Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da uputim primedbu predsedniku Komisije za hartije od vrednosti, koji nije našao za shodno da malo obrazloži pre diskusije poslanika ovaj izveštaj, koji smo mi dobili pre pola godine, a možda i više.
Povodom ovog izveštaja, koji je prilično obiman, osvrnuću se samo na nekoliko generalnih stvari, neću ulaziti u diskusiju o konkretnim ciframa koje su date u izveštaju, ali želim samo nekoliko generalnih primedbi da iznesem koje proizilaze iz ovog izveštaja.
Prvo, primedba je više upućena Narodnoj skupštini, odnosno predsedniku Skupštine, nego samoj Komisiji.
Iz samog izveštaja se vidi da ne postoji odgovarajuća saradnja ili koordinacija, odnosno Narodna skupština ne ispunjava zakonske obaveze koje ima prema Komisiji. Čini mi se da je nekako Komisija, iako je po zakonu definisana kao nezavisno telo, prepuštena sama sebi, da Skupština ne odrađuje svoj deo posla vezanog za Komisiju.
O tome upravo govori ova tačka dnevnog reda, koja je stigla tek u novembru, a trebalo je da bude do 30. aprila na dnevnom redu. Mi danas ovde razmatramo izveštaj o radu Komisije za 2004. godinu, koji je trebalo da bude na dnevnom redu do 30. aprila, kako stoji u Zakonu i kako je Komisija naznačila. Znači, godišnji račun, izveštaj o poslovanju Komisije trebalo je da razmatramo pre punih šest ili više od toga meseci.
Ne znam zbog čega Narodna skupština nije našla za shodno da to stavi na dnevni red i takođe ne znam na osnovu čega Komisija radi i ove godine ako plan nije usvojen za ovu godinu, kao što nije usvojen ni za 2004. godinu, navodno zbog problema oko izbora, odnosno nefunkcionisanja tadašnje Vlade i Narodne skupštine koja je bila raspuštena.
Sve to ne mogu biti razlozi da Narodna skupština ne ispunjava svoje obaveze i trebalo bi da u narednom periodu to bude u skladu sa zakonskim normama koje su propisane u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti.
Osvrnuću se na jedan deo izveštaja koji govori o makro-ekonomskoj situaciji u Srbiji u 2004. godini, mada je možda deplasirano pričati o tome, nije se ništa bitno promenilo ni u ovoj 2005. godini. Naime, ovde stoji da su ostvarena određena pozitivna kretanja u privredi i na osnovu ovog izveštaja može se steći jedna divna slika kako kod nas privreda cveta, kako je produktivnost porasla, kako je bruto društveni proizvod porastao, pa se pominju uspesi u industrijskoj proizvodnji, u poljoprivredi, građevinarstvu i drugim granama privrede.
Međutim, situacija je ipak malo drugačija. Samo je poljoprivreda u prošloj godini imala određen rast, a što je posledica ne nekih mera Vlade Republike Srbije već prvenstveno pogodnih vremenskih i meteoroloških uslova, godina je bila pogodna za razvoj svih poljoprivrednih kultura i imali smo određene poraste proizvodnje. Inače, opšta ekonomska situacija u Srbiji prošle i ove godine je izuzetno teška.
Ono što je najteže, a o čemu smo pričali pre nekoliko dana, to je spoljnotrgovinska razmena. Naime, i u ovom izveštaju stoji, a to se odnosi na prošlu godinu, tendencija je i u ovoj godini ista, nije bilo nikakvih promena, obim spoljnotrgovinske razmene ili pokrivenost uvoza izvozom je izuzetno niska i nažalost verovatno najniža u novijoj istoriji Srbije.
Mi i u prošloj i u ovoj godini imamo pokrivenost uvoza izvozom negde oko 30%. To su rezultati koji su slabiji i od perioda kada smo bili pod sankcijama, kada smo poslovali pod vrlo teškim okolnostima, kada se morala privreda dovijati na razne načine da ostvari robnu razmenu sa inostranstvom.
Nažalost, imali smo u jednom periodu otkako je ova tzv. demokratska opozicija došla na vlast u jednom periodu čak deficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda. Imali smo manji izvoz poljoprivrednih proizvoda od uvoza, što je katastrofalno za Srbiju, jer to se nikada nije desilo u našoj istoriji.
Naravno, posledica takve ekonomske situacije u Srbiji jeste i pad prometa na Beogradskoj berzi u 2004. godini u odnosu na prethodnu godinu, koji je ovde izražen u ciframa u apsolutnom iznosu, a globalno to je pad za više od dva puta.
Takođe, stoji u ovom izveštaju i generalna je primedba da u ovoj oblasti postoji problem sa zakonskom regulativom. Ti problemi su i u samom Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, ali i u drugim propisima iz ove oblasti.
Naime, mnogi zakoni koji su u poslednje vreme doneti u Skupštini Srbije, a vezani su za ovu ekonomsku sferu, bukvalno su, sa manje ili više uspeha, prevedeni i prepisani iz zakonodavstva Evropske unije. Kao takvi mnogi od njih nisu potpuno jasni, nisu dorečeni i prave mnoge probleme u praksi. To ovaj izveštaj jasno pokazuje.
Znači, mnogi problemi postoje i u ovom Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, ali rekao bih i u drugim zakonima, a prvenstveno mislim na Zakon o privatizaciji, koji je menjan pre izvesnog vremena, ali nažalost i dalje imamo dosta problema u privatizaciji onoga što još nije privatizovano u Srbiji, ali mnogo problema i u onim preduzećima koja su privatizovana.
