Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – IZVEŠTAJ O RADU KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U 2004. GODINI, SA GODIŠNjIM RAČUNOM ZA 2004. GODINU I IZVEŠTAJEM OVLAŠĆENOG REVIZORA
Primili ste Izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti u 2004. godini, sa godišnjim računom za 2004. godinu i izveštajem nezavisnog revizora o finansijskim izveštajima Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu, koje je Narodnoj skupštini, u skladu sa članom 242. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, radi potvrđivanja podnela Komisija za hartije od vrednosti.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, sa Predlogom odluke o potvrđivanju Izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti, sa godišnjim računom za 2004. godinu i izveštajem ovlašćenog revizora.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije, Radojko Obradović, zamenik predsednika Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li neko od poslanika želi reč? (Da.)
Za reč se javila narodni poslanik Vjerica Radeta.
Jedina lista koja je pristigla je lista SRS - pet poslanika.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Hvala. Gospodine Štimac, vidim da ste dobro i drago mi je zbog toga, samo ne znam da li to znači da je pritisak gospodina Labusa na vaš rad malo smanjen ili ste se prilagodili njegovom načinu funkcionisanja, ali važno je da ste vi dobro.
Ovde imamo Izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti, sa godišnjim računom za 2004. godinu i izveštaj ovlašćenog revizora. Ovaj materijal dobili smo 4. maja 2005. godine.
Verujte, jedva sam uspela da se snađem šta je to o čemu danas treba da raspravljamo, zato što smo od Komisije za hartije od vrednosti imali izveštaj za 2003. godinu, neki plan, uglavnom četiri-pet materijala još od 2003. godine do maja ove godine je stizalo u poslaničke klubove i narodnim poslanicima.
Naravno, logično pitanje koje se postavlja jeste zašto je trebalo toliko vremena da ovaj materijal dođe na dnevni red i da mi krajem 2005. godine raspravljamo o Izveštaju Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu.
Najverovatnije, a to je jedini logičan zaključak, to je namerno i svesno ostavljano po strani da bi narodni poslanici, da bi javnost Srbije zaboravila neke afere u kojima je Komisija za hartije od vrednosti, čak mimo svoje volje, bila umešana.
Samo ću da podsetim javnost Srbije, pogotovo što često u medijima predstavnici jedne od stranaka iz vladajuće koalicije vole da kažu kako je Anketni odbor, koji je raspravljao aferu "Knjaz Miloš", a bila sam član tog odbora, zaključio da nije bilo nikakvih nezakonitosti u radu Komisije za hartije od vrednosti, kako nije bilo nikakvih nezakonitosti u postupanju državnih organa, pre svega potpredsednika Vlade, kako nije bilo nikakvih problema u radu, odnosno u preuzimanju akcija "Knjaz Miloš".
Naravno, ništa od toga nije istina. Istina je da je anketni odbor taj posao radio, da su saslušani, odnosno uzete izjave od određenih ljudi.
Bilo je čak više predloga koga sve treba saslušati u okviru ovog posla, međutim, preovladalo je neko većinsko mišljenje i sva lica koja su, na neki način prema stavu većine iz tog anketnog odbora, imala bilo kakve veze sa "Knjaz Milošem" i preuzimanjem akcija, saslušani pred anketnim odborom.
Kolege poslanici, dobro znate da nikada niste dobili izveštaj tog anketnog odbora. Naravno, to znači da se anketni odbor nije saglasio oko zaključaka.
Bio je jedan predlog, sa nekim zaključcima pripremljenim za anketni odbor, gde jeste stajalo otprilike ovo što pokušava javnosti da se nametne, a to je da nije bilo uticaja i nezakonitih radnji predstavnika visokih funkcionera Vlade Srbije i predstavnika vlasti i da je, ispostavilo se, osnovni problem, ako je eventualno nekih problema bilo, u tome što nisu bili dobri zakoni i što zakonski nije bila na pravi način pokrivena ova oblast.
Takav izveštaj anketni odbor nikada nije usvojio. Dala sam značajne primedbe na taj izveštaj. Dao ih je i kolega Milan Marković iz DS, trebalo je da se sa tim našim primedbama, ili kao izdvojeno mišljenje, dostavi taj izveštaj.
Dakle, nikada taj izveštaj nije usvojen.
