Zahvaljujem se gospodinu Milku Štimcu na iscrpnim informacijama i što je bio danas sa nama ovde da pomogne da ovu temu razradimo.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – STATUT REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE I FINANSIJSKI PLAN ZA 2005. GODINU (zajednički jedinstveni pretres 14. i 15. tačke)
Podsećam vas da ste za ove tačke dnevnog reda primili Statut Republičke radiodifuzne agencije, koji je doneto Savet Republičke radiodifuzne agencije 25. juna 2005. godine, Odluku o izmeni Statuta, koju je doneo Savet 16. septembra 2005. godine i Finansijski plan Republičke radiodifuzne agencije za 2005. godinu, koji je doneo Savet Republičke radiodifuzne agencije 5. avgusta 2005. godine.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i izveštaj Odbora za kulturu i informisanje, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Statut Republičke radiodifuzne agencije. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički pretres o predlozima akata iz dnevnog reda pod tačkama 15. i 16, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, podsećam vas da je predviđeno za poslaničku grupu SRS jedan sat, 36 minuta; DSS jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus 37 minuta, 12 sekundi; SPS 26 minuta, 24 sekunde; Novu Srbiju i samostalne poslanike 9+9 21 minut, 36 sekundi; poslanike koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika, po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički jedinstveni pretres o Statutu Republičke radiodifuzne agencije i Finansijskom planu Republičke radiodifuzne agencije za 2005. godinu
Pozdravljam i gospodina Vasića, zamenika predsednika Radiodifuzne agencije, koji je sa nama.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici odnosno predsednici poslaničkih grupa? (Ne.)
Da li predstavnik Vlade želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, po članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijavu za reč podnela poslanička grupa SRS.
Da li još neka poslanička grupa želi da se prijavi za diskusiju? (Ne.)
Samo SRS. Prvi želi reč Branislav Rankić, a potom gospodin Dragoljub Stamenković. Izvolite, gospodine Rankiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog statuta Radiodifuzne agencije i Skupština bi trebala da se izjasni o tome da prihvati ovakav statut.
Do sada sam imao priliku da pročitam na stotine statuta, javnih ustanova, raznih javnih preduzeća, nekih drugih statuta osnovnih i srednjih škola, ali verujte da ovako nešto do sada nisam imao prilike da pročitam.
Em što uopšteno statut ima veliki broj grešaka, ako hoćete, i logičkih i smisaonih, em što je neuobičajen i redosled i način kako se uređuje rad Radiodifuzne agencije, odnosno Saveta kao izvršnog organa Radiodifuzne agencije.
Recimo, navikli smo i ranije da se kroz zakone, a evo sada i u Statutu javlja nešto što može i ne mora, pa u članu 4. kaže se da agencija može imati pečat i na engleskom jeziku. Da li to znači da će imati ili znači da neće imati, to niko ne zna, ne znaju ni oni koji su pisali statut i to će biti prepušteno volji pojedinaca.
Neko će želeti za svog mandata, dok je član agencije, dok je član Saveta ili predsednik Saveta, da ima pečat na engleskom, a onda će neko doći ko će reći - nama ovaj pečat nije potreban, neću da ga imam.
Mnogo bi bolje bilo da ovde stoji "agencija ima i pečat na engleskom jeziku" ili da ovo uopšte ne stoji. Dovoljno je da agencija ima pečat, kako je već objašnjeno ovde, okruglog oblika itd.
Kada su u pitanju nadležnosti agencije, već postaje patetika ono što se provlači kroz zakone, a evo i kroz statut. Statut je trebalo, pre svega, da ima obavezu da uredi funkcionisanje agencije, odnosno Saveta agencije i nigde ne bi trebalo da stoji, kao što stoji ovde, sa dosta patetike, pod tačkom 5) - primena međunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radio-difuzije, a naročito na poštovanje ljudskih prava u ovoj oblasti, pa tu ima i zabrana diskriminacije, pa neka opšta načela koja u stvari nisu u nadležnosti.
Da ste naveli šta su načela u radu agencije, moglo bi da se prihvati, ali da agencija ima nadležnost da zabrani diskriminaciju, to se zabranjuje nekim drugim zakonima i zaista ne može u statutu agencije ovakve stvari da stoje.
Imate ovde u članu 8. da se član agencije bira na period od šest godina. Poslednjim izmenama Zakona o radio-difuziji je predviđeno da se tri člana biraju na šest godina, tri na pet godina i tri na četiri godine.
Pretpostavljam da bi ovaj statut trebalo da se odnosi na rad agencije posle tog prvog izabranog saveta i tu bi ovo moglo da stoji.
Kasnije ću vam pokazati da imate dva istovetna stava u dva različita člana, pa bi onda ovde trebalo da stavite "a prvi mandat članovima prvog saveta određen je Zakonom o radio-difuziji", a ne da stoji da se član Saveta bira na period od šest godina, ako znamo da je ovaj prvi sastav izabran drugačije.
Predviđeno je da Savetu pomaže Etički komitet, koji broji tri člana. Prvo će Savet izabrati predsednika Etičkog komiteta, a onda će se izabrati još dva člana Etičkog komiteta.
Predviđeno je da taj etički komitet čine časni ljudi, koji će se baviti stručnim i poslovima koji se tiču morala, odnosno zastupati moral Saveta ili Radiodifuzne agencije.
Ako će se ova tri člana tzv. etičkog komiteta baviti stručnim poslovima, čemu onda postoje stručne institucije u Savetu, odnosno Radiodifuznoj agenciji, a videćete kasnije po budžetu, po sredstvima koja su predviđena za ovu godinu koliko se na njih troši i šta mogu uraditi po pitanju stručnosti ta tri člana.
U članu 11. kažete izričito da mandat predsednika Saveta traje do kraja isteka mandata na koje je izabran kao član Saveta. Međutim, članom 37. ste predvideli do kada može da traje mandat.
Znači, ne može trajati do kraja isteka mandata, nego mandat predsednika Saveta može trajati do vremena koje propisuje ovaj statut, što znači da on može podneti ostavku, pa neće sačekati kraj mandata od šest godina, što znači da može biti sprečen i, ne daj bože, smrću, pa neće sačekati mandat koji je propisan.
Ili može biti sprečen na neki drugi način, mada to ovde ne piše, gubljenjem poslovne sposobnosti, pa takođe ne može obavljati mandat za vreme na koje je izabran, nego može dok mu u skladu sa ovim statutom ne prestane mandat.
Vidite, u jednom stavu u članu 14. kažete da predsednik i članovi Etičkog komiteta, vraćam se ponovo na Etički komitet, kao saradnici Agencije imaju pravo na naknadu za svoj rad.
Ako su oni saradnici Agencije onda ste morali ovim statutom da nam napišete na koji način sarađuju sa Agencijom. Pošto primaju nadoknadu za svoj rad, da li su obavezni da dolaze na posao u Agenciju, da li su obavezni da Agenciji određene stvari po zahtevu Agencije, odnosno Saveta, dostavljaju, da rade određene poslove koje od njih Agencija traži ili su oni saradnici koji će primati platu, a statutom uopšte nije uređena oblast i način na koji sarađuju sa Savetom.
