Hvala, gospodine Stamenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, potom narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Krasiću.

U toku je objedinjena rasprava povodom 15. i 16. tačke - Statut Radiodifuzne agencije. Danas treba da odlučimo da li dajemo saglasnost na ovakav statut.
U tom smislu trebalo je neko da nam predloži odluku, znači tekst predloga odluke o davanju saglasnosti na statut Radiodifuzne agencije.
Neka to bude odluka: daje se saglasnost, ova odluka stupa na snagu itd, pa ide obrazloženje, razlozi itd. Verovatno slična procedura bi morala da bude i za predlog finansijskog plana. Znači, daje se saglasnost na finansijski plan i moramo da imamo neki predlog odluke.
Ovako suvoparno, statut i predlog finansijskog plana, a da mi ne znamo šta je to što se predlaže u smislu usvajanja, neusvajanja, davanja saglasnosti, odbijanja davanja saglasnosti, ovu raspravu čini stvarno bespredmetnom. Ali dobro, to je zadatak predsedniku Narodne skupštine da sredi sa službama oko ovih formalnih stvari.
Formalno-pravno, na ovaj statut Republička radiodifuzne agencije Narodna skupština odlučuje u smislu davanja saglasnosti ili odbija jedno takvo davanje.
SRS neće glasati za davanje saglasnosti iz više razloga. Prvi razlog je što se u odredbama ovog teksta statuta, jer ovo čak nije ni predlog, ovo je doneti statut, nalaze odredbe kojima nije mesto u statutu. Jednostavno ste zagrabili neke oblasti koje nisu predviđene Zakonom o radio-difuziji, da se mogu na drugačiji način urediti statutom Radiodifuzne agencije. Evo jednog primera za to. Ovo sve pričam zbog toga što smatram da ovo treba da povučete sa dnevnog reda, preuredite, usaglasite sa zakonom i Poslovnikom i da vratite ponovo u proceduru.
Imate odredbu o prestanku mandata člana Saveta. Zašto ste to regulisali Statutom kad je to sve regulisano zakonom? Na osnovu čega ste došli do tog ovlašćenja da to uradite Statutom, kada je vama pravni osnov za Statut član 33. stav 1. Zakona o radio-difuziji. Vi ste neovlašćeno ušli u jednu materiju koja je uređena zakonom. To je jedan primer.
Drugi primer, a imate ih u svakom članu, imate 59 odredaba, pogledajte šta ste napisali u članu 5 - "Agencija je nadležna za", pa se u tački 2) kaže "nadzor nad primenom odredaba ovog zakona". Kog zakona? Ovo je statut, nije zakon.
Zato je potrebno, ono što mi stalno potenciramo sa ove govornice, kada idete sa nekim aktom, bez obzira da li je predlagač Vlada ili neko drugi, dajte taj tekst u Sekretarijat za zakonodavstvo, da se pogleda šta stoji u ovim odredbama, da se kasnije ne konstatuje da je to neprimenljivo.
Naravno, mislim da ste prekoračili ovlašćenje koje vam daje Zakon o radio-difuziji da statutom nešto uredite. To je pre svega vaš pravni položaj, status i unutrašnja organizacija, kao i način poslovanja, ali nemate prava da u statutu uredite način rada, odnosno vrlo konkretno da vam kažem, onog dela koji se tiče kontrole rada emitera.
Ta oblast je potpuno uređena zakonom. Nemate vi mogućnosti statutom to da razrađujete.
Statut je konstitutivni akt za vas. Vama je specifična situacija jer vaš konstitutivni akt jeste Zakon o radio-difuziji, ali drugi akt u toj hijerarhiji jeste statut i vi statutom možete samo statusna pitanja, pitanja pravnog položaja, finansijskog poslovanja i pitanje unutrašnje organizacije da rešite.
Ne možete da prejudicirate neka pitanja koja se tiču upravnog postupka u materijalnom delu koji je regulisan Zakonom o radio-difuziji, to je nedozvoljivo.
Osim toga, s obzirom da imamo jedinstvenu raspravu i tiče se finansijskog plana Republičke radiodifuzne agencije, ovo što ste propisali u članu 45. ovog statuta, dali ste nam taj predlog finansijskog plana sa obrazloženjem i ekonomskim klasifikacijama.
Sve ste to lepo napisali, ali nigde nema prihoda. Na prvoj strani stoji 81.198.400 dinara trošak. Gde vam je prihod? Znači nemate tabelarni pregled prihoda, znači imate samo rashode.
Kada se pogleda obrazloženje, vidi se da planirate 35 miliona iz budžeta da dobijete i to ste posle dali u onoj drugoj tabeli po mesecima kako ćete da obezbeđujete ta sredstva, ali nema ovo ostalo, taj ostatak sredstava iz redovnih aktivnosti, ono što vi naplaćujete po zakonu.
Šta vi to naplaćujete po zakonu? Kako ste sa 35 mogli da planirate potrošnju 81 milion? Vi ste očekivali? "I ćurka se nadala, pa završila u loncu". Finansijski plan mora da ima prihodnu i rashodnu stranu. Da li je ovo gledao Mlađan Dinkić? Ne verujem da bi on ovo pustio. Makar bi se potrudio da taj formalni deo pokrije.
Znači, na jednom papiru postoje prihodi, pa se okrene papir, pa se vide rashodi, pa se vidi, u okviru prihoda toliko i toliko, a rashode gledamo da usaglasimo sa tim stvarima.
Postoje fiksni rashodi, plate zaposlenih, fiksni materijalni troškovi poslovanja, struja, voda, telefon itd, pa postoje oni varijabilni rashodi u pogledu pranja novca za neke studije itd. Ovo nije finansijski plan. Nađite običnog knjigovođu i kažite da li je ovo finansijski plan, i on ima da se prekrsti, da se nasmeje i da vam kaže, bacite ovo, nemojte da se šalite sa nama.
