Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, kako kaže u svom obrazloženju predlagač, još jedan od osnovnih sistemskih zakona i to je upravo onaj zakon koji će, kako nam još jednom kaže Vlada Republike Srbije, omogućiti razvoj ekonomskih odnosa, a dosadašnji je smetnja pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, EU.
Ne znam kako je Vlada uvidela tek sada, zašto onda ovaj zakon nije bio na dnevnom redu kada je ova vlada izabrana. I, trebalo bi konačno da dobijemo spisak tih osnovnih sistemskih zakona i tih zakona koji će nas približiti EU, jer zaista je krajnje neprimereno da u svakom vašem obrazloženju potpuno preslikano pišete iste stvari, a što više zakona donosimo, mi smo, nažalost, sve dalje od te Evropske unije. Nekada ste nam govorili da ćemo ući 2008. godine, sada je u opticaju 2016. godina, a ako ostanete na vlasti još godinu dana verovatno će to biti 2026. godina.
Što se tiče obrazloženja, ministar nam je dao to obrazloženje, apsolutno nisam zadovoljan. Mislim da je tu više bilo nekih jeftinih političkih parola, nego što je zaista suštinski objašnjeno koji su i kakvi efekti ovog zakona.
Ono što mene posebno zabrinjava je izjava ministra da je ovaj zakon pisan tako da bude razumljiv privrednicima, jer, kako kaže ministar, nisu svi oni završili pravni fakultet, pa bi im ti pravni izrazi bili nejasni, a uglavnom će ga primenjivati privrednici.
Ako bismo se ovakvom, svakako pogrešnom, logikom rukovodili, onda bi verovatno i Krivični zakonik trebalo pisati takvim rečnikom da ga razumeju kriminalci, jer će se, Bože moj, naravno, najviše na njih primenjivati, a ne bi ga trebalo pisati čistim pravničkim jezikom.
Ovo je još jedan zakon u kome vi vašu pogrešnu strategiju, koju ste odabrali od formiranja Vlade, koristite. Uvodite ovde neke besmislene izraze, ne vodi se uopšte računa da li se koriste termini koji su i do sada korišćeni u zakonima, koji su razjašnjeni u teoriji i u praksi šta znače, nego uvodite nove termine. Pokazaću vam na nekim primerima da iste stvari na nekoliko mesta u zakonu regulišete na potpuno različit način.
Takođe, ono što je odlika ovog zakona, pošto ste uveli praksu da svaki član zakona mora da ima neki naslov, ovde su, mislim, najbesmisleniji nazivi od svih zakona koje smo do sada imali u proceduri. Uopšte više ne vodite računa o tome da kada pročitate naziv iznad jednog člana treba da shvatite šta to znači, nego imate član kome je naziv: "Uslovi".
Kakvi uslovi? Za šta uslovi? O čemu se radi? Niko živ ne zna. Zna onaj ko je pisao zakon, njemu je jasno, ali zakoni se tako ne pišu. Zakoni treba da se pišu jezikom koji je razumljiv svima, bez obzira da li je privrednik ili nije, da li je pročitao ranije neki pravni dokument, da li je završio pravni fakultet ili ne.
Ovo što vi radite nema smisla. Posledice ovakvih nepreciznih formulacija mogu da budu dalekosežne. Mi vas na to na vreme upozoravamo. Isto tako, mislimo da to nije slučajno, namerno ste zamaglili neke delove zakona kako biste kasnije širokim tumačenjima, što u Vladi, što u ministarstvima, mogli da radite šta hoćete.
Dakle, ne treba vi da branite privrednike tako što ćete propisati nekim njima razumljivim jezikom određene odredbe, nego treba da ih branite tako što ćete zakon doneti tako da bude precizan i da nema mesta kasnije ovakvom ili onakvom tumačenju, da svako kada jednom pročita odredbu nekog člana može da bude siguran šta ona znači i da može da bude siguran da će sutra imati pravnu zaštitu na osnovu tog člana.
Takođe, čini mi se da ovaj zakon neće ispuniti jednu od svrha, koju bi svakako, pored slobode spoljnotrgovinskog poslovanja, trebalo da ispuni, a to je zaštita domaće proizvodnje, domaće privrede, domaće poljoprivrede. Nemojte zaboraviti da mi ne možemo da se merimo sa zemljama Evropske unije, seljak u Francuskoj, kada proizvede pšenicu, dobiće subvencije države; a isto tako nemojte zaboraviti da je cena koju ove godine plaćate u Srbiji 20% manja od one koju ste plaćali prethodne godine.
Lagali ste seljake, stalno govorili kako su oni ponos i dika ove zemlje, da izdrže još malo, zahvaljivali se, ali kada dođe do zakona, onda zaboravite sve to što ste pričali. Kada dođe do subvencija, Mlađan Dinkić, koji kaže – imamo milijarde suficita ove godine, nije se setio da kaže - opet ćemo dati dinar i po po kilogramu pšenice.