Kada su u pitanju prava i obaveze članova Saveta, to je novo poglavlje od člana 15. pa nadalje.
Kaže se u članu 18. da će članovi saveta i zaposleni u Agenciji imati pravo na posedovanje lične identifikacione legitimacije - kartice.
Opisuje se šta ta lična identifikaciona legitimacija treba da sadrži, pored imena i prezimena i još nekih ličnih podataka.
Pitam se šta je smisao te legitimacije.
Da li će svi zaposleni u Radiodifuznoj agenciji, kao i članovi Saveta, imati neke privilegije, pa onda kada se negde pojave i pokažu tu svoju karticu, koja ima i logo, onda će neko reći - vi ste ti i možete ući besplatno na koncert ili možete ostvariti neko drugo pravo, a ako ne postoji ta mogućnost, šta će njima takva vrsta ličnih identifikacionih kartica.
Valjda je potpuno jasno Ustavom i zakonima uređeno da se neko identifikuje tako što će određenim organima pokazati dokumenta koja služe za identifikaciju osobe; slično Zakonu o izborima, to može biti lična karta, pasoš, vozačka dozvola, sva ona dokumenta koja imaju matični broj i fotografiju.
Šta će im značiti kartica ako neće imati nikakve privilegije, a ako će zaposleni u Republičkoj radiodifuznoj agenciji i članovi saveta imati neke privilegije, onda je trebalo kroz prava i obaveze da nam navedete šta su njihova prava, posebno prava ostalih zaposlenih, što ovde nije navedeno.
U načinu rada i odlučivanju Saveta toliko ste iskomplikovali da vam garantujem da svaki mesni odbor SRS i svaki predsednik mesnog odbora SRS, bilo gde u Srbiji, bolje bi napisao ovo kako se odlučuje na sednicama nego što ste vi ovde komplikujući jednu materiju, da praktično ni vama neće biti jasno na koji način će se donositi odluke u savetu.
U članu 23. kažete da se glasanje obavlja kada je diskusija o određenoj temi završena i kada predsedavajući formuliše predlog odluke, tako da se može nedvosmisleno glasati za ili ne glasati.
Najzanimljivije je što vi ovde niste predvideli da može neko glasati protiv ili da može neko biti uzdržan od članova Saveta, oni mogu da glasaju za ili da ćute, odnosno ako predsednik Saveta formuliše neku odluku oni će klimnuti glavom ili će ćutati, pa će predsednik proceniti da li su oni klimnuli glavom ili nisu.
Kažete da se prilikom glasanja ne utvrđuje razlika između glasova protiv i uzdržanih. Čemu onda glasanje? Valjda je suština glasanja da se vidi kakav je čiji stav povodom neke odluke, da se vidi da li je neko saglasan sa tom odlukom, da li je protiv te odluke i da obrazloži razloge zbog čega je protiv te odluke.
Vi jednostavno kažete da se neće utvrđivati broj glasova za, odnosno neće se utvrđivati razlika između glasova protiv i uzdržanih, zato što neće moći da glasaju oni koji se ne slažu sa odlukom, tako da biste na ovaj način obezbedili da svaka odluka prođe.
Kasnije dodatno komplikujete time što predviđate za određen broj odluka da mora postojati dvotrećinska većina, za određen broj odluka prosta većina i za određen broj odluka natpolovična većina.
Kada je u pitanju izbor predsednika i zamenika predsednika Saveta takođe je veoma komplikovana procedura bez ikakve potrebe. Pretpostavljam da vam je uzor bio neki strani statut slične agencije.
Kažete u članu 28. stav 3 - prilikom glasanja o izboru predsednika Saveta, stručna služba priprema listiće za glasanje na kojima su azbučnim redom ispisana prezimena i imena kandidata, ispred kojih stoji redni broj. Šta će stajati, prezimena i imena? Kako ćete poređati prezimena i imena po azbučnom redu? Šta ćete ako je neko Veljko Petrović, a neko Petar Veljković i na kojim će oni mestima biti?
Ovde je trebalo da stavite redni broj po azbučnom redu prezimena, bez obzira koje je ime kandidata, ili imena, bez obzira koje je prezime kandidata, ali kada stavite da će Komisija utvrditi listu, odnosno glasački listić sa azbučnim redom ispisanih prezimena i imena kandidata, onda se stvarno ne zna ko će na kojem mestu biti, što u krajnjem slučaju i nije važno obzirom da se komplikuje ovaj izbor i da ćete teško izabrati.
Kaže se - Savet ponavlja glasanje ukoliko je jedan od dva preostala kandidata dobio pet glasova. Govori se ovde da za predsednika saveta treba da se izjasni dve trećine članova saveta. Ukoliko se predsednik ne izglasa u prvom krugu, u sledećem krugu se glasa za dva kandidata sa najvećim brojem glasova ili više od dva kandidata ukoliko postoji više kandidata sa jednakim brojem glasova.
Znači, maksimalno mogu postojati dva kandidata sa najvećim jednakim brojem glasova, odnosno mogu postojati i dva kandidata sa manjim brojem glasova. Ali, recimo, neka se glasa za tri kandidata i kako se to glasanje ponavlja ako je neko od kandidata dobio pet glasova, šta ako je neko dobio četiri. Šta ako je glasanje bilo četiri, dva, dva?
Znači, osam članova saveta je bilo, nije bilo svih devet, ne piše gore da mora svih devet da prisustvuje sednici na kojoj se bira predsednik saveta i bilo je recimo četiri, dva, dva. Da li se ide u drugi krug pošto niko nije dobio pet glasova? Ne ide se i mora se u potpunosti ponavljati postupak, a to nije dobro. O tome je trebalo da razmišljate kada ste pisali. Nije to toliko komplikovana matematika da se nije moglo o ovome voditi računa.
Kaže se - u slučaju iz prethodnog stava ponovo se glasa samo o kandidatu koji je dobio pet glasova. Ispred se kaže - ukoliko postoji više kandidata sa jednakim brojem glasova, Savet ponavlja glasanje ukoliko je jedan od dva preostala kandidata dobio pet glasova. A iza toga kaže se - u slučaju iz prethodnog stava, a to je ovaj kada je neko dobio pet glasova, ponovo se glasa samo o kandidatu koji je dobio pet glasova. Nisam razumeo, a verujte mi da sam odličan student bio i da sam baš matematiku jedan i dva na fakultetu izuzetno dobro radio, i to znaju moji profesori.
Predviđeno je da Agencija može izricati mere određene na osnovu zahteva onih koji podnose zahteve za izricanje mere agenciji. Kod izricanja mera član 39. stav 2. kaže - Agencija može emiteru izreći opomenu i upozorenje, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa u skladu sa zakonom. Član 42. stav 1 - Savet može izreći opomenu i upozorenje, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa. Potpuno isto. Zašto ste to stavili?