Zašto se vi šalite sa Narodnom skupštinom? Gde je onaj Obradović, on revizorska kuća, slušam ga kako već danima priča o nekom zakonu, oni ne mogu da savladaju običan papir, kakva revizorska kuća. Mašina za donošenje zakona i propisa koji se ne sprovode, ne primenjuje i nakaradno primenjuju.
Verovatno u ovoj razlici od 35 miliona do 81 milion planiranih prihoda ove godine nalaze se prihodi koji će da se ostvare tako što će da se progleda kroz prste pa će BK da uplati, još se oni pozicioniraju, to sami znate. Vidite onaj nacionalni dnevnik. Pogledajte ove ustaše iz B-92, oni su uzeli Ligu šampiona.
Mi tri godine pričamo o Radiodifuznom savetu. Prvi put je bio sporan zakon, pa je drugi put bio sporan izbor, treći put je bio sporan izbor i četvrti put mora da se promeni zakon oko izbora, pa se izabrao novi, pa se izabrao deveti, opet se menjao zakon i opet se menjala pretplata. Tri godine se menja jedan isti zakon i nikako taj poštar da zakuca na vrata, odnosno sada električar, i da naplati tu pretplatu.
Naravno, Koraća nema, amnestirao se, nema onih koji su radili na konceptu radio-difuzije, poput Vodinelića, rasturilo se društvo, ostao je samo Cekić. Sve prolazi ovde sa većinom. Uvek je većina u pravu, i prvi put kad su doneli zakon, drugi put kad su ga menjali, treći put.
Zamislite, 2003. godine DS tražila da se glasa, odnosno glasali smo o razrešenju pojedinih članova Radiodifuznog saveta, pa kada je došlo vreme da se glasa, oni su uzdržani, ne glasaju za svoj predlog. Svašta se dešavalo. Zbog čega? Startna pozicija: prvo treba Savet za frekvence da napravi plan, da prođe Vladu, da ide na konkurs. Pa kad nastane gungula, videćete ne samo interese vlasnika medija, nego i onih pravih vlasnika, pa će Soroš, pa USAID, pa čak i ona advokatska kancelarija iz Amerike koja pomaže medije i transparentnost u Srbiji.
Čak i ona advokatska kancelarija iz Amerike koja pomaže nezavisne, slobodne medije i "Transparentnost" u Srbiji. Jedna advokatska kancelarija, ima dva imena, preko jedne specijalizovane organizacije, oni su zaduženi za Srbiju i oni to sve sprovode. Opet većina. Nekada je u većini bio Čović, nekad je bio ovaj, nekad onaj. Uvek se napravi većina kada treba nešto iz inostranstva da se sprovede ovde.
Da sada ne bih oduzimao vreme mojim kolegama iz SRS, koji takođe hoće nešto da kažu o ovim dvema tačkama dnevnog reda, predsedniče, predlažem da se ovo povuče sa dnevnog reda, jer ovde nisu ispunjeni formalni uslovi da mi možemo da odlučujemo, pa makar i u formi saglasnosti.
Kod statuta sam naveo samo dva primera, a budite sigurni da postoji još 22 primera grubih, formalnih nedostataka, zbog kojih mi danas ne možemo da odlučujemo o statutu Radiodifuzne agencije.
Što se tiče finansijskog plana, on je ovakav nepotpun. I vi u vašem preduzeću, dok ste bili u preduzeću, da li biste prihvatili ovakav finansijski plan, gde nema nigde stavke o prihodima, nego samo postoje rashodi?
Zašto bi država prihvatila tako nešto i dala saglasnost na tako nešto, kada je u suprotnosti sa propisima o materijalno-finansijskom poslovanju.
Predlažem da se prekine rasprava, da se otklone ovi nedostaci, pa onda da se krene sa diskusijom.

Reč je o retorskom zahtevu. Predsednik ne može da povuče tačku sa dnevnog reda, jer o tome brinu nadležni odbori koji su predložili, odnosno predlagač, i predlagač jedino to može da uradi. Naravno, ovo je samo retorska šala. Hvala vam na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Skupština Republike Srbije prilikom usvajanja dnevnog reda za ovu sednicu ponizila samu sebe. U najmanju ruku bi trebalo da ne da saglasnost, pogotovo ne na finansijski plan za Radiodifuznu agenciju. Finansijski plan uopšte ne sadrži one odredbe koje bi trebalo da sadrži.
Da Skupština bude još više ponižena, predstavnik agencije, saveta ili kako god hoćete, nije našao za shodno čak ni da se obrati Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima i da obrazloži jedan ovakav finansijski plan. Svakako da nije do njih što se tek sada našao ovaj finansijski plan na dnevnom redu Skupštine. Tu svakako odgovornost snosi vladajuća većina koja izglasava dnevni red sednica Skupštine Srbije.
U svakom slučaju, u novembru raspravljati o nekom papiru na koji treba da damo saglasnost, a koji se odnosi na trošenje novca za tekuću godinu. Hajde da je to izmena finansijskog plana, pa bi postojala neka mogućnost, uz dobro obrazloženje i valjane razloge, da Narodna skupština o ovome raspravlja.
Prvo, čim se pogleda ovaj finansijski plan, vidi se da nema prihodne strane, postoji samo rashodna strana, takva kakva jeste. Doduše, jedino što je možda u skladu sa zakonom jesu nazivi analitičkih konta, koja je namena novca u ovom finansijskom planu.
