Izvolite, gospodine Todoroviću, imate četiri minuta. Da samo pojasnim, izvinjavam se, vodio sam računa, gospođice Jovanović, hvala što ste prihvatili izvinjenje, ali vodio sam računa da su predstavnici sva četiri amandmana ovde i rekao sam ako postoji mogućnost bilo bi jako dobro da pokušamo radi efikasnosti. Hvala vam još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 15. stav 1. tačka 1) pokušalo se da se kaže ono što je u postojećem zakonu u članu 55, gde su obaveze direktora preduzeća u ranijem tekstu.
Dakle, iz postojećeg zakona, iz oblasti zaštite na radu, "Službeni glasnik" 42/91, i izmena koje su usledile 1993. godine, dva puta 1993. godine, zatim 1994. godine i 1998. godine, gde se naročito ističu, pa ću vam ja sada reći nekoliko stvari.
Ali, ne može biti samo lice koje je zaduženo odgovorno, a ovo lice smo ranije zvali referent zaštite ili šef zaštite na radu, zavisno od toga koliko je to veliko preduzeće.
I poslodavac, direktor preduzeća, sam poslovođa i radnik koji je u procesu proizvodnje, svi su oni na neki način odgovorni, svako u svom delu, zavisno od akata i zakona koji tu oblast regulišu, tako da odrediti samo lice da bude odgovorno za sve ovo što piše u zakonu...
Posebno ono što predlagač kaže i hvali se kao da je to nešto novo, nešto revolucionarno, nešto dobro, kako će se uvesti zaštita na radu u malim i srednjim preduzećima.
Zaštita na radu je obavezna u svim preduzećima, odnosno po novom zakonu kako se ona već zovu.
U tom smislu, ne znam koliko je dobro u ovom članu definisano, dakle, sve obaveze tog lica koje će biti zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Kada se ovaj pojam "zdravlje na radu" pominje često u tekstu članova odredbi ovog zakona više mi liči na frazu, nego stvarnu želju i mogućnost da se utiče na zdravlje na radu zaposlenog.
Istina je da u toj oblasti ima mnogo prostora za rad i angažovanje državnih organa da se proveri u svim fabrikama, u zavisnosti od tehnološkog procesa i propisane mere zaštite na radu, u zavisnosti od opštih mera, posebnih i pojedinačnih, kakvi su uslovi i kakva je zaštita potrebna.
U ovom delu, ako imam vremena, samo ću nekoliko stvari da citiram iz tog člana 55, ima negde preko 15 odredbi, a ovde ste vi dali nekih osam. Znači, prepričan je, praktično, član 55. gde ćete prepoznati o čemu se radi. Dakle, da se radnik rasporedi na mesto rada na kome su sprovedene mere zaštite na radu; da se radniku poveravaju zadaci koji neće imati štetne posledice na njegovo zdravstveno stanje i bezbednost; da pristup zoni gde postoji opasnost mogu da imaju samo radnici kojima su data odgovarajuća uputstva, ali to se retko radi kod nas.
Dalje, da se na radno mesto sa posebnim uslovima rada raspoređuje radnik za koga je na propisan način utvrđeno da ispunjava posebne uslove, odnosno da se radniku koji posebne uslove ne ispunjava zabrani dalji rad na radnom mestu sa posebnim uslovima rada. To se nigde ne primenjuje i to su strašne zloupotrebe.
Dakle, ako radnik kaže da ne može da radi, znate šta će biti – dobiće otkaz, otići će i nema nikakvu zaštitu, a danas smo izmenili propise iz oblasti na radu, tako da je moguće i nezakonito dati otkaz radniku i nema nikakve zaštite, posebno u odnosu koliko je država u mogućnosti da štiti zaposlene.
Dalje, član 4a postojećeg zakona, odnosno izmenom i dopunom članova 4a, 4b i 4c, to je dodato kao novo, da se radniku može dati na upotrebu oruđe za rad, sredstva i oprema lične zaštite od opasnih materija samo ako je obezbeđena dokumentacija propisana ovim zakonom.