Naime, stiče se utisak da ova vlada, kao i prethodna, ima cilj da se što pre sve ovo u Srbiji rasproda bez obzira na posledice i da se o tim posledicama ovde niko ne brine, nikoga ne interesuju. Predstavnici ove vlade su najavljivali u toku predizborne kampanje da će se mnoge privatizacije u Srbiji, koje su sprovedene po postojećem zakonu u prethodnom periodu, preispitati, da će se izvršiti njihova revizija. Međutim, od toga nije ispalo ništa.
Danas imamo u praksi velike probleme u preduzećima koja su privatizovana po tom postojećem zakonu. Agencija za privatizaciju je u suštini dosta pasivna i to je moja generalna ocena što se tiče Agencije, da se ponaša izuzetno pasivno kada su u pitanju zahtevi radnika koji su ostali bez posla u preduzećima koja su privatizovana, a koja u suštini ne funkcionišu i ne rade.
Agencija se zadovoljava nekim formalnim i fiktivnim ugovorima kojima se navodno pokreće proizvodnja, a u suštini te proizvodnje nema, a radnici su ostali bez posla.
Takođe nije logično i nije jasno kako novi vlasnik preduzeća, koji je kupio 50% akcija jednostavno postaje apsolutni gospodar, dozvoljava sebi da otpusti zaposlene koji su mali akcionari. On faktički otpušta svoje partnere, one koji dele vlasništvo nad preduzećem sa njim.
Sve su to problemi koje imamo u postojećem zakonodavstvu i koji naravno mnogo otežavaju poslovanje preduzeća u Srbiji, ali posledica svega toga najviše je težak položaj zaposlenih, odnosno bolje rečeno nezaposlenih, jer ovaj izveštaj pominje da trenutno u Srbiji imamo oko 30% nezaposlenih od radno sposobnog stanovništva, što je stopa koja je verovatno najveća u Evropi i u tome smo rekorderi.
Na kraju, ovaj izveštaj govori o tome da se Komisija finansirala po nekim privremenim odlukama u tri perioda u prošloj godini, što je mnogo loše. Skupština mora da obavi svoj deo posla. Ovo je primedba Skupštini, odnosno onima koji formiraju dnevni red skupštinskih sednica.
Međutim, ono što je ovde za mene posebno indikativno, to je da su navedeni prihodi Komisije od 16 miliona u prošloj godini i rashodi od 11.600.000. Znači da je Komisija ostvarila poslovanjem višak od pet miliona i verovatno je to uplaćeno u budžet, kako ovde stoji, što će i predsednik Komisije potvrditi. Komisija trenutno ima 34 zaposlena, a ovde je navedeno da će u 2005. godini, koja je na izmaku, taj broj da se poveća novim mladim i stručnim kadrovima, i naravno nije to veliki problem. Problem je što privreda ne funkcioniše kako treba i što ova komisija treba da bude u funkciji te iste privrede.
Najzad, samo bih se osvrnuo na privatizaciju preduzeća "Knjaz Miloš", odnosno na probleme koji su bili u toj privatizaciji, na koje se neko od mojih prethodnika osvrnuo.
Gledao sam jednu emisiju na TV "Politika", gde je gospodin Vučelić, koji je bio predsednik Anketnog odbora, govorio o radu Anketnog odbora i rekao da taj odbor nije doneo nikakvu odluku, niti zaključak.
Znači, on je izvršio određene provere, kontrole, saslušavanja, ispitivanja i, na kraju, sve je to ostalo mrtvo slovo na papiru, znači, bez ikakve odluke. Navodno, on je zaključio da treba sačekati gospodina Divca da on neku inostranu organizaciju angažuje, da sve to preispita i da tek onda Odbor donese konačnu odluku.
Naravno, s tim se ne slažem i poslanička grupa SRS ima velike primedbe na rad tih anketnih odbora, odnosno ne na njihov rad, već na predsednika Skupštine koji bi morao da stavi na dnevni red izveštaje tih anketnih odbora.
Naime, ako Skupština Srbije donese odluku o formiranju anketnog odbora, ako taj odbor provede određeno vreme u istraživanju svih relevantnih podataka i činjenica vezanih za određenu temu, a napominjem, ovde smo imali i ispitivanje vezano za električnu energiju, zatim anketni odbor vezan za prodaju "Knjaza Miloša" i neke druge anketne odbore.
Nijedan od tih odbora nije dostavio, odnosno nismo dobili njihove zaključke, a oni nisu stigli na dnevni red Skupštine. Morali smo, kao Skupština, da razmatramo izveštaje anketnih odbora i da zauzmemo stavove po njihovim zaključcima.
Nažalost, mislim da predsednik Skupštine krši Poslovnik time što te zaključke anketnih odbora ne stavlja na dnevni red. U nekim slučajevima imamo kašnjenje od godinu dana, a možda i više od godinu dana, kao što se na dnevnom redu nije našao do sada izveštaj za 2003. godinu.
Ovaj izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu kasni više od pola godine. Plan za 2004. godinu nije usvojen. Plan za 2005. godinu, sa zakašnjenjem. Evo, imamo još nekih 30 dana vremena da se usvoji plan za narednu godinu. Nadamo se da će to biti učinjeno u skladu sa zakonom. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mada je tema - Izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti, godišnji račun za 2004. godinu i izveštaj ovlašćenog revizora, ne bih da ponavljam konstatacije mojih prethodnika iz SRS, već bih mogao stvarno da pohvalim Komisiju, dosledno je sledila put zvanične politike koja je zacrtana u Republici Srbiji.