Kada se pogleda obrazloženje za ovakav finansijski plan, sada se postavlja pitanje da li stvarno treba ova agencija i savet da potroše toliki novac. Kaže se u AK 411 - plate i dodaci zaposlenih, to su neto plate, pošto već vidite da ovde ima - socijalni doprinos na teret poslodavca itd, kaže se: "22.980.000".
Kaže se da agencija treba da ima po sistematizaciji 20 stalno zaposlenih. Hajde da preradimo mi to kolika je plata tim radnicima koji rade u toj agenciji. Negde oko 100.000 dinara. Znači, već unapred i istrajavanjem na ovom finansijskom planu oni su sebi opredelili plate.
Da vidimo kako to dalje izgleda. Bonusi, AK 416 kaže: "nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi - 15.900.000 dinara". Da vidimo kome taj novac ide. Taj novac ide predsedniku i članovima Saveta Radiodifuzne agencije, utvrđeno u članu 35. Zakona o radio-difuziji. Koliko njih to ima? Devet. Kolika im je to naknada - 100.000 dinara. Sitnica.
Kad su obezbedili sebi tolike plate, ne vidim da su obezbedili i prihode van budžeta Republike Srbije. Uradili su neke analize, neke pripreme za svoj rad itd. Znači, prihoda nema. Zašto nema? Mogao je predstavnik predlagača ovog finansijskog plana da kaže: nije nam dala Vlada Republike Srbije da sprovodimo zakon i zato nemamo svojih prihoda; ako sme to da kaže, a ne sme, jer treba da dobije novac.
Dalje se u obrazloženju kaže: "Podrazumeva se da, ukoliko prihod od naknada za emitovanje programa podmiri potrebe Agencije definisane finansijskim planom, budžetska sredstva neće ni biti korišćena". Znači, taj deo isključujemo, već smo čuli da prihoda nema. "Takođe, Zakon o radio-difuziji Agenciji nalaže da se u slučaju da naplatom naknada za emitovanje ostvari veći prihod (znači nema), baš kao što i Vlada ima obavezu da Agenciji obezbedi neophodna sredstva u slučaju manjka sopstvenih prihoda od naknada za emitovanje programa". Znači, Vlada je ta koja je dužna da obezbedi ta sredstva.
Zakonom o budžetu za 2005. godinu obezbeđena su sredstva iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 35 miliona dinara. Čini mi se da je u junu bio rebalans budžeta, ovaj iznos nije promenjen u rebalansu. Sada 1. novembra raspravljamo o finansijskom planu i deficitu od 45-46 miliona dinara.
Sada se postavlja pitanje da li su ta sredstva već unapred potrošena. Da li mi samo treba da damo saglasnost na ono što je već urađeno, da se pokrije odgovornost, recimo, ministra finansija, koji je direktno odgovoran za sprovođenje budžeta Republike Srbije? Znači, da li su sredstva unapred potrošena, suprotno odredbama Zakona o budžetu i budžetskom sistemu, ili će retroaktivno biti trošena?
Da pogledamo dalje kako funkcioniše taj njihov finansijski plan. Troškovi putovanja: dva miliona dinara. Usluge po ugovoru: 15.800.000. U obrazloženju za usluge po ugovoru stoji da bi Agencija morala da angažuje više ljudi, da više ljudi primi u stalni radni odnos, ukoliko bi imala još dve ili tri službe, pa je zato spremna da potroši 16.000.000 dinara.
Znači, za već ionako visoke plate koje primaju, mislim na one koji rade u Agenciji i Savetu, mogli bi da zaposle još 15 ili 16 ljudi. Postoje specijalizovane usluge - 720.000 dinara. Kada se pogleda kolika su planirana sredstva da se utroše, to možda i nije mnogo.
Ali, recimo imamo tekuće potrebe i održavanja 1.875.000 dinara. Za šta? Za papir, za računare. Koliko je to računara?
Dalje, ulaganje u osnovna sredstva - oprema 8.300.000. Koja su to osnovna sredstva, da li su to opet računari, da li su automobili, da li mora Agencija i Savet da kupe poslovni prostor ili je to u nadležnosti Republike Srbije da im obezbedi. Ako im je obezbeđen taj poslovni prostor, koja je namena 8.300.000 dinara? To je desetak izuzetno skupih i dobrih automobila.
Znači, postavlja se sada pitanje, a ono najvažnije je zašto o ovome raspravljamo tek sada, jer sada bismo već mogli da raspravljamo o izveštaju o utrošenim finansijskim sredstvima, znači mislim na ona sredstva Agencije i Radiodifuznog saveta. Mi tek sada treba da im damo saglasnost na sredstva za koja ne znamo jesu li utrošena, znači, da li su ih dobili iz budžeta Republike Srbije ili su se zaduživali, pa svakako Republika Srbija mora kao osnivač to da plati.
Vidim da ovlašćeni predstavnik predlagača odmahuje glavom, ali pre nego što je ova diskusija bila, najbolje bi bilo da je on izašao za ovu govornicu, pa na sva ova pitanja dao odgovore, da ne bismo vodili jednu ovakvu diskusiju.
Međutim, ovo nemušto razgovaranje, ovlašćeni predstavnik predlagača - narodni poslanici, stvarno nema smisla i iz tih razloga Narodna skupština ne bi trebalo da prihvati, odnosno da da saglasnost na jedan ovakav finansijski plan za 2005. godinu, pogotovu što ovlašćeni predstavnik predlagača jednostavno nije našao za shodno da nam on obrazloži ovaj finansijski plan, pogotovu što je ovaj finansijski plan u najmanju ruku bajat, jer je predložen Narodnoj skupštini 24. marta 2005. godine. Sigurno je da su se mnoge stvari od tada do sada, kada su finansije u pitanju, promenile.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Rodoljub Gačević, pa narodni poslanik Lazar Čavić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram priznati da sam iznenađen, blago je reći iznenađen, koliko je neprecizan ovaj tekst.