Dok taj izveštaj na Anketnom odboru ne bude usvojen i ne bude ovde raspravljan u ovom parlamentu i ne bude, posle toga, usvojen u kakvom god obliku, niko nema prava da kaže i tvrdi da predstavnici vlasti nisu pokušali da nezakonitim radnjama utiču na ovaj posao u "Knjaz Milošu".
Šta se u stvari dešavalo? Šta je Anketni odbor utvrdio, kakva je uloga Komisije za hartije od vrednosti bila u tom poslu, kako se ta komisija, rekla bih, izvukla iz tog posla bez posledica?
Istina je i činjenica da je potpredsednik Vlade, Miroljub Labus, imao ozbiljne namere sa predstavnicima "Danonea".
Sećate se, da podsetim javnost Srbije, to je bilo ono vreme kada je predstavnik "Danonea" dolazio u kuću na službeni razgovor kod potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa i onda se, od strane njegovih istomišljenika, udaralo drvljem i kamenjem na SRS, sa komentarima kako to mi iz SRS znamo, da Labus nije bio u Vladi, već da je bio u svojoj kući, pa je bilo bezobraznih komentara da li se to mi radikali penjemo po drveću i gledamo ko kod koga u kuću dolazi.
Naravno, nebitno je na koji način smo došli do toga i nebitno je da li se mi čak penjemo i po drveću pa da to vidimo, bitno je da je nesporno i da je Miroljub Labus priznao da jeste u svojoj kući razgovarao sa predstavnicima, sa potpredsednikom "Danona", sa očiglednom namerom da "Danon" bude taj koji će preuzeti većinske akcije "Knjaz Miloša".
Interesantno je da se to dešavalo čini mi se 7. oktobra, a da je Labus 5, 6. i 8. oktobra bio u Vladi, samo ga je 7. oktobra nešto bolela noga. Kada je "Danon" sa svojom ponudom, onakvom kakva je bila, izašao, kada se tu mešao Vlade Divac, onog dana i onog vikenda kada su akcije trebalo da budu preuzete, sećate se onda aktivnosti Predraga Danilovića, njegove ponude malim akcionarima, onako iz malog džepa da vadi neke milione, da daje ljudima, sa obrazloženjem da mu je više dosadila priča oko preuzimanja akcija "Knjaz Miloša", pa eto da on prekrati muke, valjda i Vladi Srbije, i Komisiji za hartije od vrednosti, i malim akcionarima, naravno ne nego Vlade Divcu, koji je imao nameru da sa "Danonom" i Labusom "ispod žita" dođe do tog većinskog paketa.
Komisija za hartije od vrednosti donese jednu odluku, pa kako reče gospodin Štimac, kada je razgovarao sa anketnim odborom - čuo se sa gospodinom Labusom, pa kada sam insistirala da kaže kakav je to bio razgovor, da li je Miroljub Labus sa gospodinom Štimcem razgovarao kao šef njegove stranke ili je razgovarao kao potpredsednik Vlade sa predsednikom nezavisnog tela - gospodin Štimac je pokušavao to da objasni i na kraju, čovek očigledno nije želeo da laže, pa je rekao - znate, to uopšte nije bio razgovor, to je bilo vikanje i psovanje od strane Labusa.
To je ostalo zapisano u stenogramu, za slučaj da neko pokuša da demantuje ovo što sam sada rekla. Sa radošću sam konstatovala da je gospodin Štimac, ali najiskrenije, zdrav zato što je posle toga čovek završio u bolnici, jer naravno nije mogao verovatno, kao čovek i kao neko ko želi da radi po zakonu, da udovolji svom partijskom šefu, a sa druge strane kao čovek osećao se nelagodno što mora da otkaže partijsku poslušnost, i čovek je ni kriv ni dužan završio u bolnici, u predinfarktnom stanju.
Tema je Miroljub Labus, za vašu informaciju, kolega. Ako ne možete da slušate žao mi je, ali građani Srbije imaju šta da čuju.
Ne znam da li se ta zvonjava, gospodine predsedniče, odnosi na mene, a mogli ste pre toga da zvonite i kolegi koji me ometa.

Gospođo Radeta, zvono je opomena da se ne ometa govornik, a istovremeno i opomena govorniku da ne diskutuje sa poslanicima, već da izlaže o temi.

