Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz dopuštenje Visokog saveta pravosuđa, ja ću i danas da radim posao narodnog poslanika. To znači da ću da komentarišem određene predloge Visokog saveta pravosuđa, da ću da kažem i neke stvari uopšte o pravosuđu, bez obzira na ono skandalozno saopštenje od 7. septembra 2005. godine, o kojem su neke kolege ovde govorile.
Moram samo jedan deo tog saopštenja za javnost da pročitam, da javnost još jedanput čuje na koji način se VSP ophodi prema narodnim poslanicima. Saopštenje za javnost Visoki savet pravosuđa je izdao povodom, kako ovde stoji, "nedavnog neizbora 17 predsednika sudova koji su došli kao predlog Visokog saveta pravosuđa narodnim poslanicima".
U saopštenju se kaže: "Visoki savet pravosuđa ne spori pravo Narodne skupštine Republike Srbije da ne izvrši izbor predloženih kandidata. Pravo je narodnih poslanika da, ceneći date razloge Visokog saveta pravosuđa o stručnosti i dostojnosti predloženih kandidata, ne izvrši njihov izbor. Međutim, niko, pa ni Narodna skupština, ne može vršiti zloupotrebu prava koje mu po zakonu nesumnjivo pripada. Narodna skupština je zloupotrebila pravo izbora nosilaca pravosudnih funkcija, jer je bez ijednog opravdanog razloga odbila da izvrši izbor gotovo trećine predloženih kandidata."
Ovo je zaista neverovatno, da se neko, makar to bio Visoki savet pravosuđa, usudi da govori na ovaj način o Narodnoj skupštini i o zloupotrebi prava narodnih poslanika. Prvo je neverovatno da tako mogu da razmišljaju sudije, koje bi valjda trebalo da znaju da su narodni poslanici i Ustavom zaštićeni, u smislu da mogu da kažu ono što misle i da ne odgovaraju za ono što kažu u funkciji narodnih poslanika na sednici Skupštine.
Šta je pravi razlog zbog čega je izdato ovo saopštenje, stoji u drugom delu saopštenja, gde se kaže: "U tom pogledu drastičan je primer neizbora predsednika Višeg trgovinskog suda", a zamislite, on je član Visokog saveta pravosuđa, "čija stručnost i dostojnost ničim nije dovedena u sumnju". Slična je situacija i sa neizborom predloženih kandidata za predsednika Prvog i Drugog opštinskog suda u Beogradu. To boli. Boli da kandidati za predsednika i Prvog i Drugog opštinskog suda u Beogradu nisu prošli kroz filter Narodne skupštine. Mi smo zaista srećni što je to tako, ubeđeni da će upravo takva odluka ovog parlamenta doprineti poboljšanju stanja u ovim sudovima.
Mislim da bi Visoki savet pravosuđa i Vrhovni sud Srbije trebalo da se oglašavaju u nekim drugim slučajevima, recimo, kada određeni političari, gospođo Škero, komentarišu prvostepene presude i na osnovu prvostepenih presuda proglašavaju krivce za ovo ili ono krivično delo. U takvim slučajevima nema saopštenja od onih od kojih bi trebalo da bude, da se takvim komentarisanjem prvostepenih presuda ne utiče na drugostepene sudove.
Mislim da bi u takvim slučajevima trebalo da reagujete. Pre nekoliko meseci, kada je bila doneta jedna presuda, mislim da je bila čak i vaša lična reakcija, koja je bila sasvim umesna, da političari, komentarišući prvostepene presude, faktički pokušavaju da utiču na drugostepene sudove i da je to nedopustivo.
Što se tiče rada parlamenta, bar što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, verujte da smo potpuno ubeđeni da sve ovo što mi ovde kažemo nailazi na podršku većine građana, ali i većine sudija i tužilaca u Srbiji. Govorim o većini ljudi koji časno i pošteno obavljaju svoj posao.
Naravno, kada govorimo da je stanje u pravosuđu loše i kada govorimo da neki predlozi nisu dobri, mi ne mislimo da su sudije generalno nečasni i loši ljudi. Naprotiv, ubeđeni smo da je većina časnih, stručnih i poštenih nosilaca pravosudnih funkcija i mi upravo ovakvim reakcijama želimo da ti ljudi dođu do izražaja, da ne budu stalno negde u zapećku sklonjeni, zato što je pogrešan predsednik suda, pogrešno izabran, dobro sam i rekla, da im kaže da ne smeju da komentarišu, da moraju da se nabiju negde tamo u ćošak, rade svoje poslove i nikada ne dođu do izražaja i nikada ne doguraju do predsednika svog suda, a mnogo su bolji, mnogo su kvalitetniji od onih koje mi ovde dobijamo kao predloge Visokog saveta.
To nije samo ovaj put, nego je to, rekla bih, generalno, kada se tiče ovoga; govorili smo na Odboru za pravosuđe i upravu o ovom saopštenju za javnost i tada smo vam rekli da svaki put kada neko od narodnih poslanika ovde kaže konkretno zbog čega osporava neki predlog, vi znate da imate mogućnost da posle tog poslanika izađete i kažete zbog čega mislite da taj poslanik nije u pravu.
Vi niste tako postupali, ni vi, ni ministar. Jednostavno, govorimo o onom izboru iz kojeg je proisteklo ovo saopštenje za javnost, vi niste reagovali na ono što su narodni poslanici iznosili i naravno, ako jedan poslanik nešto kaže sa nekim konkretnim podacima i većina u ovom parlamentu glasanjem to prihvati, valjda je jasno da to tako jeste i da to jeste istina.
Retko se ovde govori, kada dobijemo ovde predloge za razrešenja, mislim na sudije, onda uglavnom nekako pređemo preko toga, u redu, kada se radi o razrešenju zbog navršenog radnog veka, radne sposobnosti, ali imamo često i ovde, pa imamo i danas 15, a možda i više zahteva za razrešenja na lični zahtev. Zaista bi bilo dobro da se nekada zabavimo upravo takvim zahtevima, da vidimo zbog čega te sudije žele da pobegnu iz pravosuđa, zbog čega Željko Šćepanović, sudija Četvrtog opštinskog suda... A, mi smo o njemu govorili svaki put kada je ova tema na dnevnom redu i govorićemo svaki put kada je ova tema na dnevnom redu, zato što se radi o jednom nečasnom čoveku koji je poslušao Vladana Batića svojevremeno da usred postupka preseče, da odustane od izvođenja dokaza, da presudi čoveku i da je to bila cena da on pređe u okružni sud.
Naravno, nakon našeg istupanja prošli put, kada je on to želeo i kada je podneo zahtev, on nije prošao, a kako se on sklanja? Naime, podnosi zahtev da se razreši na lični zahtev i da ide u advokate.
Nemamo ništa protiv, neka ide, neka čovek radi, dakle, tamo gde može da radi. Jednostavno, ovo sam rekla zato što sam želela da se čuje da ono što mi ovde radimo nije bez posledica i nije bez odjeka.