Izašao je ovde da se hvali suficitom, a to što nam selo i privreda propadaju, to je valjda nečiji tuđi problem, pa kada uđemo 2016. godine u Evropsku uniju, onda će oni sve to dovesti na nivo koji je potreban i onda će oni preuzeti brigu o našim seljacima, a dotle, valjda, sami neka se snalaze.
Što se tiče samog zakona, pokušaću, koliko to vreme dozvoljava, da pročitam. U članu 1. stav 2. kaže se: "Zakonom se može, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoljna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga".
Kada stavite ovakvu formulaciju u zakon, onda bi neko mogao da pomisli da vi ovim zakonom praktično stavljate zakonodavstvo Evropske unije i pravila Svetske trgovinske organizacije u neki nadređen položaj u odnosu na naše zakonodavstvo. Praktično, propisujete direktnu primenu pravila Evropske unije.
Ukoliko je to slučaj, onda bi to trebalo javno i otvoreno da kažete, ali zašto onda uopšte donosimo zakon. Onda je trebalo da napišete zakon od dva člana, da u prvom članu kažete – ubuduće će se primenjivati u Srbiji zakonodavstvo Evropske unije; drugi član – ovaj zakon stupa na snagu tada i tada, i da završimo posao.
Ovako kažete da je pravo Evropske unije iznad nacionalnog prava, ali donosite i neka druga pravila, pa o nekim stvarima ćemo valjda moći, u drugima nećemo.
Ono što je sigurno jeste da na ovaj način dovodite do pravne nesigurnosti, do toga da se ne zna šta će se ovde, kao viši pravni akt, primenjivati. Da li će to biti uredbe Vlade, a ovim zakonom ste ostavili jako puno mesta da vladate uredbama, merama, privremenim merama i na druge razne načine, pa se postavlja pitanje da li je to takva praksa, a svakako da nije, u Evropskoj uniji. Kakvu važnost onda imaju ti propisi te Evropske unije?
Dalje, član 4. vezan je za ograničenje spoljne trgovine i kaže – ograničenja stupaju na snagu po isteku roka koji ne može biti kraći od 30 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Vi znate da je to izuzetno dugačak rok i mi smo predvideli da ta ograničenja stupaju na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ukoliko se uvode bilo kakva ograničenja, treba znati da postoji određena praznina.
Dakle, prvo je potrebno određeno vreme da se uoči da je potrebno da se uvedu bilo kakve mere ograničenja, pa je potrebno određeno vreme da se sprovede bilo kakva akcija da se dođe do predloga bilo kakve regulative, pa je onda potrebno da se određeni akt donese. To je vreme koje je, samo po sebi, pogotovo u državi Srbiji i sa ovakvom vladom kakvu mi imamo, sigurno izuzetno dugo. Nakon toga, vi očekujete da se još čeka 30 dana.
Ovo je potpuno neprimereno. Ne znam zašto 30 dana. Da ste stavili osam, ono što je uobičajeno, ili da ste stavili - danom stupanja na snagu, što je isto veoma čest slučaj u ovoj skupštini, mi bismo to razumeli. Zašto baš ovde, kada treba zaštititi domaću proizvodnju, da kažete – 30 dana? Za 30 dana vi možete da uvezete toliku količinu određenog proizvoda da je to dovoljno za narednih godinu dana, da upropastite potpuno tržište u Srbiji. Znači, vi na ovaj način nikoga nećete zaštititi. Ako imate ovakva ograničenja, onda je bolje da ograničenja uopšte ni ne postoje.
Dalje, član 7 – kažete da se stranim licem, u smislu ovog zakona, smatra: 1) pravno lice sa sedištem u inostranstvu, 2) strano fizičko lice, i 3) domaći državljanin sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana. Vi na ovaj način u ovom zakonu, ovom odredbom, na perfidan način uvodite mogućnost ogromnih zloupotreba, uvodite mogućnost pranja velikih količina novca.
Smatranjem određenog lica stranim pravnim licem, odnosno fizičkim, kažete da to lice neće imati obavezu uplaćivanja bilo kakvog poreza ovoj državi. Svaka država teži da najpre svoje domaće državljane oporezuje.
Postoje određena pravila koja sprečavaju dvostruko oporezivanje kada se radi o inostranstvu, ali isto tako treba znati da vi za par stotina dolara možete dobiti prijavu unazad od godinu dana na onim egzotičnim ostrvima, sa kojima kvazidemokrate izuzetno vole da posluju, znači, na Sejšelskim, Kajmanskim, za 2.000 dolara možete da dobijete potvrdu da ste tamo prijavljeni.
Znači, ovde se radi o boravištu, ne čak ni o prebivalištu i možete da dobijete potvrdu vlade te države da vam nikada neće tražiti da im uplatite bilo kakav porez. Radi se o tzv. zemljama koje predstavljaju poreski raj. Ukoliko još, u skladu sa domaćim zakonodavstvom, to lice bude smatrano stranim licem, onda se jednostavno dolazi do zaključka da ono neće biti obavezano na plaćanje bilo kakvog poreza, ni ovde ni u inostranstvu.