To mora posebno da se radi, odvojeno, ne možete na isti način da opominjete kolegu i mene.
Dakle, u radu Komisije za hartije od vrednosti, vezano za ovu aferu, koja se kao i sve afere iz vladajuće koalicije nekako baca "pod tepih", pored ove Komisije, pored Miroljuba Labusa, učestvovala je i Agencija za privatizaciju, učestvovala je cela Vlada. Vlada Republike Srbije je uradila nešto što je nezapamćeno i nezapisano u istoriji bilo koje vlade u savremenim demokratijama.
Vlada je organizovala jednu noćnu fantomsku sednicu i, zamislite, promenila odluku nezavisne Komisije za hartije od vrednosti. Znate li kako je to Vlada uradila?
Vlada je pozvala državnog tužioca na sednicu Vlade da bi onako, kada su se u jedan sat noću pojavili na televiziji, svima pokazali - no, no, ne protiv odluke Vlade, ovde sedi državni tužilac, tada u v.d. stanju, verovatno sa čvrstim obećanjem, ako taj posao uradi kako se od njega traži, da više neće biti u v.d. stanju, a danas i nije.
Dakle, svi ti visoki državni funkcioneri su pokušali, ali nadam se da će jedna sednica biti posvećena tom izveštaju i da ćemo sa još više detalja govoriti i da ćemo vas upoznati, vas i javnost Srbije sa izjavama pojedinih članova Vlade i Komisije za hartije od vrednosti, da će građani Srbije detaljno da se upoznaju sa svim što se dešavalo, odnosno što je pokušalo da se uradi pri preuzimanju akcija "Knjaz Miloša".
Mi iz SRS imamo razloga da zaista budemo ponosni na taj deo posla, zato što smo pre na Odboru za privredu i privatizaciju digli veliku "prašinu" oko toga i obavestili javnost o svim ovim detaljima i, naravno, zaustavili smo da se taj posao završi protivzakonito i da bude na štetu države i na štetu malih akcionara.
Čuje se u javnosti povremeno da ta afera zaista nije dobila svoj epilog i to jeste tačno. Čuje se da je država oštećena za neke silne milijarde u ovom preuzimanju akcija. Moram da kažem da je informacija koju smo dobili od predsednika Komisije za hartije od vrednosti, a verujem da će to i danas, ako bude potrebe, da kaže, čak i od potpredsednika Labusa i od direktora Agencije za privatizaciju, svi su tvrdili i matematički dokazali, da država nije pretrpela nikakvu štetu u ovom poslu i da mali akcionari nisu pretrpeli neku štetu.
Ovo govorim zbog toga što sam bila iznenađena u nekoliko navrata, neke kolege su u javnim nastupima govorile suprotno od ovoga.
Što se tiče konkretnog izveštaja, koji imamo ispred sebe, to je poobiman materijal i trebalo bi dosta vremena da se govori o njemu. Ima tu i konkretnih cifara i konkretnih troškova, sticanja sredstava itd. To ću prepustiti mojim kolegama koji su to malo detaljnije od mene gledali. Moja nemera je bila samo da građane Srbije upoznam sa načinom rada ovog parlamenta, sa tim da ovo nije jedini izveštaj anketnog odbora.
Sećate se i onog pomalo zaboravljenog anketnog odbora koji je vodio Aleksandar Vučić. Dakle, mi u Narodnoj skupštini procenimo kada je neka tema došla dotle da treba da se na anketnom odboru raspravi, da bi se anketni odbor sa izvesnim zaključcima pojavio pred Narodnom skupštinom, da Narodna skupština raspravlja o takvim temama.
Ali, nažalost, rad anketnih odbora se obesmislio u potpunosti, zato što predsednik parlamenta i skupštinska većina ne završavaju onaj deo posla koji se sastoji u tome da se izveštaj anketnog odbora – ovog ili bilo kojeg, jer evo koliko je anketnih odbora radilo, bila sam u dva anketna odbora, a mislim da su u poslednjih godinu dana radila bar četiri anketna odbora, jedan još uvek radi, ali ljudi još nisu završili – dovede do finala.