Smeškajte se, ali moram da vas pohvalim, jer ste stvarno dosledno sledili taj put. Kamo vodi taj put? O tome će birači da razmišljaju.

Ovaj izveštaj koji treba da nam prikaže samo formalnu samostalnost Komisije, a suštinsku zavisnost da, na neki način, prikrije, jeste profesionalno urađen, zadovoljava te formalne kriterijume.

Naravno, bilo je nekih afera, javnost je upoznata, one nisu razrešene, kao što nije razrešeno začepljenje krvnih sudova u nogama.

Verovatno bi ovaj vaš izveštaj pre mogao da ide u arhive UBPOK-a.

(Milko Štimac, sa mesta: Već je otišao.)

Već je otišao! Ali, sada je važno koja ekipa tamo radi. Ima tu dosta materijala gde može da se utvrdi, ukoliko postoji dobra volja.

Vratimo se na suštinu. Komisija za hartije od vrednosti jeste važan organ, čiju važnost delim na nekoliko aspekata – prvi je da, na neki način, kreira novac, pomaže u kreiranju novca.

Druga, njegova značajnija uloga u ovom tranzicionom periodu, kako to volite da kažete, sagledava se u jednom postupku preuzimanja akcija i sticanja vlasničkog paketa nad pojedinim subjektima, tako da tu može da se konstatuje da ste ispunili zadatak.

Od 2001. godine naovamo prisutna je jedna tendencija, kada se pređe preko onih kriznih štabova, da sve što se uspešno privatizuje, pare idu u budžet, naravno. To je uspešno. Sve što ne može da se privatizuje, ili se rasparčava, ili se prodaje budzašto, ili se jednostavno zatvara, čeka neki stečaj, onda je to krivica od Josipa Broza pa naovamo svih koji su bili na neki način na vlasti.

S obzirom da Komisiju za hartije od vrednosti ne možemo da sagledavamo pojedinačno, a da ne gledamo u kontekstu postojećih razgovora ovih službenika iz MMF-a, jer i Komisija mora, na neki način, da sledi ono što Koštunica, Labus, Dinkić, Jelašić obećaju ovoj ekspertskoj grupi, te se u tom kontekstu vaša Komisija za hartije od vrednosti javlja kao svojevrsna kolateralna šteta politike MMF-a.

Zamolio bih vas da obratite pažnju na nešto što je već istorija, na neki način, savladala. Kada nešto istorija savlada, nema više spora oko nekih činjenica. Postoji mogućnost da se to drugačije gleda, u zavisnosti od ugla posmatranja. Ali, MMF je odavno prisutan na teritoriji i bivše SFRJ, i SRJ i danas Srbije i Crne Gore.

Podsetiću vas da je posle Titove smrti Jugoslavija ušla u ekonomsku krizu. Rešenje za izlazak iz krize je bilo zaduženje kod MMF-a. MMF je svoje kredite, kada kažem svoje kredite, mislim uopšte na kreditne aranžmane u kojima je, na neki način, učestvovao MMF, uvek uslovljavao strogim pravilima; ta pravila su bila takva, u tom periodu od 1980. do 1990. godine, da je praktično država uvek morala da se zadužuje. Uvek! Uvek su bili gori uslovi.

