Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Milošević.

Poštovani narodni poslanici, ovde smo od prethodnih govornika čuli uglavnom hvalospeve vezane za ovaj sistemski zakon. Slažem se da je on sistemski. Baš zato što je sistemski, on je morao biti detaljniji i jasniji.
Naime, tvrdim vam da zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, ovako kako je napisan, neće omogućiti domaćoj privredi nesmetan pristup spoljnoj trgovini, niti ravnopravan pristup privrednih subjekata na tržištima sveta.
Jeste, gospodine ministre, izvršena je deregulacija odnosa, slažem se, ali preterano, jer sloboda privrednih subjekata nikako ne znači da svako može da radi šta hoće, a kako je to regulisano ovim zakonom, privredni subjekti će moći da rade baš šta hoće. Naime, izvršena deregulacija odnosa je previsoka i doći će do brojnih zloupotreba u praksi i njegovom primenom se neće nesmetano obavljati poslovi spoljne trgovine.
Ukratko ću ukazati na šta se to odnosi i na šta poslanička grupa SRS sa pravom i dobronamerno ukazuje.
Predlogom je bilo potrebno taksativno nabrojati poslove koji spadaju u domen spoljne trgovine, što nije obuhvaćeno postojećim predlogom. Pojedine odredbe su vrlo neprecizne i baš zbog svoje nepreciznosti će dovoditi do mnogih problema, a naročito apostrofiram zloupotrebu ograničenja, za čiju primenu je nadležna Vlada Republike Srbije, jer će listu ograničenja robe i usluga određivati Vlada.
Predlogom zakona nije posebno regulisano pružanje usluga domaćih lica u inostranstvu, to je ta deregulacija, što će u praksi dovoditi do određenih nejasnoća. Nisu svi stručnjaci za oblast spoljne trgovine; oni koji se bave poslovima spoljne trgovine to dobro znaju, posebno vezano za sklapanje ugovora o dugoročnoj poslovnoj saradnji i kooperaciji, tako da će biti velikih problema u primeni.
Što se tiče količinskih ograničenja, kojima se ograničava vrednost robe koja može da se uveze u određenom vremenskom periodu, dovešće neminovno do određenih nepravilnosti, a moguće je i do zloupotreba, a naročito oko dobijanja kvota, jer lice koje ne iskoristi kvotu koja je određena članom 17. mora biti sankcionisano, kako je to Srpska radikalna stranka intervenisala amandmanom na član 17, i to lice koje ne iskoristi kvotu može dobiti nove kvote, ali samo kada prođe neko vreme, odnosno tri godine.
Takođe, zakonom je potrebno odrediti precizan rok u kome se mogu podnositi zahtevi za dodelu kvota, a po našem mišljenju, odnosno po mišljenju SRS-a, taj rok treba da iznosi 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva za dodelu kvota.
Pojedine odredbe su, kao što sam rekao, neprecizne, a naročito članovi 1, 4, 12, 42. i da ne nabrajam dalje.
Što se tiče rokova, rokovi u vezi sa dozvolama su veoma dugi, pa ih je potrebno skratiti sa godinu dana na šest meseci, što bi rezultiralo time da bi veći broj korisnika dobijao dozvole, a Vlada bi bolje kontrolisala izdate dozvole. Licu kome je oduzeta dozvola ne treba izdavati dozvolu u naredne tri godine, po mišljenju Srpske radikalne stranke, jer bi se na taj način povećala odgovornost lica i smanjio bi se rizik zbog zloupotreba.
Srpska radikalna stranka smatra da treba povećati period mera zaštite od prekomernog uvoza sa četiri na pet godina, pogotovo što u taj rok ulazi i privremena mera zaštite.
Takođe, mi srpski radikali smatramo da Vlada mora regulisati smanjenje stepena mera zaštite od prekomernog uvoza, ali ne kada njoj padne na pamet, nego se to mora striktno regulisati zakonom. Po mišljenju srpskih radikala, najdobronamernije vam kažemo, smanjenje stepena prekomernog uvoza mora biti najmanje jedanput godišnje.
Na kraju, mogu da kažem da su i propisane kazne iz člana 76. i 77. veoma visoke, nisu primerene ekonomskoj situaciji naših ekonomskih subjekata, niti ekonomskoj situaciji u zemlji.
U tom smislu Srpska radikalna stranka je podnela veliki broj amandmana na Predlog ovog zakona. Mi smatramo da će poslanici u danu za glasanje usvojiti ako ne sve, onda deo naših amandmana, u najboljoj želji da popravimo, za nas ne baš najbolji, zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani gospodine potpredsedniče, gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, želeo bih da gospodinu ministru čestitam na književnom, doteranom i jezgrovitom izlaganju, jer mi na to u našoj javnoj komunikaciji nismo navikli i nismo u prilici da čujemo. Za pohvalu je, što se mene lično tiče, jezik kojim je ovaj predlog zakona napisan, a time se potvrđuje jedna stara dobra istina da nema tog složenog pitanja koje se ne može jednostavno, prostim i pristupačnim rečnikom uobličiti.