Dakle, sve se to uradi, završi, dođe se do određenih podataka, do određenih zaključaka. Naravno, problem je i na samom anketnom odboru, da se sa zajedničkim zaključcima izađe pred parlament, zato što jednostavno nije moguće da se nađe zajednički jezik, jer su za teme koje se obrađuju na anketnom odboru uglavnom vezani predstavnici vlasti i otud predstavnici vlasti i poslanici koji rade u anketnim odborima ne prihvataju stvarno činjenično stanje do kojeg anketni odbor dođe.
Ali, i za to postoji lek. Kaže se lepo: Anketni odbor je većinom prihvatio to i to kao zaključak, mišljenje su izdvojili narodni poslanici taj i taj. Onda svi ovde kažemo i kolegama poslanicima i javnosti Srbije, i onda se nekakav konačan zaključak usvaja u ovom parlamentu. To je samo Poslovnikom predviđeno, ali to još nije videlo svetlo dana u ovom parlamentu.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Štimac, činjenica da o ovoj tački dnevnog reda gospodin Štimac nije želeo da podnese uvodno izlaganje, govori o besmislu raspravljanja o ovoj tački dnevnog reda na današnji dan.
Mi smo ovaj materijal dobijali više puta, stavljan je na dnevni red sednice Narodne skupštine, pa je povlačen, verovatno iz razloga da bi određene stvari o kojima je detaljnije govorila moja uvažena koleginica Vjerica Radeta, bile ostavljene po strani. Zbog toga taj izveštaj nije do sada bio usvojen.
Mi iz SRS smatramo, bez obzira što se sad radi o usvajanju ovog izveštaja Komisije za hartije od vrednosti, dakle danas, 1. novembra 2005. godine, iako se odnosi na poslovanje ove komisije za 2004. godinu, a u zakonu je i predviđeno da se ovaj izveštaj podnosi do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Na nas utiče da se aktivno uključimo u ovaj izveštaj i da o tome govorimo zato što smo veoma visoko svesni značaja Komisije za hartije od vrednosti. Mi tu Komisiju za hartije od vrednosti doživljavamo kao jedan organ koji ima kontrolnu funkciju, a i organ koji bi trebalo da ima zadatak da afirmiše finansijsko tržište i da stvori uslove za bolje privređivanje i poslovanje u državi Srbiji.
Za ovaj izveštaj se može reći da je detaljan i obiman, kada se pogleda broj strana na kojima je on urađen, s jedne strane. Sa druge strane, možemo konstatovati da ovaj izveštaj ima određenih manjkavosti, odnosno nije rekao nešto o možda najbitnijim stvarima, kao što je zaštita investitora, jer to uopšte nije pominjano u ovom izveštaju.
Verovatno da volja stranih investitora pada, kao i onih ljudi koji su u Srbiji, zbog ukupnog ambijenta u kome radi privreda Srbije, pada interesovanje za ulaganje u privredu i sigurno je da je u periodu za koji se podnosi ovaj izveštaj - za 2004. godinu, bilo zainteresovanih lica za investicije. Ali, zbog nesigurnosti u kojoj posluje privreda Srbije, zbog situacije da se vrlo često, zbog pada društvenog proizvoda, nameću obaveze i od 50%, to je neizdrživo za privredne tokove u državi Srbiji i zbog toga privredna aktivnost stalno opada.
Meni je jako interesantno u ovom izveštaju što Komisija predlaže i predsedniku Republike i predsedniku Vlade da, prilikom izrade ustava, Komisiju, kao sada nezavisan i samostalni organ, uključi kao ustavnu kategoriju, pa bi, pored pet institucija koje Ustav do sada tretira, uvrstili i Komisiju za hartije od vrednosti.
Odmah se nameće jedno logično pitanje - zbog čega oni koji podnose ovaj izveštaj predlažu da Komisija za hartije od vrednosti bude ustavna kategorija? Lično mislim, iz razloga da bi se uticaj na Komisiju za hartije od vrednosti, od strane Ministarstva finansije i jedinog potpredsednika Vlade, smanjio ili što je moguće više ograničio, sveo na minimum, samim tim što bi ova komisija postala organ koji je predviđen i Ustavom.
