Dame i gospodo, u prethodnim danima, odnosno u diskusijama o nekim zakonima bilo je možda malo i prizvuka dvosmislenosti i neozbiljnosti. Ovde tome mesta nema. Primetili ste da svi govornici uglavnom idu nekakvim hronološkim redom, jer ovde se drugačije i ne može govoriti. Ovo nije sistemski zakon, o kome treba da se diskutuje uopšteno, nego tačka po tačka.
Primetili ste i to, a primetićete i dalje kada budem govorio da uglavnom svi predstavnici SRS govore o istim problemima, što znači da se srpski radikali dogovaraju, da razgovaraju, analiziraju zakone, odnosno u ovom slučaju Statut, i da o njima imaju jedinstveno odnosno zajedničko mišljenje.
To zajedničko mišljenje ili bolje rečeno odluka je da se o ovome ne može glasati, jer ima dosta ponavljanja, dosta dvosmislenosti, neodređenosti, a o tome ću sada govoriti.
Dakle, ovaj statut treba doneti. Dobro je da se donese statut, da se uvede nekakav red u medije, jer u današnjim medijima ima svega. Ponekad neke novine, dnevnu štampu, uzmem, pročitam, a onda ne smem da donesem kući nego bacim u smeće jer imam žensku decu, da imam mušku možda bih im doneo da ih malo podučim, ali sramota me od svoje dece da vide šta sve u tim novinama ima, a slove za dnevnu štampu i za ozbiljne novine.
U ovom statutu govori se o Agenciji, a zatim o Savetu Agencije, pa o Etičkom komitetu, o kome ću govoriti, javnosti radi, izricanju mera emiterima i finansiranju. Išao bih nekim redom. Pokušaću da budem što ekonomičniji radi vaše žurbe, a vidim da vas malo ima, a i ovi što su tu verovatno negde žure jer posle naše diskusije završava se ova sjednica.
Prvo što mi pada u oči, i ne vidim razloga, jeste ono što su svi ostali govorili - ne znam zašto naša agencija može imati pečat na engleskom jeziku?
Ako Englezi nemaju na srpskom jeziku, ako nemaju Bugari na srpskom jeziku, Makedonci, zašto bi mi onda imali na nekom drugom jeziku? Imamo svoj jezik i ne treba tog jezika da se stidimo. To je naš zvanični jezik, a kome treba nešto o tome da govori, neka prevede, neka nađe prevodioca i biće mu sve jasno.
Drugo, u članu 5, nadležnost agencije, tačka 3) kaže "zabrana svakog oblika cenzure i", pa stoji crta pa se kaže "ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara".
Znači li to, ili nisam dobro razumeo, da može svako da objavi šta hoće? Evo, borimo se ovde za nekakvu cenzuru. Doći ćemo na to kasnije. Mislim da bi ovde trebalo da stoji da postoji nekakva cenzura, da se usvoje neka pravila šta može, a šta ne može. To postoji u ostalim zakonima, ali ovde bi trebalo da stoji izričito. Znači, nema cenzure.
Ovo mi se sviđa pod brojem 17), što se kosi sa ovim, kaže se "zaštita maloletnika", to je u redu, kao i ovi ostali članovi, da ih ne nabrajam, ali mi nije jasna tačka 18) "obavljanje i drugih poslova u skladu sa Zakonom o radio-difuziji".
Sasvim je nepotrebno, jer ne piše ni koji su to drugi poslovi, niti moraju da stoje ti drugi poslovi. Valjda je u svemu ovome sadržano ovo, pa ne treba da stoji "i drugih poslova". Pod tim drugim poslovima može svašta da se izmisli.
Prema tome, posavetovao bih vam da to "obavljanje i drugih poslova" izbrišite, nepotrebno je.
Član 8, prelazim na Savet, biranje na šest godina, a ovamo je ostao jedan stav koji kaže: "Mandat predsednika Saveta traje do kraja isteka mandata na koji je izabran kao član Saveta". To se kosi sa članom 36, prestanak mandata člana Saveta.