Sada ću vam reći nešto o zakonu. Predlagač je bio između dva često oprečna zahteva, koja nije baš lako pomiriti. Na jednoj strani morao je poštovati načelo konkurencije bez koga, kao što je poznato, nema uspešnog privrednog poslovanja, a na drugoj strani predlagač je bio dužan da zaštiti naše nacionalne privredne interese.
Mislim da je predlagaču pošlo za rukom, što nije ni malo lako, a opet je za svaku pohvalu, da ova dva zahteva pomiri tako što će načelo konkurencije biti ono načelo pomoću koga se oba ova interesa mire, mada to naizgled izgleda protivrečno. Biću slobodan da to potkrepim pomoću dva mesta iz predloga.
Dakle, kaže se – dozvoljena ograničenja spoljne trgovine, član 4, a pod brojem 4: "Ograničenja dozvoljena ovim zakonom ne smeju da imaju za cilj ili za posledicu narušavanje konkurencije između učesnika u spoljnoj trgovini." Dakle, načelo konkurencije se uzima kao nešto što je u privrednom interesu naše sopstvene države, pre svega tamo, ukoliko ono, evo sada mesta iz člana 34 - "izaziva ili preti da izazove znatnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji".
Dakle, domaća proizvodnja se štiti, dakle, naš nacionalni privredni interes, upravo tako što se štiti načelo konkurencije. Tamo gde je reč o nelojalnoj konkurenciji putem dampinga sasvim je logično i prirodno da se protiv takve jedne nelojalne konkurencije moraju preduzeti odgovarajuće zakonske mere.
Lično imam samo jednu nedoumicu koja se tiče izvesne, možda bi se moglo tako reći, pravne praznine, odnosno mogućih zakonskih mera pomoću kojih bismo se zaštitili od izvesnih, vrlo ozbiljnih narušavanja naših privrednih interesa, kakvih je bilo u prošlosti.
Kada to kažem mislim na onaj dobro poznat slučaj kada je bivši ministar spoljnih poslova gospodin Svilanović obezbedio slovenačkom "Merkatoru" ovde 50 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora, a da zauzvrat naši privrednici nisu dobili ni jedan jedini metar kvadratnog prostora u toj istoj Ljubljani.
Premda ima glasova da je to bila posledica nekog ličnog interesa gospodina ministra, pa se pominje mogućnost da je njegova supruga zaposlena u "Merkatoru", a da se na čelu "Merkatora" nalazi čovek iz njegove stranke. Ipak mislim da je posredi nešto drugo. Mislim da je posredi jedan politički relikt iz vremena Josipa Broza, kada se smatralo da svaka velika nacija, u ovom slučaju srpska nacija, mora da čini ustupke na štetu svojih sopstvenih interesa.
Ja ću ovo što sam rekao potkrepiti samo jednom rečenicom iz knjige koju je napisao Milan St. Protić, u ovom slučaju pouzdan svedok, budući da dolazi iz istog političkog tabora iz koga i gospodin Svilanović.
Pre dolaska DOS-a na vlast boravi u Americi jedna delegacija DOS-a i ima razgovor sa Ričardom Holbrukom koji pita – kako ćete vi, gospodo, reagovati kada bude reči o statusu Kosova? Ja ću vam sada citirati, kaže Milan St. Protić: "Svilanović je vikao - oslobodite nas Kosova, gotovo van sebe." Ja vas molim da obratite pažnju na ovo "vikao" i na ovo "gotovo van sebe".
To je neka vrsta političke strasti, političke zaslepljenosti, kako hoćete, koja nam je još u vremenima ranije vrlo ozbiljno naudila, pa se ja pitam, i to je sada moja nedoumica, kako bi se ubuduće zakonski spoljnotrgovinsko poslovanje ove države moglo zaštititi od takvih samovoljnih i štetnih poteza. Razume se, to nimalo ne umanjuje moje vrlo pohvalno mišljenje o Predlogu ovog zakona i, ako je dopušteno da još jednom ponovim, iskreno čestitam gospodinu ministru na ovakvom predlogu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Jakšić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Ono što je ministar govorio u uvodnom izlaganju pohvalili su pripadnici poslaničkih grupa koje podržavaju ovu vladu i ono što je ministar govorio u uvodnom izlaganju može da se prihvati kao veoma korektno, bez nekakvih političkih ocena i procena.
Ali, ako se pročita obrazloženje ovog zakona, pa još ako se zna da je ministar učestvovao u tom pisanju, onda će se steći jedan sasvim drugi utisak i ne možemo pohvaliti tu korektnost koja je bila prisutna ovde u prvih 10 minuta kada je ministar govorio o tome.