Kaže: "Komisija za hartije od vrednosti je nadzorni organ na tržištu hartija od vrednosti Republike Srbije, kao samostalna organizacija, koja podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Komisija za hartije od vrednosti ima pet članova, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije, na period od pet godina. ( To je ono što je i sad predviđeno.) Radom komisije rukovodi predsednik. O Komisiji za hartije od vrednosti se donosi zakon".
U ovom izveštaju, kada sam malopre rekao da je s jedne strane detaljan, a s druge strane da nije obradio određene kategorije i svoje poslovanje, ovde je vrlo detaljno opisano i moglo bi se ponekad pomisliti, kada se iščitava ovaj izveštaj, da se čitaju neki zakonski predlozi ili poslovnici, pravilnici, uredbe koje regulišu rad ove komisije za hartije od vrednosti.
Pored toga što nije dovoljno obrađeno, zapravo, nije ništa rečeno vezano za zaštitu investitora, nije rečeno koji su efekti rada Komisije za hartije od vrednosti. Ovamo se kaže koliko je doneto rešenja prilikom organizovanja brokerskih kuća, koliko je zabrana, ali se ne kaže kakvi su efekti, koje su mere preduzete. Odluke koje donosi Komisija za hartije od vrednosti su konačne, ali se povodom ovih odluka može pokrenuti upravni spor. Mi ni tu nemamo detaljan izveštaj kako i na koji način je poslovala ova komisija za hartije od vrednosti.
Kad budemo sumirali rezultate, i predsednik Narodne skupštine, koliko smo doneli zakona, koliko odluka, koliko nekih drugih izveštaja usvojili, naravno da će biti doneta odluka o usvajanju izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti, i mi ćemo reći da smo doneli toliko odluka. Međutim, bitno je za građane Srbije i za sve nas kao njihove predstavnike da stvorimo uslove i ambijent za bolji rad. O tome uvek mi iz SRS govorimo, ali oni koji podržavaju Vladu i koji predstavljaju skupštinsku većinu čini mi se da se samo ponose brojem zakona koji su doneti i usvojeni, pa makar to bili zakoni sa jednim ili dva člana. Za nas nije suština u tome.
Suština je da se stvore bolji uslovi za rad. Međutim, ako ova vlada u svom sastavu ima visoke funkcionere koji žele da podele Srbiju na dobru i lošu, na pravu i ne znam koju drugu, sigurno da oni ne mogu dati nikakav doprinos boljitku života u Srbiji. Oni mogu samo da vuku Srbiju unazad, iako im je stalno u glavama i njihove misli su uperene jednoj floskuli, kao što je ulazak u EU.
Da, mi to želimo, ali mi želimo da stvorimo bolje uslove za život građana Srbije. To će biti moguće kad mi dođemo na vlast. Čini mi se da je taj momenat blizu, jer 40% građana koji staju iza politike SRS ne mogu nikako da budu manjinska Srbija, kako to neko voli da kaže, jer to su građani Srbije i mi ih uopšte po tom osnovu i ne delimo.
Nadam se da će gospodin Štimac kasnije, kad bude "isprovociran" pitanjima poslanika SRS i dilemama koje oni imaju u vezi sa ovim izveštajem, ipak izaći i odgovoriti na neka od pitanja i dati nam neke projekcije vezane za rad Komisije za hartije od vrednosti u budućem periodu i, naravno, otkriti još neke pritiske i neke poteškoće koje ima ova komisija prilikom svog rada.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Poštovani narodni poslanici, Komisija za hartije od vrednosti je nacionalni regulatorni organ, osnovan radi ostvarivanja i unapređivanja domaćeg finansijskog tržišta, ali i kontrole, što je izostalo u ovom izveštaju. Komisija je samostalno pravno lice koje obavlja poslove i odgovara za svoje poslovanje Republičkoj skupštini. Dakle, ona je nezavisna institucija, ali je njena odgovornost precizno utvrđena prema Skupštini, kao nosiocu zakonodavne vlasti.
