Isto je obrazloženje za amandman na član 13. koji je podneo Zoran Krasić i na član 14. koji je podneo Nemanja Šarović.
Javila sam se da vrlo kratko obrazložim i jedan i drugi amandman, jednostavno iz razloga da bi bilo jasno kolegama koji nisu gledali ove amandmane, a i radi javnosti, da ne bude da pišemo amandmane radi pisanja nego da objasnim šta je suština.
Oba amandmana, i na član 13. i na član 14, odnose se na kaznene odredbe.
U članu 13. predviđen je prekršaj zbog nepoštovanja primene ovog zakona i rečeno je da se novčanom kaznom od 50 do 200 hiljada dinara kažnjavaju za prekršaj, pa onda je nabrojano: pravno lice koje ne omogući minut ćutanja, novinsko-izdavačka organizacija ako se ne pridržava odredaba člana 6. zakona, ustanove u oblasti kulture ako ne prilagode svoj program danu žalosti itd.
U članu 14: "Novčanom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje na javnom mestu namerno povredi obavezu obeležavanja dana žalosti."
Naravno da mislimo da treba da se utvrde prekršaji, naravno da mislimo da treba da se kažnjava za sve ovo što je navedeno u Predlogu zakona, ali postoji nešto što nam nije bilo jasno, odnosno nama je neprihvatljivo zašto bi se novčanom kaznom od 50 do 200 hiljada dinara kaznilo za prekršaj pravno lice koje ne omogući zaposlenima da minutom ćutanja odaju poštu nastradalima ili zašto bi se novčanom kaznom od dve do 10 hiljada dinara kaznilo lice koje na javnom mestu povredi obavezu obeležavanja dana žalosti.
Zašto u ovakvim slučajevima, gde ne treba da bude dileme, ostavljamo mogućnost i ko će da kaže koliko je neko povredio dan žalosti, pa da li da ga kaznimo sa dve ili sa 10 hiljada ili ovo od 50 do 200 hiljada.
Dakle, ne sporimo da treba da se kazni, nismo ulazili u visinu kazne, ali vas zaista molim, kada se bude glasalo o ovim amandmanima, ako predstavnik Vlade nije prihvatio, prihvatite vi. Nemojte da se dolazi u situaciju...
Nažalost, nekada će se primenjivati i ovaj zakon i ovi članovi i onda treba neko da se iživljava, da procenjuje da li je neko prekršio obavezu, namerno povredio obavezu obeležavanja dana žalosti na ovaj ili onaj način i da li će da ga kazni sa dve hiljade ili 10 hiljada, da li mu se nekada prethodno zamerio itd. To važi i za ove prekršaje.
Ovo je opet naš principijelni stav, o kojem govorimo svaki put kada je u pitanju izricanje kazni. Uvek smo insistirali da bude što manji raspon, jer to znači sužavanje mogućnosti zloupotrebe kod primene zakona.
U ovom slučaju insistiramo ne na bilo kakvom rasponu, nego apsolutno ista kazna za svakog prekršioca zato što mislimo da je obeležavanje dana žalosti obaveza svih, jednaka za svakog i da svako mora da odgovara, odnosno da plati kaznu ako se ogreši o ovaj zakon o obeležavanju dana žalosti.