Takođe je interesantno da Vojkan Simić podnosi Vrhovnom sudu Srbije, Velikom personalnom veću zahtev za prestanak sudijske dužnosti, pa kaže – poštovane koleginice i kolege, između ostalog, obraćam vam se zahtevom za prestanak sudijske dužnosti, zahtev podnosim iz ličnih egzistencijalnih razloga. Interesantno, Vojkan Simić ima egzistencijalne probleme. Ja u ovo nešto baš ne verujem.
Takođe ću ponoviti nešto što kažem svaki put kada je ova tema i zaista bih volela, gospođo Škero, mislim da niste bili prošli put kada sam to govorila, da evidentirate da je za sudiju Danka Lauševića, sudiju Petog opštinskog suda, za koga smo mi tvrdili da je eksponent Caneta Subotića i njegovog advokata Vlade Pavićevića, ima skoro već dve i po godine, upućena inicijativa SRS-a za razrešenje. Dakle, da ne ponavljam sada, na sve relevantne adrese je ta inicijativa sa dokazima otišla i voleli bismo da znamo... Naravno, ne mora inicijativa da se prihvati, ne mora da bude razrešen zato što mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da ima elemenata za to, ali bi bilo dobro da znamo, u redu, naša inicijativa nije naišla na odobravanje, ali da nam se to onda kaže, odnosno napiše i da javnost bude upoznata; ako bi taj čovek trebalo da ostane tu gde jeste, onda treba javnost da se upozna, i zbog njega, jer ga mi vrlo često u negativnom kontekstu spominjemo, pa bi trebalo i zbog tog čoveka da se malo povede računa o tome.
Ovde nam je pročitano (i dobili smo kao poslanici) koje sve predloge Visoki savet pravosuđa povlači. Mislim da nijedan predlog o povlačenju ne može da prođe samo tako što nas Visoki savet obavesti da povlači predlog za ovog ili onog, jer je sasvim sigurno, ako Visoki savet nekoga kandiduje i taj predlog dođe do Skupštine, dakle, u Visokom savetu postoje pozitivne ocene za tog kandidata, ako se u međuvremenu taj predlog povuče, onda mora da se saznalo nešto, da se dogodilo nešto o čemu bi mi kao poslanici trebalo da imamo informaciju. Trebalo bi i javnost Srbije da ima tu informaciju.
Ako vi u obrazloženju kažete – predlažemo Marka Markovića zato što ima sve pozitivne ocene, i advokatske komore i svog suda, onda treba da znamo zbog čega sada odjednom taj Marko Marković nije dobar i zašto se predlog povlači. Dakle, to je generalno i volela bih da ubuduće kada budemo imali takve predloge imamo i takva obrazloženja.
O v.d. stanjima govorile su kolege pre mene i neću da trošim vreme na to, jer i ja sam više puta to govorila, mislim da je nedopustivo da neko ko ovde ne prođe kao kandidat za predsednika bude v.d. i da to traje, ali neću o tome.
Sada ću o nekoliko konkretnih predloga one poveće grupe kandidata koje SRS osporava. Ne znam da li sam ovo po nekom redosledu poređala, ali evo da vama pomognem ako pratite.
Radi se o odluci 2451 od 20. oktobra 2005. godine i odnosi se na područje suda u Čačku. Dakle, za predsednika Opštinskog suda u Guči predlaže se Ivan Jovičić. Ovo bi mu, kada bi bio izabran, bio drugi mandat. Prvi put je biran 2001. godine. Znate, svaki put kada vidim u predlogu da je neko u to vreme, dakle u toku 2001. godine, u vreme apsolutističke vlasti Vladana Batića u sudovima, izabran, onda svaki put malo pročačkam i pokušam da vidim zašto baš taj i zašto baš tada.
U vreme kada je taj gospodin Ivan Jovičić 2001. godine izabran za predsednika suda, u Guči je bio predsednik suda sudija Žarko Gavrilović, na koga niko nikada nije imao primedbe, ali je primedbe imala Milka Marinković, član Odbora za pravosuđe. Tada je bila narodni poslanik. Bila je predsednik Opštine Požega. Oni koji su bili u ovom parlamentu sećaju se verovatno Milke Marinković kao maskote koja je služila za uveseljavanje narodnih poslanika.
Ovde imamo jedno pismo. Inače, mi u Srpskoj radikalnoj stranci, a i ja kao član Odbora za pravosuđe, dobijamo veliki broj pisama koja se odnose na rad ili na probleme rada u pojedinim sudovima. Naravno, ne mislimo da svaki papir koji dobijemo treba apriori da se prihvati, jer, kao što kolega Vučić reče, svaki put kada se dve stranke nađu na sudu, svaki put polovina je nezadovoljnih, jer da su mogle da se dogovore ne bi došlo do suda.
Kada dobijemo sve te materijale pokušavamo da saznamo šta je od toga tačno, a šta nije. Mislim da bi na taj način trebalo da radi i Visoki savet pravosuđa, jer uglavnom kada dobijemo neko pismo, stoji da je to kopija pisma koja je upućena Visokom savetu pravosuđa, Ministarstvu pravde, Odboru za pravosuđe i upravu, predsedniku Skupštine, predsednicima poslaničkih grupa itd, dakle, ljudi pišu na sve adrese.
U ovom pismu stoji da je gospodin Jovičić bio kandidat za predsednika suda 2001. godine. Tada je bio kandidat i gospodin Gavrilović. Kažu, tadašnji poslanik DS-a, prvi komšija sudije Gavrilovića, iz lične mržnje je protiv njega, koga je podržavala Milka Marinković, član Odbora za pravosuđe ispred DS-a. Izabrali su Ivana Jovičića, koji je tada imao nepune tri godine sudijskog staža, a vidim da je to tačno, jer to stoji u ovom materijalu.
Dalje se kaže da je taj Jovičić od ovog gospodina Gavrilovića, recimo, preuzeo 530 izvršnih predmeta a danas ih ima 1200. Dakle, nije nijedan uradio, nego ih je tri puta više dobio. Nije uradio nijednu krivičnu presudu. Sada je uzeo oko 10 predmeta, ali nijedan još nije presudio. U sudu je zaposlio sedam lica, svih sedam su članovi DS-a, a dva su u Opštinskom odboru. Sud je pretvorio u partijski sud.
Dakle, to što je on zaposlio neke ljude i što su oni članovi Demokratske stranke, ni po jada, jer mi inače ne mislimo da je baviti se politikom i biti član bilo koje stranke išta ružno i kužno i uvek se zalažemo da ta tzv. nezavisnost, bilo koji organ da je u pitanju, ne može da se meri time da li je neko član stranke ili nije, jer je potpuno normalno da svako svesno biće u višepartijskom sistemu ima i nekakvo stranačko opredeljenje, da li zvanično ili kao simpatizer, ali očigledno je da ovaj predlog nije dobar, da je postojao kandidat koji je bolji od ovog kandidata, sa više radnog iskustva, za koga se ne vezuju ovi atributi koji se vezuju za ovog i to je razlog zašto smo mi ovog Jovičića u Guči osporili.