Znači, domašaj ove odredbe, nekome se može učiniti da to nije preterano važno, ali budite uvereni da ovo nije slučajno. Ovakva regulativa ne postoji u Evropskoj zajednici.
Hajde donesite propis gde Engleska ili Nemačka kažu – ko ima prijavljeno boravište u Lihtenštajnu godinu dana ili na Kajmanskim ili Sejšelskim ostrvima, više ne mora da plaća porez ovoj državi. Naravno, toga nema.
Dalje, u članu 13. kažete da je uvoz robe unošenje, dopremanje odnosno isporuka robe sa teritorije druge države na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike. Pitam vas – šta je sa Crnom Gorom? Da li se teritorija Republike Srbije podrazumeva, jer ovde kažete "na teritoriju Republike", a u smislu ovog zakona teritorija Republike je teritorija Republike Srbije i da li se ovaj zakon odnosi na onu robu koja se uvozi iz Crne Gore u Srbiju i koja se iz Srbije izvozi u Crnu Goru? Da li je ovo još jedan pokušaj da uvedete neka nova pravila u odnosu između Srbije i Crne Gore?
Prvo ste rasturili SRJ, pa ste napravili ovu kvazi državnu zajednicu, a sada kažete – evo, mi smo bili za to, bili smo veoma iskreni ali jednostavno, stvarnost nas demantuje, odnosi su drugačiji. Vi ste već uveli carinu između Republike Srbije i Republike Crne Gore. Da li je ovo pokušaj da se iz Srbije, bez referenduma u Crnoj Gori, razreše neki odnosi? Da li ćete nam za godinu dana reći – jeste, ali u stvarnosti to funkcioniše drugačije i naša je obaveza da otvorimo oči i da prihvatimo to što je stvarnost.
Da li u državnoj zajednici postoji jedinstveno tržište ili ne postoji? Da li je isti odnos robe koja iz Crne Gore dolazi u Srbiju i odnos robe koja dolazi u Ameriku? Da li će se primenjivati isti propisi ili neće?
(Milan Parivodić, sa mesta: Neće.)
Gospodine ministre, nemojte da dobacujete, izađite za govornicu i recite - ne. Ali, to što ćete vi reći ne za ovom govornicom, meni ne znači ništa. Ukoliko neće, to je trebalo da napišete u zakonu, i to bi nešto značilo. Treba da shvatite da ste danas tu, a sutra niste. Ministar je izuzetno promenljiva kategorija.
Dakle, od vašeg obećanja, bilo ono iskreno ili ne, neću u to da ulazim... Vi možda jeste iskreni kada kažete da neće, ali bićete smenjeni za mesec dana, pa će neko reći – šta je mene briga šta je on rekao, evo šta piše u zakonu. Ne primenjuje se govor ministra iz Republičke skupštine, nego se primenjuje ono što Narodna skupština usvoji kao zakon.
Član 18, naziv kaže: "Isključivo pravo". Voleo bih da mi ministar objasni šta to znači. To je još jedan od onih besmislenih naziva na koje sam hteo da upozorim.
Zatim, član 34. kaže da je damping, u smislu ovog zakona, uvoz robe u Republiku po ceni nižoj od normalne vrednosti te robe. Šta znači normalne vrednosti?
Ovo je jedan od onih izraza koji svakako ne pripada ne samo ovom nego bilo kom zakonu. Ukoliko cena nije normalna znači da je nenormalna. Ne znam da li je ova vlada počela i nenormalne cene da propisuje.
Ja sam za kratko vreme, koliko sam imao vremena da pogledam ovaj zakon, našao bar četiri izraza koja bi bolje pristajala ovom članu. Bolje bi bilo da ste rekli da je damping, u smislu ovog zakona, uvoz robe u Republiku po ceni nižoj od uobičajene vrednosti te robe, po ceni nižoj od prosečne vrednosti te robe, po ceni nižoj od tržišne vrednosti te robe, po ceni nižoj od realne vrednosti te robe. Dakle, bilo koji od ovih izraza bolje bi bilo da ste uzeli.
Kada bih seo, garantujem da bih smislio bar još četiri, ali evo vam četiri izraza koja su bolja od "normalne vrednosti te robe". Nema normalne i nenormalne vrednosti. Vrednost može da bude tržišna, realna, ali ne može da bude nenormalna. Ovakva nepreciznost je ogromna. Ko je u Vladi Srbije dovoljno normalan da odlučuje šta je normalno, a šta nije normalno? Na šta ovo liči? Ovo je potpuno besmisleno.
To isto imate i u stavu 3, a to nikako ne može da stoji u zakonu.
Pogledajte član 34. stav 3. tačka 2); to je poput onoga "kraljevstvo za konja," jer ko uspe da shvati značenje ove odredbe, izražavam mu svoje lično divljenje. Kaže: "Domaća proizvodnja je ukupna zajednička proizvodnja domaćih proizvođača iste ili slične robe koja predstavlja pretežni deo ukupne domaće proizvodnje te robe".