Naime, dosadašnji Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je zaista prevaziđen, zbog vremena u kojem je donet i dinamike koja se dešavala u poslednjih 13 godina određene odredbe su postale neprimenjive, ali stičem utisak, čitajući obrazloženje Predloga zakona, da je takav zakon smetao, čini mi se, natalitetu u Srbiji, stepenu i standardu življenja i svemu drugom.
Rečeno je da ovaj zakon predstavlja smetnju, čini mi se, za svitanje novog dana. No, da ne govorim dalje o tome, nego da se vratim na Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Određeni instituti koji su predviđeni u ovom zakonu korektno su definisani i mislim da drugačije ne mogu nego na način koji je predviđen ovim predlogom zakona.
U prvom članu ovog predloga zakona kaže se: "Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje", delimično odgovara na potrebe ovog predloga zakona, ali u stavu 2. stoji: "Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga". Znači, ovde se pozivamo na neke druge zakone, odnosno može se urediti zakonom, a ne uređujemo ovim zakonom određene stvari koje bismo možda morali i trebali da uradimo.
Ukoliko ovaj zakon, kada se usvoji i stupi na snagu, da odgovore na određena pitanja i pomogne privrednicima u Srbiji da pokrenu privrednu aktivnost, to će biti dobro.
Međutim, ukoliko ova vlada nije stvorila ambijent i uslove za privređivanje, ne može samo ovaj zakon motivisati i pospešiti posebno izvoz ili uvoz, zavisi sa koje strane gledamo. On može da omogući, što je ministar rekao da je bila želja njegovog ministarstva, možda Vlade u celini, da eliminiše ono što mi obični smrtnici kažemo - papirologiju, odnosno da pojednostavi određene stvari prilikom poslovanja u ovoj sferi. Delimično će to biti verovatno tačno, ali odredbe koje su predviđene u ovom zakonu praviće izvesne probleme.
Naime, ovo gde se govori o ograničenju u spoljnotrgovinskom poslovanju može dovesti do određenih problema u praksi i možda će biti teža situacija nego što je bila po do sada važećem zakonu.
U članu 4. kaže se: "Dozvoljena ograničenja spoljne trgovine propisuju se, primenjuju i tumače u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije." U članu 17, čini mi se, ili u nekom drugom članu, govorimo o određenim nadležnostima Vlade odnosno Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Unapred, u članu 4. mi predajemo tu nadležnost nekome drugome.
U najmanju ruku, sa usvajanjem ovog zakona, odnosno nekih odredaba ovog zakona, stiče se utisak da dolazi do kapitulacije pravnog sistema u Srbiji pred nekim institucijama i ustanovama.
Mi srpski radikali se zalažemo da idemo u korak sa Evropskom unijom, sa Svetskom trgovinskom organizacijom i sa svim međunarodnim subjektima, ali se zalažemo da, takođe, identitet i ono što čini svojstvenom zemlju Srbiju ostane sačuvano.
Kada su u pitanju kvote, a ovde kaže: "Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota", mislim da je to trebalo definisati zakonom. To je ono na šta je ukazao gospodin narodni poslanik Božidar Koprivica, da određeni instituti nisu dovoljno definisani ovim zakonom.
Znači, ovo što se kaže u članu 17: "Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota", to je trebalo da se definiše ovim zakonom, da se unapred zna, da svako ko bude zainteresovan za spoljnotrgovinsko poslovanje može na jasan način da pročita zakon, da vidi na koji način može da realizuje ono što želi i čime bi hteo da se bavi.
Kada su u pitanju ograničenja kvota, mislim da će to u praksi dovesti do određenih zloupotreba, jer je sigurno da ste vi u vladajućoj većini opijeni i zaljubljeni u svoju veličinu i da ćete vrlo često takve stvari zloupotrebljavati.
To do sada pokazuje praksa, ukoliko treba da se izglasa neki zakon, koji nema veze sa ministrom koji predstavlja taj zakon, ne može da obezbedi skupštinsku većinu, spreman je da u upravnim odborima ili na nekim drugim mestima učini ustupke, ili to čini premijer Vlade.
Potpuno sam siguran i izražavam sumnju da će ovaj zakon omogućiti takav uticaj i kod odobravanja kvota ili ograničenja koja budu potrebna da se primene. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, G17 plus od samog početka ne podržava ovu vladu zbog same vlade, i dan-danas je podržava, već zbog onoga što ova vlada radi i što treba da uradi, što je važno da se uradi za Srbiju.
To, nažalost, često puta nije prijatna obaveza ove vlade. Tim pre stranka G17 plus je bila spremna do sada i biće spremna da u tim nastojanjima, obavezama i teškoćama koje Vlada ima nju podrži.