Ovamo piše da se članovi Saveta mogu menjati odnosno da im mandat prestaje istekom vremena, razrešenjem, podnošenjem ostavke, pa smrću člana Saveta, a ovaj predsednik ne sme ni da umre, ne sme ni da da ostavku, ne sme ništa od ovoga, to može da se odnosi na ostale smrtnike. Trebalo bi da se naglasi da to važi za predsednika Saveta.
Vraćam se ponovo na Savet Agencije. Kaže se da imenuje predsednika i članove Etičkog komiteta Republičke radiodifuzne agencije. Negde ovamo će biti rečeno da taj etički komitet, odnosno predsednik i članovi Etičkog komiteta, kao saradnici Agencije, imaju pravo na naknadu za svoj rad. Etički komitet se sastoji od predsednika i dva člana. Ovo je neko gomilanje administracije. Znači što više ljudi uposliti, a zna se da je njihov mandat pet godina, te su nesmenjivi ukoliko se pridržavaju ovog statuta.
Znači, devet članova Radiodifuznog saveta Agencije, tri ova člana, razne službe se tu pominju - to je jedan čitav aparat koji će biti na grbači budžeta ili samofinansiranja. I u tom smislu sada ću preći na finansiranje.
O glasanju neću govoriti, o tome su govorili svi. Jedino što zameram kod glasanja, kaže se da se glasanje obavlja kada je diskusija završena. Valjda se to zna. Treba izbrisati ovaj član. To je član 23. koji kaže: "Savet može odlučivati javnim ili tajnim glasanjem. Savet odlučuje na sednicama". Preporučio bih vam, neki ni u kući tajnim glasanjem ne mogu da prođu, pa bih preporučio da u svim oblastima, a i ovde, bude isključivo tajno glasanje.
Javno glasanje može biti iznuđeno, može neko na nekoga da utiče, da se lobira. I sam pogled na čoveka, koga je neko lobirao, može trenutno da utiče na krupne odluke. Pozivam vas, da kažem jedan narodni izraz, "stisnite petlju" pa ne dignite ruku kada vas pogleda onaj od koga zavisite. Dakle, brisati ovaj član 23, da se glasa na kraju.
Dalje, javnost rada Saveta i Agencije. Ovde je sasvim nejasno rečeno. Kaže se, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnik sa sednice, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Savet može da odluči da je sve tajna. Šta mi možemo da smatramo tajnom?
Ono što Savet smatra tajnom, a to ostaje tajna i za nas. Samo oni znaju šta su proglasili tajnom. Ako je ovo radio-difuzija, mislim da treba da bude potpuna javnost u radu. Ako oni nađu za shodno, oni će nešto proglasiti tajnom, a ono što njima odgovara to će biti javno.
Ovde imamo izricanje mera i to je ponavljanje dva puta iste stvari. Ponavljate član 39. i član 42. koji kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenje..." Posebnu pažnju ću posvetiti finansiranju i time ću završiti, pošto vidim da sam oduzeo dosta vremena. Između ostalog, Agencija može ostvariti prihode, pa prvo stoji od donacija, od konkursne dokumentacije itd. Donacije mogu biti u novčanim sredstvima ili stvarima. Donatori ne mogu biti lica za koja postoji osnovana sumnja da mogu imati neki interes u oblasti kojima se bavi Agencija.
Ko će to da obezbedi istinu o tome ko je dao novac, koliko i zašto? Vi znate da je ovo oblast u kojoj se najviše kupuju ljudi i informacije, i najviše se truje ovaj narod, ova nacija. Vi znate da su mediji zavadili srpski narod, a oni koji su podložni tim medijima su delovali dalje. Koji su interesi, recimo, Soroša ili bilo koje druge strane agencije, nije on agencija, da finansira glasila ili medije u Srbiji? Verujte, ko god da dinar, taj je dao sa namerom.
Sinoć sam prekinuo gledati program zbog izvesne osobe, reći ću spodobe, neću reći ime da me ne bi mogla tužiti, na "Pinku", jer je bilo toliko odvratnosti protiv srpskog naroda da sam morao da prekinem.
Žao mi je što nisam gledao jednog pametnog čoveka, a to je Aleksandar Vučić.