Pročitaću vam još jednom: "Domaća proizvodnja je ukupna zajednička proizvodnja domaćih proizvođača iste ili slične robe koja predstavlja pretežni deo ukupne domaće proizvodnje te robe." Znači, ne može niko u ovoj sali, pa ni ministar... Ministre, možete još troje saradnika da dovedete da vam dodaju papire, ali ko objasni šta ovo znači, ja mu stvarno skidam kapu.
Ovo je bila definicija domaće proizvodnje. Ali, ko nije bio lenj, pa rekao - besmislen je zakon, neću dalje da ga čitam, nego je stigao i do člana 55. može tu da nađe novu definiciju domaće proizvodnje. Ovde se kaže: "Domaća proizvodnja je zajednička proizvodnja svih domaćih proizvođača iste, slične ili neposredno konkurentske robe, odnosno domaćih proizvođača čija zajednička proizvodnja takve robe predstavlja više od 50% ukupne domaće proizvodnje te robe".
Znači, podjednako besmislena kao i definicija iz člana 34, ali ovde nas dovodite u sumnju da se pitamo da li je validna definicija iz člana 34. ili člana 55. Dakle, ne možete jednim istim zakonom definisati određene pojmove na dva različita načina. Morali ste da se odlučite, da kažete – ovo ćemo ili ono ćemo, šta god, mi bismo kritikovali, ali ne možete na različite načine da definišete.
Zatim, kod člana 37. može se videti kakav je stav Srpske radikalne stranke, šta bi trebalo raditi sa tim novcem koji se dobije od naplaćivanja kompenzatornih dažbina. Naš predlog je da se u članu 37. doda stav 2. koji glasi: "Sredstava naplaćena u skladu sa odredbama ovog člana prihod su budžeta Republike i mogu se upotrebiti isključivo za otklanjanje posledica nastalih uvozom predmetne robe."
Dakle, ukoliko zbog damping cena nastane šteta u nekoj oblasti i ukoliko država reaguje i naplati kompenzatorne dažbine i ostvari određeni prihod, jedini smisao i svrha toga može da bude da se taj novac preusmeri onima koji su tim dampinškim cenama oštećeni i da se na taj način domaća proizvodnja dovede u ravnopravan položaj.
Dakle, ne sme biti smisao, ukoliko je već neko oštećen u Srbiji, država uzme određene prihode, da to Mlađan Dinkić stavi u džep i da kaže - imam suficit. Dakle, ako već naplaćujete nešto i štitite nekog proizvođača, onda bar taj novac koji naplatite usmerite ka tom proizvođaču pa mu malo pomozite.
Dalje, u članu 42. se kaže da zainteresovana lica, uključujući naročito lica koja predmetnu robu koriste u proizvodnji, kao i reprezentativne organizacije potrošača, mogu da učestvuju u postupku ispitivanja u cilju zaštite svojih interesa. Rekao je ministar da on pokušava da se neke stare, zastarele komunističke odredbe izbace iz ovoga, ali mene ovo "reprezentativne organizacije potrošača" podseća na ono "reprezentativne sindikalne organizacije".
I, na ovaj način želite ponovo da prevarite građane Srbije, da odredite ko je, po vama, reprezentativan predstavnik potrošača, ko će biti dovoljno dobar da pregovara sa Vladom Republike Srbije, a to će biti iste onakve ličnosti koje povodom sindikalnih prava pregovaraju sa Vladom i uvek se to završi ispunjavanjem raznih političkih zahteva kakvim sindikati nikada ne bi trebalo da se bave.
Povodom privremenih mera kaže se u članu 48. stav 2. da Vlada može da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretanja postupka. Naš je predlog bio ovde da se taj rok skrati, kao što je to bilo u članu 44, gde se kaže da Ministarstvo, pre donošenja odluke o postojanju dampinga, obaveštava strane u postupku i zainteresovana lica o bitnim činjenicama i poziva ih da se izjasne u roku od 30 dana.
Naš je predlog da se rok skrati na osam dana. Ne možete vi nekome ko pokušava da preuzme određeno tržište davati rok od 30 dana da se izjasni.
Dakle, treba da primetite da se to radi i da neko pokrene inicijativu i da se pokrene Vlada, pa da ih pozovete, pa 30 dana, pa da donesete rešenje, pa da ga objavite u "Službenom glasniku", pa još 30 dana.
Vama će, ako bude ovo rešenje prihvaćeno, verovatno jedno godinu i po dana trebati da za bilo šta doneste bilo kakvu odluku.
Za to vreme domaća proizvodnja, bilo koji proizvod da odaberete može da bude uništen. Ne može, retka su domaća preduzeća koja mogu da izdrže, bez podrške države, stranu konkurenciju u nekom dužem periodu; mogu 10, 15, 20 dana, pola godine ili godinu ne može nijedno. Koliko je takvih? Ne može. Recite koliko je takvih preduzeća u Srbiji.
