Dame i gospodo, amandmanom na član 26. i naslov iznad člana 26. SRS ima drugačiji koncept od onoga koji je predložen ovim zakonom. Predlogom ovog zakona predviđena je agencija za doping kontrolu, a SRS je na stanovištu da već postoji Odbor, pri Olimpijskom komitetu SCG, koji se bavi ovom problematikom i da je nepotrebno osnivanje agencije za doping kontrolu.
Amandman glasi: "Antidoping odbor je organ pri Olimpijskom komitetu SCG, čiju organizaciju, nadležnost i način rada posebnim aktima uređuje Olimpijski komitet SCG, u skladu sa zahtevima Svetske antidoping agencije."
Kada je ministar obrazlagao Predlog ovog zakona naveo je da postojeći Odbor pri Olimpijskom komitetu, koji je formiran 1997. godine, nije zaživeo i nije obavljao svoju funkciju na valjan način. Oni su došli do zaključka da je bolje da se osnuje agencija za doping kontrolu, nego Odbor pri Olimpijskom komitetu.
S obzirom na nadležnosti koje su date u članu 30. ovog zakona, taksativno se navodi, ima 21 tačka koja opisuje rad agencije, vidi se da agencija obavlja samo administrativne poslove. Znači, utvrđuje neki program rada, kontrolu sportista na međunarodnim, domaćim takmičenjima, kontrolu sportista na treninzima, najavljenu, nenajavljenu, objavljuje stručnu literaturu, organizuje seminare, edukaciju, komunikaciju sa međunarodnim sportskim organizacijama, razmenu iskustava sa sportskim savezima kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Vidi se da agencija, faktički, obavlja samo administrativne poslove.
Pored toga, ona vrši licenciranje kontrolora koji će obavljati antidoping kontrolu i uzimanje uzoraka od sportista. Međutim, onaj najvažniji deo odnosi se na tehničku opremljenost laboratorija koje će vršiti antidoping kontrolu.
U članu 30, koji je usko povezan sa članom 26, na koji je uložen amandman, predviđeno je da agencija određuje zdravstvene organizacije koje će vršiti antidoping kontrolu. Znači, oni će vršiti procenu toga koje su organizacije tehničke opremljene da bi mogle da vrše kontrolu uzoraka koji se uzimaju od sportista.
Međutim, u tački 8) istog člana 30. se navodi da se antidoping agencija stara o obezbeđivanju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za antidoping kontrolu. Tu je sada jedna mala nelogičnost. Ako, sa jedne strane, antidoping agencija daje licencu određenim zdravstvenim ustanovama koje mogu da vrše ovu vrstu kontrole koja je, po prirodi stvari, dosta složena, nelogično je da se ona stara o opremi i sredstvima tih organizacije koje treba da vrše tu vrstu kontrole.
U stvari, situacija bi trebalo da bude obrnuta. To znači da one zdravstvene organizacije koje ispunjavaju uslove, koje imaju odgovarajuću opremu, imaju kadrove koji mogu da vrše tu vrstu kontrole, mogu da dobiju licencu za proveru sportista, a ne obrnuto, da antidoping agencija obezbeđuje sredstva i opremu da bi te zdravstvene organizacije mogle da vrše kontrolu.
Kod nas u zemlji tu vrstu kontrole jedino mogu da vrše kliničko-bolnički centri. Oni jedino imaju opremu kojom bi mogla da se vrši antidoping kontrola. Država bi trebalo da obezbedi neka veća sredstva, ako hoće na taj način da vrši antidoping kontrolu, kojima bi opremila kliničko-bolničke centre da mogu da vrše sve vrste analiza onih supstanci koje su, po Svetskoj agenciji za antidoping kontrolu, na listi zabranjenih sredstava. Ta oprema je dosta skupa i sama provera sportista da li su uzimali nedozvoljena sredstva ili ne dosta je skupa. Uglavnom su za određene vrste kontrola korišćene međunarodne laboratorije onih zemalja koje imaju veću tehničku opremljenost i bolje kadrove za utvrđivanje doping sredstava.
Što se tiče liste nedozvoljenih sredstava, Svetska agencija za antidoping kontrolu svake godine objavljuje tu listu i svake godine dopunjuje novim sredstvima koja se koriste u raznim vrstama sportova. Svetska agencija je pre svega osnovana zbog toga da bi se kontrolisalo tržište medikamenata koji se koriste u sportu, ne samo u sportu, jer mnogo veći promet doping sredstava je po teretanama, fitnes klubovima. Znači, u onim sportskim centrima gde ljudi se bave određenim sportskim aktivnostima, nevezano za takmičenja. To nije vezano samo za takmičenja, mnogo više se koriste doping sredstva u rekreativne svrhe, zato što je to sada neki trend na zapadu, pogotovu u SAD. Veoma je razvijeno crno tržište doping sredstava, koje može čak da se izjednači sa narko-tržištem.
Ova svetska agencija je formirana da bi se to tržište doping sredstava stavilo pod kontrolu, zato što pored doping sredstava postoje sredstva koja služe za čišćenje sportista, tj. ta sredstva treba da omoguće da sportisti koji se pojave na velikim takmičenjima budu na testovima negativni, odnosno da se danas ili bilo kada ne nađu u urinu, u krvi sredstva koja su zabranjena prema listi Svetske organizacije za doping, a to je opet sve u funkciji rezultata.