Zaista mi nije jasno ko je ovo pisao i ukoliko su već radili ti čuveni eksperti ove vlade i uopšte Dosovog režima, onda su mogli malo bolje da prouče i ozbiljnije da urade, jer ste vi sami ovo predstavili kao nešto što je od izuzetne važnosti uopšte i za medije i za državu, za celokupnu Srbiju.
Dosta je toga što je ovde nejasno. Pokušaću malo od člana do člana, koliko mi to ovo kratko vreme za raspravu dozvoljava, da ukažem na neke nelogičnosti.
Najpre, ovde se kaže već u članu 4. da Agencija može imati pečat na engleskom.
Postavlja se pitanje, čemu će služiti taj pečat na engleskom, kakve mogućnosti za korišćenje i u kakvim situacijama će se koristiti uopšte pečat na engleskom jeziku? Ne vidim da je to u skladu sa Ustavom, u skladu sa deklaracijom koju je donela Skupština o korišćenju ćirilice. Koje su to prilike u kojima će Agencija, koja nikakve nadležnosti u tom nekom pravcu nema, koristiti pečat na engleskom jeziku.
Ukoliko se već može napraviti pečat na nekom stranom jeziku, odnosno na drugom jeziku, osim onoga koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, zašto onda baš engleski, zašto ne italijanski, zašto ne nemački, ruski, kineski, zašto niste izabrali neki jezik nacionalnih manjina, zašto ne mađarski jezik, jer ima mnogo više Mađara u Srbiji nego što ima Engleza. Zašto ne bugarski, rumunski, rusinski, bilo koji drugi.
Zatim, Agencija ima svoj logo, ali se ne kaže ko i na koji način određuje logo, kada ga određuje, kada ga menja ili bilo šta drugo. Zašto onda i logo nije određen ovde automatski u statutu, da nam date predlog, pa da izglasamo i to.
Zatim, kod nadležnosti Agencije ovde ima dosta, rekao bih, potpuno demagoški izbačenih nekih floskula, veći deo ovih prvih tačaka, čak 17 tačaka ima i dosta toga praktično ne znači ništa, ali je zanimljivo, jer se kaže da je u nadležnosti agencije zabrana svakog oblika cenzure ili uticaja na rad radio-dufiznih i javnih glasila. Kako će to sada oni proceniti ko utiče i zabraniti da neko utiče, kojim to sredstvima, jer ovde to apsolutno nije propisano.
Zatim se kaže - u nadležnosti je i primena principa objektivnosti, pa i zabrana diskriminacije. Znači, primena zabrane diskriminacije u nadležnosti je agencije. Ili, primena javnosti postupka prilikom izdavanja dozvola za emitovanje. Videćemo kasnije da od te javnosti, koja je proklamovana ovde i na još nekim mestima, u stvari nema ništa, ali zanimljivo je i to da je tek na 10. mestu izdavanje dozvola za emitovanje programa i propisivanje obrazaca za te dozvole.
Dakle, ono što bi trebalo da bude jedna od najvažnijih aktivnosti Radiodifuznog saveta, ono oko čega će se najviše lomiti koplja, znači, upravo izdavanje dozvola emiterima, to je ovde tek na 10. mestu. Zato je na 9. mestu nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, a ovo nije zakon, nego je ovo statut.
Tačke 11) i 12) su praktično iste. Dalje se kaže - prava i obaveze članova Saveta. "Član Saveta ne može u odlučivanju da zastupa stavove i interese bilo kog državnog ili političkog organa ili bilo koje organizacije, interesne grupe, emitera, drugih pravnih i fizičkih lica, kao ni stavove ovlašćenog predlagača na čiji je predlog izabran."
Pitam vas, ko će ovde proceniti da li neki član saveta zastupa interese određene političke partije, grupacije ili interesne grupe, njegovog predlagača ili bilo koga drugog.
Ko je taj ko će proceniti čije interese zastupa član saveta i, ukoliko neko otvoreno kaže, evo, zastupam interese te i te političke grupe, koje su to sankcije koje vi njima možete da nametnete.
Dalje, mislim da je ovo jedna od najbesmislenijih odredbi, a to je član 16. stav 2. koji kaže: "Član Saveta je obavezan da se upozna sa materijalima i predlozima o kojima treba da odlučuje savet." Ko će to da odluči i da proveri da li se član Saveta upoznao sa materijalima, da li ste predvideli da ih stručne službe prethodno ispituju, da polažu neki test pre sednice, pa ko je prošao, ko se upoznao, taj može da odlučuje, a ko se nije dovoljno upoznao, njemu daju popravni, odlaže se sednica za dva dana, pa opet test. Ko je taj ko će proveravati da li se neko upoznao ili nije.
Da li je bilo ko od članova saveta obavezan da diskutuje o bilo kom predlogu na sednici saveta ili da glasa o bilo kom predlogu? Naravno da nije. Kako ćete vi onda na bilo koji način utvrditi da li je neko pročitao predloge za neku sednicu ili ne? Hoćete li ga slati na poligraf, šta ćete da radite?
Ono što ne može da se sprovede u praksi, što je potpuno besmisleno, najbolje da ne ulazi u zakone, najbolje da ne ulazi ni u ovaj statut. Ovaj statut, više ne znam, ima 65 članova, mislim da bi mogao na 15-ak da se svede. Ionako ono što je trebalo detaljno da regulišete u statutu niste, to ostavljate za neke naknadne akte, a to ćete već videti, i ovaj statut je samo privremeni, naknadno će se doneti novi statut, gde je pitanje kakve će ingerencije Skupština imati.
