narodna skupština i moramo da se držimo Poslovnika, ja ću se sigurno držati Poslovnika, biću tolerantan, ali vas molim bez ikakvog pozivanja na to što je nekada nešto prekršeno.

Dobro, predsedniče, gledaću da ispoštujem ovo upozorenje, ali nadam se da ćete biti tolerantniji.
Radoslav Jović je pre podne... Sada nije tu, ali je trebalo da bude tu, jer pet meseci nije bio u ovoj Narodnoj skupštini, dolazi samo kada treba da pravi kvorum za glasanje, kao taster poslanik. Taj isti Radoslav Jović, kao predsednik opštine, od 15 sednica SO Kraljevo bio je prisutan samo na četiri sednice, iako je predsednik opštine Kraljevo, izvršilac opštinskog budžeta, iako je budžet milijardu i 250 miliona za 2005. godinu, nije našao za shodno, ponižavao je odbornike SO Kraljevo, ponižavao je građane opštine Kraljevo koji su birali odbornike SO Kraljevo.
Mnoge tačke su, saglasno statutu, u nadležnosti predsednika opštine, da bude predlagač, u vezi sazivanja sednica, pa i samog dnevnog reda, nije našao za shodno da prisustvuje tim sednicama. Nije smeo da dođe na sednice SO, jer ne sme da se suoči sa surovom realnošću jedne katastrofalne lokalne vlasti koju on vodi u opštini Kraljevo. Pogubne su posledice te vlasti za interes cele opštine, pa i većine ili svih građana Kraljeva.
Pomenuo je danas u prepodnevnom istupanju za ovom govornicom da sam ja uzeo kredit od "Jugobanke" od 130 hiljada maraka. To je laž, i od čoveka koji nema morala i dostojanstva ne mogu ništa drugo da očekujem. Ja sam mislio kao čovek da ima malo morala i dostojanstva. Dakle, javno je izjavljivao na konferencijama za štampu, koje su mu trajale 25 minuta, pa 15 minuta, da će ukoliko izborna komisija opštine Kraljevo i opštinski sud odbiju njegove prigovore i žalbe podneti ostavku i da neće biti izjašnjavanja građana. Nažalost, pogazio je i sam te reči, a to samo dokazuje da nema nimalo morala i dostojanstva. Kazati takvom čoveku da ga je sramota nema nikakvog smisla, jer taj čovek nema obraza.
Taj čovek nema obraza, jer od 1997. godine, kada je Koalicija "Zajedno" preuzela vlast u opštini Kraljevo, bio je predsednik SO, došlo je do pljačke nafte za demokratiju u kojoj je on učestvovao, potpredsednik DHSS-a dr Predrag Stojanović; nisu oni pozvani na krivičnu odgovornost, pozvani su neki radnici iz opštinske uprave. Nije krivični postupak završen, ali na žalost građana opštine Kraljevo iz budžeta opštine treba da se isplati oko četiri miliona dinara za štetu tim radnicima koji su ostali bez posla, pa su sada vraćeni u opštinsku upravu.
Da li ima smisla i ima li dostojanstvo taj predsednik opštine da godinu i po dana nije našao za shodno da predloži još tri člana opštinskog veća, grubo kršeći statut opštine. Opštinsko veće radi nelegitimno i nelegalno. Nije našao za shodno da donese odluku o raspisivanju izbora za savete mesnih zajednica, iako je mandat istekao februara meseca ove godine. To je dokaz o kakvom se čoveku radi.
Dokaz je i ono što se sinoć dogodilo na TV Kraljevo, na toj televiziji koja je "šurakovizija", njegov šurak je direktor TV Kraljevo i javnog preduzeća "Ibarske novosti". Doveli su sinoć Dragoljuba Karića. Pored ostalih bljuvotina koje je iznosio više od sat vremena na TV Kraljevo, verovatno u dogovoru u vili "Jelena" koji su sačinili Jović, Velja Ilić i Karići, Dragoljub Karić je na kraju dao poruku građanima Kraljeva da narodni poslanici žive u izobilju, da imaju plate preko 500 hiljada, da svaki narodni poslanik ima po najmanje dva luksuzna automobila i da treba da odu pred njihove kuće i stanove, da pozovu njihove žene, majke i decu i da za sve probleme zatraže kod takvih narodnih poslanika da im reše.