Kaže se ovde u uslovima da Vlada, na predlog Ministarstva, može da uvede mere zaštite od prekomernog uvoza. I onda je ovde još jedna potpuno pogrešna definicija, kaže: "Opasnost od ozbiljne štete je ozbiljna šteta koja je na osnovu utvrđenih činjenica nesumnjivo neizbežna." Ako je ta šteta neizbežna, onda ne postoji opasnost od štete, onda je to buduća šteta.
Dakle, nemojte, ovi pojmovi su već odavno u pravu i teoretski i praktično dovoljno su rasvetljeni. Preuzmite neke stvari iz onoga što je pravna nauka već dala. Nemojte ono što je bilo nesporno sada propisivati tako da u nekom narednom periodu bude sporno.
Na kraju, kaže se u članu 74. (inače, Srpska radikalna stranka je predvidela brisanje ovog člana) da Vlada, u cilju unapređenja spoljnotrgovinskog poslovanja, može da propiše uslove za povraćaj carinskih dažbina, poreza, dela vozarine, kao i druge podsticaje.
Ovakvo ovlašćenje ovoj vladi, a i bilo kojoj drugoj, ne bi trebalo dati u ruke. Na ovaj način vi možete da privilegujete ovoga i onoga pod okriljem, a bez javnosti, bez Skupštine, bez znanja bilo kog relevantnog. Vi na ovaj način možete da dovedete uvoznike i izvoznike u neravnopravan položaj i ne znam zašto bi vi sada nekome dali, a nekome da ne date. Zašto bi se nekome vratio deo carinskih dažbina, deo poreza ili bilo čega drugog, a nekome drugom ne bi? Znači, ovo definitivno ne bi trebalo da radite.
Ono što je još veoma zanimljivo, to su kaznene odredbe. Mi smo navikli zaista u ovim zakonima koji se donose u Narodnoj skupštini, kada se radi o građanima Srbije, kada se radi o zakonima koji se odnose na vaše profitere, na tajkune i ne znam ni ja koga, Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, Ceptera, Drakulića i sve ostale biznismene koji su bliski Vladi i koji su vaše stranke i strančice finansirali prilikom dolaska na vlast... Kada se radi o građanima Srbije i kada njima treba skinuti kožu sa leđa, onda su u kaznenim odredbama kazne koje propisujete drakonske. Onda se tu radi o stotinama hiljada dinara za minimalne prekršaje, o 50, 100, o milion dinara, dva miliona, ne zna se više koliko.
Kada je reč o zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, vi imate samo dva člana koja se odnose na kaznene odredbe. Iznosi koji su predviđeni su: najveći iznos je 250.000 dinara, od 25.000 do 250.000 dinara; evo, na primer, za odgovorno lice od 2.500 do 25.000 dinara itd.
Ili, od 12.500 do 125.000. Dakle, u ovoj kazni koja je predviđena kao najveća, od 25.000 do 250.000, taj predviđeni minimum izuzetno je mali. Šta znači nekome ko se bavi ozbiljno spoljnotrgovinskim poslovanjem i gde se obrću milioni i milijarde kazna od 25.000 dinara? Naravno da ne znači ništa. Ili, 2.500 dinara za odgovorno lice.
Hoćete li vi sutra Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, koji su milione i milijarde zaradili na uvozu struje, kazniti sa 2.500 dinara? Sramota je da imate ovakve kazne propisane i bolje onda recite – radite šta hoćete, nećemo vas kažnjavati, vi ste beli medvedi, nego da propišete kaznu od 2.500 dinara. Zato ćete pekaru koji proda kilo hleba i ne otkuca fiskalni račun da zatvorite pekaru na 30 dana i da mu naplatite 200.000 dinara i onda nije mnogo.
Pozivam vas da probate na sednicama Vlade da napravite neku zajedničku koncepciju, da malo više računa povedete o građanima Srbije, a malo manje o vašim poslovnim partnerima. Za ovaj zakon ovakav kakav je Srpska radikalna stranka i njeni poslanici svakako neće glasati, a nadam se da ćete i vi prihvatiti bar neke od naših amandmana i koliko-toliko ovaj nakazni zakon popraviti. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Šaroviću. Lepo sam vam ja rekao da imate vremena koliko hoćete. Obećao sam vam da imate vremena koliko hoćete. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Gospodine Jovanoviću, sačekajte samo malo, reč traži ministar Parivodić. Izvolite, ministre.

Hvala, gospodine predsedavajući. Moraću da idem na sednicu, u 14,00 časova se raspravlja o budžetu, pa moram da branim budžet za moje ministarstvo da mi ne bi ljudi ostali gladni, u tome je problem, pa sam zato želeo da vam odgovorim na vaše primedbe.
Prvo želim da se zahvalim svim poslanicima koji su diskutovali i zbog toga što sam ...

Gospodine Markoviću, molim vas... Gospodine Šaroviću, vi ste mirni, nego gospodin Marković. Izvolite, ministre.

