Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da u sali postoji dovoljan broj prisutnih poslanika za rad.
Molim članove Odbora da nastave rad.
Molim predstavnike poslaničkih grupa koji nisu predali predlog za članove Odbora za lokalnu samoupravu da ih predaju, da bismo po proceduri, tokom današnjeg dana, a molim vas da poslanici budu u Skupštini, organizovali da dodamo tu tačku dnevnog reda. Dakle, izbor, odnosno zamena članova Odbora.
To je i prilika da nešto što je proceduralno propušteno, a to je izbor sudija Ustavnog suda, uvrstimo u dnevni red.
Molim vas, proverite kod zamenika sekretara čiji predlozi ne postoje, a u okviru toga, dogovor šefova svih poslaničkih grupa biće pola sata po početku, za kada ćemo organizovati ove predloge da dođu na dnevni red. To mora da se uradi do kraja načelne rasprave. Dakle, važno je za funkcionisanje i lokalnih samouprava, i Skupštine i pravosudnog sistema.
Obaveštavam vas da se niko nije javio da je sprečen da prisustvuje ovoj sednici.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, RAZREŠENjE I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka:
1. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, broj 118-2356/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
2. Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Đakovici, broj 118-2358/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
3. Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Odžacima, broj 118-2357/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
4. Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu, broj 118-2530/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
5. Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca, broj 118-2360/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
6. Predlog odluke o prestanku dužnosti opštinskog javnog tužioca, broj 118-2359/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;
7. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-1788/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
8. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-2450/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
9. Predlog odluke o izboru predsednika suda, broj 119-1787/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
10. Predlog odluke o izboru predsednika suda, broj 119-2449/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
11. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1900/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
12. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-1901/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
13. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-2098/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
14. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-2451/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
15. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca, broj 119-2508/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;
16. Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, broj 119-2511/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Takođe, primili ste obaveštenja Visokog saveta pravosuđa:
- da povlači predlog za izbor Slaviše Stojanovića za predsednika Opštinskog suda u Lajkovcu;
- da povlači predlog za izbor Laze Petrića za predsednika Opštinskog suda u Bačkoj Topoli;
- da povlači predlog za izbor Tomislava Bojkovića za predsednika Opštinskog suda u Smederevu;
- da povlači predlog za izbor Božidara Vasića za predsednika Opštinskog suda u Ubu.
Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, održanoj 6. oktobra 2005. godine, predsedavajući Visokog saveta pravosuđa Vida Petrović-Škero povukla je predlog Visokog saveta pravosuđa, predlog za izbor Siniše Stojiljkovića za predsednika Opštinskog suda u Bujanovcu.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 36 minuta, DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi, DS-Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, SPS - 26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 21 minut 36 sekundi, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva poslanika SDP-a, četiri nezavisna poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93 stav 3. Poslovnika.
Istovremeno vas obaveštavam da su za ovu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnici poslaničkih klubova: ispred Srpske radikalne stranke Zoran Krasić i ispred G17 plus Marko Krstin.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Pitam, da li žele reč predstavnici predlagača: Jovan Palalić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)
Da li želi reč Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsedavajući Visokog saveta pravosuđa? (Ne.) Da li želi reč Slobodan Janković, republički javni tužilac? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Dajem reč ministru Zoranu Stojkoviću.
Molim vas, sastanak šefova poslaničkih grupa radi proširenja dnevnog reda za izbor i imenovanje članova odbora, kao i stavljanje tačke na dnevni red, od sada do 10,30 časova je u kabinetu predsednika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovog puta ću se javiti u svojstvu člana Odbora Visokog saveta pravosuđa za izbor sudija i tužilaca.
Želim da kažem da su saveti počeli redovnije da rade, zakazuju redovno sednice i imamo prilike da vršimo izbore, znači ne kao ranije - po 200 i 300 ljudi, nego manji broj. Sa druge strane, želja je da se na taj način obezbedi nesmetano funkcionisanje sudova i tužilaštava, tj. da ne bude veliki broj upražnjenih funkcija i takozvanih v.d. stanja.
U radu Saveta koristili smo sve one podatke koje smo imali. Evo, danas ste i čuli, nakon razgovora na Odboru Skupštine za pravosuđe i upravu, nakon datih određenih argumenata koji Savetu nisu bili poznati, određeni broj predloga je povučen.
Iz tih razloga, molim da obavimo ovu raspravu i da izvršimo izbore, vodeći računa, pre svega, o dostojanstvu ljudi koji su konkurisali.
Ako neko smatra da oni nemaju uslova za izbor, to je mogućnost iznošenja stručnog mišljenja koje govori u prilog eventualnog neizbora, ali bih molio da ne dođemo u situaciju da se ljudi osećaju povređenima, a da nemaju mogućnosti da odgovore na takve stvari, pa da na jedan miran i dostojanstven način obavimo ovaj izbor, odnosno neizbor. Hvala.

Hvala. Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, ovlašćeni predstavnik G17 plus, a nakon toga reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, poslanička grupa G17 plus uvek sa zadovoljstvom učestvuje u raspravi o ovakvim tačkama, zato što smatramo da je veoma važno da blagovremeno i u potrebnom broju izaberemo nosioce pravosudnih funkcija, imajući u vidu naš izuzetno odgovoran zadatak da osposobimo za rad ovu granu vlasti u sistemu podele vlasti, odnosno sudsku vlast.