Ako Savet donosi odluke i ako je Savet izvršni organ Agencije, čemu ovde u članu 39. da Agencija može emiteru izreći, baš isto i zapeta na istom mestu, potpuno isti tekst, a u članu 42. Savet može izreći istu meru. Vidi se da neko od vas nije čitao ovaj zakon, ili oni koji su ga prepisivali ili na neki drugi način uređivali da nisu to baš najbolje radili. Ako sam mogao za 15 minuta ovakvu nelogičnost da primetim, onda neko ko je ovo mesecima davao pred poslanike, pa povlačio, pa ponovo davao, morao je to mnogo bolje od mene da vidi.
Pošto vreme prolazi, diskutovaću malo i o predlogu finansijskog plana, sa obrazloženjem i ekonomskom klasifikacijom. Vidite u predlogu finansijskog plana za januar - decembar pojavljuje se kod budžeta najvećih lokalnih samouprava, pojavljuje se kod agencija, pa pretpostavljam i kod najvećeg broja ustanova, da su enormni troškovi specijalizovane usluge i usluge po ugovoru.
Uglavnom, to su usluge po ugovoru. Kakve je to Agencija imala potrebe da 15 miliona i 800 hiljada dinara potroši na usluge po ugovoru? Ko je vršio usluge u tolikom obimu za Agenciju, a za to isto vreme za 2005. godinu planirane plate ili usluge po ugovoru su 22 miliona 980 hiljada. Znači, otprilike, koliko za plate, toliko i za specijalizovane usluge i usluge po ugovoru.
Ako već imate zaposlene koji mogu da rade određene poslove i za to dobijaju platu, zašto oni ne rade najveći broj tih usluga koje vi naknadno, pored toga, naručujete. Naravno, to je zato što gledate da zaposlite svoje stranačke kolege, mislim na stručne službe, ne mislim na savet. Dakle, u tim službama koji primaju platu, i onda pošto oni ne znaju to da rade, morate da naručujete usluge nekih drugih koji to znaju da rade.
Ono što je zanimljivo kod ovoga, to je da je Predlogom budžeta za ovu godinu za rad Republičke radiodifuzne agencije predviđeno 35 miliona dinara. Vi još niste počeli ostvarivati prihode na ime onoga što biste mogli kada normalno počnete da funkcionišete, a već je rashod za ovu godinu predviđen od 81 milion 198 hiljada i 400 dinara - dva i po puta više. Pitam vas kako mislite od ovih 35 miliona da napravite ovoliko?
Šta će biti sa Agencijom? Hoćemo li ostati bez nje? Hoćete li startovati odmah sa velikim minusom, sa time da ćete već sledeće godine prikazati manjak? Zaista, ne znam.
Trebalo je ove usluge po ugovoru da smanjite, pa je trebalo da smanjite nagrade, bonuse i ostale rashode. Nagrade i bonusi su 15 miliona, 22 miliona plate; 15 miliona je ovo; uštedeli biste 30. Mogli ste da svedete rad Agencije na, recimo, 40, pa bi se odnekle pet miliona našlo da opstanete, ali ovako teško. Hvala.

Hvala vama, gospodine Rankiću.
Reč će imati narodni poslanik Dragoljub Stamenković, posle dva obaveštenja, pa narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodni poslanik Veroljub Arsić.
Obaveštenja su sledeća: 45. sednica Odbora za pravosuđe i upravu odlaže se za 2. novembar, dakle sutra, 2005. godine, u 9,30 časova; sednica će se održati u sali na trećem spratu.
Drugo obaveštenje, zbog rasporeda vaših poslova: danas, kao što smo se juče dogovorili, radićemo samo do završetka jedinstvenog pretresa koji je sada u toku; potom će, svejedno kada se završi, nastavak biti sutra u 10,00, za 17. tačku dnevnog reda.
Imamo prijavljenih 10 govornika iz poslaničkog kluba SRS, koji imaju na raspolaganju još 80 minuta, da biste mogli da kalkulišete vaše vreme.
Izvolite, gospodine Stamenkoviću, hvala vam što ste sačekali.

Naravno da sam bio tolerantan, jer je to odlika i srpskih radikala, pre svega tolerancija i lepo vaspitanje.
Dame i gospodo, ovaj saziv parlamenta i predsednik Narodne skupštine – koji kao prvi među jednakima, u ime Narodne skupštine, često daje saopštenja novinarima – hvale se kako smo doneli ogroman broj zakona, kako radimo veoma efikasno i kako ni jedan prethodni saziv Skupštine nije radio ovim tempom i doneo ovoliko zakona.
Voleo bih da se hvalimo da smo doneli određeni broj zakona koji se efikasno primenjuju i koji su Srbiju učinili efikasnijom državom, u kojoj vladaju pravo, sigurnost i u kojoj veći deo stanovnika živi zadovoljno, srećno i može da podmiruje sve svoje potrebe i troškove, a da ne živi na ivici gladi i da bude potpuno gladan.
Još kod donošenja Zakona o radio-difuziji imali smo određenih primedbi, rekli smo da će to biti sporo, neefikasno i da sumnjamo da će se zakon primenjivati onako kako je u tekstu napisano.
Sada, kada na sugestiju Ministarstva za kulturu Vlade Republike Srbije donosimo i usvajamo statut Republičke radiodifuzne agencije, postavljam jedno pitanje: koliko televizija u Srbiji ima dozvolu za emitovanje programa? Imamo milion televizija, nijedna nema dozvolu. Koliko je vremena prošlo otkako smo počeli da radimo taj posao i da uređujemo?
Bojim se da će tako biti i sada. Pogledajte na kakvom se prostoru njihov signal prostire, počele su kao lokalne stanice, koje su emitovale program na teritoriji jedne opštine ili čak jedne mesne kancelarije, jedne mesne zajednice, a danas u Beogradu, uključite vaš TV prijemnik i videćete signale Televizije iz Niša, Jagodine, Kruševca, ne znam sve odakle.
Dakle, to će biti jedan veoma važan posao koji treba urediti i koji traži nepristrasnost pre svega. Ali, dame i gospodo, članove Saveta bira Narodna skupština, ima ih devet, osam bira Narodna skupština, a jedan biraju članovi Saveta iz redova pripadnika naroda, odnosno osobu koja živi i radi na Kosovu i Metohiji.
Naravno, kada bira većina, ona odlučuje prema svom nahođenju. Dakle, iz iskustva koje nam je do sada poznato u toku ovog mandata, većina uvek bira svoje. Opozicija će se suprotstaviti, predlagati ili davati zamerke, odnosno određene primedbe iznositi na račun nekih ličnosti koje su predložene i to neće biti usvojeno. Većina će usvojiti ono što želi, a onda ta ista većina bira članove saveta, odnosno taj savet na koje je većina prenela svoja ovlašćenja baviće se izdavanjem dozvole za emitovanje programa i propisivanje obrazaca. Šta to znači?