Imamo ovu odluku 2098 od 13. septembra. Mislim da tu imamo dva osporavanja. Za Okružni sud u Vranju predložen je Dragan Stefanović. Za Dragana Stefanovića ovde se kaže: "Visoki savet pravosuđa je većinom glasova, sedam za i tri uzdržana", dakle nije bilo neko opšte raspoloženje za njega, a kažete da uživa ugled i poštovanje u sredini u kojoj živi i radi.
Suprotno od toga, građani jedne cele mesne zajednice sa nekim prikupljenim potpisima obraćaju se predsedniku Vrhovnog suda, Narodnoj skupštini, Odboru za pravosuđe i traže da pokušamo da sprečimo, kako to oni kažu, izbor za predsednika Okružnog suda Dragana Stefanovića. Između ostalog, zbog toga što taj Dragan Stefanović, kažu, lepo čuva razne bivše direktore koji imaju krivične prijave zbog malverzacija, zbog velikih para koje su, osnovano se sumnja, proneverene, ukradene itd. I kažu građani da on čuva te predmete, da stoje kod njega u fioci, da je u pitanju veliki broj predmeta. Navode primer da je neko pregazio čoveka pre dve godine, sada je već treća godina kažu, a taj je jedan od bivših direktora neke firme, neki Radovan Stamenković, pa kažu da on još nije pokrenuo nikakav postupak, pa da ima krivični predmet protiv načelnika SUP-a Vranje Dejana Ilića itd. Dakle, to bi bili konkretni razlozi zbog čega ne treba glasati za ovog kandidata.
U ovoj istoj odluci - područje Okružnog suda u Novom Pazaru, predlažete za predsednika Opštinskog suda u Tutinu Šemsa Hadžića, sudiju Opštinskog suda u Tutinu. Ovo smo takođe osporili.
Pozivam narodne poslanike da ne glasaju za ovaj predlog, a reći ću vam i zbog čega. Kažete ovde u obrazloženju: "Visoki savet pravosuđa je jednoglasno između prijavljenih kandidata za predsednika Opštinskog suda u Tutinu predložio Šemsa Hadžića, sudiju Opštinskog suda u Tutinu. Svoj radni vek proveo je u Opštinskom sudu u Tutinu, prvo kao sudijski pripravnik", a znate, to je bilo ono vreme kada je išao po doručak sudiji, "zatim kao sudijski pomoćnik, a 2003. godine je izabran za sudiju".
Dakle, Šemso Hadžić je u vreme kada se ovde pojavio kao kandidat imao 2,5 godina sudijskog staža. Neverovatno.
Opštinski sud u Tutinu jeste mali sud, ali tamo ima sudija sa mnogo više sudijskog staža i radnog iskustva. Nema nijednog opravdanog ni logičnog razloga zašto je Visoki savet pravosuđa predložio ovaj predlog, osim da poverujemo u ono što se priča u Tutinu – da je predsednik Opštinskog odbora DSS, neki dr Dejan Daladžić, ali nisam sigurna da sam zapamtila prezime, napravio neki dil da ovaj Šemso Hadžić bude predsednik suda, a on je u stvari produžena ruka ovog trenutno v.d. predsednika, mislim da je njemu Šemsović prezime. On je prošli put bio kandidat, ali nije prošao zato što smo ga mi osporavali.
Kada smo osporavali v.d. predsednika naš stav je bio, a i sada je, ponoviću, s obzirom na nacionalni sastav u Tutinu, da bi bilo dobro da bar neka od javnih državnih funkcija bude poverena čoveku srpske nacionalnosti. S obzirom da to nije bilo ni u MUP-u, ni u Opštini, mislili smo da bi bilo dobro da predsednik suda bude Srbin. Dvoje kandidata Srba su se kandidovali i prošli put i sada.
Ali, ako čak Visoki savet i skupštinska većina ne misli da je to bitno, postoji kandidat koji je u svakom pogledu bolji od ovog kandidata i sa više iskustva i više ugleda i nije vezan ni za jednu stranku, a ovaj jeste za SDA Sulejmana Ugljanina. Takođe postoje priče da je ovaj predlog u vezi sa ovim skorim transferima Džudževića i Omeragića. Dakle, vrlo sumnjivo. Imali ste kandidate za predsednika, sudiju Vinu Veljović, sudiju Ramu Softić. Bilo ko od njih bio bi bolje rešenje nego ovo i zato pozivamo poslanike da ne glasaju za ovaj predlog Visokog saveta pravosuđa. Vuksan Joksimović je treći kandidat, to sam zaboravila, ali sam se setila.
U odluci 1901 od 17. avgusta 2005. godine imamo dosta osporavanja, ali ja ću da ilustrujem samo neke, najdrastičnije. Imamo Opštinski sud u Knjaževcu; predlog je da se za predsednika bira Dragiša Cvejić. Odbor za pravosuđe je dobio pisma koja imamo od nekih sudija suda u Knjaževcu, koji osporavaju dostojnost ovog kandidata. Kažu, kada je u pitanju dostojnost, da je to posebna priča, kažu da je nesporno da imenovani Dragiša Cvejić pije od ranih jutarnjih sati, da je većim delom radnog vremena odsutan iz suda, da se zna u kojoj kafani građani mogu da ga nađu, da se u pripitom stanju vraća iz kafane i da bukvalno služi za smišljanje i prepričavanje viceva u njegovom Knjaževcu.
Takođe, za njega imamo još jedno pismo. Kaže: "Dragiša Cvejić je predložen na osnovu postignutog dogovora i njegovog obećanja da će pustiti iz zatvora pre izdržane kazne na uslovni otpust Zorana Stefanovića iz Knjaževca koji izdržava kaznu zatvora od tri i po godine u zatvoru u Zaječaru zbog ubistva mladića od 20 godina na otvorenom putu svojim automobilom i u odsustvu bilo kog učesnika i bez ikakvog razloga", itd.
Dakle, ovo su veoma teške optužbe. Ako je ovo ovako, onda bi bilo sasvim normalno da se za ovaj predlog ne glasa. Ako slučajno nije ovako, očekujemo od predstavnika Visokog saveta da ovo demantuje.
Dalje, za predsednika Opštinskog suda u Varvarinu predlaže nam se Jugoslav Marković. Imamo pismo Ministarstvu pravde i Visokom savetu pravosuđa nekada dostavljeno, a i Odboru za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, gde imamo ime i prezime čoveka koji kaže da se obratio sudijama Opštinskog suda u Varvarinu, jer je svojevremeno predsedniku ovog suda Jugoslavu Markoviću dao 2.000 maraka za oslobađajuću presudu, broj presude K-306/92.
Dakle, nema laži, nema prevare, čovek konkretno napisao i ima sve detalje - u kojoj kafani, u čijem prisustvu, ali da ne zamaram. To je razlog zbog čega osporavamo predlog za Jugoslava Markovića.
Imamo predlog, koji osporavamo, za područje Okružnog suda u Požarevcu, odnosno za predsednika Opštinskog suda u Požarevcu - Milicu Perić. Ne znam koliko će kolega Jojić od dokumentacije koju ima ovde da prezentuje.