Dalje, da se radniku na upotrebu može dati oruđe za rad i instalacija samo ako je prethodno utvrđena njihova ispravnost na način i po postupku koji je propisan ovim zakonom; da radnik može da radi samo u radnoj sredini gde su hemijske i fizičke štetnosti u dozvoljenim granicama. To je onaj problem gadne materije, gde sam ja pitao ministra kako ćemo meriti stepen gadosti ili gadnosti, ne znam kako ćemo te gadne materije definisati, ako ih bude u našim fabrikama.
Dalje, da se sredstva rada, odnosno sredstva i oprema lične zaštite isključe iz upotrebe ako su neispravna i ako zbog nastalih promena ugrožavaju život i zdravlje radnika, ima i tih slučajeva.
Dalje, da se sredstva rada, odnosno sredstva i oprema lične zaštite koriste prema njihovoj nameni i da ih upotrebljavaju samo radnici kojima su poverena; da se za vreme rada ne uživa alkohol ili druga sredstva zavisnosti, a radnik koji je pod uticajem alkohola i drugih sredstava zavisnosti da bude udaljen sa rada, i da se ne puši na radnim mestima gde to nije dozvoljeno.
Zamislite, radnik koji ima problema sa zdravljem, posebno u fabrikama gde su dnevna oštećenja, i koristi bensedine, dakle, lekove za smirenje i depresiju, pa direktor fabrike naredi lekaru da im zaključi bolovanje, jer nema ko da radi u fabrici, kaže da im ne dozvoljava bolovanje i radnik pod dejstvom tih sredstava dođe u fabriku, radi na liniji gde se mora ispuniti norma. Vi znate kakve posledice mogu da nastupe.
Samo još dve rečenice želim da kažem, dakle, da pri raspoređivanju radnika upozna radnika sa opasnostima, štetnostima i merama zaštite na radu, da zabrani rad radniku koji se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu i uputstava i koji ne koristi sredstva i opremu lične zaštite ili odbije da postupi po uputstvu za bezbedan rad. Odgovoran radnik je dužan da preduzme i druge propisane mere zaštite na radu, a u ovom slučaju je to poslovođa, a nekada je šef zaštite na radu.
Dalje, da zabrani rad radniku koji nije osposobljen za bezbedan rad, da zabrani rad radniku jer se nije podvrgao lekarskom pregledu ili je lekarskim pregledom utvrđeno da ne ispunjava uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti itd.
Dakle, to je sve ono što direktor jedne fabrike mora da uradi, i referent zaštite na radu, odnosno lice, kako ste ga sada nazvali, kao i poslovođa, ali to podrazumeva ozbiljniji rad i poštovanje radnika, njegovog dostojanstva i mogućnosti da radi i zaradi, a ne da dobije otkaz ako se imalo pobuni zbog neispunjenosti uslova iz oblasti zaštite.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ovom članu išli sa jednom intervencijom. Kolega Nedeljković je smatrao da je logično da se doda novi stav u kome se na određen način krajnje formalno zakonski obavezuje poslodavac ili, evo, vraćamo se na ono što je bilo u vezi sa prethodnim amandmanom, lice koje on ovlasti i ozvaniči da u stvarima bezbednosti na radu posreduje sa drugim licima, zaposlenima, inspekcijom, ljudima koji dovoze nove mašine, opremu i kada se upoznaju sa tehnologijom; ubuduće će novi zakon o standardizaciji nešto tu promeniti, o čemu takođe imamo amandmane, jer nismo mogli anticipirati namere Vlade kada će koji zakon donositi i koji će se ticati Zakona o radu i bezbednosti i zdravlja.
Smisao naše intervencije je da poslodavac ili lice na koje on prenosi svoje ovlašćenje da bi on ugodno sedeo u svojoj fotelji moraju znati elementarne stvari o tehnologiji rada, elementima kolektivne i lične zaštite na radu, dakle moraju imati elementarna znanja, ne da bude lice sa licencom, licencno ovlašćeno lice za celu firmu.