Dalje, taj savet, odnosno Agencija vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji. Hoće li tako izabrana agencija, odnosno savet sprečiti propagandni rad, recimo, TV BK, koja se uglavnom bavi promocijom rada svog stranačkog lidera, jer u međuvremenu ta TV je postala politički organ, odnosno propagandni organ jedne političke stranke. Hoće li sprečiti pogubno delovanje TV Studija B, B-92 ili Televiziju koja je sve više televizija jedne političke stranke u Nišu.
Ako se na ovakav način bira, onda to nije nezavisan način, onda to nije ni dobar način, jer je većina uvek većina. I do sada smo imali neke primere, opravdano kritikujemo neke predloge, većina ih usvoji, posle nekoliko meseci izbije istina na videlo, pa se onda za one ljude, za koje smo tada govorili da nisu bili ti koji mogu biti preporučeni i kvalifikovani da obavljaju te poslove, dokaže to kroz njihovo delovanje, ili kada neki papiri isplivaju na videlo.
To je sve, uz ono što je kolega Rankić izneo, nešto što preporučuje da poslanička grupa SRS neće glasati za ovo.

Hvala, gospodine Stamenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, potom narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Krasiću.

U toku je objedinjena rasprava povodom 15. i 16. tačke - Statut Radiodifuzne agencije. Danas treba da odlučimo da li dajemo saglasnost na ovakav statut.
U tom smislu trebalo je neko da nam predloži odluku, znači tekst predloga odluke o davanju saglasnosti na statut Radiodifuzne agencije.
Neka to bude odluka: daje se saglasnost, ova odluka stupa na snagu itd, pa ide obrazloženje, razlozi itd. Verovatno slična procedura bi morala da bude i za predlog finansijskog plana. Znači, daje se saglasnost na finansijski plan i moramo da imamo neki predlog odluke.
Ovako suvoparno, statut i predlog finansijskog plana, a da mi ne znamo šta je to što se predlaže u smislu usvajanja, neusvajanja, davanja saglasnosti, odbijanja davanja saglasnosti, ovu raspravu čini stvarno bespredmetnom. Ali dobro, to je zadatak predsedniku Narodne skupštine da sredi sa službama oko ovih formalnih stvari.
Formalno-pravno, na ovaj statut Republička radiodifuzne agencije Narodna skupština odlučuje u smislu davanja saglasnosti ili odbija jedno takvo davanje.
SRS neće glasati za davanje saglasnosti iz više razloga. Prvi razlog je što se u odredbama ovog teksta statuta, jer ovo čak nije ni predlog, ovo je doneti statut, nalaze odredbe kojima nije mesto u statutu. Jednostavno ste zagrabili neke oblasti koje nisu predviđene Zakonom o radio-difuziji, da se mogu na drugačiji način urediti statutom Radiodifuzne agencije. Evo jednog primera za to. Ovo sve pričam zbog toga što smatram da ovo treba da povučete sa dnevnog reda, preuredite, usaglasite sa zakonom i Poslovnikom i da vratite ponovo u proceduru.
Imate odredbu o prestanku mandata člana Saveta. Zašto ste to regulisali Statutom kad je to sve regulisano zakonom? Na osnovu čega ste došli do tog ovlašćenja da to uradite Statutom, kada je vama pravni osnov za Statut član 33. stav 1. Zakona o radio-difuziji. Vi ste neovlašćeno ušli u jednu materiju koja je uređena zakonom. To je jedan primer.
Drugi primer, a imate ih u svakom članu, imate 59 odredaba, pogledajte šta ste napisali u članu 5 - "Agencija je nadležna za", pa se u tački 2) kaže "nadzor nad primenom odredaba ovog zakona". Kog zakona? Ovo je statut, nije zakon.
Zato je potrebno, ono što mi stalno potenciramo sa ove govornice, kada idete sa nekim aktom, bez obzira da li je predlagač Vlada ili neko drugi, dajte taj tekst u Sekretarijat za zakonodavstvo, da se pogleda šta stoji u ovim odredbama, da se kasnije ne konstatuje da je to neprimenljivo.
Naravno, mislim da ste prekoračili ovlašćenje koje vam daje Zakon o radio-difuziji da statutom nešto uredite. To je pre svega vaš pravni položaj, status i unutrašnja organizacija, kao i način poslovanja, ali nemate prava da u statutu uredite način rada, odnosno vrlo konkretno da vam kažem, onog dela koji se tiče kontrole rada emitera.
Ta oblast je potpuno uređena zakonom. Nemate vi mogućnosti statutom to da razrađujete.
Statut je konstitutivni akt za vas. Vama je specifična situacija jer vaš konstitutivni akt jeste Zakon o radio-difuziji, ali drugi akt u toj hijerarhiji jeste statut i vi statutom možete samo statusna pitanja, pitanja pravnog položaja, finansijskog poslovanja i pitanje unutrašnje organizacije da rešite.
Ne možete da prejudicirate neka pitanja koja se tiču upravnog postupka u materijalnom delu koji je regulisan Zakonom o radio-difuziji, to je nedozvoljivo.
Osim toga, s obzirom da imamo jedinstvenu raspravu i tiče se finansijskog plana Republičke radiodifuzne agencije, ovo što ste propisali u članu 45. ovog statuta, dali ste nam taj predlog finansijskog plana sa obrazloženjem i ekonomskim klasifikacijama.
Sve ste to lepo napisali, ali nigde nema prihoda. Na prvoj strani stoji 81.198.400 dinara trošak. Gde vam je prihod? Znači nemate tabelarni pregled prihoda, znači imate samo rashode.
Kada se pogleda obrazloženje, vidi se da planirate 35 miliona iz budžeta da dobijete i to ste posle dali u onoj drugoj tabeli po mesecima kako ćete da obezbeđujete ta sredstva, ali nema ovo ostalo, taj ostatak sredstava iz redovnih aktivnosti, ono što vi naplaćujete po zakonu.
Šta vi to naplaćujete po zakonu? Kako ste sa 35 mogli da planirate potrošnju 81 milion? Vi ste očekivali? "I ćurka se nadala, pa završila u loncu". Finansijski plan mora da ima prihodnu i rashodnu stranu. Da li je ovo gledao Mlađan Dinkić? Ne verujem da bi on ovo pustio. Makar bi se potrudio da taj formalni deo pokrije.
Znači, na jednom papiru postoje prihodi, pa se okrene papir, pa se vide rashodi, pa se vidi, u okviru prihoda toliko i toliko, a rashode gledamo da usaglasimo sa tim stvarima.
Postoje fiksni rashodi, plate zaposlenih, fiksni materijalni troškovi poslovanja, struja, voda, telefon itd, pa postoje oni varijabilni rashodi u pogledu pranja novca za neke studije itd. Ovo nije finansijski plan. Nađite običnog knjigovođu i kažite da li je ovo finansijski plan, i on ima da se prekrsti, da se nasmeje i da vam kaže, bacite ovo, nemojte da se šalite sa nama.