Materija vezana za hartije od vrednosti nije regulisana Ustavom i to je možda jedan hendikep, zato što je ovo vrlo važna materija, to mogu da kažem, jer sam bio član savezne komisije hartija od vrednosti i znam o čemu se radi, znam nadležnosti ove vrlo visoke institucije. Njena nadležnost je utvrđena Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Napominjem da se odluke komisije donose u prvom stepenu i one su konačne, a komisija rešava u upravnim stvarima, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku i u tome je njena nezavisnost. Protiv tih odluka može se voditi i upravni spor pred sudom, a istovremeno komisija kao nezavisni organ, to je njeno zakonsko pravo, u cilju zaštite investitora može pokrenuti postupak kod nadležnog suda, ako utvrdi da su prava investitora povređena, naravno, koja se odnose na hartije od vrednosti i na finansijsko tržište.
Gospodine Štimac, uz vaše najveće uvažavanje, postavio bih određen broj pitanja. Recimo, zašto je u 2004. godini došlo do pada prometa hartija od vrednosti, kako po obimu, tako i po broju transakcija. Takođe, zašto je opao promet na Beogradskoj berzi i to više od dva puta. Ovo obrazloženje komisije da je to došlo prvenstveno zbog toga što u januaru nije bilo moguće obaviti trgovanje zbog toga što se vršio prenos podataka o vlasništvu na Centralni registar, to se ne može prihvatiti.
Mi srpski radikali smatramo da to nije razlog, već je razlog nepoverenje, i to isključivo nepoverenje, i smanjen broj preduzeća, odnosno kompanija, koje izlaze i nisu zainteresovane da izlaze da trguju na tržištu. Beogradska berza nije organizovano tržište kapitala, nažalost, a što bi trebalo da bude. U prethodnoj, odnosno 2004. godini, izvinjavam se, njeno trgovanje se svodilo na trgovanje obveznicama stare devizne štednje, što je jako malo akcija.
Gospodine Štimac, komisija nije izvršila svoj osnovni zadatak, a to je što nije sankcionisala prekršioce zakona. Naravno, moguće je da ima i problema zbog nedorečenosti zakona, ali je zakon davao i u moje vreme da se sankcionišu prekršioci zakona.
Dakle, istina, vi ste rekli da je iz vaših nadležnosti, ali neću nabrajati sve, da ste izvršili, između ostalog, i kontrolu 73 brokerska društva, kontrolu Beogradske berze, ali se tamo ne vidi iz tog izveštaja šta je učinjeno i da li je bilo nekih nepravilnosti, a ako je bilo, nas interesuje ishod, kako su se završile te prijave, pretpostavljam, za prekršaje, za prestupe ili možda za krivična dela.
Takođe, nemamo u izveštaju da je komisija pred sudom povela jedan spor za zaštitu investitora i da li je uopšte utvrdila da je jednom investitoru povređeno pravo, što je zakonska obaveza komisije da pokrene spor pred sudom, ako je došlo do povrede prava investitora i ako se to odnosi na hartije od vrednosti, odnosno na finansijsko tržište.
Nema u izveštaju ni koliko je protiv konačnih odluka komisije povedeno upravnih sporova i eventualno ishod tih sporova, jer od ishoda tih sporova zavisi i zakonitost, odnosno pravilno postupanje, odnosno donošenja pravilnih odluka Komisije za hartije od vrednosti.
U svom izveštaju, na kraju, dostavili ste da ste učestvovali na mnogim međunarodnim seminarima i projektima, ali nažalost niste naveli koliko je to koštalo. Znam da sva putovanja, seminari, konferencije i projekti koštaju poreske obveznike zemlje, a efekti tih putovanja i seminara mislim da su ipak zanemarljivi i beznačajni, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja.
To što ste naveli u izveštaju da je Komisija za hartije od vrednosti ostvarila prihod veći od rashoda, mislim da to nije rezultat štednje i rada komisije, već jednog nerealnog finansijskog plana. To je moje mišljenje.
Nadalje, u izveštaju navodite da će komisija od 2005. godine doneti novi pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji radnih mesta i zadataka i proširiti, odnosno uvesti nova radna mesta, zaposliti nove ljude, i to nije samo po sebi loše, kada bi se ti ljudi zapošljavali u preduzećima, kada bi privreda radila, ali zapošljavati ljude u komisiji, a ne iskoristiti postojeće resurse, to se može jedino protumačiti kao zavlačenje ruke u džepove naših poreskih obveznika, a džepovi su, znate to i sami, dakle, prazni. Hvala.