Ovog trenutka saopštavam da, kao narodni poslanik, imam auto koji je star 16 godina, to je "aleko moskvič", nemam dva luksuzna auta, nemam platu od 500 hiljada dinara, nemam ovde u Skupštini Srbije, kako je Karić rekao, frizerski salon, salon za ulepšavanje i nemam nikakve ostale privilegije. To je suština kada se radi o meni.
Ali, taj isti Jović, pored ostalih, kada je ponizio sve građane opštine Kraljevo i radnike "Elektrona", "Poljoprometa", "Starog jasena" i ostalih preduzeća koja su privatizovana, koje nije hteo da primi, koji su ojađeni, ostali bez posla, bez hleba, nije hteo da primi... Njegov posao je bio da prima, navodno, strane delegacije, da se slika, da drži konferencije za štampu, da putuje, da se bratimi sa tzv. bratskim gradom Mariborom, da tog bivšeg gradonačelnika predlaže za počasnog građanina opštine Kraljevo koji je izabran na tu počasnu funkciju.
Ove godine Skupština opštine Kraljevo od 17. jula 2005. do današnjeg dana nije održala redovnu sednicu sa tačkama dnevnog reda, sa ključnim problemima grada i opštine. O tome ne razmišlja ni ministar za lokalnu samoupravu...
(Predsednik: Upozoravam vas, govorite već šest minuta.)
... koji je dao svoje mišljenje i potpisao, kao ministar za lokalnu samoupravu, gde potpise treba overavati po Zakonu o overi potpisa. Nažalost, taj isti Lončar je profesor pravnog fakulteta. Stidim se takvog profesora pravnog fakulteta, jer sam i ja završio pravni fakultet, ne u Novom Sadu, nego u Beogradu. Zar je moguće da takav čovek predaje pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu?

Hvala vam, gospodine Četroviću.
Da li još neko želi reč po Poslovniku? Izvolite, gospodine Vučiću.

Pozivam se na član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, gospodine Četroviću, ne znam što vas je toliko pogodilo to što kažu kako svi imaju po dva automobila i mogu da rešavaju probleme.
Valjda svi znaju da Dragomir Karić jadan, sirotinja u Boga, nema ništa, a sve zaradio poštenim radom. Šta da radite; ako mislite da iko u državi Srbiji to misli, grdno se varate. Građani Srbije znaju ko su pošteni ljudi, a dobro znaju i ko su prave lopuže.
Što se tiče onoga zbog čega sam se javio za reč, to je nešto o čemu bismo morali da razgovaramo danas, zbog čega ne bi smela ova sala da bude prazna ili pusta, ili gotovo pusta, kako hoćete. To je sinoćna izjava Borisa Tadića, koju smo sinoć u informativnim emisijama mogli da vidimo, koja je skandalizovala celokupnu srpsku javnost, zabrinula, zbog situacije na Kosovu i Metohiji. Mislim da Narodna skupština Republike Srbije mora da reaguje.
Srpska radikalna stranka je veoma zabrinuta zbog stanja na Kosovu i Metohiji i zbog činjenice da Boris Tadić treba da rešava nešto povodom Kosova i Metohije zahteva hitno sazivanje sednice Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj će glavna tema da bude naša pozicija po pitanju Kosova i Metohije.
Zašto sam to rekao? Za one koji nisu pratili vesti ili koji nisu čitali novine, Boris Tadić je rekao – imamo neke stvari koje nam idu u prilog, ali imamo mnoge koje nam ne idu. Ta koja nam ne ide jeste pravo na samoopredeljenje naroda na Kosovu i Metohiji.
Sada mi u Srpskoj radikalnoj stranci postavljamo tri pitanja: zašto nema prava na samoopredeljenje na celoj teritoriji Republike Srbije; gde mu je pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u Republici Srpskoj; gde mu je pravo na samoopredeljenje srpskog naroda u okupiranoj srpskoj krajini?
Da li to svi drugi imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, što nije princip UN i nigde u svetu na takav način nije bio primenjivan, a on kaže da je kod nas moguć, a ne sećam se da je to bio stav Narodne skupštine Republike Srbije ili bilo kog drugog državnog organa. Taman posla.
Da pitamo koji ga je to pametnjaković naučio da tako govori. Znam da on nije pravnik, znam da on ništa ne zna, on nema pojma o čemu priča. Važno je samo kolika će ogledala da budu i šta će da kaže. Nemam ništa protiv toga, ali ovo govorimo kao ljudi koji su zabrinuti za budućnost Srbije, kao ljudi koji se, ako hoćete, plaše onoga što može da se dogodi u zemlji i iz straha i odgovornosti sam izašao ovo da kažem.