Samo ću iz jednog od više pisama koje smo dobili protiv ovog predloga da kažem da je nesporna okolnost, tako stoji u ovom pismu, a ne bi nam palo na pamet da anonimna pisma čitamo, da u izvršnom odeljenju tog suda u Požarevcu, u kome je izvršni sudija Perić Milica, ima 4.250 nezavršenih predmeta, a ista sprovodi izvršenja u kojima se kao izvršni poverioci pojavljuju požarevački tajkuni kriminalne prošlosti, koji preko Miličinog supruga, poznatog kriminogenog tipa, zvanog Miša Struja, uz limitiranu tarifu, u zavisnosti od visine novčanih potraživanja, ostvaruju svoje poslove itd.
Gospodine ministre, jeste smešno, Miša Struja, ali čim mu je takav nadimak, zamislite kako radi. Ovde imamo čak 798 za početak prikupljenih potpisa protiv ovog kandidata.
Dakle, ovo je samo deo konkretizacije onoga što smo izneli, što je Zoran Krasić, u ime poslaničke grupe, ovde rekao da ćemo da osporavamo. Posle ovakvih konkretnih primera ne bi se smelo desiti da se ponovo oglasi, recimo, Visoki savet pravosuđa sa nekim novim saopštenjem, ako bog da da ovi kandidati ne prođu, i da kaže da smo mi narodni poslanici nešto zloupotrebili. Nismo. Mi smo narodni poslanici, mi smo u kontaktu sa narodom, od naroda dobijamo informacije.
Verujte, nama iz Srpske radikalne stranke, to znate pretpostavljam i odranije, nikada na pamet ne bi palo da izađemo i da za nekoga kažemo nešto za šta nemamo dokaze, što nije potvrđeno i provereno. Zato pozivam kolege poslanike da za ono što smo rekli da mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati ne glasate ni vi, za dobrobit pravosuđa Srbije. Hvala lepo.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram primetiti da je očigledno da je za ovu temu jedino zainteresovana poslanička grupa SRS. Mislim da je nečuveno da jedino naša poslanička grupa preda listu govornika, vezano za izbor sudija. Neverovatno je da svi vi koji se toliko zalažete za javnost rada, za nezavisno pravosuđe, niste imali šta da kažete o ovolikom broju kandidata za predsednike sudova i za sudije opštinskih i okružnih sudova.
Dosta je bilo polemike i u javnosti i prethodni put povodom izbora, odnosno neizbora nekih predsednika sudova. Mi iz poslaničke grupe SRS smo zauzeli stav da ćemo od sada sve one koje želimo da osporimo osporavati upravo za skupštinskom govornicom, da se to više neće činiti na sednicama Odbora za pravosuđe, baš zbog toga da bi se što široj javnosti pojasnilo koji su to naši motivi i koji su razlozi pojedinačno za osporavanje svakoga od onih sudija koje osporavamo i da bismo javnost Srbije još jednom uverili da nas ne vode bilo kakvi lični interesi, već da nam je jedino u cilju da pravosuđe bude onakvo za kakvo se od početka zalažemo.
Međutim, ono što nije dobro, nije dobro što su veliki pritisci vršeni na Visoki savet pravosuđa. Veliki pritisci postoje i u sudovima prilikom odlučivanja i davanja mišljenja kolegijuma o nekim kandidatima, pogotovo kada se radi o onima koji su već predsednici nekih sudova ili vršioci dužnosti, pa se ponovo kandiduju za tu funkciju. Naravno, nikada nije bilo lako ustati i otvoreno reći nekome u lice kakav je, postoji dosta onih koji to ne žele da učine, brinu se da će možda sutradan biti izloženi nekim sankcijama, revanšizmu, misle možda da neće moći da napreduju u daljoj karijeri ili će eventualno moći da dođu pod udar određenog suda i određenog sudije. To je najizraženije u manjim mestima, u manjim sudovima. Ali, mi iz poslaničke grupe SRS ćemo dosledno, kao i do sada, sprovoditi naš stranački program.
Doneo sam ovde da pročitam za govornicom kako je to rađeno 2001. godine i kako su politbiroi DOS-ovog režima slali Ministarstvu pravde preporuke odluke ko treba da bude sudija, a ko ne treba i kako je u to vreme izgledala nezavisnost pravosuđa.
Ono što nije dobro, imamo svežije primere, za vreme ovog režima, posle ću vam pročitati jedno pismo koje je stiglo u skupštinski Odbor za pravosuđe pre nekih mesec dana, što nam je dovoljan dokaz da vidimo da se shvatanja određenih stranaka i poslaničkih grupa o tome kako treba da izgleda nezavisno pravosuđe, nažalost, nisu promenila.
Pravosuđe, po njima, treba da bude nezavisno samo od njihovih političkih protivnika, ali je i dalje u brojnim slučajevima politička podobnost upravo onaj prvi kriterijum koji neko mora da ispuni da bi bio izabran na bilo koju funkciju.
Evo, kaže se u dopisu DOS, lepo sa njihovim kompletnim sloganom, pa kaže: Ministarstvu pravde, na sastanku resornog odbora za pravosuđe DOS-a održanom dana 11.05.2001. i 16.05.2001. godine, dva sastanka politbiro DOS-a održao i kaže – posle održanih konsultacija u vezi nosilaca pravosudnih funkcija u Požarevcu za Opštinski, Okružni i Privredni sud, kao i za starešinu organa za prekršaje, gore pomenuti odbor, politbiro DOS-a, doneo je odluku i predlaže: za predsednika Okružnog suda u Požarevcu, predsednika Opštinskog suda, predsednika Privrednog suda, starešinu organa za prekršaje i javnog pravobranioca, dakle, kompletno pravosuđe vezano za Požarevac, politbiro DOS-a održao sastanak i rekao taj, taj i taj.
Onda na kraju u zaključku kažu – još napominjemo da je iza ovih predloga stao kompletan DOS u Požarevcu, osim predstavnika DSS-a u Požarevcu, koji podržavaju sve predloge, osim predloga za predsednika Okružnog suda u Požarevcu. Samo im je taj detalj zasmetao, sve ostalo može i onda lepo pečati redom: DS-a, Demokratskog centra i svih ostalih koji su činili taj kompletni DOS, koji je na sastanku resornog odbora za pravosuđe odlučio ko može da bude sudija, a ko ne.
Ovo vam je odličan primer, ali evo sada, na primer, pisma koje je dobio skupštinski Odbor za pravosuđe, primljeno u Skupštini 28. septembra 2005. godine, koje nam jasno pokazuje i dan-danas da neki drugi opštinski funkcioneri, moćnici misle da su upravo oni ti koji treba da odlučuju da li je neko podoban za određenu funkciju, da li je dostojan sudijskog zvanja. Jednostavno, mi kao predstavnici naroda, redovno, legalno i legitimno izabrani na izborima, izgleda nismo dovoljno dobri za to, ali neke druge strukture, takođe ponavljam, iz DSS-a, ovaj gospodin koji je ovo pismo pisao i on očigledno ovo shvata na neki drugi način.