Pri tome poslanička grupa G17 plus uvek ima u vidu dva osnovna uslova za izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a to su rezultati rada i dostojnost.
Poslanička grupa G17 plus se drži svih zakonskih postulata pri glasanju i pri razmatranju kandidata. U skladu sa tim, opredeljuje se za pojedine kandidate.
Poslanička grupa G17 plus će u toku ove rasprave saslušati i razmotriti predloge i osporavanja ostalih poslaničkih grupa i opredeljivati se za pojedine kandidate u skladu sa osnovanošću onoga što ostale poslaničke grupe budu iznosile.
Poslanička grupa G17 plus posebno želi da naglasi da u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija treba posebno obratiti pažnju na odnos nosilaca pravosudnih funkcija prema izvršavanju zakonskih obaveza, a to je blagovremeno odlučivanje o pravima građana. Smatramo da nisu dovoljno korišćena ovlašćenja koja imaju nadzorni organi u sudovima, Ministarstvo pravde, predsednici sudova, svaki u okviru svoje nadležnosti, u sprovođenju zakonskih rokova u kojima se rešava o pravima građana.
Poslanička grupa G17 plus smatra da je zaista potrebno da se pred ovim parlamentom nađe više predloga koji bi odrazili naš odnos prema onim nosiocima pravosudnih funkcija koji ne izvršavaju svoje obaveze u zakonskim rokovima. Nažalost, takvih ima, ali mi takve predloge nemamo. Poslanička grupa G17 plus se zalaže za to da ovlašćeni organi, pri tome mislim na nadzorne organe u sudovima, na predsednike sudova i na ministra pravde, svako u svom delokrugu, treba da obrate veću pažnju na kontrolu rokova za blagovremeno izvršavanje zakona.
Posebno napominjem, kao neko ko radi u toj oblasti kao advokat, konkretno povodom Zakona o radu, koji tu odredbu ima i u prošlom tekstu i ovom važećem tekstu, da se svi predmeti moraju otpočeti i okončati u roku od šest meseci. Ne znam nijedan slučaj da se okončao i jedan radni spor u roku od šest meseci. To bi moralo da se odrazi na izbor, odnosno razrešenje sudija koji ne okončavaju postupke u zakonom datim rokovima. Ukoliko rok nije realan, onda ga treba menjati, ali ne vidim da smo ga menjali; znači, i ranije je bio i sada je važeći taj rok. Radni sporovi traju mnogo duže od šest meseci.
Posebno hoću da napomenem da je ova skupština, na predlog Vlade, donela Porodični zakon, Zakon o radnim sporovima itd., kojima se propisuju dalji rokovi za postupanje sudija u ovim predmetima. Isto tako, mislim da sudije i dalje ne postupaju u tim rokovima. Ovde bih predložio prisutnom ministru da se na to obrati posebna pažnja i da na jednoj od sledećih sednica imamo izveštaj o poštovanju rokova nosilaca pravosudnih funkcija, sa predlogom mera. Hvala.

Hvala. Reč ima ministar pravde Zoran Stojković.

Mala replika, mislim da je moj kolega advokat nešto pobrkao. Ministar pravde ne može vama da stavi predlog za razrešenje, ali vam je poznato da smo već u 20.000 slučajeva po pravu nadzora postupili i dali predlog Personalnom veću. Zašto ono ne donosi odluke, pa vama ne dostavlja, nemojte pitati ministra.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke. Izvolite.

Na početku moram da konstatujem da ovde postaje pravilo ponašanja kada se na dnevni red stavi tačka - izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, da mi u objedinjenoj raspravi imamo, otprilike, 17-18 predloga odluka.
Neki predlozi čekaju već nekoliko meseci. Ne znam zašto je takav stil rada da se to nagomila, da opet dođemo do neke cifre od 70-80 nosilaca pravosudnih funkcija, koji postaju predmet interesovanja povodom svih ovih tačaka dnevnog reda.
Naravno, vrlo je teško da se čovek snađe u velikom materijalu povodom ovih predloga Visokog saveta pravosuđa.
Ovlašćen sam da u ime Srpske radikalne stranke istaknem da što se tiče prestanka funkcija na lični zahtev, razrešenja zato što su ispunjeni uslovi za odlazak u penziju itd., tu verovatno ne postoje neki problemi.
Mislim da može da se konstatuje da je tu komunikacija kudikamo bolja nego ranije. Ranije smo imali situaciju da se posle godinu dana konstatuje da je nekome prestao mandat i da treba da se razreši. Sada se vodi računa o tome da to ipak ide blagovremeno.
Međutim, ono što posebnu pažnju skreće je ovaj drugi deo objedinjene rasprave, gde se odlučuje o izboru predsednika sudova, sudija za pojedine okružne sudove, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
S obzirom da Visoki savet pravosuđa ima neki svoj poseban stav o mestu i ulozi u ovom postupku izbora i razrešenja, mi smo na Odboru detaljno o tome razgovarali, obavestili i ministra i predsednika Vrhovnog suda šta smatramo da je normalna komunikacija između Visokog saveta pravosuđa i Narodne skupštine, da Visoki savet pravosuđa ne može da proziva nekoga ko u skladu sa zakonom i Ustavom obavlja svoju funkciju i da Visoki savet pravosuđa treba debelo da se preispita kako to da njihovi predlozi ne prolaze u Narodnoj skupštini, neki čak jednoglasno ne prolaze. Umesto da se izvuče neka pouka iz ovog upozorenja koje smo više puta sa ove govornice izneli, Visoki savet pravosuđa tvrdoglavo ide dalje.