Narodni poslanik Momir Marković nije tu, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo konačno da se nađe pred raspravom jedan ovakav izveštaj Komisije za hartije od vrednosti. Po meni ova rasprava prilično kasni, toliko se stvari već promenilo na tržištu hartija od vrednosti, da uopšte u ovoj skupštini postaje bespredmetno raspravljati o ovom izveštaju koji je sada podnet.
Gospodin predsednik Komisije za hartije od vrednosti bi trebalo da izvesti Skupštinu o nekim novim pojavama koje se dešavaju na tržištu hartija od vrednosti. To su pojave gde je direktno upletena Vlada Republike Srbije, jer po zakonu kojim je formirana ova komisija za hartije od vrednosti ona odgovara samo Skupštini, a definisana je kao nezavisno telo, radi kontrole, uvida itd.
Činjenica jeste da su se ulaskom u privatizaciju, koja je otpočela 2001. odnosno 2002. godine, pojavile i te hartije od vrednosti i to u većem obimu. Društveni kapital privatizovan je, i to po dva osnova: jedan deo, u iznosu od 70%, koji je bio predmet prodaje, dakle, većinskog kapitala, konzorcijumu ili nekom pojedincu, nekom fizičkom licu, pa i drugom licu, a drugi deo, 30% od vrednosti preduzeća, odnosno 30% akcija radnicima koji su radili u tom preduzeću.
Čast izuzecima, ali najviše se manipulisalo sa tih 30%, odnosno sa željom većinskog vlasnika da ima svih 100%, a ako ne može da ima 100%, onda da jednostavno smanji taj ulog malih akcionara, odnosno radnika u nekom akcionarskom društvu, pravnom licu itd.
Ta želja većinskih vlasnika se odvijala na dva načina. Jedan je bio dokapitalizacija preduzeća i ne bi bilo ništa loše da je tom dokapitalizacijom ulazio svež kapital, koji bi omogućavao veću produktivnost tog preduzeća. Međutim, to se radilo na mala vrata, tako što je kroz dokapitalizaciju tekuće održavanje prikazivano kao investiciono, imate čak i to, jer Komisija za hartije od vrednosti nije reagovala, Agencija za privatizaciju takođe nije reagovala do dana današnjeg.
Dešava se da se jednoj firmi, koja objektivno košta 30 ili 40 miliona dinara, da ne pričamo u evrima, kroz najobičnije krečenje jednostavno obezvredi vrednost akcija malih akcionara. Drugi način je bio taj prilikom raspodele dividendi, gde su dividende kod većinskog vlasnika, odricao se profita u korist povećanja upravljačkih prava u tom preduzeću, odnosno povećanja vrednosti svojih akcija.
Treći vid obezvređivanja upravljačkih prava malih akcionara je bio taj što se jednostavno emitovala određena količina hartija od vrednosti, ne opet radi toga da bi preduzeće došlo do novog kapitala, odnosno da bi imalo više vlasnika, već isključivo u svrhu toga da se opet obezvrede upravljačka prava malih akcionara.
U principu 2004. godine u stvari nije ni postojalo u pravom smislu reči tržište hartije od vrednosti, već isključivo finansijske manipulacije određenih finansijskih lobija. Da je sve to tako vidi se kada je rađena privatizacija "Knjaza Miloša", gde se direktno Vlada Republike Srbije uplela u privatizaciju. Posao Vlade Republike Srbije jeste da nagleda sprovođenje zakona i da sama sprovodi zakone, a ne da zakone menja, menja ih Skupština Srbije.
Ako smo jedna pravila utvrdili jednom i pod tim pravilima se zasniva neka praksa, onda se postavlja pitanje šta se u stvari htelo. Da li se htelo privatizacijom "Knjaza Miloša" da se dovede pravi vlasnik, odnosno lice koje bi stvarno platilo onoliko koliko to košta, uložilo u proizvodnju, zaštitilo radnike koji rade u tom preduzeću ili je jednostavno postojala želja da se država ošteti, jer prihod od privatizacije ide u budžet, i da se neko drugi na mala vrata uvede u jednu visoku profitabilnu firmu, koja je do sada postojala kao društveno preduzeće.