Danas je Srpska radikalna stranka izdala saopštenje, dajte ljudi sednicu Narodne skupštine, da ne izlazi svaki nesrećnik da govori šta stigne. Javio se onaj ministar inostranih poslova... Za novine sam dao jednu oštriju izjavu, sa ove govornice neću da dajem takvu izjavu. Nema imena, ne znam kako da nazovem takvog čoveka, da kažete da je idiot, malo je.
Pojavio se i kaže – nemojte da učestvuje u pregovorima Srpska radikalna stranka. Onaj što ima 2% biračkog tela ne da da učestvuje stranka koja ima skoro 40%. On to kaže u trenutku kada svi insistiramo na jedinstvu.
Hoćete da vodite pregovore, hoćete da se slikate, mislite da dižete rejting sebi? Gurajte se, slikajte se, tražite ogledala, budite mnogo pametni, mi državi nož u leđa nećemo da zabijamo, ali ćemo da vas pitamo gde je teritorija Republike Srbije, a vi pravite svoje planove. Mogu da mislim kakav je to divan tim koji će da predvodi takav čovek, ili ne znam šta u njemu već da radi.
Oni se drznuli. Gledam vas u lice, predstavnike vladajuće većine, drznuo se neko ko ima 2% u biračkom telu; on će da narušava jedinstvo, kao i Boris Tadić, cele države i naroda. On će da kaže – ovaj može, ovaj ne može. Nećemo, i šta sada? Da li je to njemu rešilo probleme? Mi se nigde ne guramo. Neće Tomislav Nikolić da se slika i to mu ne treba.
Ponovo vam kažem, nećemo da zabijamo nož u leđa državi u bilo kom trenutku razgovora o budućnosti Kosova i Metohije. Dajte smirite te vaše nesrećnike, naučite ih pameti. Pozovite ih ili ih pošaljite na prava mesta, kod "čika u belom", da rešavaju probleme sa njim. Jer, mi imamo jednu zemlju, imamo jednu Srbiju, nemamo ih pet, pa da svako, kako mu padne na pamet, može nešto slično da radi i da govori.
Neka oni to govore, ja sam ovako reagovao zbog Srbije i zbog građana Srbije. Što se tiče naše stranke, nismo uopšte ljuti, neka oni to govore, što nas više takvi politički miševi napadaju, nama je rejting sve veći, ne brinemo uopšte.
Molim vas da razmislite o ovome, konsultujte se sa predsednikom Vlade i sa svim značajnim državnim funkcionerima, da im kažete da svi do jednog sednemo, 248 koliko nas ima, dakle, svi da sednemo ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se dogovorimo i vidimo šta nam je činiti po tom pitanju.
Ove genije od 2%, što će sada da smanjuju cenzus na 3%, pošto im je to jedina šansa, kada ulože 10 miliona evra, da mogu da omanu motkom do 3,01%, ostavite kod kuće ili pošaljite u nadležne institucije, ali više da se ne mešaju u ozbiljne stvari, jer je to interes države Srbije.
A, interes Srbije i interes našeg naroda na Kosovu i Metohiji mnogo je preči od njihovih mišijih političkih interesa da im se cenzus poveća na 3%. Zapamtite, jednu zemlju imamo i da se oko toga ne igramo. To je mnogo važnije i od zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Hvala vam. Dobro sam shvatio, pozvali ste se na član 104. da biste ojačali poštovanje dostojanstva Narodne skupštine, a ne primedbu. Mogu samo, u ime svih poslanika, da javnosti bude potpuno jasno, da ne bude nikakvih dilema, naravno ključna reč je o temi o kojoj vi govorite, i ne samo vi, ovih dana - jedinstvo, potom solidarnost, potom kompromis, a ne obrnuto.
U tome će Narodna skupština imati svakako odlučujuću reč. O tome će nadležni da formiraju tim za pregovore, a to su izvršne vlasti, da polože račune i da se dogovore sa predstavnicima naroda. To su isključivo predstavnici u ovoj skupštini.