Evidentno je da je sport u zadnjih 20 ili 30 godina toliko uznapredovao da su svetski rezultati i svetski rekordi pomerili svoje granice. Ja bih vam samo rekao da je 30-tih godina Džoni Vajsmiler bio prvi muškarac koji je isplivao 100 metara ispod jednog minuta slobodnim stilom. Danas je svetski rekord ispod 50 sekundi. Dakle, za nekih 60 godina je svetski rekord na 100 metara pomeren za 10 i više sekundi. To jednostavno nije moguće i to svi znaju, nego je samo trka velikih zemalja na koji će način očistiti svoje sportiste i dokazati svoju superiornost u odnosu na druge nacije.
Znate i za primer iz Seula, to je bilo 1988. godine: na olimpijadi je Ben Džonson uhvaćen da je uzimao anabolike; imao je težu povredu mišića i da bi sanirao tu povredu uzimao je anabolike i nije uspeo da se očisti, tako da je na doping testu bio pozitivan i oduzeta mu je zlatna medalja. Međutim, Karl Luis nije uhvaćen, zato što se na vreme očistio, jer jednostavno niko ne može da trči ispod 10 sekundi a da pri tome ne uzima neka dodatna sredstva.
Problem je kod tih velikih takmičenja što niko neće da prati takmičenja gde su rezultati za 30% slabiji nego kada se koriste nedozvoljena sredstva. Ceo sport i farmakološka industrija je u funkciji novca, jer ogroman novac se obrće u sportu i niko sebi neće da dozvoli taj luksuz da padne gledanost i samim padom gledanosti i interesovanja građana za sport, mnogo je manje novca. Ogromne pare se okreću, ulažu, ali se traže vrhunski rezultati.
Verovatno znate da je u NBA ligi zabranjena doping kontrola, ne da je nema, nego je zabranjena, tako da niko ne vrši kontrolu NBA igrača. Na olimpijadi u Atini su jedino košarkaši NBA lige bili izuzeti od doping kontrole, jedino su oni imali tu privilegiju da ne idu na doping kontrolu zbog kvaliteta košarke, jer je Američka košarkaška federacija uslovila – ili ćete zabraniti doping kontrolu američkim košarkašima ili ćemo dovesti studentsku reprezentaciju, pa ćete onda gledati neki niži nivo košarke. Nađen je kompromis da NBA igrači mogu da učestvuju na olimpijadi, ali s tim da nema doping kontrole, tako da je evidentno i svi znaju da se doping koristi.
Farmakološka industrija u svetu je dostigla neslućene razmere oko upotrebe dopinga i sredstava kojima se čisti organizam, odnosno sprečava se da antidoping komisija uspe da utvrdi uopšte uzimanje nedozvoljenih sredstava.
Na kraju bih još rekao da je bolji koncept odbora kakav je do sada postojao, dakle, odbora pri Olimpijskom komitetu koji je vršio doping kontrolu, da je to bolje rešenje i da je trebalo podržati to rešenje i osposobiti odbor za antidoping kontrolu pri Olimpijskom komitetu, jer bi kontrola bila mnogo bolja i rezultati kontrole bi bili evidentni.
Ovde preko osnivanja ove agencije i načina finansiranja kako je predviđeno, putem donacija, ali donacije za tu vrstu kontrole samo bi, u stvari, bile mogućnost manipulacije i mogućnost kontrole određenih sportista; znači, neki koji ulažu određeni novac u agenciju bi zaštitili svoje sportiste od doping kontrole. Sa druge strane bi konkurenciji navukli doping kontrolu i eliminisali one takmičare koji su direktni konkurenti.
Agencija će davanjem licenci kontrolorima i davanjem licenci ovlašćenim laboratorijama koje će vršiti antidoping kontrolu stvoriti monopol u našoj zemlji, koji će se skupo naplaćivati, jer su te kontrole po prirodi stvari dosta skupe.
Srpska radikalna stranka je na stanovištu da treba usvojiti ovaj amandman i ostati pri konceptu da odbor pri Olimpijskom komitetu bude taj koji će vršiti nadzor, kontrolu, predlaganje propisa, izmene propisa koji su vezani za doping kontrolu, liste doping sredstava, nadzor nad sprovođenjem tih odluka, predlaganje određenih mera, obaveštavanje javnosti, održavanje seminara, edukovanje sportista i građana.
Trebalo bi sve to da bude na odboru pri Olimpijskom komitetu, a ne u ovoj agenciji, jer mislimo da je odbor pri Olimpijskom komitetu mnogo kompetentniji za tu vrstu posla, jer su u tom odboru sve bivši vrhunski sportisti koji u njihovo vreme nisu uzimali ta nedozvoljena sredstva i koji se ogorčeno bore protiv upotrebe nedozvoljenih sredstava.
Ostajemo pri tome da ovaj amandman treba usvojiti i da koncept treba da ide u tom pravcu da Olimpijski komitet preuzme na sebe kontrolu dopinga.