Zatim, član 19. kaže - Savet odluke donosi na sednicama, pa onda donosi odluke dvotrećinskom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje šest članova. Pravno ovo je potpuno nepismeno. Ako ste hteli to, onda je trebalo reći dvotrećinskom većinom od ukupno prisutnog broja članova Saveta. Time biste rekli sve. Šta vi ovde regulišete?
Zašto prevodite? Samim tim ste sami rekli da nije dovoljno jasna ova definicija, čim ste imali potrebu da je dalje objašnjavate, pa onda kvalifikovanom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje pet članova. I dvotrećinska većina je kvalifikovana većina. Odnosno dalje kaže - prostom većinom, kada za odluku glasa većina prisutnih članova.
Dalje, član 20. kaže - dvotrećinskom većinom Savet odlučuje prilikom: prvo, usvajanja teksta Statuta Agencije. Znači da će oni ponovo još neki statut donositi.
Pa dalje kaže - prilikom usvajanja poslovnika o radu Saveta, pa prilikom usvajanja pravilnika, pa onda prilikom usvajanja teksta strategije razvoja radio-difuzije. Kada vi ovde kažete da je statut tekst, pa da je strategija razvoja radio-difuzije tekst, a pri tom poslovnik o radu Saveta nije u tekstu, to nije tekst što će se usvajati, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji nije tekst, pitam: šta je?
Da li će to biti slikovnica, da li će biti tonski zapis – šta će biti, u kom obliku – pošto ste jasno ovde odredili da neće biti tekst.
Član 21, i ovo je veoma zanimljivo, s obzirom na činjenicu da je jedan od najvažnijih poslova koje će obavljati Radiodifuzni savet upravo dodeljivanje frekvencija, postavlja se pitanje zašto će se onda u tom slučaju odlučivati ovom kvalifikovanom većinom, odnosno samo pet članova je dovoljno.
Zašto niste predvideli da se i ovo obavlja dvotrećinskom većinom? To je, od pitanja oko kojih treba konsenzus, najvažnije pitanje. Ali ne, vi ste odlučili da smanjite, a posle ćemo videti kakve ste sve pritiske omogućili ovde kasnije na članove Agencije, na emitere.
U članu 22. kažete da Savet prostom većinom može da donese odluku, pa na primer o davanju uputstava emiterima, tumačenju Zakona i propisa. Kao prvo, mislim da ne bi Savet trebalo da tumači zakone i propise. Kao drugo, da li je dobro da samo tri od devet članova Saveta budu u mogućnosti da donesu određena tumačenja zakona. Da li će toliko često biti tumačeni određeni propisi da ne možete da okupite tada dovoljan broj članova Saveta?
Zatim, pogledajte oko glasanja. Inače, sve ove odredbe koje se odnose na glasanje, na izbor predsednika, zamenika, potpuno su kriminalne, nejasne, besmislene i omogućiće raznorazna tumačenja. Kaže: "Glasanje se obavlja kada je diskusija o određenoj temi završena i kada predsedavajući formuliše predlog odluke, tako da se može nedvosmisleno glasati za ili ne glasati." Ko je to izmislio da se glasa za ili ne? Oduvek, koliko znam, glasalo se za ili protiv, i eventualno neko može još da bude uzdržan. Kako može da se glasa za ili ne? Hoće li da pita predsedavajući: ko je za i ko je ne? Naravno da neće.
Pogledajte, ovaj stav je suprotan jednom od narednih, gde se kaže: "Predsedavajući ne postavlja pitanja ko je "protiv", a ko je "uzdržan".
Znači da predsedavajući moće da pita samo ko je "za" i ko se izjasni "za" taj ulazi u broj onih gde treba da se određena većina prikupi, i onda je potpuno nejasno kako će se formulisati taj predlog da se glasa za "ne" i ko će biti za "ne".
Kaže naredni stav: "Prilikom glasanja se ne utvrđuje razlika između glasova "protiv" i "uzdržanih". Kako će se uopšte utvrditi ko je protiv, ko je uzdržan, ako predsedavajući nema ovlašćenje to da pita, zaista ne znam, ali bi bilo dobro da ovde predlagač pokuša da to odgovori.
Član 24. propisuje kada se tajno glasa, kada je obavezno, a onda jednom širokom odredbom praktično daje ovlašćenje Savetu da svako glasanje o bilo kojoj temi može da pretvori u tajno.
I kaže: "Savet može da donese odluku o izjašnjavanju tajnim glasanjem i o drugim pitanjima ukoliko prethodno javnim glasanjem, prostom većinom (dovoljno je tri člana Saveta od devet), donese takvu odluku." Znači, o bilo kojoj temi Savet može da donese odluke tajno. Mislim da je ovo zaista sramota i mislim da se na ovaj način omogućuju razne mahinacije, da se omogućuje pritisak na članove Saveta.
Pogledajte dalje, zanimljiv je i član 25. Kaže: "Tajno glasanje se ponavlja kada za predlog odluke glasa polovina prisutnih članova Saveta." Znači, ukoliko se odredi da je tajno glasanje, da se nešto sakrije od javnosti, ko je kako glasao, a određeni predlog ne dobije potrebnu većinu, onda ćete vi da napravite pauzu pola sata, sat, pa da nastavite sa pritiscima na članove Saveta, pa ćete onda opet da glasate, pa ako to ne urodi plodom, onda opet možete da odložiti za još jedno dva sata, pa da ponovite treći put glasanje i tako unedogled.
Nema nikakvih ograničenja, sto puta možete ponavljati glasanje dok na tajan način, demokratski, određena odluka ne dobije većinu, odnosno dok određeni emiter ne dobije dozvolu ili dok nekom emiteru dozvola ne bude ukinuta.