Mislim da tu nema nikakvog spora, kao što nema nikakvog spora da je ključno da ova zemlja mora da bude što jača, to znači da svako uradi svoj posao. U tom smislu postoji strpljenje svih ovde i spremnost da radimo svoj posao u svakom trenutku kada to možemo, pa i sada. Hvala vam svima na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, pa potom narodni poslanik Stevica Deđanski. Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Dame i gospodo, ja ću početi izlaganje od obrazloženja koje je predlagač dao uz ovaj predlog zakona, i to u delu koji nosi naslov "Razlozi za donošenje zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju".
Citiram: "Postojeći Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je restriktivan, u savremenim uslovima onemogućava razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom i smetnja je pristupanju naročito STO i EU".
Takođe se kaže: "Počev od petooktobarskih promena, Vlada na razuman način tumači i primenjuje postojeći zakon, ali razumno tumačenje restriktivnog zakona nedovoljno je za utvrđivanje sigurnog reformskog pravnog okvira za ovu ključnu oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Stoga je usvajanje predloženog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju hitno i neophodno."
Ovo su, znači, razlozi za donošenje ovog zakona. Znači, postojeći zakon je restriktivan i ne omogućava, kako predlagač kaže, kvalitetno uključivanje naše zemlje u STO i EU.
Moram da podsetim gospodu iz Ministarstva, pošto ministar nije prisutan, da zvanična statistika govori malo drugačije ili da je realnost malo drugačija. Naime, taj postojeći, još uvek važeći zakon je omogućavao Republici Srbiji i za vreme sankcija da uvoz pokrije sa 50% izvoza.
Imali smo manji deficit nego sada, a sada, pet godina posle vaših demokratskih promena, kada su došli ovi navodni genijalci na vlast, sada imamo pokrivenost uvoza izvozom oko 30%. To je statistika, to je zvanično, što potvrđuju vaši zvanični organi.
Čak smo za vreme vlasti DOS-a imali, verovatno prvi put u novijoj istoriji, da je uvoz poljoprivrednih proizvoda bio veći od izvoza tih istih poljoprivrednih proizvoda. Nikada se ranije to nije desilo u ovoj državi. Znači, čak smo za vreme sankcija uvek više izvozili poljoprivrednih artikala nego što smo uvozili, ali za vreme tzv. DOS-ove vlasti i to se dešavalo.
Izneću nekoliko primedaba na ovaj predlog, s obzirom da je kratko vreme koje imam na raspolaganju. Počeću od druge glave, koja se odnosi na količinska ograničenja i dozvole.
U članu 17, gde se govori o raspodeli kvota, stoji da se kvote dodeljuju, po tački 2, prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, u roku koji ne može da bude duži od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju. Naime, predlagač predlaže da se kvote dodeljuju na osnovu javnog poziva i prema redosledu prijema zahteva. Znači, ministar će raspisati javni poziv a zainteresovani subjekti će se prijavljivati i prema redosledu će dobijati kvote.
Ovo je prostor za razne zloupotrebe. Ministar može da obavesti nekoga ko je njegov prijatelj, a ko se bavi ovim poslom ili je zainteresovan, da će sutra raspisati javni poziv. Taj će već sutra da konkuriše i da se pojavi sa zahtevom i on će po ovom kriterijumu da bude prvi i dobiće kvotu za uvoz ili izvoz određenih proizvoda.
Takođe, u tački 1) govori se o uslovima za dodelu kvota. Međutim, uopšte uslovi nisu navedeni striktno u ovom predlogu zakona. U tački 3) se kaže da odluka o dodeljivanju kvote sadrži uslove, ali ti uslovi u zakonu nisu propisani, a u tački 5) se ponovo poziva na uslove, koji opet ne stoje u Predlogu zakona. Znači, nema logike da pominjete na tri mesta ove uslove, a da ti uslovi nisu sadržani u ovom zakonu, znači nisu jasni i striktno propisani, već će biti u samoj odluci kojom dodeljujete kvote nekom od zainteresovanih subjekata.
Takođe hoću da ukažem i na treći deo, a to su mere zaštite, gde stoji da Vlada može da uvede nekoliko mera zaštite, konkretno četiri. To su: antidampinške dažbine, kompenzatorne dažbine, mere zaštite od prekomernog uvoza i mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa. Pod jedan stoji - antidampinške i kompenzatorne dažbine, član 34, gde se govori o samim pojmovima, pa se u tački 2) objašnjava šta je damping i kaže se: "Damping u smislu ovog zakona je uvoz robe u Republiku po ceni nižoj od normalne vrednosti te robe", pa se dalje navodi šta to podrazumeva.