On kaže – predmet: zahtev za odbijanje kandidature Milošević Nebojše za predsednika Opštinskog suda u Vladičinom Hanu. Ja moram da napomenem da zaista neću da ulazim uopšte u to da li je ovaj gospodin, ja ga zaista niti znam, niti me zanima, ne znam ni da li je on izabran, predložen ili bilo šta drugo, neću ulaziti u to, već želim da pokažem samo kakav je odnos vladajućeg režima prema pravosuđu.
To je ono što je suština. Da li je ovaj gospodin dobar, podoban, nije podoban, to u ovom trenutku nije toliko bitno, ali je bitno da se pokaže kako se i na koji način određene stvari završavaju i da se pokaže jednostavno da postoje i poslaničke grupe koje u tome neće da učestvuju.
Kaže dalje – poštovani predsedniče Odbora, ovim želim da izrazim ogromno nezadovoljstvo vešću da je Visoki savet pravosuđa prihvatio kandidaturu Milošević Nebojše, sudije iz Vladičinog Hana, za predsednika Opštinskog suda u Vladičinom Hanu. To je totalna greška i neprihvatljivo za građane opštine iz sledećih razloga, pa onda nabraja razne razloge ili kvazirazloge, pa kaže: Nebojša je bio i ostao prva perjanica zloglasnog SPS-ovog režima koji je harao ovom opštinom.
Izgleda da oni dole nisu obavešteni da upravo uz podršku ostataka tog zloglasnog, kako kaže, SPS-ovog režima i ta stranka kojoj on pripada danas vlada Srbijom. Dalje se kaže da su u sudskom postupku, u nekom, svih 13 pritvorenika apsolutno oslobođeni od optužbe; dalje u zagradi kaže - koja i nije imala nikakvog osnova, ali je prihvaćena od sudije Miloševića.
Ja sada neću čitati sve ove razloge, ali na kraju se kaže – u svakom slučaju, Nebojša Milošević niti ima zasluga (verovatno se misli na one revolucionarne), niti pak stručne performanse za preuzimanje funkcije predsednika Opštinskog suda u Vladičinom Hanu. On mora na optuženičku klupu, umesto u fotelju predsednika Opštinskog suda.
Iz navedenih razloga predlažemo da se kandidatura Nebojše Miloševića za predsednika Opštinskog suda u Vladičinom Hanu odbaci. Na kraju: sa poštovanjem, opštinski menadžer Avram Stanojević i pečat SO Vladičin Han.
Ja zaista mislim – da nije tragično, bilo bi smešno, neverovatno je da čovek sa takvim mentalnim sklopom postoji, koji će se odlučiti ne samo da piše Odboru za pravosuđe i zahteva ovakve gluposti od Odbora, nego je spreman da u svojstvu opštinskog menadžera, što nije malo, to je očigledno sila u Vladičinom Hanu, stavi i pečat SO.
Dakle, on je valjda ovlašćen od strane svih građana Vladičinog Hana da bude tumač njihovih mišljenja i da zvanične stavove pečatom opštine i overava.
Ovakvih pisama, ovo su samo dva koja su karakteristična, ima mnogo; mi smo zaista stotine i stotine stranica materijala dobijali o kandidatima koji su nam predloženi. Za neke se ispostavilo da su tačni, za neke da ti podaci koje smo dobijali nemaju apsolutno nikakve veze sa realnošću, ali je ovo dobar pokazatelj u kakvom se stanju trenutno nalazi pravosuđe u Srbiji.
Mi to moramo da gledamo na jedan potpuno realan i racionalan način, ne treba previše povike dizati ni na sudije, jer mora se znati i mora se reći ta činjenica da u mnogim sudovima najkvalitetnije sudije i oni koji bio možda najbolje obavljali funkciju predsednika nekog opštinskog ili okružnog suda uopšte ne žele ni da se prijave na konkurs.
Postoji problem, koji je konstatovalo i Ministarstvo pravde i neki časni ljudi u Visokom savetu pravosuđa, kako odabrati između kandidata koji se jave, jer imamo sudove gde se ne javi niko, a ima i sudova gde se jave sudije koje su se izuzetno loše pokazale, koje imaju veliki broj neurađenih predmeta, veliki broj ukinutih presuda i koje jednostavno nemaju nikakav autoritet da obavljaju funkciju predsednika suda. To su ljudi koji su možda pre za razrešenje, nego za izbor za predsednika ili za izbor u viši sud.
Zbog svega ovoga mislim da je potpuno častan i otvoren stav Srpske radikalne stranke da ovde pred svima kažemo šta imamo protiv ovoga ili onoga kandidata, odnosno protiv izbora ovog ili onog kandidata, jer protiv nijednog lično nemamo ništa, pa da onda ostavimo na savesti da i ovo malo poslanika iz vladajućeg režima, koji su ipak ostali u sali da saslušaju o čemu se radi, kada dođe dan za glasanje u skladu sa svojom savešću i glasa.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Ako nije u sali dajem reč narodnom poslaniku Milanu Stevoviću, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, smatram da izbor sudija i nosilaca pravosudnih funkcija zaslužuje veću pažnju ovog parlamenta, jer, koliko vidim, pogotovo na strani vladajuće koalicije, zaista je mali broj poslanika. Smatram da je krajnje nekorektno pripisivati onda loše strane pravosuđa nekom drugom a ne onome ko je vlastan da odlučuje o pojedinim kandidatima.
Moje mišljenje je da narodni poslanici, pogotovo zato što dolaze iz različitih sredina, nemaju značajnijeg i važnijeg posla od ovoga kada je u pitanju sistem pravosuđa, nezavisnost sudova i svih nosilaca pravosudnih funkcija.
Bilo bi u interesu naše države da se ovde otvori jedna argumentovana rasprava između svih nas i da za one kandidate koje ovde danas osporava samo SRS čujemo možda i od kolega poslanika sa druge strane, nešto drugačijim tonom, možda neku povoljnu vest, pa da možda i korigujemo neke svoje stavove. Ovako, diskusija se svodi na govornike iz Srpske radikalne stranke, a mi to radimo onako kao što to od nas zahtevaju poslaničke obaveze i, naravno, informacije koje dobijamo na terenu.
Lično smatram da kao bivši sudija i kao advokat imam jednu vrlo nezahvalnu dužnost kada se u ovakvim prilikama javljam za reč, ali poslanička dužnost me obavezuje da kažem ono što mislim i zaista ću govoriti samo o području Okružnog suda u Užicu, odakle inače dolazim i čije građane predstavljam.
Ono što je jako bitno, to je da u ovom predlogu imamo pet kandidata za predsednike sudova sa teritorije Okružnog suda u Užicu, za koji inače smatram da je vrlo kvalitetan, a i svi opštinski sudovi.