Takođe, član 27. kaže: "Tajno glasanje sprovodi komisija od tri člana, od kojih je jedan član Saveta, a dva iz stručnih službi Agencije, ili obratno." Pozivam bilo koga da mi odgovori ovde šta znači "ili obratno", ko još na ovakav način određuje bilo šta. Znači, biće ovako ili neće, i ko to određuje u kom će slučaju u komisiji biti dva člana Saveta, odnosno u kojim slučajevima će biti dva člana iz reda zaposlenih. Na osnovu koje procedure? To naravno nije propisano.
Dalje kaže: "Kandidat koji nije izabran za predsednika Saveta može biti kandidovan za zamenika predsednika Saveta." Pitam vas, da li može da se ponovo kandiduje za predsednika Saveta i koji su to razlozi što ne bi mogao? Nije propisano ovde. Prema tome, ne vidim nikakvu smetnju.
Sam način glasanja upućuje na to da će, kao što je dugo trebalo da izaberete ovde članove Radiodifuznog saveta, isto biti velika mogućnost i velika verovatnoća da se izbor predsednika Saveta obavlja narednih pola godine ili godinu, i da na taj način omogućite da se ovo stanje, kakvo imamo danas uopšte u radiodifuznoj sferi, zadrži unapred neodređen period vremena. Da ko emituje program emituje, da se dalje ne izdaju dozvole, da se ništa ne naplaćuje, da se zadrži ovaj potpuni haos, koji ste vi obećali da ćete razrešiti odavno.
Onda pogledajte kada kaže ovde, ovo se odnosi na javnost rada, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnike sa sednica Saveta, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Šta je to tajno i šta je to o čemu javnost ne sme da zna?
Dakle, nije ovo Odbor za bezbednost, ovo je Savet Radiodifuzne agencije. Šta je to što može da bude službena tajna? Kao drugo, nije propisano na osnovu kojih kriterijuma i u kojim slučajevima? Kako se to donosi odluka da se određeni deo zapisnika označi kao službena tajna?
Zatim se kaže da je dužna Agencija da obezbedi redovne i vanredne konferencije za štampu. Koliko često? Jednom godišnje? Da li je dovoljna jedna redovna i jedna vanredna da se ovaj uslov ispuni?
Zatim se kaže - Agencija će obezbediti usluge radnika Agencije zaduženog za javno informisanje. Koje to usluge obezbeđuje? Kakvim se vi to uslugama bavite? To nigde ni u statutu, ni u zakonu nema.
Kaže se da će Agencija i Savet obezbediti javnost rada i na sledeći način: sednice Saveta otvorene su za akreditovane predstavnike javnih glasila. Koji su uslovi za akreditaciju? Ko propisuje ko će biti akreditovan, a ko neće?
Vi ćete opet imati ovde da javnost rada postoji, ali samo za one koji su podobni, da li politički ili na ovaj ili onaj način, ali trebalo bi onda bar odrediti ko to može da odredi da li će se nekom dati akreditacija ili neće, ukoliko već postoji želja za javnošću rada.
Član 35. kaže: "O otvorenim sednicama Saveta i konferencijama za štampu, Agencija je dužna da obavesti akreditovane redakcije najkasnije dva dana pre njihovog održavanja."
Znači, biće redakcija za koje će ovo biti zatvoreno. Ko to uopšte određuje, jer nigde u Statutu nije određeno kada će postojati zatvorene sednice Saveta i kako može da postoji zatvorena konferencija za štampu.
Da li je to moguće u demokratskom društvu i da li je to uopšte logički moguće da imate zatvorenu konferenciju za štampu, pa će oni sami sa sobom da sede u zatvorenoj prostoriji i da drže jedni drugima konferenciju za štampu.
Potpuno je logički besmisleno imati zatvorenu konferenciju za štampu. Ovde pričate o otvorenim sednicama Saveta, ali nigde ne određujete koje će biti zatvorene.
I vi na posredan način kažete - o otvorenim ćemo vas obavestiti, one odabrane akreditovane dva dana ranije, ali o zatvorenim sednicama ćemo da ćutimo. I onda dođete do toga, kada se svi članovi uzmu u obzir, da jednostavno možete da održite sednicu Saveta bez ičijeg znanja, da bude zatvorena, pa da odredite po nekom nepoznatom postupku da će zapisnik sa te sednice biti označen kao službena tajna, pa ga ne morate dati nikome na uvid, pa ćete o toj zatvorenoj sednici održati zatvorenu konferenciju za štampu i onda se postavlja pitanje gde je tu uopšte bilo kakva javnost.
A još, da bi ta vaša transparentnost bila potpuna, verovatno ćete na nenajavljenoj sednici, koja bude zatvorena i čiji zapisnik bude tajan, isto tako da odlučujete tajno i onda se neće znati ništa, ni ko je za šta glasao, ni koja je odluka doneta, ni o čemu se raspravljalo, nego će se jednostavno pojaviti u etru neko ko će imati dozvolu da emituje ovo ili ono ili ćete jednostavno na ovaj način nekome oduzeti dozvolu za emitovanje.
Zaista mi je žao, ovakvih besmislica ima još dosta, zbog kolega koji čekaju sada ću završiti, ali mislim da je potpuno osnovano da se nešto što je ovako neodređeno, ovako besmisleno – pogotovo što je prošlo toliko dugo vremena otkako je ovo trebalo da bude doneto, imali ste vremena da kvalitetno pripremite statut –povučete iz procedure, pa da onda ovo odradimo ljudski.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, potom narodni poslanik Lazar Čavić, pa narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Statut Republičke radiodifuzne agencije.