Jedna od najznačajnijih stvari, oko koje smo se svi ovde složili, a to pokazuje i anketiranje javnosti, jeste želja i obaveza ove vlade, a mi smo to, ako se dobro sećam, ovde kao parlament usvojili, jeste nacionalni cilj države Srbije da se priključi Evropskoj uniji, da postane deo jednog novog sveta, jedne nove evropske civilizacije, u kojoj Srbija mora da ima svoje mesto, u kojoj Srbija ima svoje mesto po prirodi stvari, gde se nalazi.
Ali, treba da ima svoje mesto u toj zajednici evropskih država i po kapacitetima koje ima, po pogodnostima koje ima, ne samo u delu onoga što nas čini geografski, dakle, prirodnim lepotama, nego onoga o čemu upravo danas razgovaramo, a to je proizvodnja, potencijali koje imamo u ekonomiji. Dakle, potencijali koje imamo generalno u privredi, poljoprivredi, sve ono što nazivamo često puta komparativne prednosti; jednostavno rečeno, sve potencijalne mogućnosti koje ova država ima.
Sve ove mogućnosti je država Srbija, u dobroj meri, nažalost, izgubila; izgubila je u tom nesrećnom periodu u kome smo imali sankcije, u kome smo bili izolovani. Naravno da je mnogo toga u tom periodu propalo. Mi smo izgubili mnoge pozicije koje smo imali. Sada, gledano i iznutra, ali i spolja, Srbija je u jednom obliku defanzive, izgleda možda kao da ti potencijali ne postoje. Ja znam, a mislim i vi ovde, koji se bavite ovim javnim poslom, da to nije u potpunosti tačno. Mi ćemo i kroz ovaj zakon, na kraju krajeva, biti u prilici da to pokažemo.
Mislim da je čak i na osnovu međunarodnih skupova koje imamo i ovde i u inostranstvu, kojima sam sticajem okolnosti prisustvovao, svet i Evropa, a za mene, u ovom trenutku, neka mi ne zamere ostali, Evropa je mnogo značajnija nego ostali deo sveta, dakle, priznavali su te naše potencijale, ponekada više nego mi sami. Svi oni koji su bili, kolege ili deo stručne javnosti, na tim skupovima svedoci su ovoga o čemu govorim. Naravno, ti potencijali, kao potencijali koji su u okviru ove države, sami po sebi, ili kroz taj pozitivni komentar naših partnera, imaju potrebu da budu realizovani i da dostignu svoj određeni vrhunac.
Osim priključenja Evropskoj uniji, što je jedan od najvažnijih nacionalnih ciljeva koje su ova država i ovaj parlament utvrdili, ne manje važna je i obaveza Vlade da donese jedan ugovor, sporazum, koji je direktno vezan za ovaj zakon, a to je sporazum sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Jedan od najvažnijih segmenata priključenja Evropskoj uniji je i taj da Srbija bude sposobna, ne samo ekonomski, nego i zakonski, da pristupi i STO, jer je to nešto što je ipak najznačajnije za građane ove države koje mi ovde zastupamo i možda od krucijalne važnosti i za sam proces priključenja EU.
Izneo bih jedan podatak koji dobar deo kolega poslanika i dobar deo javnosti ne zna. U postupku priključenja EU zaista imamo jednu jako dobru volju, i nadam se da to nećemo zloupotrebiti, da nam omogući određen poseban status u tim pregovorima, pre svega za početak pregovora o pridruženju i stabilizaciji, koji je srećom u ovoj državi otpočeo, možda malo kasnije nego u ovim državama oko nas. Ko je tu kriv, možemo da razgovaramo, ali znamo zbog čega smo zakasnili. Ali, treba iskoristiti beneficije koje imamo u ovom trenutku kao država.
Jedna od važnih beneficija koje nam EU u ovom trenutku pruža jeste što smo počeli ovaj pregovor o pridruženju i stabilizaciji i što su nam otvorena vrata ka ulasku u Evropsku uniju, a da pri tom nismo napravili ugovor sa STO. Ovo je inače presedan koji nam daje EU, presedan koji je za sada jedino dat Srbiji, da Srbija može da uđe u te partnerske odnose, da uđe u pregovore, a da pri tome, ponoviću još jednom, nije napravila ugovor, odnosno sporazum sa STO.
Kada već imamo takve beneficije i takve povlastice koje nam daje EU jer veruje da sa nama nešto korisno može da napravi, nešto korisno za nas, nešto korisno za sebe, onda je obaveza pre svega ovog doma, a bila je i obaveza Vlade naravno da pripremi ovaj predlog zakona i da taj predlog zakona kojim se otvaraju vrata priključenja STO počne u najskorije moguće vreme i sa jednim pravnim i kvalitetnim zakonom.