Moje mišljenje, kao poslanika ispred Srpske radikalne stranke, jeste da zaista ovde treba reći nekoliko pohvalnih reči o onima koji su predloženi. Pre svega mislim na kandidata Opštinskog suda u Arilju gospodina Ljubinka Petrovića, inače dosadašnjeg predsednika Opštinskog suda u Arilju. I, da napomenem činjenicu da je Opštinski sud u Arilju najažurniji sud na području Republike Srbije. Zahvaljujući angažovanju gospodina Petrovića, njegovim ličnim svojstvima i moralnim kvalitetima, smatram da je ovaj sud došao na prvo mesto od svih sudova u Republici Srbiji. Zaista mu treba odati čast i priznanje i mislim da ova govornica treba da služi i za pohvalu onih koji rade onako kao što ovaj parlament zauzima jedan generalni i načelan stav, dakle, časno, pošteno, efikasno i ažurno.
Slična je situacija i kada govorimo o Opštinskom sudu u Bajinoj Bašti, gde je predloženi kandidat Milan Radulović, o Opštinskom sudu u Prijepolju, gde je predloženi kandidat Zoran Pantović. Zaista, prema informacijama koje imamo na terenu, ljudi zavređuju da rade ovaj posao i da predsednikuju sudovima u ovim mestima.
Imam posebno zadovoljstvo da kažem nešto i o Opštinskom sudu u Požegi, gde sam proveo dosta godina i imam radnog staža i prema onome što znam to je jedan vrlo kvalitetan sud i bilo kog sudiju da su predložili Visokom savetu pravosuđa zaslužuje i svojim moralnim i stručnim kvalitetima da bude predsednik ovog suda. Takođe, mislim da i gospodin Vitomir Urošević, sudija Opštinskog suda u Požegi, zaslužuje da bude predsednik Opštinskog suda, isto onako kao što je to zasluživao i prethodni predsednik suda gospodin Đurić Ljubiša.
Dakle, svi oni su ljudi koji svoje poslove i svoje funkcije obavljaju na jedan adekvatan način i onako kako bi trebalo da bude. Jedini problem koji se ovde javlja, i po rečima gospodina Krasića, koji je bio šef poslaničke grupe SRS, javlja se u Priboju. Zato vas molim, ministre, da imate na umu da od ovih pet SRS osporava samo jednog kandidata, i to za predsednika suda u Priboju, i to zaista vrlo argumentovano i vrlo stručno.
Reći ću vam da je kandidat Visokog saveta pravosuđa Kojadinović Caja, a prema informacijama sa terena kojima raspolažem zaista se radi o sudiji koja ne bi trebalo da se nađe na čelu pribojskog suda, pre svega zbog neprofesionalnog odnosa u postupanju u pojedinim predmetima, jer ne vodi se dovoljno računa o tome da predsednik suda, pored toga što treba da sudi, mora i svojim moralnim i ljudskim kvalitetima da rešava određene situacije koje su problematične u sudovima.
Samo bih napomenuo da je postupanje sudije Kojadinović Caje u pojedinim predmetima u kvalifikovanom veću, dakle nakon donošenja rešenja o pritvorima, krajnje diskutabilno. Navešću vam samo jedan primer, a to je da je Opštinski sud u Priboju, po zahtevu javnog tužioca u Priboju, odredio pritvor licu po poternici privedenom iz Republike Srpske, državljaninu druge države, čoveku koji nema porodicu, nema stalno zaposlenje, a postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo. Pritvor mu je određen 18. avgusta 2003. godine, da bi pod predsedništvom Kojadinović Caje bio ukinut već 22. avgusta i takvo lice koje je privedeno, a traženo prilično dugo vremena, otišlo je u Republiku Srpsku. Iza toga predmeti stoje, kisele se, premeštaju iz fioke u fioku i stvara se jedno opšte nezadovoljstvo. Nije to jedini predmet u kome je problematično postupanje u kvalifikovanom veću.
Moram da kažem da sam dobio informaciju i da je zbog određenih samovoljnih postupanja radnica Drobnjak Slobodanka dobila otkaz u Opštinskom sudu, jer je ona kao zapisničar morala da poštuje ono što joj je naredila sudija Kojadinović i ostala je kod nje, iako je od strane predsednika suda raspoređena na drugo radno mesto i ne poštujući tu naredbu predsednika suda ona je izgubila posao. Još uvek se vode sudski postupci pred Prvim opštinskim sudom. Šta će na kraju biti ne znam, ali svakako da zbog ovakvog postupanja određenih sudija trpe radnici, a oni su isto važni za sistem funkcionisanja pravosuđa, kao što su to sudije i svi nosioci pravosudnih funkcija.
Slično se ponavlja i od strane advokata koji sugerišu da imaju probleme i stalno se pritužuju na rad sudije Kojadinović Caje, pa ako je ta informacija za ministra bitna, ja ću dostaviti ove informacije, daću koji su predmeti i brojevi, a verujte da ove ljude koji su ovo pisali zaista lično poznajem, neposredno sam sarađivao sa njima i prilično sam uveren u ono što govore. Kada bih rekao ko su izvori, zato sam rekao da imam svu dokumentaciju i da ću ministru, u slučaju potrebe, dati, ipak bih narušio jedan poslanički ugled koji želim da održim.
Prema tome, zamolio bih vas da ipak oko ovog predloga zaista duboko razmislite. Jer, evo, imam i jedan izveštaj ljudi koji ne pripadaju pravosuđu, ali pripadaju nekoj drugoj organizaciji važnoj za funkcionisanje života u gradu Priboju i slično se ponavlja.
Dakle, sve ovo kada skupimo i rezimiramo treba da preispitamo ovu odluku Visokog saveta pravosuđa i iz tih razloga SRS ovog kandidata osporava. Predlažem da u danu za glasanje i ostali poslanici povedu računa, pre svega zbog toga što sam prvo pohvalio kandidate koje je Visoki savet pravosuđa dao u užičkom okrugu i osporio jednog jedinog.

Reč ima ministar.

Želeo bih da dam jedno malo objašnjenje. Kada sam na početku rekao da ipak ne treba iznositi neke stvari na koje čovek ne može da odgovori, mislio sam na sledeću situaciju.
Rečeno je ovde da je neodgovoran čovek Aca Vučićević, sudija u Čačku, a izabran za predsednika suda, jer je izabran, a sada se kandidovao za sudiju Okružnog suda u Čačku. U stvari, radilo se o vrlo jednostavnoj stvari. On je vrstan sudija. Ako se sećate, svi smo glasali za njega da bude predsednik suda. Međutim, mesec ili mesec i po dana posle izbora on je pretrpeo težak infarkt.
De facto, jedino što može da radi, može da radi kao sudija Okružnog suda, kao stručan i iskusan čovek, u drugostepenom veću. To je bio razlog što se on kandiduje za predsednika. Dajem ovo objašnjenje da ne ostane ova priča. Bio je u pitanju objektivan razlog, težak infarkt.

Poslednji prijavljeni za reč narodni poslanik Miljko Četrović.

Uvaženi narodni poslanici, evo prilike, pored rasprave o predloženim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija, da kao narodni poslanici kažemo neku reč o funkcionisanju pravosuđa u sredinama iz kojih dolazimo. Pošto dolazim iz Kraljeva, gledajući sliku rada Opštinskog suda, Okružnog suda, posebno Trgovinskog suda, a dva kandidata koja su ovde, između ostalih, predložena za imenovanje za predsednike sudova su predsednik Trgovinskog suda Kraljevo Zlatan Dmitrić i predsednik Okružnog suda Kraljevo gospođa Nikolić.
