Taman sam mislila da pitam da li mi imamo uopšte mišljenje Vlade o ovim amandmanima i nisam očekivala da Vlada neće prihvatiti amandman koji sam podnela na član 5. Predloga zakona o obeležavanju dana žalosti.
Sećate se, kada smo u načelnoj raspravi govorili o ovom zakonu, da je samo šef naše poslaničke grupe govorio; mislili smo da nema potrebe da koristimo vreme da govorimo o ovom zakonu, zato što zaista ovaj zakon treba da se donese, ne daj bože da se primenjuje, odnosno što manje da se primenjuje.
I tada smo rekli, i sada, da nije bilo baš nešto o glavu da se toliko žuri sa ovim zakonom, ima mnogo prečih stvari. Čuli ste danas, dva puta je gospodin Vučić pozivao predsednika Skupštine da se pod hitno sazove sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu i Metohiji, o problemima koji se tamo dešavaju, njihovom nelegalnom parlamentu koji danas zaseda.
Zamislite da je čak i grčki parlament imao vanrednu sednicu povodom stanja na Kosovu i Metohiji. To jedino, izgleda, ne interesuje državne organe u Republici Srbiji. Ali, dobro, ovo je na dnevnom redu i mi danas o tome govorimo i govorimo o amandmanu na član 5.
Član 5. govori o odavanju pošte minutom ćutanja i kaže: "Svaki poslodavac dužan je da na dan žalosti omogući zaposlenima da u isto vreme, minutom ćutanja, odaju poštu nastradalim ljudima u nesreći zbog koje je dan žalosti proglašen."
Kad se pročita ovaj član reklo bi se da nema ničega što bi eventualno trebalo tu da se menja, ali ovo je jedan čisto pravnički amandman. Kada pravnik pročita ceo ovaj zakon, kao što sam ga ja čitala, onda mora da se uoči da postoji kolizija između člana 2. i člana 5. ovog zakona.
Naime, u članu 2. govori se o proglašenju dana žalosti i kaže se: "Dan žalosti proglašava se posle naročito teške nesreće koja prouzrokuje smrt ljudi, ranjavanje, teško oštećenje zdravlja ljudi, ili u slučaju smrti visokih državnih funkcionera. Dan žalosti može se proglasiti u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kada Vlada tako proceni. Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada" itd.
Zašto sam čitala ova prva dva stava člana 2. Predloga zakona? Zato što se u ovim stavovima govori o tome kada se proglašava dan žalosti. Onda je potpuno logično i normalno da se odavanje pošte minutom ćutanja čini svima onima koji su obuhvaćeni članom 2. stavovima 1. i 2. Predloga zakona. Zato sam i predložila da se u ovom članu 5, gde stoji da se pošta odaje nastradalim ljudima u nesreći zbog koje je dan žalosti proglašen, to zameni rečima "ličnosti ili licima". Dakle – ličnosti ili licima koja mogu da nastradaju u nesreći zbog koje se proglašava dan žalosti, to su termini koji se koriste u članu 2.
Malopre, kada smo govorili o ovom prethodnom zakonu, imali smo ovde neka terminološka objašnjenja i zaista mi sada nije jasno koji je motiv bio da se ovaj amandman ne prihvati. Verujte, ne daj bože da dođe do primene ovog člana 5, videli biste da u nekim slučajevima član 5. ne bi mogao da se primeni, da ne bi mogla da se oda pošta nekome za koga Vlada utvrdi da treba da se proglasi dan žalosti zbog neke tragedije.
Dakle, mislim da je u pitanju neozbiljnost predstavnika Vlade, ali kakav ministar takva i Vlada, kakva Vlada takvi predlozi zakona, takva briga o državi, takav redosled prioriteta. Dakle, predstavnici vladajuće koalicije koji prisustvujete današnjem radu, ako ima pravnika, i oni koji to nisu, mislim da sam dovoljno objasnila, prihvatite ovaj amandman da bi zaista zakon i član 5. mogli da se primenjuju.