Zašto se vi šalite sa Narodnom skupštinom? Gde je onaj Obradović, on revizorska kuća, slušam ga kako već danima priča o nekom zakonu, oni ne mogu da savladaju običan papir, kakva revizorska kuća. Mašina za donošenje zakona i propisa koji se ne sprovode, ne primenjuje i nakaradno primenjuju.
Verovatno u ovoj razlici od 35 miliona do 81 milion planiranih prihoda ove godine nalaze se prihodi koji će da se ostvare tako što će da se progleda kroz prste pa će BK da uplati, još se oni pozicioniraju, to sami znate. Vidite onaj nacionalni dnevnik. Pogledajte ove ustaše iz B-92, oni su uzeli Ligu šampiona.
Mi tri godine pričamo o Radiodifuznom savetu. Prvi put je bio sporan zakon, pa je drugi put bio sporan izbor, treći put je bio sporan izbor i četvrti put mora da se promeni zakon oko izbora, pa se izabrao novi, pa se izabrao deveti, opet se menjao zakon i opet se menjala pretplata. Tri godine se menja jedan isti zakon i nikako taj poštar da zakuca na vrata, odnosno sada električar, i da naplati tu pretplatu.
Naravno, Koraća nema, amnestirao se, nema onih koji su radili na konceptu radio-difuzije, poput Vodinelića, rasturilo se društvo, ostao je samo Cekić. Sve prolazi ovde sa većinom. Uvek je većina u pravu, i prvi put kad su doneli zakon, drugi put kad su ga menjali, treći put.
Zamislite, 2003. godine DS tražila da se glasa, odnosno glasali smo o razrešenju pojedinih članova Radiodifuznog saveta, pa kada je došlo vreme da se glasa, oni su uzdržani, ne glasaju za svoj predlog. Svašta se dešavalo. Zbog čega? Startna pozicija: prvo treba Savet za frekvence da napravi plan, da prođe Vladu, da ide na konkurs. Pa kad nastane gungula, videćete ne samo interese vlasnika medija, nego i onih pravih vlasnika, pa će Soroš, pa USAID, pa čak i ona advokatska kancelarija iz Amerike koja pomaže medije i transparentnost u Srbiji.
Čak i ona advokatska kancelarija iz Amerike koja pomaže nezavisne, slobodne medije i "Transparentnost" u Srbiji. Jedna advokatska kancelarija, ima dva imena, preko jedne specijalizovane organizacije, oni su zaduženi za Srbiju i oni to sve sprovode. Opet većina. Nekada je u većini bio Čović, nekad je bio ovaj, nekad onaj. Uvek se napravi većina kada treba nešto iz inostranstva da se sprovede ovde.
Da sada ne bih oduzimao vreme mojim kolegama iz SRS, koji takođe hoće nešto da kažu o ovim dvema tačkama dnevnog reda, predsedniče, predlažem da se ovo povuče sa dnevnog reda, jer ovde nisu ispunjeni formalni uslovi da mi možemo da odlučujemo, pa makar i u formi saglasnosti.
Kod statuta sam naveo samo dva primera, a budite sigurni da postoji još 22 primera grubih, formalnih nedostataka, zbog kojih mi danas ne možemo da odlučujemo o statutu Radiodifuzne agencije.
Što se tiče finansijskog plana, on je ovakav nepotpun. I vi u vašem preduzeću, dok ste bili u preduzeću, da li biste prihvatili ovakav finansijski plan, gde nema nigde stavke o prihodima, nego samo postoje rashodi?
Zašto bi država prihvatila tako nešto i dala saglasnost na tako nešto, kada je u suprotnosti sa propisima o materijalno-finansijskom poslovanju.
Predlažem da se prekine rasprava, da se otklone ovi nedostaci, pa onda da se krene sa diskusijom.

Reč je o retorskom zahtevu. Predsednik ne može da povuče tačku sa dnevnog reda, jer o tome brinu nadležni odbori koji su predložili, odnosno predlagač, i predlagač jedino to može da uradi. Naravno, ovo je samo retorska šala. Hvala vam na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Skupština Republike Srbije prilikom usvajanja dnevnog reda za ovu sednicu ponizila samu sebe. U najmanju ruku bi trebalo da ne da saglasnost, pogotovo ne na finansijski plan za Radiodifuznu agenciju. Finansijski plan uopšte ne sadrži one odredbe koje bi trebalo da sadrži.
Da Skupština bude još više ponižena, predstavnik agencije, saveta ili kako god hoćete, nije našao za shodno čak ni da se obrati Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima i da obrazloži jedan ovakav finansijski plan. Svakako da nije do njih što se tek sada našao ovaj finansijski plan na dnevnom redu Skupštine. Tu svakako odgovornost snosi vladajuća većina koja izglasava dnevni red sednica Skupštine Srbije.
U svakom slučaju, u novembru raspravljati o nekom papiru na koji treba da damo saglasnost, a koji se odnosi na trošenje novca za tekuću godinu. Hajde da je to izmena finansijskog plana, pa bi postojala neka mogućnost, uz dobro obrazloženje i valjane razloge, da Narodna skupština o ovome raspravlja.
Prvo, čim se pogleda ovaj finansijski plan, vidi se da nema prihodne strane, postoji samo rashodna strana, takva kakva jeste. Doduše, jedino što je možda u skladu sa zakonom jesu nazivi analitičkih konta, koja je namena novca u ovom finansijskom planu.
Kada se pogleda obrazloženje za ovakav finansijski plan, sada se postavlja pitanje da li stvarno treba ova agencija i savet da potroše toliki novac. Kaže se u AK 411 - plate i dodaci zaposlenih, to su neto plate, pošto već vidite da ovde ima - socijalni doprinos na teret poslodavca itd, kaže se: "22.980.000".
Kaže se da agencija treba da ima po sistematizaciji 20 stalno zaposlenih. Hajde da preradimo mi to kolika je plata tim radnicima koji rade u toj agenciji. Negde oko 100.000 dinara. Znači, već unapred i istrajavanjem na ovom finansijskom planu oni su sebi opredelili plate.
Da vidimo kako to dalje izgleda. Bonusi, AK 416 kaže: "nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi - 15.900.000 dinara". Da vidimo kome taj novac ide. Taj novac ide predsedniku i članovima Saveta Radiodifuzne agencije, utvrđeno u članu 35. Zakona o radio-difuziji. Koliko njih to ima? Devet. Kolika im je to naknada - 100.000 dinara. Sitnica.
Kad su obezbedili sebi tolike plate, ne vidim da su obezbedili i prihode van budžeta Republike Srbije. Uradili su neke analize, neke pripreme za svoj rad itd. Znači, prihoda nema. Zašto nema? Mogao je predstavnik predlagača ovog finansijskog plana da kaže: nije nam dala Vlada Republike Srbije da sprovodimo zakon i zato nemamo svojih prihoda; ako sme to da kaže, a ne sme, jer treba da dobije novac.