Dobro znate da ekonomija, a u ekonomiji možda najviše trgovina, ne trpi improvizacije, da traži preciznu zakonsku regulativu. Naravno, ekonomija i trgovina zahteva odnos kvaliteta, ponude, potražnje, cena, ali u ovom momentu u jednom savremenom društvu, u kome i mi živimo, trgovina i ekonomija zahtevaju određenu potpuno preciznu pravničku, zakonsku regulativu.
Znači, nisu to vremena neke krajnje liberalne ekonomije, liberalnog kapitalizma gde je borba, konkurencija, razne vrste uticaja, korisnosti određivala kako će se obavljati trgovina.
Svetska trgovinska organizacija je sa tom namerom u jednom trenutku i napravljena, upravo da se regulišu pre svega pravila igre u delu trgovine i da u tim pravilima igre budu svi zaštićeni.
Dakle, značaj priključenja STO je celokupna zaštita ne samo onih koji su u STO, za nas je u ovom trenutku najvažnija EU, već i zaštita koju bismo mi imali upravo donošenjem odgovarajuće zakonske regulative. Tim pre mene raduje što je ovaj zakon tako napravljen da ove prerogative, ove zahteve u potpunosti ispunjava.
Koliko je važno da budemo deo ove porodice jedne od najvećih svetskih organizacija, najznačajnije organizacije, objasniću na primeru naše tekstilne industrije. Tekstilna industrija Srbije zapošljava ogroman broj ljudi, ako se ne varam preko 100.000 ljudi radi u tekstilnoj industriji, a nekada je radilo i više; koliko je to porodica sami znate.
Malo ima gradova i opština u Srbiji u kojima se neka firma ne bavi upravo proizvodnjom tekstila, odnosno delatnošću iz oblasti proizvodnje tekstila. Nekada smo bili po tome poznati. Imali smo odgovarajuće učešće u svetskoj trgovini i u proizvodnji, pa i kvalitetu onoga što smo proizvodili u oblasti tekstila.
Nažalost, sankcije su u potpunosti ugušile našu konkurentnost, pojavili su se neki drugi proizvođači.
To je dobrim delom ugrozilo i funkcionisanje tekstilne industrije i ugrozilo je, što je za nas vrlo bitno, i ekonomsko egzistiranje ljudi koji se bave upravo ovom delatnošću koja obuhvata najveći procenat ili najveći broj zaposlenih u Srbiji.
Ugovor o tekstilu, koji je srećom sklopljen na samom kraju prošle godine a u martu mesecu ove godine je stupio na snagu, omogućio nam je da na jedan takav način, malo indirektno, jer nismo imali odgovarajući zakon i nismo imali taj sporazum sa STO, kompenzujemo sve one probleme koje smo imali u proizvodnji tekstila, ali u smislu izvoza.
Izvoz je vezan za naš tekstil i tekstil je uvek donosio našoj tekstilnoj industriji upravo taj profit, tu zaradu i tu vrstu razvoja. Imali smo sistem kontingenata, odnosno kvota kada smo izvozili u EU, kao našeg najznačajnijeg partnera u tom trenutku, da smo time u potpunosti minimizirali taj deo ekonomije odnosno taj deo proizvodnje i da se očekuje da će se ovakvim jednim ugovorom, dakle ugovorom o tekstilu između Srbije i EU, umnogome povećati, kao što već podaci pokazuju, izvoz i funkcionisanje tekstilne industrije u Srbiji kao jedne grane koja je najprisutnija i možda najvažnija za veliki broj građana.
U prošloj godini je ostvareno oko 150 miliona dolara izvoza, a očekuje se da će samo ugovorom o tekstilu taj broj biti povećan nekoliko puta. Podsetiću vas, 1991. godine, i bez ovakvih vrsta povlastica, obim izvoza i saradnje sa EU je bio oko jedne milijarde.
Jasno nam je iz ovih podataka, koji su apsolutno nesporni, egzaktni, u kojoj meri je značajno da imamo takve vrste sporazuma koji će nam doneti vrlo jasne beneficije, jasnu slobodu pristupa evropskom i svetskom tržištu. Naravno da ćemo u svemu tome imati i odgovarajuće obaveze, jer je svet postao mnogo uređeniji, svet ima odgovarajuće, strože zahteve nego što je imao ranije. Svet ima te razloge koji su i nama bitni, a to je podizanje kvaliteta života stanovnika Evropske unije; mislim da je to i nama takođe cilj - da želimo da imamo za privredu, a i za svakog građanina koji radi i živi od svog rada jednu sigurniju i kvalitetniju budućnost, i tačno da zna šta kupuje, naravno oni koji se bave izvozom šta prodaju, kome prodaju i da sve to ima odgovarajuće zakonsko pokriće.