Čućete na kraju spisak svih kandidata koje mi osporavamo. Osporavamo njihovu sposobnost, da li su dostojni da obavljaju tu funkciju, osporavamo i zbog toga što dosadašnji rad dokazuje da ne mogu da zadovolje te uslove koji su potrebni na nekim novim mestima.
Ne može onaj ko je loš sudija opštinskog suda da bude dobar predsednik okružnog suda. Ne može sudija sa najgorim rezultatima rada u opštinskom sudu da bude dobar sudija okružnog suda. To je jasno.
Duboko svesni problema da u nekim sudovima ljudi neće da se jave za predsednika suda, ne zbog toga što bi doživeli možda neku neprijatnost da ih neko ovde proziva, kao što neko to pokušava da nametne Odboru za pravosuđe i Narodnoj skupštini da smo uzrokovali problem i da je sada teško obezbediti kadar u sudu. To nije tačno.
Visoki savet pravosuđa i u onom sudijskom i u onom tužilačkom delu bi morao malo da preispita svoj način rada i kako dolazi do ovih predloga.
Radi zapisnika i ovoga povodom čega ćemo da glasamo, zamolio bih predsedavajućeg da se samo ovo registruje, zato što ćemo u danu za glasanje o ovome da vodimo računa. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-2450/05, gde osporavamo predložene kandidate za Okružni sud u Vranju, Marinu Anđelković i Stanišu Mihajlovića. Osporavamo kandidata pod rednim brojem, kod mene je 13, a odnosi se na Opštinski sud u Inđiji, Draganu Filipović.
Odluka 119-2449/05 - Predlog odluke o izboru predsednika suda – osporavamo kandidata Jovicu Ilića, gospodine ministre, koji je predložen za predsednika Okružnog suda u Leskovcu. Sudeći po tome kako vodi privatne postupke, verovatno ne ispunjava uslove da bude sudija. On voli da se tuži, kako ja vidim.
Zatim, osporavamo u okviru odluke 119-2451/05, to je takođe odluka o izboru predsednika sudova, predloženog kandidata za predsednika suda u Majdanpeku Gorana Mladenovića. Zatim, Zorana Manića predloženog za predsednika Opštinskog suda u Pirotu, tu sam siguran da će sve poslaničke grupe da glasaju protiv. Tu će i G17 da nas podrži, to sam siguran. To je onaj sudija što je oslobađao švercere itd. Naravno, osporavamo i kandidata za predsednika Opštinskog suda u Loznici Borivoja Simića, mislim da ne bi bilo baš mnogo poželjno da se čuju argumenti na kojima zasnivamo ovo. Verovatno ćete da nam verujete na reč.
Što se tiče odluke o izboru predsednika suda broj 119-1787, mi se pridružujemo Žarku Obradoviću koji je tu osporio kandidata za predsednika Okružnog suda u Jagodini. Pridružujemo se osporavanju kandidata za izbor za predsednika Opštinskog suda u Svilajncu Ivane Milosavljević.
Ne ispunjava ona uslove baš da bude predsednik. To što je sa nekima na lokalnoj vlasti u dobrim odnosima, to je njen lični problem; i odnosi njenog oca i nekih drugih na vlasti takođe su problem, ali Skupština treba da zna da je to jedini razlog što je ona predložena za predsednika suda. Nema neko bogzna šta naročito radno iskustvo, tako da se ne može pohvaliti rezultatima rada.
Zatim, osporavamo kandidata koji je predložen za predsednika Opštinskog suda u Velikoj Plani - Renata Pavešković.
Naravno, osporavamo i pridružujemo se onima koji osporavaju izbor kandidata Tomislava Bojkovića za predsednika Opštinskog suda u Smederevu. Vi iz DSS-a obratite pažnju, pošto delite mišljenje, i vi ste osporili to na Odboru. Zatim, Zoricu Polić, kandidata za predsednika Opštinskog suda u Kuli, zatim, predloženog kandidata za Opštinski sud u Inđiji Stevana Mirića. Zatim, predsednik Opštinskog suda u Bačkoj Topoli Lazo Petrić; čini mi se da je i Visoki savet pravosuđa odustao od tog predloga, imam ovde neku konstataciju, mislim da jeste, tu smo se složili. Onda, osporavamo kandidata za predsednika Opštinskog suda u Bogatiću Svetozara Stančetića.
Odluka broj 119-1901 takođe se odnosi na izbor predsednika sudova. Mislim da je za Lajkovac Visoki savet pravosuđa, ministre, povukao predlog.
(Zoran Stojković, sa mesta: Mislim da jeste.)
Mislim da ste povukli to. Ako niste povukli onda mi osporavamo, za svaki slučaj, da ne raspravljamo ovde. Naravno da osporavamo kandidata za predsednika Opštinskog suda u Valjevu. Tu mogu odmah unapred da kažem – oni koji budu glasali za ovog kandidata imaće problema sa građanima Valjeva. Ne znam koja stranka bi mogla za tog kandidata da glasa. Znam da Nova Srbija neće da glasa, znam da G17 razmišlja, znam da je DSS osporio tog kandidata. Tu bi možda Veliko personalno veće imalo poprilično materijala da vidi šta se radi i kako se radi.