Dalje se u obrazloženju kaže: "Podrazumeva se da, ukoliko prihod od naknada za emitovanje programa podmiri potrebe Agencije definisane finansijskim planom, budžetska sredstva neće ni biti korišćena". Znači, taj deo isključujemo, već smo čuli da prihoda nema. "Takođe, Zakon o radio-difuziji Agenciji nalaže da se u slučaju da naplatom naknada za emitovanje ostvari veći prihod (znači nema), baš kao što i Vlada ima obavezu da Agenciji obezbedi neophodna sredstva u slučaju manjka sopstvenih prihoda od naknada za emitovanje programa". Znači, Vlada je ta koja je dužna da obezbedi ta sredstva.
Zakonom o budžetu za 2005. godinu obezbeđena su sredstva iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 35 miliona dinara. Čini mi se da je u junu bio rebalans budžeta, ovaj iznos nije promenjen u rebalansu. Sada 1. novembra raspravljamo o finansijskom planu i deficitu od 45-46 miliona dinara.
Sada se postavlja pitanje da li su ta sredstva već unapred potrošena. Da li mi samo treba da damo saglasnost na ono što je već urađeno, da se pokrije odgovornost, recimo, ministra finansija, koji je direktno odgovoran za sprovođenje budžeta Republike Srbije? Znači, da li su sredstva unapred potrošena, suprotno odredbama Zakona o budžetu i budžetskom sistemu, ili će retroaktivno biti trošena?
Da pogledamo dalje kako funkcioniše taj njihov finansijski plan. Troškovi putovanja: dva miliona dinara. Usluge po ugovoru: 15.800.000. U obrazloženju za usluge po ugovoru stoji da bi Agencija morala da angažuje više ljudi, da više ljudi primi u stalni radni odnos, ukoliko bi imala još dve ili tri službe, pa je zato spremna da potroši 16.000.000 dinara.
Znači, za već ionako visoke plate koje primaju, mislim na one koji rade u Agenciji i Savetu, mogli bi da zaposle još 15 ili 16 ljudi. Postoje specijalizovane usluge - 720.000 dinara. Kada se pogleda kolika su planirana sredstva da se utroše, to možda i nije mnogo.
Ali, recimo imamo tekuće potrebe i održavanja 1.875.000 dinara. Za šta? Za papir, za računare. Koliko je to računara?
Dalje, ulaganje u osnovna sredstva - oprema 8.300.000. Koja su to osnovna sredstva, da li su to opet računari, da li su automobili, da li mora Agencija i Savet da kupe poslovni prostor ili je to u nadležnosti Republike Srbije da im obezbedi. Ako im je obezbeđen taj poslovni prostor, koja je namena 8.300.000 dinara? To je desetak izuzetno skupih i dobrih automobila.
Znači, postavlja se sada pitanje, a ono najvažnije je zašto o ovome raspravljamo tek sada, jer sada bismo već mogli da raspravljamo o izveštaju o utrošenim finansijskim sredstvima, znači mislim na ona sredstva Agencije i Radiodifuznog saveta. Mi tek sada treba da im damo saglasnost na sredstva za koja ne znamo jesu li utrošena, znači, da li su ih dobili iz budžeta Republike Srbije ili su se zaduživali, pa svakako Republika Srbija mora kao osnivač to da plati.
Vidim da ovlašćeni predstavnik predlagača odmahuje glavom, ali pre nego što je ova diskusija bila, najbolje bi bilo da je on izašao za ovu govornicu, pa na sva ova pitanja dao odgovore, da ne bismo vodili jednu ovakvu diskusiju.
Međutim, ovo nemušto razgovaranje, ovlašćeni predstavnik predlagača - narodni poslanici, stvarno nema smisla i iz tih razloga Narodna skupština ne bi trebalo da prihvati, odnosno da da saglasnost na jedan ovakav finansijski plan za 2005. godinu, pogotovu što ovlašćeni predstavnik predlagača jednostavno nije našao za shodno da nam on obrazloži ovaj finansijski plan, pogotovu što je ovaj finansijski plan u najmanju ruku bajat, jer je predložen Narodnoj skupštini 24. marta 2005. godine. Sigurno je da su se mnoge stvari od tada do sada, kada su finansije u pitanju, promenile.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Rodoljub Gačević, pa narodni poslanik Lazar Čavić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram priznati da sam iznenađen, blago je reći iznenađen, koliko je neprecizan ovaj tekst.
Zaista mi nije jasno ko je ovo pisao i ukoliko su već radili ti čuveni eksperti ove vlade i uopšte Dosovog režima, onda su mogli malo bolje da prouče i ozbiljnije da urade, jer ste vi sami ovo predstavili kao nešto što je od izuzetne važnosti uopšte i za medije i za državu, za celokupnu Srbiju.
Dosta je toga što je ovde nejasno. Pokušaću malo od člana do člana, koliko mi to ovo kratko vreme za raspravu dozvoljava, da ukažem na neke nelogičnosti.
Najpre, ovde se kaže već u članu 4. da Agencija može imati pečat na engleskom.
Postavlja se pitanje, čemu će služiti taj pečat na engleskom, kakve mogućnosti za korišćenje i u kakvim situacijama će se koristiti uopšte pečat na engleskom jeziku? Ne vidim da je to u skladu sa Ustavom, u skladu sa deklaracijom koju je donela Skupština o korišćenju ćirilice. Koje su to prilike u kojima će Agencija, koja nikakve nadležnosti u tom nekom pravcu nema, koristiti pečat na engleskom jeziku.
Ukoliko se već može napraviti pečat na nekom stranom jeziku, odnosno na drugom jeziku, osim onoga koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, zašto onda baš engleski, zašto ne italijanski, zašto ne nemački, ruski, kineski, zašto niste izabrali neki jezik nacionalnih manjina, zašto ne mađarski jezik, jer ima mnogo više Mađara u Srbiji nego što ima Engleza. Zašto ne bugarski, rumunski, rusinski, bilo koji drugi.
Zatim, Agencija ima svoj logo, ali se ne kaže ko i na koji način određuje logo, kada ga određuje, kada ga menja ili bilo šta drugo. Zašto onda i logo nije određen ovde automatski u statutu, da nam date predlog, pa da izglasamo i to.
Zatim, kod nadležnosti Agencije ovde ima dosta, rekao bih, potpuno demagoški izbačenih nekih floskula, veći deo ovih prvih tačaka, čak 17 tačaka ima i dosta toga praktično ne znači ništa, ali je zanimljivo, jer se kaže da je u nadležnosti agencije zabrana svakog oblika cenzure ili uticaja na rad radio-dufiznih i javnih glasila. Kako će to sada oni proceniti ko utiče i zabraniti da neko utiče, kojim to sredstvima, jer ovde to apsolutno nije propisano.
Zatim se kaže - u nadležnosti je i primena principa objektivnosti, pa i zabrana diskriminacije. Znači, primena zabrane diskriminacije u nadležnosti je agencije. Ili, primena javnosti postupka prilikom izdavanja dozvola za emitovanje. Videćemo kasnije da od te javnosti, koja je proklamovana ovde i na još nekim mestima, u stvari nema ništa, ali zanimljivo je i to da je tek na 10. mestu izdavanje dozvola za emitovanje programa i propisivanje obrazaca za te dozvole.