Nama je sporazum sa STO neophodan, ne samo da bi se zbog toga nastavili razgovori oko priključenja EU, već da bismo trenutno imali odgovarajuće koristi za naša preduzeća. STO će nam omogućiti da pod specijalnim režimima, pre svega režimom gde neće biti kontingenata, u kojima će za ogroman broj roba kada izvozimo biti ukinute uvozne carine u zemlje u koje izvozimo, jer su carine često bile, ne govorim o ograničenju u smislu kontingenata, tolike da kada smo izvozili robu pokrivale su praktično nivo profita koje fabrike ostvaruju proizvodnjom odgovarajuće vrste robe, a profit je ono što obezbeđuje plate radnicima.
Time što nećemo imati obaveze da plaćamo carine imaćemo mogućnost da naši radnici koji su u firmama koje se bave spoljnotrgovinskim poslovanjem, a pre svega izvozom, imaju veće plate. To je ono što je najbitnije u ovom trenutku i što građani od nas najviše i očekuju, da imaju veće plate u onim oblastima, delatnostima, firmama u kojima rade.
Takođe, značajna je i mogućnost da se ovakvim zakonom, potpuno jasnom zakonskom regulativom koja će biti priznata i od Svetske trgovinske organizacije i od sveta, a organizacija ima negde oko 150 zemalja koje su potpisale ovaj sporazum, omogući vrlo brzo povećano investiranje u Srbiju. Zašto? Matematika je potpuno jasna.
Ukoliko se u jednoj državi koja ima ovakvu zakonsku regulativu, a koja će sutra biti deo porodice koju obuhvata Svetska trgovinska organizacija, svi investitori osećaju sigurnijim da će ta njihova investicija u Srbiju doneti veći profit za njih i da će moći da sa tom investicijom više zarade, ali da će za nas koji živimo i radimo u Srbiji to značiti više fabrika, više pogona, veći broj zaposlenih ljudi, investiranje će onda, a ja očekujem i ima najava na svim ovim skupovima koje sam malopre pomenuo, biti u velikoj meri pojačano. Investitori žele, osim ekonomske kalkulacije, da imaju zaista pouzdan zakonski sistem koji će omogućiti na duži rok trajno sigurnije poslovanje sa određenim profitom. Tada ćemo imati više fabrika i više novih radnih mesta.
U ovom zakonu je data vrlo jasna regulativa ovakve vrste poslovanja. Precizno su, a mislim da je upravo rečeno i u ovim diskusijama koje smo do sada čuli, definisane obaveze uvoznika u Srbiju, odnosno onih koji izvoze iz drugih destinacija i zemalja u Srbiju, ali i onih koji izvoze iz Srbije. Dakle, moramo da imamo na umu da kada hoćemo partnerski odnos sa svetom ili Evropom ili sa bilo kim drugim moramo da imamo taj odnos jednakosti i prava i obaveza. To je ovim zakonom u dobroj meri skoro potpuno pokazano. Mišljenja naših partnera iz ove oblasti su pokazala da ovakav predlog zakona omogućuje te dve stvari: partnerski odnos i prava i obaveze.
Primetan je i vrlo jasan stav, liberalan stav i Vlade i Ministarstva kojim se regulišu ove delatnosti; samim tim, automatski će se smanjiti svaka mogućnost zloupotreba koja može da se pojavi u ovim delatnostima. Nažalost, tu smo svedoci da je bilo takvih zloupotreba, sa takvom zakonskom regulativom koja je u jednom periodu postojala ili, bolje reći, kada nije postojala. To nikada nije bilo u korist radnika, u korist onih koji proizvode, nego u korist onih koji su mešetarili i koji su upravo koristili takve rupe ili nepostojanje zakonske regulative, ali i odnos Vlade i odgovarajućih ministarstava i službi za svoju ličnu korist, a ne za korist onih koji rade i proizvode u njihovim firmama.
Takođe, da slučajno ne bismo bili u situaciji da praktično ovakvom zakonskom regulativom bilo šta u prevelikoj meri oslobađamo ili, kako bi to narod rekao, prodajemo neku svoju slobodu, i naše tržište apsolutno ne stoji – zakon će imati priliku vrlo uskoro da vide nakon usvajanja u ovom domu svi koji se bave proizvodnjom i koji su usmereni najviše prema izvozu ili čak i uvozu – postoji i te kako zaštita i ove teritorije, u ekonomskom smislu, i proizvodnje u ovoj državi kroz vrlo jasne, određene mere antidamping zaštite i tzv. kompenzacione zaštite.
O čemu se radi? Antidamping zaštita je upravo zaštita od onih koji imaju nameru da izvoze iz drugih zemalja u Srbiju, da smanjuju cene svojih proizvoda, da se na taj način oslobađaju onog viška proizvodnje koji imaju u svojim državama i da kroz izvoz u Srbiju ostvaruju odgovarajući profit, odnosno kompenzuju odgovarajuće propuste, greške itd.