Kada sam dobio materijal, kao narodni poslanik iz Kraljeva, znajući situaciju i funkcionisanje Trgovinskog suda Kraljevo, znajući da je i ministar Stojković mnogo davno dolazio u Kraljevo po pravu nadzora, da izvrši kontrolu rada Trgovinskog suda Kraljevo i rad predsednika Trgovinskog suda Kraljevo Zlatana Dmitrića, svih ovih meseci unazad, ne samo ja kao narodni poslanik, nego i mnogi drugi koji su na neki način bili u situaciji da trpe posledice rada Trgovinskog suda iz Kraljeva i predsednika tog suda Zlatana Dmitrića, mislio sam da će se pokrenuti postupak razrešenja.
Nažalost, dobijamo predlog Visokog saveta pravosuđa da se predlaže Zlatan Dmitrić za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo.
Neshvatljivo je u jednoj državi gde treba da vlada vladavina zakona, ako gledamo sudstvo kao jedan od tri stuba države, da posle saznanja koje je u Kraljevu dobio ministar Stojković nije pokrenut postupak razrešenja i da posle toliko meseci dođe predlog za ponovno imenovanje Zlatana Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo.
Ne treba ovde da podsećam ministra Stojkovića šta je on utvrdio u nadzoru Trgovinskog suda Kraljevo, čime se sve protivzakonito bavio Zlatan Dimitrić, da li je on postupao kao predsednik Trgovinskog suda Kraljevo ili je postupao, najblaže rečeno, kao advokat većinskih vlasnika koji su kroz tzv. privatizaciju, odnosno pljačku hteli da otmu "Autoprevoz" Vrnjačka Banja, "Hladnjaču" Kraljevo, "Poljopromet" Kraljevo, "Elektron" je još u postupku otimanja i pljačke, a da iza toga nije usledio postupak razrešenja, nego, naprotiv, postupak predlaganja da još četiri godine bude predsednik Trgovinskog suda Kraljevo.
Sagledavajući činjenice, neću ovde iznositi konkretne podatke, to je i ministru poznato, a to je trebalo biti poznato i Visokom savetu pravosuđa i predsedniku Vrhovnog suda, da Zlatan Dmitrić ne samo da nije dostojan da obavlja predsedničku funkciju, nego i sudijsku funkciju. Trebalo je u tom postupku, kao što je i za jedan deo sudija trebalo sprovoditi postupak da nisu dostojni da vrše sudijske funkcije ili da ne ispunjavaju određene uslove u pogledu ažurnosti, kvaliteta svojih odluka. Mi nemamo taj postupak i nećemo doći do tog postupka ukoliko se ne postave prava merila i kriterijumi za vršenje sudijskih funkcija, pogotovo za predsednike sudova.
Navoditi dalje primere za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo, koji se ponovo predlaže, šta se događa u stečajnim postupcima u Trgovinskom sudu Kraljevo, počev od stečajnog postupka "Kablara", te velike građevinske firme, gde je razgrabljena ta imovina, uz učešće i stečajnog veća, stečajnog sudije i stečajnog upravnika, direktna veza sa ovim uspešnim tzv. novokomponovanim bogatašima - biznismenima, pa dobijanje, kroz stečajni postupak i prodaju nepokretne imovine u užem centru grada, lokacije, pa dobijanje odgovarajućih dokumenata i dozvola za gradnju na toj lokaciji, uz kršenje Zakona o planiranju i izgradnji i kršenje ovih odluka SO Kraljevo, pa onoga što se dogodilo sa stečajem "Eteksa", prodajom u stečajnom postupku celog preduzeća, pa se stečajni sudija pojavljuje na nekom novom objektu u Ratini kod šuraka.
Izgleda da je Kraljevo osuđeno da trpi neke šurake, počev od TV Kraljevo, a šurak Babić je šurak Bogoljuba Karića. Taj šurak Babić se pojavljivao i u nekim emisijama na ovim velikim privatnim televizijama, na okruglom stolu sa Bogoljubom Karićem.
Nije saopšteno da je on njemu šurak, rođeni brat supruge Bogoljuba Karića, nego je predstavnik neke kanadske firme koja je, navodno, kupila u stečajnom postupku "Eteks" iz Baljevca i sada gradi fabriku za proizvodnju stolarije, pa čak i kuća od staklenog vlakna. Takve laži i prevare, a mi u Kraljevu dobro znamo šta se događalo u "Eteksu", šta se događalo u Trgovinskom sudu, a šta se sada događa oko izgradnje te tzv. nove fabrike u Ratini.
Što se tiče stanja u opštinskom sudu, reći ću samo jedan primer. Radio sam u "Jugobanci". Da li je moguće da jedan predmet, posle jedne velike pljačke koja se dogodila 1992. godine, 13 radnika Jugobanke, na čelu sa zamenikom direktora, bilo je u pritvoru šest meseci i uspelo se, odugovlačenjem tog celog postupka, da taj predmet zastari za krivično gonjenje.
Pljačka je bila za to vreme oko milion i po do dva miliona maraka. Sada je to sića za ove Kariće i ostale, neću da ih pominjem, nemam mnogo vremena. To stanje je bilo i nastavilo se, nažalost.
Imam jedan podnesak koji je otac jednog mladića uputio Odboru za bezbednost, pošto ništa ne može da uradi u Opštinskom sudu u Kraljevu, a radi se o predmetu K broj 695/03. U čuvenoj akciji "Sablja", 27. marta 2003. godine njegovog sina policija je privela, navodno, zbog krađe mobilnog telefona i teško ga isprebijala palicama u prostorijama MUP-a. To su navodi njegovog oca. Onda su ga odvezli na Goč, u ponoć skinuli golog, ostavili tu i zapretili da nikom to ne sme da kaže i nikome da se požali.
Ko je sve tu učestvovao? Dva inspektora MUP-a i dva policajca. Posle dužeg vremena je pokrenut krivični postupak. Šta je bitno što se ovde događa? Jedan od tih okrivljenih policajaca ne može da se privede, jer ne može SUP Kraljevo da ga nađe. Taj drugi koji je učestvovao u batinanju tog mladića, koji je dijabetičar, otpušten je iz SUP-a Kraljevo, iz MUP-a Srbije, ne zbog takvog dela, nego zbog krađe mobilnog telefona.
Isti taj SUP Kraljevo u nekom postupku koji već traje danima, a po nalogu opštinskog tužioca, šikanira i maltretira građane cele opštine Kraljevo pozivajući ih da se izjašnjavaju da li su potpisali izjavu za opoziv predsednika opštine Kraljevo Radoslava Jovića, a nisu u situaciju da nađu ovoga koga treba da privedu, a bio je pripadnik policije, odnosno MUP-a Srbije.
Isti taj sud u Kraljevu po privatnoj krivičnoj tužbi šefa odborničke grupe SPO Kraljevo, Šljivića, da sam ja učinio krivično delo iznoseći neke tvrdnje za govornicom SO Kraljevo, posle nedolaska na jedno ročište, na drugo je naložio moje privođenje kao narodnog poslanika. To je pravda i to je sudovanje u Opštinskom sudu Kraljevo.