Dakle, ono što bi trebalo da bude jedna od najvažnijih aktivnosti Radiodifuznog saveta, ono oko čega će se najviše lomiti koplja, znači, upravo izdavanje dozvola emiterima, to je ovde tek na 10. mestu. Zato je na 9. mestu nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, a ovo nije zakon, nego je ovo statut.
Tačke 11) i 12) su praktično iste. Dalje se kaže - prava i obaveze članova Saveta. "Član Saveta ne može u odlučivanju da zastupa stavove i interese bilo kog državnog ili političkog organa ili bilo koje organizacije, interesne grupe, emitera, drugih pravnih i fizičkih lica, kao ni stavove ovlašćenog predlagača na čiji je predlog izabran."
Pitam vas, ko će ovde proceniti da li neki član saveta zastupa interese određene političke partije, grupacije ili interesne grupe, njegovog predlagača ili bilo koga drugog.
Ko je taj ko će proceniti čije interese zastupa član saveta i, ukoliko neko otvoreno kaže, evo, zastupam interese te i te političke grupe, koje su to sankcije koje vi njima možete da nametnete.
Dalje, mislim da je ovo jedna od najbesmislenijih odredbi, a to je član 16. stav 2. koji kaže: "Član Saveta je obavezan da se upozna sa materijalima i predlozima o kojima treba da odlučuje savet." Ko će to da odluči i da proveri da li se član Saveta upoznao sa materijalima, da li ste predvideli da ih stručne službe prethodno ispituju, da polažu neki test pre sednice, pa ko je prošao, ko se upoznao, taj može da odlučuje, a ko se nije dovoljno upoznao, njemu daju popravni, odlaže se sednica za dva dana, pa opet test. Ko je taj ko će proveravati da li se neko upoznao ili nije.
Da li je bilo ko od članova saveta obavezan da diskutuje o bilo kom predlogu na sednici saveta ili da glasa o bilo kom predlogu? Naravno da nije. Kako ćete vi onda na bilo koji način utvrditi da li je neko pročitao predloge za neku sednicu ili ne? Hoćete li ga slati na poligraf, šta ćete da radite?
Ono što ne može da se sprovede u praksi, što je potpuno besmisleno, najbolje da ne ulazi u zakone, najbolje da ne ulazi ni u ovaj statut. Ovaj statut, više ne znam, ima 65 članova, mislim da bi mogao na 15-ak da se svede. Ionako ono što je trebalo detaljno da regulišete u statutu niste, to ostavljate za neke naknadne akte, a to ćete već videti, i ovaj statut je samo privremeni, naknadno će se doneti novi statut, gde je pitanje kakve će ingerencije Skupština imati.
Zatim, član 19. kaže - Savet odluke donosi na sednicama, pa onda donosi odluke dvotrećinskom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje šest članova. Pravno ovo je potpuno nepismeno. Ako ste hteli to, onda je trebalo reći dvotrećinskom većinom od ukupno prisutnog broja članova Saveta. Time biste rekli sve. Šta vi ovde regulišete?
Zašto prevodite? Samim tim ste sami rekli da nije dovoljno jasna ova definicija, čim ste imali potrebu da je dalje objašnjavate, pa onda kvalifikovanom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje pet članova. I dvotrećinska većina je kvalifikovana većina. Odnosno dalje kaže - prostom većinom, kada za odluku glasa većina prisutnih članova.
Dalje, član 20. kaže - dvotrećinskom većinom Savet odlučuje prilikom: prvo, usvajanja teksta Statuta Agencije. Znači da će oni ponovo još neki statut donositi.
Pa dalje kaže - prilikom usvajanja poslovnika o radu Saveta, pa prilikom usvajanja pravilnika, pa onda prilikom usvajanja teksta strategije razvoja radio-difuzije. Kada vi ovde kažete da je statut tekst, pa da je strategija razvoja radio-difuzije tekst, a pri tom poslovnik o radu Saveta nije u tekstu, to nije tekst što će se usvajati, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji nije tekst, pitam: šta je?
Da li će to biti slikovnica, da li će biti tonski zapis – šta će biti, u kom obliku – pošto ste jasno ovde odredili da neće biti tekst.
Član 21, i ovo je veoma zanimljivo, s obzirom na činjenicu da je jedan od najvažnijih poslova koje će obavljati Radiodifuzni savet upravo dodeljivanje frekvencija, postavlja se pitanje zašto će se onda u tom slučaju odlučivati ovom kvalifikovanom većinom, odnosno samo pet članova je dovoljno.
Zašto niste predvideli da se i ovo obavlja dvotrećinskom većinom? To je, od pitanja oko kojih treba konsenzus, najvažnije pitanje. Ali ne, vi ste odlučili da smanjite, a posle ćemo videti kakve ste sve pritiske omogućili ovde kasnije na članove Agencije, na emitere.
U članu 22. kažete da Savet prostom većinom može da donese odluku, pa na primer o davanju uputstava emiterima, tumačenju Zakona i propisa. Kao prvo, mislim da ne bi Savet trebalo da tumači zakone i propise. Kao drugo, da li je dobro da samo tri od devet članova Saveta budu u mogućnosti da donesu određena tumačenja zakona. Da li će toliko često biti tumačeni određeni propisi da ne možete da okupite tada dovoljan broj članova Saveta?
Zatim, pogledajte oko glasanja. Inače, sve ove odredbe koje se odnose na glasanje, na izbor predsednika, zamenika, potpuno su kriminalne, nejasne, besmislene i omogućiće raznorazna tumačenja. Kaže: "Glasanje se obavlja kada je diskusija o određenoj temi završena i kada predsedavajući formuliše predlog odluke, tako da se može nedvosmisleno glasati za ili ne glasati." Ko je to izmislio da se glasa za ili ne? Oduvek, koliko znam, glasalo se za ili protiv, i eventualno neko može još da bude uzdržan. Kako može da se glasa za ili ne? Hoće li da pita predsedavajući: ko je za i ko je ne? Naravno da neće.
Pogledajte, ovaj stav je suprotan jednom od narednih, gde se kaže: "Predsedavajući ne postavlja pitanja ko je "protiv", a ko je "uzdržan".
Znači da predsedavajući moće da pita samo ko je "za" i ko se izjasni "za" taj ulazi u broj onih gde treba da se određena većina prikupi, i onda je potpuno nejasno kako će se formulisati taj predlog da se glasa za "ne" i ko će biti za "ne".
Kaže naredni stav: "Prilikom glasanja se ne utvrđuje razlika između glasova "protiv" i "uzdržanih". Kako će se uopšte utvrditi ko je protiv, ko je uzdržan, ako predsedavajući nema ovlašćenje to da pita, zaista ne znam, ali bi bilo dobro da ovde predlagač pokuša da to odgovori.