U jednom periodu, preko tog zaduživanja je išao proces decentralizacije, a već u sledećoj etapi razgovora išlo se ka centralizaciji, u onoj bivšoj SFRJ. Znači, tu je bila kombinacija svih mogućih mera koje su imale zadatak da jačaju poziciju MMF-a i njihov uticaj na ekonomsko stanje u bivšoj SFRJ. Te, zbog te politike, pojedine republike su se smatrale ugroženim u bivšoj SFRJ.

Istovremeno, ona vlada, Savezno izvršno veće, nastupala je kao neki garant prema MMF-u, te MMF od Saveznog izvršnog veća traži jedno, a u unutrašnjosti se dešavaju potpuno suprotni procesi, maltene Hrvatska i Slovenija su blokirale saveznu vladu u razgovorima sa MMF-om. Rešenje za to je bila šok terapija. Puno ih ima u današnjoj vladi koji su poprilično naučili o toj šok terapiji.

Ona se ovde odražavala kroz devalvaciju dinara, zamrzavanje plata, a kada su u pitanju cene proizvoda, bilo je mešano, te zamrzavanje, pa liberalizacija.

Naravno, država je morala da nađe neki odgovor na nedostajuća sredstva za budžetsku potrošnju, pa je došlo do promene stopa poreske politike, što je takođe provociralo neke republike i činilo njihove zahteve za nezavisnošću opravdanim, a namerno kažem činilo.

Ti ekonomski mađioničari iz MMF-a su nam instalirali i G17 plus, Jelašića, Dinkića, Labusa i nagovorili Koštunicu, pa donekle i kreirali ovu komisiju za hartije od vrednosti, u kojoj bivših predstavnika nekih stranaka ima, pa čas se svađaju, pa se mire, čas podnose ostavke, pa opet lepo funkcionišu. Naravno to ne zavisi od stanja krvnih sudova u nogama. Ali, na pragu su, na tom putu, da završe onaj posao koji je započet.

Da vidite kako taj put izgleda. Mi smo već prošli tu deonicu. I sada imamo novu deonicu, novu tranšu rastakanja države. Jači smo za jedno iskustvo kako su nam uništili onu prethodnu državu. Ti mađioničari MMF-a, sa svojim ekspoziturama, preko tih svojih šok terapija, kako se ta njihova politika odrazila na politiku u bivšoj SFRJ: odnos dinara i dolara 1985. godine bio je 270 dinara za jedan dolar, 1986. godine 379 dinara, 1987. godine 737 dinara, a 1988. godine 2.522 dinara, da bismo završili 1989. godinu sa 5.557 dinara.

Naravno, kasnije je sledila devalvacija i sve drugo, ali je interesantno da sve države koje su ušle u program MMF-a od 1984. godine do 1990. godine, ako izuzmemo Latinsku Ameriku, koja je odavno u programu MMF-a, videćete da se ovaj period pre svega odnosi na ovo što se zove Istočni blok, ove zemlje koje su se oslobodile stege, zemlje iza gvozdene zavese.

Te zemlje su uplatile u kasu zapadnih banaka u tom periodu 178 milijardi dolara. To je izjava direktora Svetske banke. Kaže, još od srednjeg veka, kada su evropski osvajači opljačkali Latinsku Ameriku, svet još nije doživeo takav priliv bogatstva u tom pravcu što ga danas vidimo. MMF i ceo sistem Svetske banke, koji je to oprihodovao po osnovu kamata na kredite koji su dati zemljama iza gvozdene zavese u ovom periodu, ostvario je tolike prihode. Neću da vam čitam o kamatnim politikama i kakva su sve uslovljavanja bila, ali evo nekih statističkih podataka, biće vrlo interesantni za publiku.

Kod nas je situacija sa stranim dugom bila sledeća - 1970. godine država je dugovala dve milijarde dolara, mislim na SFRJ; 1975. godine to je došlo negde na 6 milijardi dolara, a do 1980. godine dug je narastao 20 milijardi dolara, ne samo zbog onog pozajmljivanja 1979. godine, koje je problematično. Smeškate se jer znate da je problematično, jer se ne zna koja republika je odnela te pare, jer je to još iz vremena Bakarića i onih drugih, ali je karakteristično to nenormalno zaduživanje, naravno uz aplauz Svetske banke i MMF-a.

Otplata tih dugova početkom 1981. i 1982. godine prevazilazila je 20% od onoga što bi ova zemlja računala kao neki pozitivni rezultat života i poslovanja i privrednih aktivnosti kod nas.

Šta je tada MMF pričao? Treba što više da se izvozi i stalno nas je uslovljavao izvozom. Naravno, izvozili smo sirovine, a istovremeno smo uvozili robu većeg stepena obrade ili neke nove tehnologije, pa smo po tom osnovu mnogo više davali, a mnogo manje uzimali.