Ponovo ukazujem na ono što je gospodin Šarović ovde govorio i na šta je ukazao, a to je sam termin "normalna vrednost robe", šta znači normalna vrednost robe i da li postoji ona nenormalna vrednost robe. No, neću da ponavljam ono što je već rečeno, ali tvrdim da je ovaj mehanizam koji je kasnije ovde propisan i objašnjen u sledećim tačkama za utvrđivanje te vrednosti robe vrlo složen, da može biti predmet neke doktorske disertacije, ali da ne može biti deo zakonskog teksta i da će odneti mnogo vremena dok se utvrdi da li je neka cena normalna ili nije normalna, odnosno zašto potpada pod ovaj termin dampinga.
Takođe, u članu 51. govori se o roku u kome se mora okončati postupak ispitivanja. Kaže se da se ovaj postupak okončava najkasnije u roku od 12 meseci od dana pokretanja. Znači, kada počne postupak ispitivanja da li postoje uslovi za primenu ovih mera, ostaje rok od 12 meseci.
Molim vas da razmislite šta se dešava ako, imamo pretpostavku, neko uveze robu po dampinškim cenama i vi čekate 12 meseci i ispitujete da li postoje uslovi da primenite ove zaštitne mere koje ste propisali. Taj će prodati robu i plasirati je na naše tržište, pretpostavljam da se radi o robi koja ne zadovoljava one svakodnevne potrebe kupaca, već o nekoj tehničkoj robi koja se kupuje jednom u 10, 15 ili 20 godina.
Šta se dešava sa našim proizvođačima? Oni su trajno oštećeni, oni su zatvoreni, naše tržište više neće imati potrebu za tom robom, jer će sve proizvode koji su stigli po tim cenama da apsorbuje u vrlo kratkom roku, a vi imate rok od godinu dana da ispitate, a tek kada izvršite ispitivanje imate 45 dana da donesete odluku da uvedete neke zaštitne mere koje predviđate ovim zakonom.
Treća mera je mera zaštite od prekomernog uvoza. I ovde postoje dve mere, a to su količinsko ograničenje uvoza određene robe ili uvođenje dodatne uvozne dažbine na uvoz određene robe.
Kada se radi o ovoj dodatnoj dažbini, u članu 58. stoji da Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim slučajevima može da uvede privremenu meru uvođenja dodatne uvozne dažbine, u trajanju od najduže 200 dana, ako je u postupku ispitivanja utvrđeno. Ja ne znam šta znači hitna mera. Ako je sproveden postupak ispitivanja, mera nije hitna. Znači, ispitano je, utvrđeno je, postoje uslovi i razlozi, donosi se mera i ne vidim šta znači hitnost u ovom slučaju ovde. Takođe, nejasno mi je zašto baš 200 dana, odakle ste to našli i sa čim je to povezano.
Takođe, u stavu 3. istog člana kaže se: "Ako se u postupku ispitivanja utvrdi da povećani uvoz nije izazvao niti preti da izazove ozbiljnu štetu domaćim proizvođačima, iznos naplaćen na osnovu stava 1. ovog člana vraća se bez odlaganja".
Gospodo, ako se u procesu ispitivanja utvrdi da postoji šteta, ozbiljna šteta ili pretpostavka da će biti ta šteta, onda ne može biti greške. Ko može da pogreši? Taj koji je pogrešio neka nadoknadi štetu.
Na kraju, da završim ovo izlaganje konstatacijom da sve ove mere koje ste ovde predložili, koje su novčane, svi ti prihodi su prihodi budžeta. Znači, sve se uplaćuje u budžet. Nigde u zakonu nije pomenuto da li će se deo tih sredstava po osnovu zaštite domaćih proizvođača rasporediti onima koji su najviše i ugroženi, pogođeni tim merama koje ovde i predviđamo za njihovu zaštitu, odnosno zašto nije predviđeno da se ta sredstva u celosti prenesu proizvođačima koji će biti pogođeni dampinškim cenama, prekomernim uvozom itd.
Nije moguće da sve ide u budžet, a da oni koji su najviše indirektno pogođeni ostanu bez ikakve naknade, subvencije za štetu koju će pretrpeti, a oni će pretrpeti štetu, jer će njihova proizvodnja biti ugašena posle ovoga.