Dalje, osporavamo i ove Batićeve, ja moram da upotrebim taj termin, poput Ivane Ristivojević, predložene za Opštinski sud u Osečini. Božidar Vasić, predložen za Ub, mislim da je to takođe povučeno. Povučeno je, dobro.
Što se tiče kandidata iz Bujanovca, mislim da ste i to povukli; Siniša Stojiljković, mislim da ste i njega povukli. To je Čovićeva desna ruka zadužena za Kosovo i Metohiju, a on je imao tamo vrlo izražene lične interese i radi zaštite ličnih interesa on bi sa svakim bio u koaliciji, samo da mrva vlasti bude njemu dostupna.
Zatim, slažemo se i podržavamo, samo su nas preduhitrili u osporavanju ovi iz SPS-a kada je u pitanju kandidat za predsednika Opštinskog suda u Knjaževcu. Radi se o kandidatu Dragiši Cvejiću. Takođe obaveštavam sve poslaničke grupe da ukoliko se glasa za tog kandidata vaša stranka će imati problema u Knjaževcu, i to velikih problema.
Zatim, Topola - Borivoje Žunić, Vrnjačka Banja - Đorđe Zdravković, Dragan Zdravković - Aleksandrovac, Nebojša Stojičić - kandidat za predsednika Opštinskog suda u Leskovcu. Možete odmah da nastavite dalje na spisku: Zoran Milošević, Opštinski sud Vlasotince, Zoran Kolev - Dimitrovgrad.
Pridružujemo se Žarku Obradoviću kada je u pitanju Milica Perić predložena za predsednika Opštinskog suda u Požarevcu. Ja mislim da gospodin Petar Jojić ima i dokumentaciju, nezavisno od toga što je Visoki savet pravosuđa proveravao neke stvari, pa nas je obavestio da su to samo priče. Nisu samo priče, ima tu poprilično i drugih stvari.
Drago Tintor, predložen za predsednika Opštinskog suda u Šidu. Zatim, Ivan Negić - Trgovinski sud u Valjevu, Branislav Nikodijević - Trgovinski sud u Zaječaru.
Podržavamo predlog osporavanja DSS-a koji se odnosi na Trgovinski sud u Kraljevu za Zlatana Dimitrića. Božidarka Rajić - Trgovinski sud u Somboru, Dušanka Petaković - Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici, Ana Bin-Marki, to se čudimo da je neko uopšte mogao da predloži, Trgovinski sud u Subotici.
Pređimo dalje na sledeću odluku o izboru predsednika sudova 119-2098/05. Osporavamo Dragana Stefanovića, koji je predložen za predsednika Okružnog suda u Vranju.
Zatim, Milena Prvulović predložena za opštinski sud u Kladovu; verovatno je tu jedini kriterijum rodbinski odnos, drugog nema. Šemso Hadžić - Tutin, o tome smo na vreme upozorili, čini mi se gospođa Radeta. Ljiljana Škorić-Smiljanić, Opštinski sud u Vršcu; zatim, Radomir Jovanović - Kuršumlija, Dragoslav Hajduković - Opštinski sud Ruma; Caja Kojadinović - Opštinski sud u Priboju; Ivan Mitrović - Opštinski sud u Šapcu.
I da pređem na ovaj drugi deo koji se tiče tužilaca. Ovde je došlo do... Videćete, toliko ima predloženih kandidata i toliko se bira, a verovatno bi bilo lakše... Moraćemo mi još da proverimo ove naše spiskove. Pošto sam završio ovaj deo gde se konkretno odnosi na imena i prezimena, naši poslanici iz Kraljeva i Čačka će posebno obrazložiti zašto osporavaju predloge koji se odnose za područje tih sudova.
Stvarno moram u nastavku da skrenem pažnju na jednu opasnu situaciju u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Donosite vi ovde zakone, a sudije i ne znaju da su doneti novi zakoni. Predmeti se drže u fiokama.
Ako jedan običan radni spor koji se tiče prava zaposlenih u ovom kamenolomu "Kijevo" ovde u Beogradu od 2002. godine ne može da dođe do stadijuma prvostepene presude, radni spor koji bi verovatno trebalo što hitnije da se reši, jer verovatno je ta tužba praćena i nekim predlogom za izdavanje privremenih mera itd., ako dve i po godine ne može da se reši, a još advokat kaže grupi radnika koji vode postupak - budite vi spokojni, to ja držim pod kontrolom, to nikada neće da se reši, onda bi ti predsednici sudova, odnosno kandidati koje vi predlažete za predsednike sudova morali da znaju da rastumače šta je to blagovremeno, šta je to efikasno i zbog čega se građani javljaju radi zaštite nekih svojih prava nekom sudu.
Ako imamo predložene kandidate za predsednike sudova koji su poznati po tome što u fiokama čuvaju predmete, onda možete da zamislite kakvi će to biti predsednici sudova. Kako on da goni nekog svog kolegu zato što nije efikasan kada taj može da mu kaže – šta ti meni pričaš, tebi je do pre mesec dana, dok te nisu izabrali za predsednika suda, fioka bila prepuna predmeta koji su nešto čekali.
Sudska zaštita mora da bude efikasna zaštita. Ako jedan spor oko naknade štete zbog saobraćajnog udesa traje 11 godina u nekom sudu, recimo u Novom Sadu, da li taj čovek može da bude više sudija, to je stvarno pitanje.