Možete i sada da nam kažete da je to u koliziji sa čuvenom tačkom 21) člana 4, ali moglo je da se i na Zakonodavnom odboru učini intervencija i izbegne ta nesrećna permutacija, to ponavljanje ove reči. Inače je sasvim smislen amandman i obavezuje da nešto neko, i direktor i neko koga on ovlasti, mora o tehnologiji da zna, da bi se u krajnjem slučaju na ubedljiv način mogao pojaviti i pred radnicima, a na kraju krajeva razumeti i akt koji donosi, a to je akt koji je osnovni, koji će biti ustav za njih, za sprovođenje, to će biti sve.
To je akt koji mi ne znamo, to će tek propisati ministar, pomoći će mu i razne agencije, ali niko tačno još ne zna kako će to izgledati.
Bilo bi vrlo logično da poslodavac zna nešto o tome šta će akt sadržavati, kako će biti sproveden, kakva će biti uputstva, pisana, štampana, znakove i ostale načine da obeleži.
Može on da ima ovlašćeno lice koje će mu u tome pomagati, ali nije na odmet da nešto zna o tome, jer je vlasnik svega i u konačnom, to je odgovor za sve, jer ste lepo predvideli u jednom od ranijih članova da ga odgovornosti ne oslobađa ako se desi neka od povreda iz člana ovog zakona, osobito obolevanje ili povrede zaposlenih.
Prema tome, da bi nešto više o tome znao, nešto o tome mora da zna, a sudeći prema ovome ne mora ništa da zna, nego je dovoljno da nekoga zaposli, jedno ili više lica, a čak ni to nije precizirano, kao što je u nekim zakonima i rešenjima precizirano koliko moraš imati zaposlenih, koliko lica za bezbednost i zdravlje moraš da imaš. Ovde se daje samo kvota kada treba da ih imaju i u kojim okolnostima.
Naravno, mi znamo da ne možemo amandmanima baš sve korigovati, ovaj zakon koji je ovako nepotrebno izmenjen i prilagođen nekim drugim uzusima dovesti u stanje za koje mislimo da bi bilo bolje, ali zaista stojimo na stanovištu da je amandman gospodina Nedeljkovića sasvim logičan i da bi ga trebalo prihvatiti, jer to elementarno obučavanje zaposlenog odnosno ovlašćenog poslodavca je makar toliko da bi mogao sve testove koje će radnici na radnim mestima da polože, da zna njihova rešenja, da zna koje su mere protivpožarne zaštite, koja su sredstva zaštite od požara, da kada sam kao gazda krene u kontrolu ili u nameru da deli otkaze zna šta mu ko nije uradio. Neće nositi akt koji može da bude 50 kucanih stranica ili čitati šta je gde javno nalepio kao obaveštenje.
Zašto bi bilo loše da poslodavac ili neko drugi, ako on to neće i ako ništa od toga ne zna, nikakvu meru pojedinačne kolektivne zaštite...
Desiće se da će neko staviti papirnu maramicu da se zaštiti od ovoga ili onoga, što nema veze sa životom i reći će da je to mera pojedinačne zaštite, umesto da uzme masku.
Ne znamo zašto je Vlada odbila ovaj amandman, ali očigledna je ideja da se ovakav zakon kako je predložen takav i usvoji, ali to ništa nije novo. Tako se radi sa većinom zakona i tako nam i jeste u mnogim sferama, a ne samo u ovoj tzv. zaštite na radu, ne znamo samo zaštite od koga i čega, a da rada gotovo i nema.

Hvala, gospodine Poskurica.
Reč ima gospodin Marković, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pročitao obrazloženje zašto se odbija amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Nedeljkovića prvo sam pomislio da su ovo ministru Laloviću pisali u njegovoj stranci, pa sam se setio da on nema stranku i da je ovo pisao sam, i zbog toga je ovakvo obrazloženje, nesuvislo i nedorečeno.