Da se vratimo na 2004. godinu, to je godina koja dohvata ovaj period rada Komisije, koju hvalim jer je bila u skladu sa zahtevima Vlade i politikom MMF-a. Vidite, 2004. godine su sve države koje su dužne bile obavezivane da jedan posto duga vraćaju godišnje. Podsećam vas da je 1981. godine zahtev MMF-a prema državama dužnicima bio da svake godine vraćaju oko 19%, što je naravno uvek uzrokovalo mnogo veće zaduživanje, realno neotplaćivanje. Znači, bez robova nema ni gospodara. I ova komisija sledi tu komisiju - bez nas robova nema na Zapadu gospodara, uklapamo se.

Naravno, uklapate se vi u strategiju MMF-a i kada je u pitanju elektronski novac, jer je papir postao bezvredan, pa je lakše imati elektronski novac, kreditne kartice, kompjuterske transakcije, koje niko ne može kontrolisati osim onoga ko ima centralni kompjuter, a pare se naravno štampaju po želji. Hvalim vas jer vi podržavate politiku MMF-a. Ne komentarišem tekuće događaje.

O tekućim događajima će verovatno za koji dan da se ispriča, a ovako detaljnije i statistički preciznije verovatno za nekoliko godina, ali na vreme upozoravam šta sledi sa slepom poslušnošću i prihvatanjem politike MMF-a, da svaki činovnik dođe u onu lepu zgradu u ulici kralja Petra i izdeklamuje svoju pričicu, a naše državno rukovodstvo strepi, drhti i danas glavna vest je da oko jednog procenta nisu mogli da se dogovore. Nije u pitanju jedan procenat.

U pitanju je jedna strategija koja se godinama razvija.

Da vidimo kako je to bilo sa industrijskom proizvodnjom. Od 1979. godine do 1996. godine rast industrijske proizvodnje u proseku je iznosio 7,1% godišnje. Posle prve faze makroekonomske reforme po nalogu MMF-a, to je palo na 2,8, a u periodu od 1980. do 1987. godine to je svedeno na nulu, da bi kasnije bila negativna stopa rasta. Tako nam je MMF doprineo da nam se po njihovom nalogu rasturi država.

Stvaranje novih država je bilo forsirano spolja, najviše od Nemačke. Radi vašeg saznanja, onaj ustaški ustav u Hrvatskoj je donet u Bonu, tamo je napisan od stručnjaka za ljudska prava. To je istorija već potvrdila i nema potrebe da se sekirate, nema potrebe da ne verujete u ovo, jer možda vam se ne sviđa, ali budite uvereni da je to tačno, jer su svi to potvrdili.

Onda je krenulo zamrzavanje svih plata. Kriza budžeta je nastupila 1991. godine i to stravičnih razmera itd, da ne čitam ovu analizu kako je MMF delovao preko svojih ekspozitura nekada, ali ekspozitura po sistemu pritiska koje je stvarao, a danas preko dobrovoljaca, znači nema više pritiska jer su sada na delu dobrovoljci koji izvršavaju politiku MMF-a.

U tom kontekstu, hteo bih da skrenem vašu pažnju da obratite dužnu pažnju i našoj Komisiji za hartije od vrednosti, koja je dala doprinos da pregovori pet puta prođu dobro, valjda je sad šesta tranša.

Nisam vam čitao o Pariskom i Londonskom klubu, koji su takođe u periodu posle 1980. do 1991. godine značajno uticali svojim uslovljavanjima na rasturanje bivše SFRJ, tako da je, verujte, krv dobila oblik novca kod nas. Mi nemamo potrebe da se svađamo oko toga, to je potpuno jasno.

Mi smo prilikom donošenja Zakona o hartijama od vrednosti istakli ovde veliki broj primedbi povodom pravnog položaja Komisije za hartije od vrednosti. Vi se sećate. To je jedan potpuno drugačiji koncept koji je danas prisutan u zakonu. Vidite, sve ovo što se dešavalo kod nas na tržištu hartija od vrednosti pokazuje da smo bili u pravu.

Bili smo u pravu da ne može Komisija formalno-pravno da izgleda kao samostalan i stručan organ. Kada se kaže za neki organ da je državni, pa još stručan, onda je to verovatno to neki zavod, neka direkcija. Komisija koja donosi neka rešenja, vodi upravni postupak, nije stručni organ. To je državni organ koji primenjuje zakon.

Stručni organi mnogo više primenjuju struku, ali izvor struke nije u zakonu nego u dostignućima tehnologije, nauke, profesije itd. Znači, ovde se radi o jednom upravnom organu koji donosi rešenje čim njegovo rešenje ide na ocenu zakonitosti preko upravnog spora kod Vrhovnog suda.