Slažem se da ne treba diskutovati o konkretnom predmetu u smislu meritornog odlučivanja, da li je sudija dobro utvrdio neku činjenicu, da li je dobro primenio pravo, nismo mi za to ovlašćeni. U okviru pravosuđa postoje instance i nivoi, prvostepeni i drugostepeni, pa čak i revizijski, koji to kontrolišu, ali verovatno ne smemo da ćutimo ako je u pitanju neefikasnost suda. Tu smo valjda ovlašćeni da postavljamo pitanje zašto 11 godina nije rešena jedna parnica, nikada nije došlo do prvostepene presude. Zašto u sudovima zastarevaju krivični predmeti, bez obzira da li je u pitanju po privatnoj tužbi ili po službenoj dužnosti, kako je moguće da u sudu zastari krivični predmet?
Šta da radimo sa tim sudijom, tim tužiocem kome zastari predmet? Da li on ispunjava uslove da i dalje radi? Šta da radimo sa sudijom koji je kao istražni sudija sklonio sa bandere znak da bi oslobodio sina svog prijatelja? Ako to znaju svi ljudi u sudu, kako Visoki savet pravosuđa može takvog čoveka da predloži za predsednika suda, objasnite kako i kojim je kriterijumima rukovođen.
Ranije su osporavani kriterijumi koji su se koristili u Narodnoj skupštini, osporavani su kriterijumi koji su bili u Odboru za pravosuđe kada je Odbor za pravosuđe bio predlagač odluka. Evo, vi iz DSS-a ste doneli takav zakon, obrazovali Visoki savet pravosuđa, Veliko personalno veće. Veliko personalno veće ne razrešava, ne pokreće postupak za razrešenje. Stvarno se postavlja pitanje da li je sud ta instanca koja garantuje zaštitu.
Predsednik suda i radnik sudske uprave u nekom sporu; odredi se nadležnost drugog suda, susednog suda, pa tuženi predsednik suda ne dolazi na suđenje; onda se naredi dovođenje i onda policija obavesti da nije poznat u tom mestu, a on predsednik suda. Za te stvari ne treba politika. Za te stvari treba razrešenje, a bogami i malo motka.
Naravno, ne želimo da se stekne utisak da ništa ne valja u našem pravosuđu. Ima tamo ljudi koji vrlo dobro rade svoj posao, koji se bore sa predmetima, sa pritiscima; doduše, manje sa pritiscima politike, mnogo više sa interesnim pritiscima pojedinih advokata i to onih koji se predstavljaju da su uspešni.
On je u stanju, ako treba, šest puta istu tužbu da podnosi dok ne dobije broj svog sudije tamo. Završite to da ne može šest puta da podnosi da bi naleteo na broj svog kolege. To završite u pravosuđu i to će biti epohalna stvar. Ne postoji bolja. Verovatno je nešto problematično sa tim sastavom Velikog personalnog veća i Visokog saveta pravosuđa.
Na Odboru za pravosuđe ukazivali smo na neke stvari. Ne može predsednik da drži konferenciju za štampu. Kako predsednik suda prvo obavesti "Vranjske novine", pa tek onda obaveštava predsednika višeg suda ili Vrhovnog suda? Onaj u Kragujevcu drži konferenciju za štampu.
Prekinuću za trenutak. Potrudili smo se da ne uvredimo nikoga u Velikom personalnom veću, niti u Visokom savetu pravosuđa, niti bilo koga od ovih čija smo imena pomenuli. Znači, dokumentacija koja ukazuje na neke probleme stručnosti, dostojnosti i moralnosti ovih ljudi koje sam prozvao postoji. Pozivam vas da u danu za glasanje podržite naše predloge, naše osporavanje, a znam da se to poklapa sa stavovima većine stranaka koje su zastupljene u Narodnoj skupštini, jer imali smo prilike na Odboru za pravosuđe da čujemo pojedine komentare povodom nekih kandidata, pa i svojevrsno čuđenje kako je neko mogao takvog kandidata da predloži.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik šefa poslaničke grupe SPS.

Gospodine ministre, gospođo Škero, kolege narodni poslanici, evo mi danas već treći put ove godine raspravljamo o temi – izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija. Mislim da je tema jako važna zato što je stanje u pravosuđu nešto što tangira svakog čoveka ove države i jer daje sliku o državi.
Mislim da Narodna skupština radi normalno svoj posao. Kada kažem normalno, mislim u skladu sa zakonom, i radi to javno i uz obilje argumenata. Ovo pominjem iz razloga što je zadnja sednica Narodne skupštine, održana krajem jula ove godine, protekla na način da je bio osporen jedan broj predloga Visokog saveta pravosuđa. Posle toga imali smo jedno saopštenje Visokog saveta pravosuđa sa ocenama krajnje neuobičajenim za to telo, sa namerom da se diskvalifikuje Skupština Srbije kao telo koje radi u skladu sa zakonom.
Prošla su tri meseca, s obzirom da nismo imali ranije ovu temu na dnevnom redu nije bilo ni prilike da javno kažem nešto o ovom saopštenju, ja i neke moje kolege. Doduše, imali smo na sednici Odbora za pravosuđe kolega Krasić i ja priliku da govorimo o ovom saopštenju, ali, gle čuda, iako je bilo prisutno nekoliko predstavnika sredstava javnog informisanja, a sastanak trajao dva sata, nijedan, ali baš nijedan red se nije sutra pojavio u bilo kom dnevnom listu o toj sednici i o stavovima poslanika vezanim za to saopštenje.