Ovom zakonskom regulativom se upravo predviđa takva jedna za Srbiju, naravno, štetna delatnost koju bi eventualno neko ko bi izvozio u Srbiju probao da uradi na štetu Srbije i ta mera zaštite mislim da je ovog puta vrlo jasno pokazana i da će od strane i Ministarstva i službi koje će se time baviti biće jasno definisana i protiv nje će se preduzimati jasne mere.
Takođe, u kompenzaciji, u merama koje su predviđene ovim zakonom, mi štitimo kao Vlada, kao država mogućnost da nam druge države plasiraju neku vrstu robe od koje sama država izvoznik želi da ima koristi u smislu davanja određenih beneficija, povlastica i da tim merama zaštite ova država upravo želi da to suzbije ili spreči.
Ova država i te kako misli da pravi saradnju sa svetom i naravno direktnu saradnju sa svima koji su u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao najmoćnijoj trgovinskoj organizaciji u ovom trenutku; istovremeno i da štiti ovu državu, bilo od samih proizvođača, bilo od drugih država koje gledaju da od trgovine izvuku korist. To jeste, naravno, trgovina i to je ostvarivanje određenih beneficija i zarada.
Pomenuo bih, na kraju, Srbija ima dosta izvoznika, ima dosta potencijalnih izvoznika koji čekaju upravo mogućnost da im se oslobode ovakve prepreke koje imaju i da im se omogući zakonskom regulativom da svoju robu kvalitetno prikažu svetu i prodaju u svetu i od toga zarade i da zaposleni od toga primaju veće plate.
Još samo povodom kaznenih odredaba – ne bih se složio da su kaznene odredbe previsoke. Uostalom, to se vidi u zakonu. Mislim da su i one dosta liberalne, a pogotovo ako imamo na umu da je mogućnost ljudi koji bi eventualno želeli da zloupotrebe nešto iz ovog zakona nešto što bi izazvalo veliku štetu.
Mislim da same kaznene odredbe ipak nisu previsoke i da će naterati ljude da razmišljaju u skladu sa zakonom, u skladu sa interesima svojih firmi, ali i u skladu sa interesima Srbije i njenih građana. Hvala.

Hvala. Pre nego što dam reč gospodinu Rankiću, po Poslovniku se javlja narodni poslanik Radoslav Jović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nije bila moja namera da govorim o nečemu što se dešava u Kraljevu već dva meseca i što se zove ujdurma za smenu predsednika opštine Kraljevo. Šesta godina je kako sam na čelu opštine Kraljevo. Prvi put sam bio od 1996. godine do 1999. godine i po drugi put, voljom građana, izabran sam na funkciju predsednika opštine. Tu funkciju vršim već dve godine.
Kada su pre dva meseca gospoda iz Srpske radikalne stranke, odnosno Miljko Četrović, najavili da će doneti validne potpise za opoziv predsednika, rekao sam – u redu je, dobro je na polovini mandata proveriti poverenje kod biračkog tela. Oni su zaista doneli te tzv. potpise u opštinsku izbornu komisiju. Međutim, kada sam upozorio opštinsku izbornu komisiju da radi svoj posao po zakonu, da se drži slova Zakona o lokalnim izborima, a u Zakonu o lokalnim izborima jasno stoji u članu 54 – izbor, odnosno opoziv predsednika opštine sprovodi se na osnovu shodne primene odredbi ovog zakona o izboru odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave.
Ja sam ih upozorio da jedino što zahtevam jeste da se poštuje slovo zakona. Šta se desilo? Srpska radikalna stranka je u Kraljevu godinu dana skupljala potpise. A znamo vrlo dobro, kada su izbori potpisi se skupljaju u određenom vremenskom roku, a najviše mesec dana. Srpska radikalna stranka je sama štampala obrasce na kojima će skupljati potpise, sama je štampala obrasce na kojima će dati ovlašćenje za prikupljanje potpisa.
Opštinska izborna komisija, iza čijeg rada stoji grupa političara koje sam zajedno sa Miljkom Četrovićem porazio do nogu na izborima 2003. godine, ta grupa prljavih političara u Kraljevu je i te kako želela da SRS i Miljko Četrović odrade prljavi posao za njih.
Sada ću vam pokazati nešto što je najskandaloznije. Da oprostim to na kakvim su papirima skupljali potpise, da oprostim što se ne zna kako su skupljali potpise, ali evo ovde, uvažene koleginice i kolege, ovo su izvodi iz matične knjige umrlih. Ja ću redom pokazivati, ali neću pominjati imena umrlih iz prostog razloga što imam pijetet prema njima i prema njihovim porodicama.