Šta naša Komisija za hartije od vrednosti danas može da uradi? Ne može ništa da uradi, samostalno ništa. Šta kažu Labus i Dinkić, šta kaže MMF, šta kaže guverner NBS u kom pravcu treba da ide preuzimanje akcija, u tom pravcu će Komisija da odbori.

Ukoliko ide emitovanje novih hartija od vrednosti, naravno, tu će biti jedan selektivni pristup, jer Komisija ipak mora da vodi računa da se putem emisije hartije od vrednosti ne kreira mnogo više novca.

Sami znate, u suštini, banke ništa drugo nisu emitovale nego običan papir. Banke su tako i nastale, jer su emitovale neke papire koji predstavljaju neku vrednost, tako da se u prometu nalaze papiri bez nekog realnog pokrića. Taj trag mora da sledi Komisija za hartije od vrednosti.

Naravno, mi ovo ne možemo da podržimo. Mi samo upozoravamo da ono što predstavlja politiku MMF prihvatite samo u onom delu gde neposredno odgovara interesima građana Republike Srbije. Tamo gde ne odgovara, suprotstavite se i imaćete našu podršku.

Namerno nisam hteo da pominjem konkretne slučajeve vezane za "Knjaz Miloš", banke itd. u onom delu koliko one imaju dodirnih tačaka sa Komisijom.

Naravno, ima tu delova koji su aferom zahvaćeni, a ne tiču se direktno Komisije za hartije od vrednosti, ali jednim delom se tiču. Namerno nisam hteo taj deo da potenciram, da podsećam građane, jer je bilo toliko pisanja, tačnih i netačnih, tendencioznih, pa neka procenjuju.

Iz ovog izveštaja može da se vidi da je nama potreban drugačiji pravni poredak Komisije za hartije od vrednosti. Vidim da ste i vi došli do tog zaključka.

Ako ste došli do tog zaključka, ne bi bilo loše da neki put razmislite o našim predlozima, pa ukoliko smo na istim talasnim dužinama, ne bi bilo loše da predložite promenu postojećih propisa koji se tiču Komisije za hartije od vrednosti, jer ste ovako formalno-pravno samostalni, suštinski ste zavisni. Zavisni ste i od Vlade i od Narodne banke, a posredno i od MMF.

Gde su tu interesi građana? Gde je tu jednakost, gde je tu ravnopravnost, isti uslovi za sve? Nema ih nigde. Pređite sa stručnog na državni organ koji će da vodi računa.

Naravno, vi dobijate na početku godine, ako mogu tako da kažem, finansijski plan države za sledeću godinu i dobijate svoje koordinate u kojima možete da se krećete, u smislu nove emisije hartija od vrednosti, pa da li se ona tiče dokapitalizacije ili drugih oblika, nije bitno, u krajnjem slučaju.

Dalje, vi ste dobili neko ovlašćenje kada je u pitanju finansijsko tržište, u smislu neke kontrole. Nisam baš siguran da imate tu neku značajniju ulogu. Nemate je. Mnogo veću ulogu ima tu NBS, koja se, poput našeg Ministarstva finansija, raširila, tako da su sve oblasti obuhvaćene. Šta nije dohvatilo Ministarstvo finansija, sigurno je uhvatila NBS.

Dobro je da postoji kontrola, nije dobro kad je ona selektivna i tendenciozna. Nije dobro kada se rešenja ili presude sudova ne izvršavaju, bez obzira da li se nekom sviđa ili se ne sviđa, ali sama činjenica da se 11 puta poništava neko rešenje i da organ koji je doneo to rešenje, koje je naknadno poništeno, ne menja svoje rešenje, verujte, nije u skladu sa zakonom, kao što se čudim zašto i sud to ne reši u meritumu ako je 11 puta došao do zaključka da NBS ne želi da izvrši to rešenje.

Kao što vidite, malo se u tim aktivnostima krećemo u granicama zakona, mnogo više u sagledavanju problema i deobi sudbine, ukoliko se zakrče krvni sudovi u nogama.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici  ili predstavnici poslaničkih grupa  koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu odluke o potvrđivanju izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti, sa godišnjim računom za 2004. godinu i izveštajem ovlašćenog revizora.
Gospodine Štimac, vi ste želeli nešto da kažete?
Nije problem, izvolite, saslušaćemo vas.