Naime, čini mi se da je ovim saopštenjem Visoki savet pravosuđa sam sebe najviše diskvalifikovao, videćete i zbog čega, jer, za razliku od nas koji radimo javno, obraćamo se kolegama poslanicima i Srbiji putem medija, Visoki savet pravosuđa radi tajno, a pitanje je za čiji račun.
Potpuno sam ubeđen, sada sam se i ja zainatio, kao poslanik, pa sam malo analizirao kako Visoki savet pravosuđa radi, koga osporava, koga ne osporava i došao sam do zaključka da, nažalost, pojedini ljudi u Visokom savetu pravosuđa predstavljaju deo određenih lobija interesnih grupa, lobija različite vrste i da tako nastupaju.
Nije normalno da Visoki savet pravosuđa izda saopštenje za javnost u kome kaže da je odluka Narodne skupštine... A inače vi ste, kolege narodni poslanici, bili u situaciji da vidite da oko pojedinih predloga za razrešenje ili imenovanje nema podele na skupštinsku većinu i skupštinsku manjinu zato što se glasa u odnosu na informaciju koja se poseduje, ceni se kvalitet ili se ne ceni kvalitet. U svakom slučaju, nije bilo podele. Poslanici su neke predloge odbili sto posto, a o nekima nisu želeli da se izjašnjavaju.
Za one koji ne znaju, tu mislim na članove VSP, i kada poslanici ne žele da se izjasne, oni su se suštinski izjasnili - nisu za tog kandidata. Skupština se uvek izjašnjava, bilo da govori pozitivno, bilo negativno, bilo da je uzdržana. Ona uvek ima svoj stav. Znam da se to mnogima ne sviđa, ali šta ćete.
U saopštenju VSP se kaže da je odluka Narodne skupštine direktan pritisak na VSP. Zašto? Zato što smo mi radili nešto što nam zakon propisuje. Tamo piše da Skupština bira nosioce pravosudnih funkcija, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Na ovoj sednici Narodne skupštine o tome su najviše govorile kolege iz Odbora za pravosuđe. Logično. Bilo je više ili manje jakih argumenata. Svako od poslanika se trudio da što detaljnije izloži svoje stavove o pojedinim kandidatima.
Na toj sednici smo imali i predstavnika VSP gospođu Škero. Imam ovde stenogram sa te sednice. Nijedna od tvrdnji koje smo mi izneli (kad kažem mi ne mislim na sebe, na ostale kolege narodne poslanike) nije ovde pobijena. Ovde je bilo mesto da nam se kaže da tvrdnje iznete za pojedine, pošto se ovde apostrofiraju neki ljudi, nisu tačne. Nismo to dobili ovde pred poslanicima.
Na prošloj sednici Odbora za pravosuđe sam odbio da razgovaram na Odboru, rekao sam da ću razgovarati javno, da Srbija čuje, jer nemam razloga da se nijedne svoje reči stidim ili plašim. Mi govorimo javno. Ovde smo bili u situaciji da predstavnik VSP ne kaže nijednu reč – kolega Obradoviću, kolega Krasiću, kolega taj i taj, niste u pravu, to nije tačno, proverićemo, utvrdićemo, ili slično.
Ne, došlo je saopštenje gde smo mi kao Narodna skupština dezavuisani, etiketirani, dati su nam epiteti koje Narodna skupština ne zaslužuje, pored te tvrdnje da je rad Narodne skupštine direktan pritisak na VSP. Zašto? Zato što nisu prošli svi kadrovi ili nije prošao neko za koga su članovi VSP bili zainteresovani? Tvrdi se da nije osporen nijednim argumentovanim prigovorom narodnih poslanika.
Stenogram Narodne skupštine je svima na raspolaganju, pa ga mogu pogledati i videti da li je bilo argumentovano ili ne. Kaže: "Na delu je politička trgovina, sa ciljem da se izaberu svoji kadrovi i preko njih ostvari uticaj na sudsku vlast". Koji su to skupštinski kadrovi, koji su to partijski kadrovi? Da li je neko koga ja osporavam u ime poslaničke grupe SPS kadar SPS-a ili posedujemo informacije sa terena da taj čovek, po našem mišljenju, ne radi dobro posao?
Da li je odluka Narodne skupštine Republike Srbije da nekoga ospori ili nekoga izabere izbor partijskog kadra ili je to izraz volje naroda? Mi smo narodni poslanici izabrani od strane građana Republike Srbije, na predlog političkih stranaka koje predstavljamo. To je volja naroda do sledeće Skupštine, do sledećih izbora, do sledećih poslanika. Ili da promenimo zakon, pa da Visokom savetu pravosuđa damo da sve sam radi. Možda bi onda bio zadovoljan. Ne bi. Možda bi bio zadovoljan, možda tada ne bi bilo ovakvih saopštenja.
