Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nije jasno zašto predlagač nije usvojio ovaj amandman. Da bi vama i onima koji ovo skupštinsko zasedanje gledaju bilo jasno ja ću pročitati i taj stav 4. iz člana 27. koji glasi: "Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta".
Narodni poslanik gospodin Dragoljub Anastasovski traži da se tačka na kraju ovog stava briše i da se dodaju reči "i mora se obaviti pre otpočinjanja samostalnog rada zaposlenog".
U situaciji smo da tehnologija stalno napreduje, otvorili smo granice, naši privrednici uvoze nove mašine, uvoze novu tehnologiju, dođemo u situaciju da je samo jedan obučen, on treba da obuči čitavu grupu radnika koji će raditi na toj mašini, pogotovo onih novih koje zapošljavaju, i ukoliko ih ne obuči pre njihovog samostalnog početka rada za tom mašinom, ne pripremi te ljude da izađu i da mogu komotno da rade, onda će se stvarno desiti ovo što je rekla narodna poslanica gospođica Nataša Jovanović.
Dovešće ga do mašine, reći će mu – to ti je presa, norma ti je toliko i toliko, osam sati ti je radno vreme; ako svih 10 prstiju odneseš večeras kući, odneseš, ako ne odneseš, šta ti ja mogu.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče, kada već razgovaramo i stigosmo do člana 28, da vas pitam gde vam je ministar?

To nije moj ministar, to je ministar Narodne skupštine Republike Srbije, koga je Skupština izabrala.

Vi ste mu i predsednik, gospodine Markoviću, on je i poslanik.

Predstavnici Ministarstva su ovde na poziv predsednika Skupštine.