Da sve to ima osnova, gospodine Štimac, vidi se i po zadnjem potezu Vlade Republike Srbije, odnosno potezu Ministarstva finansija prilikom prodaje hartija od vrednosti ili akcija, kako god hoćete, Nacionalne štedionice. Prilikom prodaje tih hartija od vrednosti napravljene su dve, da kažem dva ozbiljna kršenja zakona i pravila koja važe na tržištu hartija od vrednosti. Navodno prvo je bila država većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Već u vreme Božidara Đelića ili koga već Nacionalna štedionica je privatizovana.
Da ne pričamo ko je bio promoter ili možda treba da kažemo da je ipak iza toga stajao tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije. U trenutku dok je on bio guverner, a Božidar Đelić ministar finansija, uz njihovu saglasnost Nacionalna štedionica postaje u većinskom vlasništvu privatnog kapitala. To je taj prvi, da kažem, korak gde je država oštećena.
Drugi korak je bio sada nedavno, kada se odjednom promenio većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Reč je i dalje o privatnom kapitalu. Neću da ulazim u to koliko je vlasnik tog kapitala država, ali činjenica jeste da se neko pojavio ko je hteo da kupi Nacionalnu štedionicu. Koji potez vuče Vlada Republike Srbije? Ako dolazi do takve jedne informacije sasvim je sigurno da će, ukoliko se i ona reši na prodaju svojih akcija, vrednost akcija na tržištu da bude manja, jer novi vlasnik onda nije u obavezi da toliko baš pregovara i da ga ucenjuje dosadašnji vlasnik, većinski vlasnik Nacionalne štedionice.
Čist zakon ponude i potražnje. Ako je više akcija na tržištu sasvim je normalno, pogotovo kada su banke u pitanju, da njihova cena bude manja. Ko kod toga ima štetu? Na prvom mestu štetu ima država, koja sada i dalje ima neki manjinski udeo u vlasništvu Nacionalne štedionice i koja je mogla da dođe do određenih finansijskih sredstava, odnosno dobiti, koja je sigurno mnogo veća od dividendi koje će da joj pripadaju sa radom ove banke, jer nije većinski vlasnik, ne može da utiče na raspodelu dividende, ne može da utiče na investicije te banke itd.
S druge strane, ko je imao najveću korist u svemu tome? Najveću korist je imao dosadašnji većinski vlasnik Nacionalne štedionice.
Vlada Republike Srbije im je omogućila da neko pravo kupi za pet ili šest miliona evra, a da to isto pravo proda za 92-93 miliona evra, samo zato što nije emitovala svoje akcije.
Hoćete da kažemo koji su to ljudi? Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Oni su se obogatili prodajom Nacionalne štedionice. Ko im je omogućio? Ko je nadležan da raspolaže akcijama u bankama gde je država? Ministar finansija nije emitovao akcije, nije se odlučio na njihovu prodaju. Povećao je na jedan veštački način cenu akcija kojima su raspolagali Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Na taj način su oni, može slobodno da se kaže, zaradili još koju stotinu miliona evra.
U suštini šta je to što opredeljuje državu u kom je ona delu bila vlasnik Nacionalne štedionice? Opredeljuje u onom delu da je, ukidanjem platnog prometa, koji je vodila tadašnja Narodna banka Jugoslavije i bila nosilac, taj promet prebačen u poslovne banke. Prelaskom platnog prometa u poslovne banke jedna fantastična infrastruktura je poklonjena Nacionalnoj štedionici.
U svakoj opštini Narodna banka Jugoslavije, tadašnja, imala je svoje ekspoziture preko kojih je vršila platni promet. Imala je kompletnu infrastrukturu, počev od lokacije, koja je i te kako interesantna, uvek je blizu centra grada, ako ne i u ekstra zonama gradova. Imala je kompletan računarski informativni sistem, koji je dat za mali novac Nacionalnoj štedionici, odnosno Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću. Zaradili su na infrastrukturi, a onda su zaradili i na tržištu hartija od vrednosti, a ova komisija se uopšte po tom pitanju nije nijednom oglasila.
Ako ste vi stvarno nezavisno telo, koje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda je trebalo da se oglasite, i ne verujem da bi bilo koji ministar iz Vlade Republike Srbije tek tako lako smeo da napadne tu komisiju koja podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, pogotovo ako ga Narodna skupština usvoji. Ovako kako ste sve rešili, žao mi je što ste vi u sve to lično upleteni, ali s kim ste takvi ste.