Član 24. propisuje kada se tajno glasa, kada je obavezno, a onda jednom širokom odredbom praktično daje ovlašćenje Savetu da svako glasanje o bilo kojoj temi može da pretvori u tajno.
I kaže: "Savet može da donese odluku o izjašnjavanju tajnim glasanjem i o drugim pitanjima ukoliko prethodno javnim glasanjem, prostom većinom (dovoljno je tri člana Saveta od devet), donese takvu odluku." Znači, o bilo kojoj temi Savet može da donese odluke tajno. Mislim da je ovo zaista sramota i mislim da se na ovaj način omogućuju razne mahinacije, da se omogućuje pritisak na članove Saveta.
Pogledajte dalje, zanimljiv je i član 25. Kaže: "Tajno glasanje se ponavlja kada za predlog odluke glasa polovina prisutnih članova Saveta." Znači, ukoliko se odredi da je tajno glasanje, da se nešto sakrije od javnosti, ko je kako glasao, a određeni predlog ne dobije potrebnu većinu, onda ćete vi da napravite pauzu pola sata, sat, pa da nastavite sa pritiscima na članove Saveta, pa ćete onda opet da glasate, pa ako to ne urodi plodom, onda opet možete da odložiti za još jedno dva sata, pa da ponovite treći put glasanje i tako unedogled.
Nema nikakvih ograničenja, sto puta možete ponavljati glasanje dok na tajan način, demokratski, određena odluka ne dobije većinu, odnosno dok određeni emiter ne dobije dozvolu ili dok nekom emiteru dozvola ne bude ukinuta.
Takođe, član 27. kaže: "Tajno glasanje sprovodi komisija od tri člana, od kojih je jedan član Saveta, a dva iz stručnih službi Agencije, ili obratno." Pozivam bilo koga da mi odgovori ovde šta znači "ili obratno", ko još na ovakav način određuje bilo šta. Znači, biće ovako ili neće, i ko to određuje u kom će slučaju u komisiji biti dva člana Saveta, odnosno u kojim slučajevima će biti dva člana iz reda zaposlenih. Na osnovu koje procedure? To naravno nije propisano.
Dalje kaže: "Kandidat koji nije izabran za predsednika Saveta može biti kandidovan za zamenika predsednika Saveta." Pitam vas, da li može da se ponovo kandiduje za predsednika Saveta i koji su to razlozi što ne bi mogao? Nije propisano ovde. Prema tome, ne vidim nikakvu smetnju.
Sam način glasanja upućuje na to da će, kao što je dugo trebalo da izaberete ovde članove Radiodifuznog saveta, isto biti velika mogućnost i velika verovatnoća da se izbor predsednika Saveta obavlja narednih pola godine ili godinu, i da na taj način omogućite da se ovo stanje, kakvo imamo danas uopšte u radiodifuznoj sferi, zadrži unapred neodređen period vremena. Da ko emituje program emituje, da se dalje ne izdaju dozvole, da se ništa ne naplaćuje, da se zadrži ovaj potpuni haos, koji ste vi obećali da ćete razrešiti odavno.
Onda pogledajte kada kaže ovde, ovo se odnosi na javnost rada, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnike sa sednica Saveta, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Šta je to tajno i šta je to o čemu javnost ne sme da zna?
Dakle, nije ovo Odbor za bezbednost, ovo je Savet Radiodifuzne agencije. Šta je to što može da bude službena tajna? Kao drugo, nije propisano na osnovu kojih kriterijuma i u kojim slučajevima? Kako se to donosi odluka da se određeni deo zapisnika označi kao službena tajna?
Zatim se kaže da je dužna Agencija da obezbedi redovne i vanredne konferencije za štampu. Koliko često? Jednom godišnje? Da li je dovoljna jedna redovna i jedna vanredna da se ovaj uslov ispuni?
Zatim se kaže - Agencija će obezbediti usluge radnika Agencije zaduženog za javno informisanje. Koje to usluge obezbeđuje? Kakvim se vi to uslugama bavite? To nigde ni u statutu, ni u zakonu nema.
Kaže se da će Agencija i Savet obezbediti javnost rada i na sledeći način: sednice Saveta otvorene su za akreditovane predstavnike javnih glasila. Koji su uslovi za akreditaciju? Ko propisuje ko će biti akreditovan, a ko neće?
Vi ćete opet imati ovde da javnost rada postoji, ali samo za one koji su podobni, da li politički ili na ovaj ili onaj način, ali trebalo bi onda bar odrediti ko to može da odredi da li će se nekom dati akreditacija ili neće, ukoliko već postoji želja za javnošću rada.
Član 35. kaže: "O otvorenim sednicama Saveta i konferencijama za štampu, Agencija je dužna da obavesti akreditovane redakcije najkasnije dva dana pre njihovog održavanja."
Znači, biće redakcija za koje će ovo biti zatvoreno. Ko to uopšte određuje, jer nigde u Statutu nije određeno kada će postojati zatvorene sednice Saveta i kako može da postoji zatvorena konferencija za štampu.
Da li je to moguće u demokratskom društvu i da li je to uopšte logički moguće da imate zatvorenu konferenciju za štampu, pa će oni sami sa sobom da sede u zatvorenoj prostoriji i da drže jedni drugima konferenciju za štampu.
Potpuno je logički besmisleno imati zatvorenu konferenciju za štampu. Ovde pričate o otvorenim sednicama Saveta, ali nigde ne određujete koje će biti zatvorene.
I vi na posredan način kažete - o otvorenim ćemo vas obavestiti, one odabrane akreditovane dva dana ranije, ali o zatvorenim sednicama ćemo da ćutimo. I onda dođete do toga, kada se svi članovi uzmu u obzir, da jednostavno možete da održite sednicu Saveta bez ičijeg znanja, da bude zatvorena, pa da odredite po nekom nepoznatom postupku da će zapisnik sa te sednice biti označen kao službena tajna, pa ga ne morate dati nikome na uvid, pa ćete o toj zatvorenoj sednici održati zatvorenu konferenciju za štampu i onda se postavlja pitanje gde je tu uopšte bilo kakva javnost.
A još, da bi ta vaša transparentnost bila potpuna, verovatno ćete na nenajavljenoj sednici, koja bude zatvorena i čiji zapisnik bude tajan, isto tako da odlučujete tajno i onda se neće znati ništa, ni ko je za šta glasao, ni koja je odluka doneta, ni o čemu se raspravljalo, nego će se jednostavno pojaviti u etru neko ko će imati dozvolu da emituje ovo ili ono ili ćete jednostavno na ovaj način nekome oduzeti dozvolu za emitovanje.
Zaista mi je žao, ovakvih besmislica ima još dosta, zbog kolega koji čekaju sada ću završiti, ali mislim da je potpuno osnovano da se nešto što je ovako neodređeno, ovako besmisleno – pogotovo što je prošlo toliko dugo vremena otkako je ovo trebalo da bude doneto, imali ste vremena da kvalitetno pripremite statut –povučete iz procedure, pa da onda ovo odradimo ljudski.