Dakle, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su, moram da kažem, sa mog viđenja stvari, vrlo kompetentno komentarisali ovaj predlog. Želim da se zahvalim onim poslanicima koji su ga hvalili i to mi je posebno drago, jer je tim koji je radio na zakonu veliki napor uložio u pisanje ovog zakona. Takođe, želim da se zahvalim i onima koji su ga kritikovali, jer sam procenio da su te kritike bile konstruktivne, osim ovog poslednjeg komentara; to što ste rekli da je nakazan zakon, to je vaš politički šou. Vidim da SRS nema suštinske primedbe.
Srpska radikalna stranka ima konstruktivne primedbe, koje ćemo mi vrlo ozbiljno razmotriti, a neke mislim da ćemo i usvojiti. Kažem, zahvaljujem se upravo na konstruktivnom pristupu.
Moram da priznam da me je zabavilo izlaganje gospodina Šarovića. Pretpostavljam da ste pravnik po obrazovanju, i to na putu da postanete dobar pravnik.
Vidite, to što vi govorite, prvo, recimo, ovo u vezi sa rubrumom, u vezi sa naslovom, potpuno se slažem; ne sme da se napiše "uslovi" bez značenja koji su uslovi. "Isključiva prava", to je isto, rubrum mora da bude opisan, ne sme da sadrži jednu reč koja ne znači ništa. Sa tim komentarom se potpuno slažem i to mi je, priznajem, promaklo. U vezi sa tim rubrumima volim da rubrum sadrži misao, a ne reč.
Što se tiče jezika zakona, vi u stvari niste tačno znali šta hoćete da kažete, zbog toga što niste izveli nikakav zaključak. Vi ste govorili o jeziku kriminalaca u Krivičnom zakoniku, a to je simpatično kao vic, ali to nije ozbiljno. Rekli ste da zakon treba da bude pisan jezikom narodnim, ali isto tako pravničkim, a da ga razumeju privrednici, tako da nisam razumeo da li treba da bude pisano narodnim jezikom, stručnim jezikom, čisto pravničkim ili jezikom koji se koristi u privredničkom žargonu.
Zalažem se za to da zakon koji je namenjen privrednicima bude pisan jasnim jezikom koji koriste oni koji su subjekti tog zakona, kojima je namenjen. Oni treba da ga razumeju i ne treba koristiti ni neke kolokvijalne izraze, a ne ni visokoparne pravničke izraze, koje ja inače jako dobro poznajem, da bi se napisao taj zakon. Izbacivao sam visokoparni jezik iz zakona, iako sam mu prirodno sklon, jer mi je to posao, da bi to bilo razumljivo svima.
Prolazim kroz ove komentare, a bilo je tu vrlo konstruktivnih komentara i drugih poslanika, ali ovi komentari koje je izneo gospodin Šarović uglavnom obuhvataju kritike Srpske radikalne stranke, pa ću zato da se svedem, s obzirom na kratko vreme, na njih.
Što se tiče poljoprivrede, gospođa Nataša Jovanović je pominjala, upravo ova odredba koju kritikujete iz člana 1. stav 2. uređuje sledeću misao – ovaj zakon na opšti način uređuje režim spoljnotrgovinskog poslovanja, a stav 2. kaže da se posebnim zakonom može urediti spoljnotrgovinsko poslovanje za pojedine vrste robe, odnosno usluge. Znači, ne može se drugim zakonom na opšti način derogirati ovaj zakon, već se posebnim zakonom može izvesti jedan poseban režim za ograničene robe ili usluge. To je smisao te odredbe.
U tom smislu se poljoprivreda podvodi pod taj stav 2. koji želite da izbrišete. Poljoprivreda se ne podvodi pod opšti ugovor o trgovini i tarifama Svetske trgovinske organizacije.
Postoji poseban ugovor o poljoprivredi i poljoprivreda je privilegovana i biće privilegovana posebnim zakonom u odnosu na ovaj opšti režim koji je predviđen ovim zakonom.
Što se tiče roka od 30 dana za stupanje na snagu mera, zakon se ne piše za kriminalce, zakon se piše za pristojan svet. Nije cilj zakona koji je namenjen privrednicima da spreči onaj jedan ili dva posto malevolentnih ljudi da svoje podvale sprovedu, nego je moj prvenstveni cilj da onih 98% poštenih ima jedan normalan ambijent u kome će poslovati, a neka se krivična policija, UBPOK, neka se oni bave sa ovih 2%. Neću da zagorčavam život pristojnom svetu zbog 2% kriminalaca.
U tom smislu odredba od 30 dana za stupanje na snagu mera podrazumeva sledeće: u privredi je važno da imate neku predvidivost i ako imate jedan režim, pa dođe do promene režima od strane države uvođenjem određene mere zaštite antidampinške, potrebno je da date ljudima vremena da ispune ugovor koji je već zaključen. Vi imate sukob između već zaključenog ugovora na bazi propisa koji su na snazi i promene režima koji država nameće. Za taj interegnum je potrebno obezbediti makar jedan tranzitorni period.