Jesu, ali znate zbog čega vam to kažem.
Ako već razmatramo član 28. i amandman koji je podneo kolega Milovan Radovanović, a jedino je normalno rešenje za ovaj član zakona da se u za to prikladnim prostorijama obavlja test novozaposlenog, onda vas to pitam zbog toga što u obrazloženju koje je potpisao ministar Lalović u odgovoru da ne prihvata ovakav amandman kolege Milovana Radovanovića najciničnije je odgovorio da upravo na tom radnom mestu treba da se obavi test, odnosno upitnik ili pismeni test zaposlenog za novo radno mesto.
Sada treba da nam objasni zaista, opet pominjem onu reklamu "pomeri se s mesta" i skelu, ili neko drugo gradilište ili raščišćavanje snega na putu, kako će u uslovima kada dođe na radno mesto da raščišćava sneg na autoputu Beograd - Niš, kada je ogromna vejavica i napolju -20, da polaže test.
Ako nam Lalović objasni kako je to moguće ja ću da prihvatim da on nije obavezan da bude ovde u sali, ali zaista on to jeste, uz sve to što neki misle da ne treba da sluša ili da brani svoj stav, jer takva vrsta cinizma je samo njemu poznata i nailazi na veoma veliku osudu od građana.
Da je to tako i da ne mislim samo ja i SRS o ministru Laloviću da je veliki cinik, jer je takav odgovor dao, da ljudi i u takvim uslovima, i onaj ko je na brodu, i onaj ko je u avionu...
Hajde kažite pilotu u avionu neka na radnom mestu polaže test – stvarno neverovatno. Teorijski to može da se desi, jer je on to tako napisao, a kolega Milovan pokušao da ispravi.
Među mnogobrojnim pismima koja stižu na poslaničku grupu i na naša imena stiglo mi je i pismo potpisano od strane vaših sugrađana, gospodine Markoviću, Beograđana koji su se potpisali kao prijatelji, ljudi koji su zaposleni, neki su u penziji, ljudi koji su univerzitetski profesori u penziji, koji su obespravljeni zbog takvog Lalovićevog zakona koji ste vi usvojili i za njega glasali u Skupštini, mislim ne vi, nego vaša poslanička većina, i slušajući ga u Skupštini i na raznim emisijama došli do zaključka da većeg cinika nema.
To je njegova karakterna osobina i njegov način ponašanja i ovde u ovoj stranci koju nema, kao samostalni strelac, ali je neprihvatljivo da nas ponižava i da kolegi Radovanoviću daje ovakav odgovor. Mogao je da kaže – to je dovoljno što sam napisao, ili mi smo mišljenja, ima nekih rešenja koja su identična ovome.
Ali, ne može da pronađe ni rešenje, jer u svim zemljama u okruženju i zemljama na zapadu sa kojima vi harmonizujete, u većini slučajeva, ove zakone, zemljama EU u koju će navodno da nas uvede ova vlada koja je na izdisaju, još neki mesec ili dan.
Pitanje je da li će da opstane, 2012, 2024, ne znam koje godine, nigde nema ovakvog rešenja kao što je u članu 28. predložio Lalović, nego upravo ovo o kome govori kolega Radovanović – da u za to primerenoj prostoriji treba da se obavi ispit, pisani, odnosno pismeni test koji kvalifikuje novozaposlenog da dalje može da obavlja taj posao, i to je jedino logično i normalno.
Gde bi to Lalović mogao da uradi, i sad njega da pitamo, ne znamo, jer ovo mu je jedno od prvih radnih mesta u pravom smislu reči. On je bio sindikalac, stalno išao, nešto se kao bunio, pobuni se, nagodi se sa poslodavcem, posle dođe; ovog gospodina ni krivog ni dužnog poslao ovde da hvata beleške, niti može da izađe ništa da nam kaže, možda se i slaže sa našim stavovima. Je l′ tako?
Možda smo vas ubedili da su ispravniji stavovi SRS-a. Ja vidim po vašoj reakciji da se vi slažete, ali nema tu ministra.
Kaže predsednik Skupštine – pozvao sam ga, on nije došao. To nije opravdanje i to nije u redu, naročito kada je ovakav jedan zakon u pitanju.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Cinizam, kao što znate, nije zabranjen Poslovnikom, a nije ni karakterna osobina.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ovo obrazloženje zašto je amandman odbijen i sva ona prethodna obrazloženja, a gledajući i ovo obrazloženje do kraja o odbijanju amandmana, došao sam do zaključka da ministar Lalović nije ovo sam pisao, nego su seli Mika i Lale i Čanak i dogovorili se i napisali ovo.
Čanka znam kako je kupio. Dali su mu mesto predsednika Upravnog odbora Zavoda za zapošljavanje. Mika i Lale su se verovatno nekako istalili.
Uglavnom, jedino oštećeni ostaju i poslodavci koji će na osnovu ovog zakona raditi i zaposleni koje će ovaj zakon kačiti.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je pokušao da ispravi nešto što je nepopravljivo. Ovaj predlog zakona koji smo razmatrali u načelu je nepopravljiv zakon.
To što piše bezbednost, a nije zaštita, ja mislim da je ministar Lalović to prijavio kao patent inovaciju i verovatno će od Vlade Srbije i dobiti neku nagradu zbog toga.
Od kada je bilo rada uvek je bilo sredstava zaštite na radu. Znamo svi mi koji smo proveli silne godine u halama, u radionicama, u preduzećima, to se tada zvalo higijensko-tehnička zaštita i zaštita na radu, protivpožarna zaštita itd.
Sada je bezbednost. Nije zakon o zaštiti na radu, ali je zakon o bezbednosti.
Da se vratimo na amandman.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je u amandmanu tražio da se u članu 28. stav 2. promeni i da glasi: "Provera teorijske osposobljenosti zaposlenog za zdrav i bezbedan rad obavlja se u prikladnim i za takve prilike uređenim prostorijama i prethodni praktičnoj proveri osposobljenosti koja se obavlja na radnom mestu zaposlenog."
Obrazloženje zašto su Mika, Lale i Čanak odbili ovaj amandman kaže – odbija se iz razloga što kako teorijsko, tako i praktično poznavanje mera za bezbedan i zdrav rad treba upravo proveriti na radnom mestu na koje se zaposleni raspoređuje ili je već raspoređen.
Gospođica Nataša Jovanović lepo reče, onaj treba na kranu, na 50 metara, na svom radnom mestu da popunjava test da li će te drmnuti struja ako gurneš prst u struju. Neverovatne stvari. Banalizovati nešto što treba sutradan da bude zaštita svih zaposlenih, bez obzira na kom se radnom mestu nalazi.
Testovi su se uvek polagali ili u trpezariji ili u nekoj konferencijskoj sali u preduzeću, a onda se izlazilo na teren i to što je popunio na testu proverava se na radnom mestu pored mašine.
Mislim da je najjednostavnije, najjeftinije po ovu državu da ministra Lalovića skloni sa ovog mesta i dovede nekog čoveka koji je suvisliji i pametniji od njega.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.