Nastavlja se jedna od tendencija da se što više poslanicima i građanima Srbije oktroiše formiranje agencija i statuti tih agencija, da se pod plaštom navodno demokratije, nezavisnosti, objektivnosti, nediskriminacije i jednakosti pristupa elektronskim medijima omogući svim političkim strankama, građanima i zainteresovanim licima da imaju mogućnost pristupa medijima, da su mediji objektivni, da su nepristrasni itd. Međutim, u praksi to tako nije, jer je i ranije isto tako pisalo da su svi mediji dostupni, objektivni, nezavisni, slobodni, ali to je samo bilo na papiru.
Šta garantuje da će zaista to tako i biti kao što piše u ovom statutu? Praktično ništa. Niđe nije napisano koji su to mehanizmi koji će ovo garantovati, koji će ovo sprovesti i na koji način će se sprovoditi. Ovde je agencija, preko svojih organa, samo razvodnjavanje odgovornosti, da bi se eventualno neka odgovornost svodila na nekog emitera, odnosno neko lice koje će biti ili žrtveno jare ili će se kazniti nekom kaznom da bi se umirila javnost, da bi se eventualno, povodom nekih primedbi građana, naroda i političkih stranaka, duhovi smirili.
Ne vidi se na koji način će to biti regulisano, na jedan valjan način, nego je jednostavno deklarativno napisano šta je smisao agencije i kada se ovako posmatra - pa dobar je smisao agencije, treba imati agenciju da bi se sve to uredilo i da bi to zaista bilo objektivno, da bi to bilo demokratski, i ko zna koliko atributa pod pojmom demokratije.
Moć elektronskih medija je ogromna. Recimo, formira mišljenje javnosti i nismo mi onakvi kakvima sebe zamišljamo, nego šta kaže narod o nama, i to je jedno pravilo.
A kako se formira mišljenje građana i kako se nameće smisao da se građanima servira pojedino mišljenje od strane političkih organizacija, od strane Vlade ili neke vladajuće poslaničke grupe? Inscenira se intervju na ulici, kao tobož od slučajnih prolaznika, plati se ili nije bitno da li su to možda aktivisti neke političke stranke i oni dobiju instrukciju šta će i kako će da govore. A onda odgovaraju na pitanje - šta mislite o toj i toj političkoj stranci, šta mislite o tom i tom političaru, šta mislite o toj i toj ličnosti, a onda po želji naručioca dobija se i mišljenje.
Građani koji to posmatraju navikli su da je zaista onako kako piše u statutu, odnosno kako bi trebalo da bude i prihvataju zdravo za gotovo. Kažu - šta ti mene ubeđuješ kada sam gledao na televiziji, čitao u novinama itd. Teško je razbiti tu informaciju koju je dao moćni medij. Znate da je informacija kao kada se baci u vetar džak papirića, a demanti je ako bi se trčalo za tim papirićima da se pokupe. Bolje je ne praviti demanti nego suludo praviti Sizifov posao skupljajući te papiriće, da bi se eventualno neko sredstvo informisanja, odnosno neki medij demantovao.
Kada je bila izborna kampanja prošlih predsedničkih izbora, lokalnih, rečeno je da su sva sredstva objektivna, da je svima jednak pristup itd. Međutim, recimo BK televizija, odnosno Pokret snaga Srbije, Karićeva stranka, sve vreme je koristila tu kuću i izbornu kampanju okretala u svom interesu, non-stop su bili prisutni na toj TV promociji.
Formirali su mišljenje kod građana. Tada je rečeno da će se preduzeti neke mere. Od toga nije ništa bilo, a i ako je bilo posle izborne kampanje, šta vredi, verovatno je postignut neki rezultat, nije verovatno, nego apsolutno sigurno.
Šta je to i zbog čega mnogi političari hoće da imaju svoje moćne medije? Nije samo u pitanju materijalni položaj, već da posle stvara strast da ima društveni položaj, odnosno da ima političku vlast da bi zaštitio svoju imperiju. Tu je i želja da što više ojača svoju poziciju, kao građanin i kao političar, i da bi zaštitio imperiju od eventualno nekih napada, poreskih organa itd, pre svega mislim radi materijalne strane, da bi se, na neki način, postigli drugi materijalni ciljevi.
Na zapadu je nekako drugačija situacija. Tamo postoje TV kanali, svaki se za sebe finansira, osim nekih koje država finansira, kao RAI UNO televizija, italijanski prvi program. Ovi drugi imaju svoj program, svoje marketinške, ekonomske, komercijalne programe, odnosno reklame, neki su za nameštaj, drugi su za drugu vrstu - potrepštine za domaćinstvo itd, a posebno one političke emisije. Ili, na primer, one koje su i kod nas poželjne - naučne, obrazovne, kulturno-vaspitne i druge emisije, kojih je sve manje kod sredstava javnog informisanja.
Mislio sam da će vremenom kultura nadvladavati, da će se tračevi sve više smanjivati. Međutim, to tako nije. Od momenta kada su sredstva informisanja sve više postala privatna, odnosno prešla na samofinansiranje, sve više je kojekakvih izmišljotina, špekulacija, nametanja pojedinih mišljenja i senzacionalizma, kako bi se stvorio što veći tiraž, a time i dobit za pojedina sredstva informisanja. Tako je ne samo kod novina, tabloida, nego i kod pojedinih TV emisija, odnosno elektronskih sredstava medija i sl. Dakle, sve više je toga da se po bilo koju cenu, bilo kojim načinom postigne taj ekonomski interes.