Ne bih hteo da zadržavam rad ovog visokog doma, ali rečeno je nekoliko stvari vezano i za ovaj izveštaj o radu i za položaj Komisije generalno. Mislim da bi valjalo reći par rečenica o radu same Komisije za hartije od vrednosti. Slažem se, jeste čudno da se raspravlja o izveštajima o radu za 2004. godinu. Evo, danas je 1. novembar 2005. godine.
Činjenica je da smo mi zemlja u tranziciji, da smo opterećeni gomilom problema na koje, hteli ne hteli, moramo da odgovorimo, koji su preči ili mogu da izgledaju preči od razvoja tržišta kapitala. Lično teško mogu to da prihvatim. Mislim da je razvoj tržišta kapitala u ovom trenutku ključan, krucijalan za Srbiju. Njegova reforma, ako do nje dođe, praktično, umnogome će odrediti kako će Srbija u celini da izgleda, hoće li biti bogatija, zdravija, srećnija.
Ovo nisu parole, to je zaista tako. Tržište kapitala je došlo u svom razvoju dotle da mora da bude dodatno regulisano, mora da mu se obrati nužna pažnja, kako je neko od uvaženih kolega već rekao, kako bismo kanalisali u institucionalne tokove sve ono što se dešava. Dakle, sve one zemlje u tranziciji koje su uspele da tokove tržišta kapitala uvedu u institucije imale su uspešnu tranziciju i završile su kao bogate zemlje. Kao uspešna i bogata zemlja, dakle, ako to uradimo, moći ćemo da se obratimo svim drugim problemima na bolji način, moći ćemo da rešimo sve druge probleme jednostavnije i lakše.
Ovde je par puta pomenut položaj, i formalno-pravni i inače, Komisije za hartije od vrednosti u sistemu, a o tome ovaj saziv komisije je već pričao godinu dana, jer potrebni su nam novi zakoni. Pričali smo i pre toga, jer pre svega matični zakon mora da se izmeni amandmanima, a to je Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenta. Neophodan nam je zakon poseban zakon o preuzimanju koji će tu da uvede red.
Uvaženi kolega Koprivica je pomenuo pad prometa 2004. godine i odnos događanja na berzi u odnosu na događanja na tržištu kapitala.
Tačno je, 2004. godina je zabeležila pad prometa, ali naše tržište tu nije izuzetak. Ceo region je beležio, s kraja 2004. godine do marta 2005. godine, recesiju, silaznu korekciju.
Dodatno kod nas, ono što je otežavalo čitavu tu priču, jeste što se i dalje borimo sa zakonima koji nam ne daju dovoljno jake i jasne instrumente da utičemo na zbivanja na tržištu kapitala.
Drugim rečima, upravo ono što je gospodin Koprivica rekao da nateramo preduzeća koja su otvorena, javna akcionarska društva, da se listiraju na berzi, jer bez toga nema ni rasta investicija. Jednostavno, sve je manje onoga u šta može da se ulaže, zato što sa druge strane imamo preuzimanja koja opet ne možemo da kontrolišemo, jer nemamo dovoljno jake instrumente.
Ono što se sada dešava na tržištu kapitala to je jedna borba između Beogradske berze i procesa koncentracije kapitala koji se odigrava kroz ovakvo preuzimanje. Tu treba da pomognemo berzi, treba što više naših dobrih preduzeća da bude listirano, uključujući i javna preduzeća o čijoj se privatizaciji sada govori, i još jednom da izmenimo Zakon o tržištu kapitala.
Takođe, pomenut je stav komisije da bi ona trebalo da postane ustavna kategorija da bi se pojačala njena nezavisnost. Ona mora da ostvari tri nezavisnosti: ličnu odnosno personalnu nezavisnost komesara, finansijsku nezavisnost i institucionalnu nezavisnost.
Ova treća bi došla praktično pominjanjem u Ustavu, bila bi na nivou NBS, mora da bude na tom nivou i to je naša međunarodna obaveza. Nadamo se da ćemo uskoro videti i novi ustav i onda novi položaj Komisije za hartije od vrednosti.
Kada se radi o finansijskoj nezavisnosti, vidite, o tome se takođe pričalo, nažalost, komisija je osmi kvartal na privremenom finansiranju i to nije stvar izbora komisije, to je rezultat onoga čime sam i počeo obraćanje Skupštini; nije došla na red, nisu usvojeni godišnji izveštaji i planovi, finansijski planovi, ni za prethodne godine, ni za ovu godinu, pa tako nemamo drugog izbora, nego da osmi kvartal bude na privremenom finansiranju.
Zbog toga, čisto istine radi, valja napomenuti da nije uopšte ostvaren onaj plan za 2005. godinu koji govori o zapošljavanju. Zaposlena su tri nova čoveka, a istovremeno za druga dva službenika komisije našli smo zaposlenje na drugom mestu.
Dakle, kada povučete crtu, komisija je zaposlila jednog novog čoveka, jer jednostavno, dok nam se ne usvoji finansijski plan, nemamo prostora da zapošljavamo druge.