Amandman poslanika Nedeljkovića glasi: "Poslodavac ili lice na koje on prenosi ovlašćenje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu moraju biti osposobljeni iz oblasti zaštite na radu, posebno u vezi sa tehnologijom rada, postupcima i merama kolektivne i individualne zaštite koje primenjuju u svojoj delatnosti."
Amandman se odbija iz razloga što je u članu 37. stav 2. Predloga zakona propisano da poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit, u skladu sa ovim zakonom.
Šta ćemo sa promenom tehnologije, sa promenom proizvodnje? Danas se vlasniku fabrike ne isplati da pravi određeni proizvod, kupi novu tehnologiju, pređe na sasvim drugu vrstu proizvoda, lice koje je zaduženo u oblasti zaštite na radu ima položen protivpožarni ispit i tu se sve završava.
Uglavnom vlasnici firmi i direktori društvenih i privatnih preduzeća prenose ovlašćenja iz oblasti zaštite na radu na pojedino lice koje je stručno, koje je završilo fakultet zaštite na radu, ali u ovom slučaju kada se tehnologija menja prvo mora on da bude upoznat, pa onda on mora svakog radnika pojedinačno, odnosno grupno da upozna sa opasnostima koje određena mašina, određeni aparat sam sa sobom nosi iz oblasti zaštite, sa sredstvima za zaštitu i tek onda može da se pristupi.
Ne znam zašto je ovaj amandman odbijen, osim što se ministru Laloviću ne sviđa što su ovaj i sve prethodne i buduće amandmane podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Verujte, zakon bi mu bio mnogo pametniji i suvisliji da je amandmane usvojio.

Hvala, da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, retko ko u Srbiji danas da zagovara nove tehnologije i da su one primenjene.
Ima nekoliko fabrika koje rade, ali kada pogledate u onome u čemu smo mi bili najbolji, kada je u pitanju mesna industrija, konditorska industrija, imamo nekoliko dobrih fabrika koje treba da se suprotstave uvozničkom lobiju, jer kvalitet tih proizvoda, recimo u "Soko Štarku", daleko je bolji nego mnogih drugih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu.
I sami znate odmalena da su čokoladne napolitanke "Soko Štarka" daleko najbolji proizvod i da ne mogu čak ni mnogo poznatije robne marke da pariraju tom kvalitetu proizvoda.
Kada je u pitanju ta nova tehnologija i kako do nje da se dođe, ne vidimo da bilo ko pokazuje dobru volju, naročito od novih vlasnika preduzeća i firmi, jer oni to obećaju, i to je najveći spor sa radnicima i kod Agencije za privatizaciju, a ne ulažu ništa u tu novu opremu.
Sve to i da se desi, a i da je ovakva kakva jeste - zastarela, nemoguće je da radniku koji ima za to određenu kvalifikaciju ili je preko nekog zavoda (kao što je ovaj čuveni u Kragujevcu, gde nije izvršena nikakva prekvalifikacija) ipak uspeo da se prekvalifikuje, dođe da radi za fabričkom presom, kažete – izvoli, to je tvoje radno mesto, kreni da radiš danas, od 7 do 15 ti je radno vreme, norma ti je tolika i da zaradiš neku crkavicu. Nemoguće je, a da se ne prihvati amandman koji je podneo kolega Dragan Živkov.
Onaj službenik koji dođe u banku da radi, ili u bilo koje drugo preduzeće, da je činovnik, mora za rad sa računarskim programom tog preduzeća da se obuči za kratko vreme, da zna da knjiži, da zna da radi, da poznaje program tog preduzeća, sistem rada.
Ovako, ako vi ne prihvatite amandman u kome kolega kaže da se posle reči "radnog vremena" dodaju reči "pod kontrolom zaposlenog koji je osposobljen za bezbedan i zdrav rad", onda sam član nema smisla i dovodite u veoma veliki rizik, jer to će bukvalno taj novi, ili bilo koji poslodavac da shvati i da tako baci u vatru novozaposlenog, bez mogućnosti da mu neko od kolega sa dugogodišnjim iskustvom pomaže u tome.