Zašto je potreban ovaj statut? Po mojoj oceni, statut je potreban isto kao i Poslovnik o radu Skupštine. U Poslovniku jasno piše da je činjenje, na primer, nekog prekršaja, neke reči, povreda Poslovnika. To tako piše u Poslovniku. Za to ne treba da se glasa. Međutim, ako vladajućoj većini to ne odgovara, onda se kaže, naravno i predsednik kaže, ako ima osećaj za interes vladajuće većine, to ćemo utvrditi u danu za glasanje. Ako je putem glasanja, onda sam potpuno siguran da će utvrditi da je danas nedelja.
Isto je tako i kod statuta. Treba da se glasa da tamo odlučuje Savet, ili Etički komitet, kazaće - to je to, ovo je ispravno, ovo nije ispravno i na taj način će da služi upravo toj istoj funkciji, svrsi, kao ovaj poslovnik Skupštine. Dakle, oni će ga primenjivati onako kako to odgovara Agenciji, a zna se ko stoji iza Agencije. Navodno stoji Skupština, a tu je isti takav slučaj kao i kod Poslovnika o radu Skupštine, isto će tako neko nametati i oktroisati to mišljenje, reći - mora se tako i tako tumačiti, tako i tako se mora glasati i tako će se primenjivati.
Dakle, ako bi se sve ovo uzelo u razmatranje, tumačenje i analizu, onda bi se jasno moglo reći da je formiranje Agencije, kao posredničkog organa, zatim, formiranje Saveta, Etičkog komiteta, pa i niz drugih institucija, napravljeno upravo da se ne može naći nečija direktna odgovornost, da bi se to, na neki način, razvodnilo, u krajnjem slučaju da bi se, radi umirivanja javnosti, našao neki eventualni krivac kod emitera koji je svojom nepromišljenošću, neodgovornošću itd. pustio u etar neku dezinformaciju. Veoma je teško posle te dezinformacije demantovati i utvrditi prave činjenice.
Dakle, ta moćna sredstva informisanja su u ovom pravcu instalirana i nametnuta kako bi se vršio što veći uticaj na javno mnjenje, na građane, da bi se podržala neka politička opcija, da bi se prihvatile pojedine informacije koje daje vladajuća većina.

Hvala vam, gospodine Gačeviću.
Reč ima narodni poslanik Lazar Čavić, potom narodni poslanik Tomislav Penezić, pa narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Čaviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj statut, kao i sve zakone, prepisali ste od vaših nalogodavaca i svi ovi zakoni koje predlažete nemaju vezi sa nama i našim narodom. Sve to radite za tu Evropu koja je počela da se raspada, pa zar i naš narod treba da se raspadne u toj istoj evropskoj eksploziji globalizma, koja nije definisana, niti će biti definisana. Znači, okanite se tih zakona i postupite u skladu sa zakonima koje naši ljudi hoće
Osvrnuo bih se na Statut Republičke radiodifuzne agencije. Moje kolege su već dosta toga rekle, samo bih skrenuo pažnju na nekoliko članova. Znači, odluku o promeni sedišta Agencije donosi Savet Agencije. Zašto Skupština donosi ovaj zakon kada Savet može da promeni sedište ove vaše agencije. Znači, da li će to možda sutra biti u nekom od gradova Srbije?
U članu 5. stav 1. pozivate se na podsticanje slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila. Ovaj član je u suprotnosti sa nama, kao građanima. Naši građani nisu ni slobodni, niti su po demokratskim načelima, niti žive po tim demokratskim načelima.
Evo nekoliko primera da navedem; znači, radiodifuzni sistem je već prodat, okupiran od belosvetskih medija i pojedinaca. Na primer, uzmite B-92, Studio B, Dojče Vele. Pogledajte sve što je potpisao Vuk Drašković, prolazak i ulazak NATO snaga i logorovanje na našim teritorijama. Šta je sa našim bankama koje su takođe neslobodne? Vidite šta nam radi MMF. Zar Amerika i ostali da nam rešavaju Kosovo u granicama naše države.
Takođe, nadovezujem se odmah na to, Savet Agencije ima devet članova koje bira i razrešava Skupština po sistemu "šešira", a devetog člana biramo sa Kosova i Metohije. To je dobro ako za to u ovom trenutku imamo slobode. Jer, na Kosovu i Metohiji, kao što znamo, nema ni "s" od slobode, niti govora, kretanja, a kamoli u radiodifuznom prostoru, jer je on okupiran, pa tamo ne mogu ni avionom da nam lete. Radiodifuzni signali su pod NATO okupacijom i ostalim šiptarskim kontrolama. Zato sam skeptičan u pogledu ovog devetog člana.
Takođe, član 8, gde kaže da se član Saveta bira na period od šest godina. Znači, ne vidim razloga da se taj savet bira na šest godina, jer normalno kada dođe do promene strukture Skupštine treba da dođe i do promene tih članova Saveta. Ko će da kontroliše te ljude koji su ostali na tim mestima kada dođe druga struktura? Tu može doći do problema.
Član 14, Etički komitet; postavlja se pitanje šta je Etički komitet? Po vama to je savetodavni organ Agencije. Problem je čiju etiku će ovaj komitet da sprovodi, da li etički kodeks srpskog naroda ili etički kodeks Soroša, BBC-a ili drugih zemalja i naroda, ili će to biti neka vaša mala agencija za zapošljavanje vaših ljudi.
To sa Etičkim komitetom sve je sumnjivo i verovatno to je još jedna u nizu prevara i obmana građana. To se vidi iz samog člana 14, gde se navodi da predsednik i članovi Etičkog komiteta imaju pravo na naknadu za svoj rad. Znači, pitanje je koliko će se sredstava izdvajati za to telo.
Takođe, član 42. kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenja, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa". Tu može doći do selektivnog kažnjavanja onih koji nisu pod njihovom kontrolom.
Smatram da ovaj statut ne treba da podržimo.