Hvala vam, gospodine Jovanoviću. Video sam, po Poslovniku, samo da postavim jedno pitanje pre toga. Gospodine Deđanski, pošto vi imate samo minut i po, to vam nije dovoljno, pretpostavljam? Dovoljno vam je. Onda pre toga, po Poslovniku, gospodin Vučić, izvolite. Samo da znam, zbog redosleda prijavljenih za reč. Sve je u redu, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je ozbiljna tema o kojoj smo malopre govorili i gde sam vas zamolio, a vi to možete da nazovete učvršćivanjem dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, dobili smo novi papir. Vi znate da se Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, posle izjašnjavanja pripadnika Saveza vojvođanskih Mađara, izjasnio o tome kako su im ugrožena ljudska i manjinska prava i kako traže promenu statusa i odnosa u Republici. Sada sam dobio novi papir iz SO Vršac, iz SO Alibunar, predsednicima opštine je upućen zahtev, pročitaću vam ga.
"Uzimajući u obzir žalbe meštana pojedinih naselja sa rumunskim življem, kao što su Vršac, Vlajkovac, Alibunar, Nikolinci, Vladimirovac, Generalna direkcija zajednice Rumuna u Srbiji traži da se natpisi, odnosno isticanje topografskih natpisa naziva mesta i ulica sa pretežno rumunskim življem istakne i na rumunskom maternjem jeziku. Generalna direkcija zajednice Rumuna u Srbiji zahteva da se na osnovu Ustavne povelje, Zakona o lokalnoj samoupravi, a sve u okviru nadležnosti..." itd. da se ide i sa tim itd.
Nastavlja se pritisak, a potpisao je Jon Čizmaš. Zašto sam to rekao? Potpisao je čovek koji sada ulazi u DS. Znači, nemamo mi ništa protiv svakojakih zahteva pripadnika svih ljudi u ovoj zemlji.
Ako se nastavi na ovakav način sa pritiscima, ti pritisci su usmereni ka Kosovu i Metohiji. Sve to što se priča, a jeste usmereno ka Kosovu i Metohiji, onda neka nekome padne na pamet i neka kaže, pa neka otcepi Beograd, u Beogradu je svega 78 - 79% Srba, manje nego u Vojvodini. Neka nam otcepe sve, ali kada nam otimaju i tuku motkom po glavi još da nas teraju i da nam viču kako nam je mnogo lepo i kako nam je mnogo fino; to nemojte da radimo.
Veliku i nesagledivu štetu je jučerašnja izjava Borisa Tadića nanela ovoj zemlji, zastrašujuće veliku štetu. Kako se ponaša predsednik Republike, a nisam o tome govorio malopre? On traži, kaže – ostala šteta od Slobodana Miloševića i SRS. Da li je to predsednik Srbije? Prvo, njegova stranka je podržala plan Ahtisari-Černomirdin i kumanovsku kapitulaciju. Da li je to njegov posao?
On je predsednik Srbije, predsednik svih građana ove zemlje. Treba da ga je stid i sramota. On deli stranke po pitanju Kosova i Metohije. Predsednik Republike. On im daje pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. On daje argument Albancima u ruke.
On im govori na čemu treba da insistiraju i šta treba da rade, samo što nije kurs zakazao kako i na koji način da to izvedu. Ne pita se za srpski narod u Republici Srpskoj. Ne pita se ni u Donjem Lapcu, ni u Vojniću šta će Srbi da rade. To ga ne interesuje, jer tako gazde nisu rekle.
Sutra ćete da imate ovako nešto od Bugara, sutra ćete da imate ovako nešto od petog, od šestog, od stotine njih, zato što Srbija mora da bude u stečaju, mora da bude razorena do kraja. Hoćete li da sprečavamo to kao Narodna skupština Republike Srbije? Ili ćete ponovo da kažete da je zakon o dopingu važniji od rasprave o tome?
Ili da se čeka kada će da dođe ono da neki dobiju 3% cenzus i da mogu da uđu ponovo u Skupštinu, ma kakve države. Mi ćemo da vam predložimo, za nas neka cenzus bude 20-25%, a za neke od vas neka bude i 2-3%, kako god hoćete, šta god hoćete, pišite šta god vam je volja, ali hajde po ovom pitanju nešto da uradimo.
(Predsednik: Vreme.)
E, vreme.
(Predsednik: Da, vreme.)