Što se tiče kandidata za predsednika Okružnog suda, ja nisam bio u situaciji da mnogo podataka prikupim o radu Okružnog suda, a gledajući ovu tabelu gde su mnoge rubrike prazne, ipak je Visoki savet pravosuđa trebalo da ima podatke ovde i o predmetima koji su potvrđeni i o broju ukinutih odluka Okružnog suda Kraljevo. Ovde nema, sve stoje nule.
Nažalost, moram da se vratim na ovo šta se događa sada u Kraljevu, dostavili smo...
U stvari, nismo mi dostavili, nego je na zahtev inspektora SUP-a, jer nekoliko puta smo kao grupa tražili da se na dnevni red SO Kraljevo stavi divljanje urbanističke mafije u najužem centru grada, otimanje tog prostora od građana koji tu žive, i posle više tih pokušaja dva inspektora SUP-a Kraljevo dolaze 14.6.2005. godine u opštinski odbor SRS i traže dokumentaciju. Mi smo prikupili određenu dokumentaciju i ranije, pa i od građana koji su je direktno donosili u opštinski odbor, a i dokumentaciju koju smo prikupljali za sednice SO Kraljevo i iz dokumentacije koja je doneta od strane lokalne vlasti.
Tu dokumentaciju smo predali 14. 6. (radi se o velikoj dokumentaciji) i posle tri i po meseca, dakle 6. 10. inspektori SUP-a Kraljevo vraćaju tu dokumentaciju; nikakav postupak, nisu našli ništa da je navodno protivzakonito rađeno, kada je u pitanju divljanje urbanističke mafije u centru grada. Zato je taj šef privrednog kriminala Zvonko Obradović, sada navodno neki organizator ove provere potpisa i pozivanja građana telefonom da se u roku od jednog sata vrate. Ja kao čovek nisam mogao da prihvatim takav postupak, jer to je sada faktički javna politička policija, ali nažalost, po nalogu opštinskog javnog tužioca, čak sam se obratio i okružnom javnom tužiocu, da se to spreči, jer ne treba policija da pravi sada kartoteku od pripadnika ili članova SRS-a, simpatizera SRS-a i svih onih koji su potpisali peticiju za smenu predsednika opštine.
Ono što je izjavljivano od strane Jovića, da nije problem samo Kraljeva i da ukoliko padne Kraljevo pašće i cela Srbija – neće pasti ni Kraljevo ni cela Srbija. Ipak će morati doći do opoziva predsednika opštine Kraljevo, moraće da dođe do vanrednih lokalnih izbora, jer to građani opštine Kraljevo žele. Više ne mogu da trpe, ni da gube godine, mesece, dane, jer izgubili su mnogo ovih godina unazad a da ništa nije rešeno u gradu, pa ni u ovoj opštini. Moraju da izaberu jednu vlast koja će odgovorno raditi, gde se rešavaju ključni problemi samog grada i cele opštine.
Moram da pitam, opet da se vratim na privatizaciju i pljačku, vidim ovde kroz diskusiju da ponovo taj problem predsednika Višeg trgovinskog suda nije razrešen, kada će taj Viši trgovinski sud, kada je u pitanju privatizacija, o tih stotina i nešto podnetih, navodno, tužbi za raskid ugovora, odlučivati, kada je već prvostepeni, a ako je u pitanju Trgovinski sud Beograd, doneo prvostepene presude, a sada, po žalbama tih većinskih vlasnika, predmeti stoje u Višem trgovinskom sudu.
Da li je moguće za "Poljopromet" Kraljevo da predmet... U stvari, još nije ni odlučio Trgovinski sud Beograd, nego je rasprava zakazana, u toku je postupak po žalbi kod "Poljoprometa", a presuda Trgovinskog suda Beograd je doneta 11. jula 2005. godine.
Taj većinski vlasnik je učinio krivična dela prodajući veliki deo nepokretne imovine "Poljoprometa" Kraljevo, bio je u pritvoru tri meseca, a po vezi veće Vrhovnog suda, to smem slobodno javno da kažem za ovom govornicom, pušta njega iz pritvora i nastavlja da šikanira i zlostavlja ono malo radnika što je ostalo u "Poljoprometu". Ti radnici su, kao i mnogi drugi, ostali bez posla, bez plata i bez parčeta hleba.
Isti je problem kod "Hladnjače" Kraljevo, takođe je tu i pekara "1. maj" Raška i Tekstilni kombinat Raška, još nisu ni donete prvostepene presude Trgovinskog suda u Beogradu. Kažu, ovo je malo ili jedna mrvica koja bi trebalo, na neki način, malo pravde da donese, dakle, stotinama hiljada radnika koji su kroz ovu pljačku, tzv. privatizaciju ostali bez posla, bez parčeta hleba u nekim štrajkovima koji traju mesecima, pa nemaju zaštitu ni od inspekcije rada, ni od opštinskih javnih tužilaštava, ni od okružnih javnih tužilaštava, ni od trgovinskih sudova, ni od Višeg trgovinskog suda, ali, nažalost, ni od Vrhovnog suda, ni od ministra pravde, ni od Vlade Republike Srbije.
Ova nepravda koja se događa, a koja kulminira iz dana u dan, faktički je obespravila stotine hiljada radnika koji su stvarali tu imovinu decenijama, a koji su sada u tom postupku privatizacije ostali bez ičega. Niko više o njima ne vodi računa, niko neće da ih primi, niko sa njima neće da razgovara. Ja sam dužan i obavezan kao čovek i kao narodni poslanik, i to permanentno činim u opštinskom odboru Kraljevo, delegacije kod mene dolaze svim radnim danima, a pogotovu subotom kada se nalazim u Kraljevu. Gomile papira, predmeta, dokaza o pljački i o zloupotrebi, o šikaniranju, a da niko od državnih institucija organa ne preduzima ništa da ih zaštiti i da malo pravde bude u ovoj državi.
Ovo ovako ipak neće moći i ovo pitanje će morati da se razreši pod hitno vanrednim lokalnim izborima i vanrednim parlamentarnim izborima, da država Srbija, građani Srbije dobiju odgovornu vlast, i na državnom pa i na lokalnim nivoima, i da počne primena i vladavina zakona, da se lopovi i kriminalci konačno nađu pred licem pravde, da polože račune. Nisu to zarade, a ja često puta čujem ovde sa govornice – zaradio; šta je zaradio, oteo je, opljačkao, nema zarade, ni milion, ni dva, ni pet, ni deset miliona evra za godinu dana, jer to je pljačka i otimačina. Nisu oni ni pametni ni sposobni, zašto to ne urade u nekoj drugoj zemlji, npr. u SAD, pa za godinu dana da zarade 10, 20, 50 ili 100 miliona evra. Ne može se tamo tako zaraditi, a njih ne mogu ni da opljačkaju, samo mogu da opljačkaju državu Srbiju i građane Srbije. Hvala.