Gospodine Šaroviću, molim vas da me slušate, jer ste vi meni dosta komentara dali pa možete i da naučite nešto.
Dakle, u tom smislu je potrebno da postoji jedan tranzitorni period, jer je privredi potrebna predvidivost.
Sa druge strane, kada imamo naročito akutnu situaciju, za te situacije mi imamo privremene mere koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ali, verujte mi, sve to se neće dešavati često. To su retke situacije kada će se to dešavati. Normalna je situacija da nemate mere antidampinga.
Suština je u tome da se antidamping u većini zemalja EU skoro ne primenjuje. On se ponekad primeni u velikim privredama, ponekad i neka mala privreda, ali retko se primenjuje, jer je to procedura koja je dosta složena, koja je predviđena kao takva principima Svetske trgovinske organizacije i tu nema nekih naglih presecanja situacije. Znači, imamo privremene mere koje u stvari dovode do efekta koji ste vi naveli, da je potrebno hitno reagovati u roku kraćem od 30 dana.
Što se tiče pojma stranog lica, treba da pravite razliku između pojma poreskog rezidenta i nerezidenta i pojma stranog ili domaćeg lica u spoljnotrgovinskom poslovanju, odnosno u stranim ulaganjima.
Ova odredba koja je sadržana u ovom nacrtu odnosi se na ovaj režim stranih ulaganja i spoljnotrgovinskog poslovanja, a poreska rezidencija se svodi na fizičko prisustvo 183 dana u Republici, po zakonima o porezima, i to nema nikakve veze jedno sa drugim, tako da ste tu pobrkali pojmove.
Što se tiče Crne Gore i njihovog režima, vi ste svesni, gospodine Šaroviću, da Crna Gora ima svoj zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Gospodine Šaroviću, da li ste svesni da Crna Gora ima svoj zakon o carinama? Da li ste, gospodine Šaroviću, svesni okolnosti da Crna Gora predstavlja zasebnu carinsku teritoriju unutar zajednice Srbije i Crne Gore? Imajući u vidu sve te okolnosti, EU i Svetska trgovinska organizacija su omogućile dvostruki kolosek, jer su svesni toga da se radi o dva ekonomska sistema koji su uređeni različitim propisima. Ovaj zakon reflektuje tu situaciju i nemojte se baviti demagogijom.
Što se tiče normalne vrednosti, potpuno se slažem sa vašim komentarom; kada uvedete antipod onda vidite da li je izraz dobar. Vi ste rekli da ne postoji nenormalna vrednost, tako da se potpuno slažem da je izraz jezički loš. On u stvari predstavlja prevod izraza iz ugovora Svetske trgovinske organizacije i predstavlja prosto jedan jezik koji je razumljiv u tih 148 zemalja, a što se tiče jezičkog komentara potpuno ste u pravu.
Što se tiče pojma domaće proizvodnje, mi u zakonu imamo u članu 34. jedan pojam domaće proizvodnje, a u članu 55. drugi pojam domaće proizvodnje. Međutim, i jedan i drugi od tih pojmova su sadržani na određenim mestima, čime se upućuje da se prvi pojam domaće proizvodnje odnosi na damping, a da se drugi pojam domaće proizvodnje odnosi na zaštitu od prekomernog uvoza. Prva definicija je prevedena iz ugovora o antidampingu, a druga je prevedena iz ugovora o zaštitnim merama, tako da predstavljaju adekvatne prevode tih propisa na koje ovaj zakon posebno upućuje.
Hoću da vam obratim pažnju da međunarodni propisi imaju supremaciju nad Ustavom i zakonima ove zemlje u smislu direktne pravne primene. To su odredbe Ustava Srbije i Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. U tom smislu, kada budemo postali članovi Svetske trgovinske organizacije, što je nesporno cilj svih nas, ti ugovori će imati neposrednu primenu i superiornu snagu u odnosu na interno pravo.
Da bismo pre tog momenta pristupanja, koji očekujemo da će biti 2008. godine, mogli na odgovarajući i harmoničan način da uđemo u sistem propisa Svetske trgovinske organizacije i da naučimo da primenjujemo te propise na odgovarajući način, zbog toga smo u ovaj zakon, a i na zahtev EU i Svetske trgovinske organizacije, uneli pravilo da ovaj zakon treba tumačiti u skladu sa principima EU i Svetske trgovinske organizacije da se ne bi uvrežila neka disharmonična praksa koju bismo naknadno harmonizovali kada budemo postali članovi Svetske trgovinske organizacije i EU. Toliko o tome, tako da nemojte ni tu koristiti argumentaciju za političke poene, jer se trudim da budem stručan.
Što se tiče roka iz člana 44. od 30. dana za izjašnjavanje, to je procedura koju je usvojilo 148 zemalja i koja predstavlja standard u međunarodnim trgovinskim odnosima. Mi ne možemo da odstupimo od toga ukoliko želimo da budemo članovi Svetske trgovinske organizacije. Kao što sam rekao, sve te procedure nisu brze, one su prosto tako konstituisane u ugovorima Svetske trgovinske organizacije i one po pravilu podrazumevaju široke konsultativne procese. Zbog toga postoji tih 30 dana, nije to nešto što je nama palo na pamet da bismo prolongirali proces, nego je to jednostavno dosledna inkorporacija propisa Svetske trgovinske organizacije.