Jeste, vreme je, vreme je da shvatite da ima nešto ozbiljno što se dešava u državi. Govorili smo vam pre dve tačke dnevnog reda, govorili smo vam da posle one priče o ugroženosti Mađara u Vojvodini sledi ista priča i da se nastavlja. Nastavilo se juče sa Hrvatima, a danas se nastavlja sa Rumunima, i šta ćemo onda. Neka neko onda razgovara sa tim ljudima i neka ode i neka priča sa Rumunima. Ovo je njihova zemlja. Neka priča sa tim Mađarima, ovo je njihova zemlja.
Hoćemo da uništimo zemlju potpuno ili će samo neki da razmišljaju kako će da se pojave na televiziji i koliko će lepi da budu kada se budu uslikali i kako da izbace Tomu Nikolića da se ne slika. Neće da se slika.
Vi ste mnogo pametni sa vaša dva ili tri posto, pa odlučujte o sudbini Srbije, ali gledajte, imate teritoriju Republike Srbije, a u teritoriji Republike Srbije je i Priština, i Peć, i Prizren i Gnjilane, to nemojte da zaboravite.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Pošto je ponovo bilo pozivanje po Poslovniku, a ne povreda, nema razloga, naravno, davati pojašnjenje. Moram da ponovim, pošto nisam u situaciji da kažem za govornicom, nema drugog predsedavajućeg. Još jednom kažem, svi mi, ako hoćemo da podignemo samopoštovanje i dostojanstvo ove skupštine, moramo da znamo da je jedinstvo na prvom mestu.
To onda znači, te upozoravam zbilja sve govornike, poštujmo svaki procenat, poštujmo svakog poslanika i u tom smislu nema potrebe da ističemo razlike, jer je sada važno da na pravi i jedini mogući način nešto uradimo kao odgovorni, a svakako će Narodna skupština nastaviti da radi ono što je radila i u prethodnom periodu, dobila priznanje evropskih institucija, upravo za saradnju sa nacionalnim manjinama.
Izvolite, gospodine Deđanski.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, pošto imam kratko vreme, mislim da je već svim građanima Srbije jasno za ovaj zakon da je loš. Nemanja Šarović je bio posebno iscrpan u objašnjavanju svih kritika na ovaj zakon.
Iskoristio bih samo da pojasnim, pošto sam narodni poslanik koji dolazi iz Vršca, pa bih se nadovezao za ovih minut i po na ono što je gospodin Vučić pre toga rekao. Samo bih rekao da se ja kao narodni poslanik tamo i kao član SRS osećam ugroženim zbog ovakve situacije koja pokušava da se nametne u Vršcu, u stvari uopšte u našim krajevima tamo.
Rekao bih samo da iza ovog pisma koje je potpisao Jon Čizmaš stoji DS, jer su oni u proteklom periodu sa pozicije AP Vojvodine, kada su došli sa Bojanom Pajtićem, pokušali celu jednu naciju da prevedu u DS. Mi smo, inače, kao SO Vršac osudili takvo jednoumlje koje se vraća na našu scenu. Sada se pokazuje pravi rezultat i cilj šta je trebalo da se uradi.
Mogu samo da kažem da je ovo diskriminacija nacionalnih manjina koje žive tu, pa one koje su podobne Demokratskoj stranci, one su u redu, a one koje nisu podobne nisu u redu. Tako DS nastavlja svoje štetočinsko delovanje u Srbiji i pokušava da deli narod, čak u okviru jedne nacije, na one koji jesu to i koji nisu to. Ovo mora da se ponavlja redovno da nam ne bi to pripisali i spočitavali nama.
U Vršcu i okolini mi, i Srbi i... 21 nacija ima u Vršcu i svi žive dobro i nikada eksces nije bio. Mi smo u petak imali posetu stranih novinara, a bilo je 24 akreditovana novinara iz stranih diplomatskih predstavništava. Imamo izjave svih njih koji su rekli da nikada nisu videli situaciju gde ljudi žive u tako dobrim odnosima, kao i u selima sa većinskom rumunskom nacionalnom manjinom.
Posle toga stiže danas ovakav jedan dopis, a to samo pokazuje štetočinsku politiku Demokratske stranke. (Iz sale: Vreme i tema.) A vama je vreme odavno otišlo, vaša mržnja koju šaljete po Srbiji neće proći ovaj put. Hvala lepo.