Koji su to partijski kadrovi, koji su to skupštinski kadrovi? Po VSP mi nemamo pravo uopšte da raspravljamo o ovoj temi. Jednostavno, treba da kažemo da je VSP predložio i daj da izaberemo. Setite se salvi kritika koje su bile početkom godine, kada je Visoki savet pravosuđa utvrdio pojedine kandidate za sudije itd. Da li to važi samo kada se određeni kadrovi ne izaberu da se upućuju kritike Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Tvrdnja VSP je vrlo začuđujuća za mene lično, da mi vršimo zloupotrebu prava. Pazite, Narodna skupština vrši zloupotrebu prava time što osporava pojedine kandidate koje VSP predlaže! Videćete posle kako može izgledati zloupotreba prava, ali od strane Visokog saveta pravosuđa. I to se može podvesti pod zloupotrebu prava. Da li u zakonu koji reguliše status Visokog saveta pravosuđa stoji da Visoki savet pravosuđa može da ne izabere nekoga od kandidata? Ne stoji, ali on to radi.
Da li time VSP vrši zloupotrebu prava? Može, ali ne mora. Ako se pet kandidata javi na jedan konkurs, pa VSP proceni da nijedan od njih nije dobar, pa raspiše ponovo konkurs, zar to nije moguća zloupotreba prava? Jeste. Zašto? Zato što produžava v.d. stanje i neko tamo radi, neko tamo rukovodi, a pet kandidata ne zadovoljava kriterijume Visokog saveta pravosuđa, pa se u međuvremenu podnese zahtev za razrešenje nekih od tih sudija koji su konkurisali. O tome ću kasnije.
Ovde se pominju i tri kandidata: presednik Prvog, Drugog i Višeg trgovinskog suda. Očigledno je Visokom savetu pravosuđa najviše zasmetalo što je Narodna skupština osporila te kandidate. Naravno da su najbolji, bogom dani i da boljih u Srbiji nema. Eto, oni su najbolji, a nisu izabrani.
Govorio sam o kandidatu za predsednika Drugog suda, kolega Krasić o ostala dva kandidata. Nisam čuo nijednu reč ovde da sam osporen. Jesam u medijima, ali medije ne računam, nego ovako face to face, pa ako neko ima argumente, neka izađe za ovu govornicu i neka kaže da nije tačno. Ja sam o kandidatu za predsednika Drugog suda vrlo taksativno naveo šta radi, a ne bi trebalo kao predsednik suda da radi, može, ali pitanje je da li je to posao predsednika suda, šta radi da izrazi svoju partijsku pristrasnost, ne partijsku pristrasnost, nego da pokaže animozitet prema SPS-u. To je moje pravo.
Naveo sam i konkretan primer. Ako predsednik suda može sebi dozvoliti da ide i izvrši prepis imovine, onda to dovoljno govori koliko mu je stalo da neka imovina SPS-a što pre promeni vlasnika. Može, a ne mora, ali to dovoljno govori. Ima i drugih slučajeva. Sve sam taksativno naveo, kao i moje druge kolege.
Dirnuli smo u nešto, neki smo interes definitivno poremetili, neka smo kadrovska rešenja osporili. To je problem. Ovde se konstatuje da je to nedopustiv pritisak na sudsku vlast. Pazite, Narodna skupština radi nešto što joj zakon propisuje, a to je pritisak na sudsku vlast! Zadnja konstatacije kaže: "Štetne posledice koje se takvom praksom mogu naneti ne samo sudskoj vlasti, nego i međunarodnom ugledu države u realizaciji preuzetih obaveza". Pazite, zato što Narodna skupština Republike Srbije primenjuje zakon, zato što se javno obraća i pravosuđu i građanima Srbije, to može narušiti ugled.
Uzgred, javna je tajna da pojedini članovi Visokog saveta pravosuđa lobiraju za pojedine kandidate iz Srbije. Tačno se zna preko koga lobira centralni deo Srbije, Šumadija, preko koga lobira severni deo Srbije. Nama se obraćaju kandidati za sudije i kažu – samo gledajte da li će neko da nas ospori, obezbedio sam u Visokom savetu pravosuđa da prođem, rekao mi je taj i taj. Sada mi treba u Narodnoj skupštini da zatvaramo oči pred tom činjenicom, da se pravimo kao da ne postoji, a VSP nam udara packe.
Štetne posledice, moral? Da li je Visoki savet pravosuđa vodio računa o svom ponašanju? Mislim da je VSP u poslednjih nekoliko meseci poništio nekoliko konkursa i raspisao nove, na osnovu svog ubeđenja da kandidati nisu kvalitetni. Relativna stvar. Analizom onih koji su izabrani utvrdio sam da su mnogi od onih koji su izabrani daleko gori od onih koji su osporeni i nisu bili predloženi od strane Visokog saveta pravosuđa.
Kod pojedinih ljudi iz Visokog saveta pravosuđa u stvari postoji strah da se nešto ne promeni. DOS je, i to sam često pominjao, moram i sada, od 2001. godine do sredine 2002. godine promenio 150 predsednika sudova od 165. Ljudi, 150 predsednika sudova; to je jedna čistka. Nisam čuo da se iko oglasio tim povodom i da kaže – slušajte ljudi, nemoguće je da su svi zreli za smenu. Što se tiče načina kako su neki izabrani, pa ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije smo o tome više puta govorili.