Pitam se kako bi gospoda radikali prošli kada bih objavio ova imena i kada bi ih porodice srele na ulici i pitale - otkud potpis mog sina ili moje ćerke koji su umrli u tridesetoj, dvadeset sedmoj, dvadeset petoj godini?
Ovo lice ima 30 godina, umrlo je 2000. godine u januaru mesecu, a ja sam izabran za predsednika decembra 2003. godine. Kako je lice koje je umrlo tri godine pre mog izbora moglo da potpiše zahtev za opoziv predsednika?
(Predsedavajući: Gospodine Joviću, prekoračili ste vreme.)
Tako mogu da vam nabrajam nekoliko desetina imena potpisanih mrtvih ljudi na listi za opoziv. Ne pada mi na pamet da to radim jer imam obzira prema mrtvim ljudima. Ova gospoda ovde koja sebe nazivaju hrišćanima i pravoslavcima, ta gospoda su potpisala mrtve ljude, uznemirili su duše mrtvih ljudi i zato je jedan novinar napisao – preko leševa do vlasti, i dobro je napisao.
Međutim, kada sam opštinskoj izbornoj komisiji rekao – gospodo, da li znate da je po članu 233. Krivičnog zakona to krivično delo falsifikovanja potpisa, opštinska izborna komisija je, nažalost, sve moje prigovore odbila jer im je bio interes da zajedno sa radikalima skinu Radeta Jovića sa mesta predsednika. Najmanje je važno da li će Rade Jović ostati predsednik opštine Kraljevo, ali je jako važno da se jedanput u Srbiji koja treba da uđe i zakorači u Evropu zakorači bez takvih ljudi koji kradu duše mrtvih ljudi.
(Predsedavajući: Gospodine Joviću, prekoračili ste vreme.)
Kada sam insistirao da opštinska izborna komisija preduzme mere, jer je po zakonu obavezna, da utvrdi da se radi o krivičnom delu i da čitav materijal preda organima gonjenja, opštinska izborna komisija je odgovorila da to nema nikakvog uticaja na proces opoziva. Opštinska izborna komisija 15 dana mi nije dala da uđem u njene prostorije, a na čelu opštinske izborne komisije su ljudi koji su želeli pošto-poto da smene legalnog i legitimnog predsednika opštine.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju, tri minuta ste prekoračili vreme.)
Iza toga sam pisao žalbu opštinskom sudu. Žalosno je to što je opštinski sud rekao sledeće – okolnost da se na listama nalaze potpisi 62 umrla lica nije od uticaja na validnost preostalih potpisa sa liste. Sudije koje vrlo dobro znaju da je falsifikovanje potpisa krivično delo za koje se ide od šest meseci do pet godina na robiju kažu da ti potpisi nemaju nikakvog uticaja i sve moje žalbe i prigovore odbijaju kao neosnovane.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju.)
Molim vas, gospodine predsedavajući, juče su oni govorili sat vremena o Radetu Joviću i moram svima njima da odgovorim.
(Predsedavajući: Ja moram da poštujem Poslovnik, kao i vi, i molim vas da privedete kraju.)
Završiću. Insistirao sam samo da oni koji su falsifikovali odu tamo gde im je mesto.
Prema tome, šta je ostalo ovom predsedniku, nego da obavesti državne organe da ispitaju zakonitost čitavog postupka, da obavestim javnog tužioca i policiju da su se mrtvi ljudi potpisali na listu za opoziv. Kada je policija počela da radi svoj posao i da poziva jednog po jednog da potvrde kako su se ti ljudi potpisali ovde, nastala je panika. Kada je neko u panici onda normalno pravi nove greške i upada iz veće u veću grešku.
Dobio sam informaciju da su iskoristili bazu podataka nezaposlenih ljudi, lično sam proverio, preko 3000 imena po redosledu iz baze podataka nezaposlenih nalazi se na njihovim spiskovima. Ovaj predsednik nikada neće dozvoliti da neko na takav način krši Ustav i zakone ove zemlje. Ovaj predsednik nikada neće izaći na opoziv na takav način, zasnovan na lopovluku i gaženju svih zakona i svega ostalog.
Što se tiče priča Srpske radikalne stranke da je bankarski sistem u Srbiji uništio aktuelni ministar finansija i ova vlast, evo ovde su overeni izveštaji iz "Jugobanke" iz 1993. godine kada smo mi ginuli po frontovima, kada smo živeli od penzija i plata od tri marke, gospodin Miljko Četrović kao pomoćnik generalnog direktora uzeo je 150.000 maraka kredita, a kada je vratio to je vredelo 25.000 maraka. Tako rade pošteni radikali, tako sakupljaju potpise, tako uništavaju Srbiju. Ako se demokratska opcija hitno ne probudi imaćemo strašnu situaciju u Srbiji.