Što se tiče pojma ozbiljne štete ili opasnosti od ozbiljne štete iz člana 55, treba da razlikujete aktuelno od potencijalne štete. To su pojmovi koji su poznati u pravu konkurencije, poznati su i ovde. Sećate se, kada je Miloš Obrenović čuo da je neki major hteo da ga ubije pa su mu onda rekli - ne možemo da ga uhapsimo, nije te još ubio; on kaže - pa šta, treba da me ubije pa onda da ga uhapsite? To je razlika između aktuelnog i potencijalnog. Treba sprečiti potencijalnu opasnost i zbog toga postoji ovaj dualitet pojmova ozbiljne štete, odnosno opasnost od nastupanja ozbiljne štete.
Što se tiče brisanja člana 74, tu se potpuno slažem.
Što se tiče kazni, slažem se da su neprimereno niske.
I, još jedanput se zahvaljujem svim poslanicima na vrlo konstruktivnom doprinosu. Razumem da i Srpska radikalna stranka u suštini, ne uzimajući u obzir političku situaciju u kojoj se nalazite kao opoziciona stranka, podržava ovaj zakon.

Nastavljamo u 15,00 sati.
Gospodine Šaroviću, ako vam je toliko važno, dok je ministar tu, izvolite.

Gospodine Anđelkoviću, mene to ne zanima, kao što me ne zanima koje su obaveze ministra. Vi ste prekršili Poslovnik, zato što ste bili dužni da u svojstvu predsedavajućeg opomenete ministra, koji očigledno nije shvatio gde mu je mesto i koji misli da ovde može da dođe i da vređa poslanike.
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, ni vas nisam upozoravao kad ste njega prozivali, samo je pitanje istog aršina.)
Gospodine ministre, mi smo ovde izabrani predstavnici naroda. To je možda nešto što ćete vi nekada biti ili nećete biti, ali tek kada budete došli u tu situaciju, onda ćete moći ovde ravnopravno da se obratite ostalim poslanicima. Dotle vi treba da budete svesni da ste vi državni činovnik, činovnik koji je tu od danas do sutra. Pitanje je da li ćete biti za mesec ili dva dana, ali ono što je jasno to je da ni danas, ni za mesec dana, ukoliko budete bili na tom mestu, nećete i ne možete da budete ravnopravni sa nama.
Dakle, ukoliko već neko nekoga treba bilo šta da nauči, onda je onaj koji je vas ovde poslao pre toga trebalo da nauči osnove pristojnosti i da vas nauči tome da vi ne možete ovde bilo kome da delite lekcije ili da vi podučavate bilo koga. Vi ste tu da kažete da li se sa nečim slažete, ne slažete. Vaše je isključivo stručno da se bavite onim čime treba.
Kažete da zakon pišete za pristojan svet, a ne za dva posto kriminalaca. Tih dva posto kriminalaca uzima 98% profita. Pristojnom svetu, ako već pišete zakon za njih, a ukoliko su toliko pristojni, onda zakon ni ne treba. Zakoni se upravo i pišu da bi se ograničili oni koji nisu toliko pristojni, dakle, tih dva posto vaših pravih koalicionih partnera.
Pošto kažete da morate da idete da branite budžet svog ministarstva i da više nećete ovde slušati šta govore poslanici, tražim da se napravi pauza, kao što je to gospodin Marković i obećao, dok se ne obezbedi ovde prisustvo ministra. Da li će, kako kaže gospodin Parivodić, njegovo ministarstvo biti gladno, ja ne znam, ali je jedno sigurno - da je on već svoj stomak namirio malopre, dok smo mi ovde već vodili pauzu. Gospodine Parivodiću, ono što niste uspeli da shvatite šta sam rekao možda je zbog toga što vam se slila krv u stomak, pa onda niste imali dovoljno kapaciteta gore da obradite ovo što sam govorio.

Kako seješ, tako bereš, gospodine Šaroviću. Nemojte posle da se čudite kad dobijete isti odgovor.
Nastavljamo u 15,10 časova.
(Posle pauze – 15.20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, moje ogromno izvinjenje, isključivo sam ja kriv, nisam znao koliko je proteklo vremena, a morao sam u maloj sali da razgovaram sa ovom delegacijom, izvinjavam se i u ime potpredsednika i u svoje lično ime što ste čekali.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a potom narodni poslanik Stevica Deđanski.
Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a potom će po redosledu prijavljenih govornika imati reč narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije javljam se i molim da mi se dozvoli isto vremena za ovo javljanje koliko je dozvoljeno Radoslavu Joviću u prepodnevnom zasedanju. Radi se o vremenu od devet i po minuta.