Komisija nije na teretu građana, tako da zapošljavanje ljudi u komisiji ne predstavlja zavlačenje ruke u džep poreskim obveznicima, zato što je komisija samofinansirajuća institucija i izdržava se od taksi koje naplaćuje učesnicima na tržištu kapitala. Dakle, to su takse koje se naplaćuju za sve one procesne radnje koje mora da odobri. Pošto je ostvarila, a to ste videli iz izveštaja, višak prihoda nad rashodima, to je uplaćeno u budžet.
Komisija postoji 15 godina i za svih ovih 15 godina, a inače ovo je sedmi saziv, u svih sedam saziva se nije desilo da je komisija bila na teretu budžeta, dakle, svih 15 godina komisija je bila samofinansirajuća institucija i uvek je na kraju svake fiskalne godine, kada se završi godišnji obračun, uplaćivala višak sredstava u budžet, i tako posmatrano formalno-pravno, a to je takođe rečeno, dakle, komisija je finansijski nezavisna.
Međutim, opet i sama činjenica da Skupština ne stiže, dakle, u tehničkom smislu, da odobri finansijski plan komisije, govori da nešto sa tim, odnosno sa tom finansijskom samostalnošću nije baš kako treba i zato smo mi u amandmanima na Zakon o tržištu hartija od vrednosti predvideli da komisija donosi svoj finansijski plan isto kao Narodna banka, a da Skupština reaguje ako se sa tim planom ne slaže ili ukoliko nađe da nešto nije sa njim u redu.
Obaveze Komisije za hartije od vrednosti su međunarodne, ne samo prema Skupštini. Dakle, ovaj saziv komisije inače je izmenio donekle odnos snaga, tako što je počeo izveštaje da podnosi i Skupštini. Prethodni sazivi su izveštaj podnosili Vladi, a ovaj saziv podnosi i Vladi i Skupštini. I ovo je prvi saziv koji je Skupština izabrala, i do sada su podneta tri takva izveštaja.
Znači, tromesečno se podnese, i svaki je obimniji od prethodnog, zato što smo zahvaljujući ovim ljudima koje smo primili uspeli da pratimo tržište kapitala u celini, tako da se uz izveštaj koji se dostavlja finansijskom odboru u Skupštini, pa tek onda Skupština raspoređuje nadležnim odborima, dali smo i analitički prikaz šta se ukupno dešava na tržištu kapitala, a nismo samo naveli šta radi komisija kao državni organ, odnosno kao deo sistema uprave.
Osim toga, komisija ima i svoje međunarodne obaveze, hteli mi to ili ne, mi predstavljamo deo međunarodnog globalnog tržišta. U tom smislu ne podržavamo mi MMF, MMF i Svetska banka podržavaju aktivnosti komisije, i tokom ovog leta i jeseni ono što radimo je ocenjeno pozitivnom ocenom. To može da nam se sviđa ili da nam se ne sviđa, ali je takva realnost. Ne možemo biti autistični. Konačno, probali smo da živimo i u drugačijem sistemu koji ne zavisi od međunarodnog okruženja i nije ispalo kako treba, da se ne lažemo.
Dakle, moramo biti svesni toga da smo deo međunarodne zajednice, jedne celine, jednog globalnog tržišta, gde važe pravila koja idu u prilog i nezavisnosti institucija, dakle, ono što međunarodne finansijske institucije traže od nas, bilo da je to MMF ili Svetska banka, bilo da je IOSCO, koji je zadužen za dve komisije za hartije od vrednosti, gde smo punopravni član, i ne diktiraju nam oni na dnevno-operativnom nivou odluke, stavove itd. Oni podržavaju nezavisnost naših institucija, kako bismo mogli da zaštitimo investitore, akcionare, učesnike na tržištu.
U ovom trenutku, dok se novi zakoni, a to je zakon o investicionim fondovima, zakon o preuzimanju i amandmani na zakon o tržištu hartija od vrednosti, ne nađu na dnevnom redu, a nadam se da će to biti uskoro, pošto su pripreme već odavno završene i sada se rade nove redakcije, a ovo je treća redakcija po redu. Mislim da ne bi trebalo trošiti previše reči na sistemski položaj komisije i na to šta radi ili šta ne radi.
Dakle, kako izgleda naše tržište kapitala, zašto ga treba unaprediti, zašto smo dozvolili da nam berza u Novom Sadu još uvek nije registrovana kao berza, nego je i dalje 100% u vlasništvu države, a poljoprivredna smo zemlja, sviđalo se to opet nama ili ne. Zašto nemamo listirane kompanije na Beogradskoj berzi? I pored toga, kako je Beogradska berza uspela da podigne u trećem i četvrtom kvartalu i obim i vrednost trgovanja i da proširi broj akcija kojima se trguje na kontinuiranom tržištu.
Dakle, sve se to već nalazi u šestomesečnom i u devetomesečnom izveštaju koji je dostavljen Skupštini. Može se dobiti i u nadležnim odborima i u Službi, u sekretarijatu Skupštine, a Komisija će biti više nego srećna da odgovori na svako dodatno postavljeno pitanje. Toliko, hvala.