Dakle, za sudije i za predsednike sudova su bili izabrani, verovali ili ne, kandidati koji su imali dužinu studiranja 9, 10 i 11 godina, a prosek ocene im je bio 6,33, 6,54, 6,66 i 6,88. Na istoj sednici je bio vršen izbor za sudiju i za predsednika suda, iako to nije normativno bilo uređeno, ali nikoga ne boli glava. Neki od tih sudija su se u međuvremenu obratili Visokom savetu pravosuđa sa obimnom dokumentacijom o tome kako su bili nezakonito smenjeni i niko nije reagovao, ili je bar rekao – to nije moja nadležnost, šaljem dalje. Niko nije reagovao da kaže da su nezakonito izabrani pre četiri godine. Zašto? Nekome odgovara. Suština je personalni izbor, a ne zakon, jer ovog saopštenja ne bi bilo da je ovo troje ljudi izabrano.
Ima tu sada i nekih moralnih momenata, šta Visoki savet pravosuđa uzima kao kriterijume za izbor pojedinih članova. Kriterijumi postoje, ja ih posedujem i kao član Odbora za pravosuđe, međutim, to je relativno, ide se od slučaja do slučaja. Nekada je mišljenje kolegijuma suda najmerodavnije, u redu, logično je. Struka treba da da svoje mišljenje i taj kandidat apsolutno treba da ima prednost i ako takvog kandidata ospori Narodna skupština Republike Srbije, onda, što se kaže, možemo se zapitati zašto.
Možda članovi Visokog saveta pravosuđa nemaju informacije koje mi posedujemo, ali ima nešto što je za mene zapanjujuće: ovo saopštenje Visokog saveta pravosuđa u stvari meni govori da se ne poštuje Narodna skupština Republike Srbije, da se ne poštuje najviše zakonodavno telo ove države; dakle, da se Narodnoj skupštini dele epiteti koje ona ne zaslužuje. To je tragičnije što to radi Visoki savet pravosuđa, telo koje je dobro zamišljeno, ali očigledno sa ovim personalnim sastavom ne radi kako bi trebalo. Moram reći, za mene je fantastično iznenađenje što tu volju Narodne skupštine ne poštuje ni gospođa Škero, a mi smo je izabrali za predsednika Vrhovnog suda, Narodna skupština Republike Srbije. To je bila volja građana.
Sada kada imamo probleme vezano za Visoki savet pravosuđa, za izbor, ta se volja ne poštuje. Uopšte me nijedno personalno rešenje ne interesuje, ako ga nisam pomenuo, ali zar nije nepoštovanje volje naroda činjenica da je kandidat za Viši trgovinski sud osporen, nije izabran, a već tri meseca gospođa Škero ne imenuje novog v.d. predsednika.
Šta se čeka? Pre tri meseca Narodna skupština je osporila izbor tog kandidata gospođe Škero, a ona do danas nije imenovala v.d. predsednika Višeg trgovinskog suda, dakle, čovek koji je v.d. nije prošao za predsednika, njemu ne smeta da sedi u Visokom savetu pravosuđa i da odlučuje o drugima, ali tri meseca ta volja Skupštine stoji i gospođa Škero se ne obazire na to. Nemojte posle toga da me ubeđujete u samostalnost, nezavisnost itd. To ne stoji.
Dakle, ako se ne poštuje Narodna skupština Republike Srbije onda ja ne znam o čemu mi ovde pričamo. Šta je, teško je bilo imenovati novog v.d. predsednika Višeg trgovinskog suda, a ima ih 10, 15, 20, 30 ili 50, šta ja znam, uopšte me ne interesuje. Teško je bilo imenovati novog v.d. predsednika; nije, a zašto se to ne radi, to ćemo da vidimo. Da li se čeka novi izbor, novo osporavanje, novo poništenje konkursa, pa da se postavi uslov za treći konkurs ili treba neko određen da bude izabran. I to će se saznati, Srbija je mali prostor, sve se pre ili kasnije sazna, ali je za mene to kršenje volje Narodne skupštine i tu nema opravdanja, to je nečinjenje.
Koje su štetne posledice toga, da li neko to može da mi objasni? Ignorisanje volje naroda i volje Narodne skupštine Republike Srbije, šta, zbog jednog čoveka, v.d. predsednika jednog suda? Neki razlog mora da postoji, jer tri meseca je prošlo od sednice Narodne skupštine Republike Srbije i to je ignorisanje volje građana i to je nešto što je štetna posledica.
Primeri koje smo dobili kao narodni poslanici, bar ja, pokazuju da ima još štetnih posledica u pravosuđu, činjenjem ili nečinjenjem Visokog saveta pravosuđa. Dakle, šest ili sedam konkursa je poništeno, a zašto? Nisu ljudi odgovarali, šta, karakteristike, kvalitet. Ali, izvinite molim vas, ko je zainteresovan za neki posao, on se javi na konkurs, a ko nije zainteresovan, šta će mu, takav je život. Znate ono - koga nema, bez njega se može. To je pokazala praksa.
Da li Visoki savet pravosuđa stvara prostor za izbor podobnih kadrova i za koga su podobni? Šta je, među pet kandidata za jedan sud nema nijedan dobar, među tri nema nijedan dobar, pa se onda vrši poništaj toga, pa se raspisuje novi konkurs, a u međuvremenu se pokrene postupak za reizbor. O tom reizboru i o drugim stvarima ću govoriti kada u ime poslaničke grupe budem koristio, ako mogu ...
(Predsedavajući: Ne, vi ste sada u vremenu koje ste iskoristili, imate posle ...)
Hvala, gospodine predsedavajući, a o ovim drugim stvarima ću kada budem koristio vreme poslaničke grupe.