Prema tome, svi amandmani podneti na ovaj predlog zakona i te kako imaju smisla i samo su logičan završetak nečega što je Slobodan Lalović započeo, očigledno sam, ali to nije dovoljno i nije dobro. Mi, koji veoma brinemo o radnicima u Srbiji i o njihovom zdravlju, o situaciji u kojoj se nalaze i zbog toga potenciramo sva ova pitanja, tražimo od vas da razmislite još jednom i da u danu za glasanje prihvatite ovaj i druge amandmane.

Hvala, gospođice Jovanović. Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, hteo bih da istaknem jednu bitnu komponentu.
Ne znam koliko su naši industrijski giganti razvijeni, koliko veliki, koliko su "Zastava", kovačnica, preseraj, moćni da rade. Imajući tako nešto u vidu i neprekidno obećanje da će to jednom sve zaživeti, kada dovoljno budemo odradili sve što se od nas traži, ko može da zamisli kako bi izgledalo kada bi nekog iskusnog radnika koji prima početnika, nekoga ko osposobljava, recimo, đaka na praksi, ono što mu on može dati - savet na licu mesta, tu pored mašine gde su oruđa za rad, sredstva za rad, praktičan savet za zaštitu i za korišćenje sredstava lične zaštite.
Nikada nijedno stručno lice koje je formalno dobilo akreditaciju, licencu, koje ima samo određenu visoku stručnu spremu za tako nešto, ili višu stručnu spremu, ne može da mu pruži, jer se veoma veliki broj povreda i nesreća na radu dešava baš zato što nema dovoljno konkretnog iskustva vezanog za radno mesto.
Teško je ma kakvom obukom, ma kakvom licencom, koliko god meseci da ona traje, ući u najsuptilnije tajne rada varioca na mehaničkoj presi, rada na kranu, dizalici, malterskih, molerskih radova, teških radova na velikim objektima. Tu postoji hiljadu sitnih detalja koje samo onaj koji radi, zajedno sa onim koji se prima na posao, može da zna.
Neka zakonska rešenja čak predlažu da se zaposli ono lice koje se tek obuči i bude potpuno spremno za rad, da dobije ugovor o radu. Mi nismo hteli amandmanom da stvaramo tu nepovoljnost, da one osobe koje nisu obučene ne krenu sa procesom rada. Treba da krenu. Treba dovoljno dugo vremena da provedu zajedno sa onim ko to dobro zna da radi. Ne vidim kakva bi šteta bila.
Obrazloženje predlagača kaže da se u nekim slučajevima to ne može primeniti, to je samo izuzetak od pravila. Sasvim je jasno da i tu, kada se uvode nove tehnologije, novo radno mesto, novi radni procesi, neko i tu mora biti prvi. Možda će to biti čovek koji je došao da montira mašinu iz Nemačke, neki Nemac, pa će sa njima biti prevodilac i radnik koji će kasnije nastaviti da radi. To nije suvislo, nije to pitko objašnjenje.
Prosto način na koji je Vlada odgovorila govori o tome da jednostavno neće da prihvati amandman. Napiši što god da je suvislo, džaba se kolega Živkov tu mučio i razmišljao kako da uradi krajnje suvislu stvar, sada su našli - ima ovlašćeno lice; ili ako se uvodi nova tehnologija, ovaj član baš ne bi bio po volji.
Naravno da je jasno, ako se neko radno mesto prvi put osniva, da je tu procedura sasvim drugačija i da tu nema već iskusne osobe. Čak i da je hteo Zakonodavni odbor, mogao je to da promeni, kaže – izuzev ako se osniva radno mesto, nego niste pažljivo čitali amandmane Srpske radikalne stranke, tako da ovaj dobar amandman kolege Živkova niste shvatili.
Verujemo da ćete u danu za glasanje, ako bude dovoljno onih koji su sada slušali naše obrazloženje i to prenesu svojim kolegama, usvojiti ove intervencije koje su sitne, koje duh zakona neće da promene, protiv koga jesmo, ali bi bilo od velike koristi zaposlenima.