Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus narodni poslanik Marko Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Vrhovnog suda, imali smo zaista jednu na momente detaljnu i iscrpljujuću raspravu o pojedinim kandidatima, što ocenjujem da je jako dobro, što pokazuje od kolikog je značaja tema o kojoj smo danas raspravljali. Mislim da je dobro da u tom tonu, znači kritički, nastavimo da raspravljamo pitanja vezana za nosioce pravosudnih funkcija. Mislim da građani od nas očekuju da se upravo na ovaj način odnosimo prema ovako odgovornom i velikom problemu kakav jeste kompletiranje pravosudne vlasti.
Narodna skupština Republike Srbije je odgovorna da stvori institucionalne okvire za funkcionisanje sudske vlasti, da stvori uslove za njenu nezavisnost i za funkcionisanje po osnovu zakona. Time se naravno, Skupština Srbije ne oslobađa odgovornosti za funkcionisanje te veoma značajne grane vlasti, koja naravno ne podrazumeva mešanje u rešavanje konkretnih predmeta. Mi to ne radimo.
Dakle, ova skupština je donela niz zakona od izuzetnog značaja za funkcionisanje pravosudne vlasti. Ovde mislim i na sudstvo i na tužilaštvo, a sada i organe za prekršaje. Znače, to su procesni propisi, materijalni propisi, a sa druge strane, preduzimaju se značajne mere da se poboljša materijalni položaj pravosudnih funkcija, koji je značajno poboljšan.
Međutim, sa druge strane, u zaštiti interesa građana očekuje se, i Skupština očekuje, da će pravosudni organi ostvariti mnogo značajniji uspeh u pravcu skraćivanja postupaka i blagovremenog rešavanja o pravima građana. Mislim da taj deo odgovornosti organi pravosuđa treba da podnesu. Očekujem od njih da i nakon ove sednice i kasnije imamo znatno brže i efikasnije rešavanje o pravima građana.
Što se tiče angažovanja poslanika pozicije, koja je ovde takođe bila predmet razmatranja o ovoj veoma značajnoj tački i pomalo zamerki na to da se možda ne uključujemo u sva konkretna pitanja, kada se radio o G17 plus i o ostalim poslanicima, hoću da vam kažem da mi zaista uredno učestvujemo u radu Odbora za pravosuđe i upravu. Mi zaista primamo građane i sve materijale koje nam građani daju o radu nosilaca pravosudnih funkcija, razmatramo ih i opredeljujemo se.
Hoću da vam kažem da je od sada predloženih 105 kandidata 41 kandidat osporen, a od toga se samo 92 odnose na nosioce pravosudnih funkcija u sudovima; u tužilaštvu niko nije osporen, a tri kandidature su povučene od strane predlagača. Sve to ukazuje da je ovo zaista bila jedna rasprava koja zaslužuje pažnju, jer je i problem veoma važan.
Mi nismo, kao neki poslanici, odustali od razgovora sa Visokim savetom pravosuđa, vezano za sporno saopštenje. Moram da vam kažem da se slažem sa većinom konstatacija poslanika koji su izrazili određeno negodovanje povodom tog saopštenja.
Mi smo to negodovanje i neslaganje izneli oči u oči sa predstavnicima Visokog saveta pravosuđa i nismo izbegli taj sastanak. To ovde nije apostrofirano, nisam smatrao da o tome treba da pričam i ovde.
Razgovarao sam sa ljudima da bih čuo šta je to što je njih nateralo ili izazvalo da daju jedno tako oštro ili oprečno saopštenje. Naravno da smo im saopštili tamo da se ne slažemo sa tim da se Skupština meša u rad Visokog saveta, mi samo vršimo svoju funkciju i dokle god Skupština bude tako konstituisana vršiće svoju funkciju, jer G17 plus i ova vlada je izuzetno zainteresovana za funkcionisanje svih institucija u Srbiji, a naročito institucije pravosuđa.
Sa druge strane, Skupština Srbije ima svoja ovlašćenja da bira i razrešava nosioce i ona će ih vršiti upravo na način kako mi to sada radimo. Mislim da je to pravi put. Mislim da su sada svi saznali, ne samo na Odboru za pravosuđe, koji nažalost sredstva informisanja ne prate, ali na Skupštini smo imali otvorenu debatu o svakom predloženom kandidatu, mislim da je to pravi put. Mislim da građani od nas očekuju, naročito kada su nemoćni da ostvare neko svoje pravo, da na ovaj način razgovaramo o tome. Po Ustavu, sudijska funkcija je stalna, mi nemamo drugu priliku da raspravljamo o ovome nego u ovakvim raspravama.
Nadalje, kao što sam rekao, očekujem od nadzornih organa koji nadziru rad sudija u pojedinim predmetima, kada se radi o primeni rokova, sudskog poslovnika itd., da budu znatno ažurniji i da predlažu ovoj skupštini razrešenje onih sudija koji se ne ponašaju u skladu sa tim.
Mi smo i u toku ove rasprave, kao što smo se i opredelili na samom njenom početku, pažljivo saslušali sve diskutante. Nećemo se opredeljivati prema tome koji je od diskutanata iz koje partije. Smatramo da je ovo zajednički interes za sve građane Srbije da se izaberu zaista sudije, predsednici sudova i tužioci koji ispunjavaju uslove dostojnosti i stručnosti.
Pridružićemo se nekim predlozima za osporavanje za koje i mi smatramo da su osnovani, i zbog toga o njima praktično nismo diskutovali. Ista saznanja od istih tih građana imamo i mi. Dakle, tu se radi o Nebojši Stojčiću, Božidarki Rajić, Ani Bin-Marki, Gordani Vlaškalin u Novom Bečeju, Zoranu Maniću, Draganu Stefanoviću i Marini Anđelković iz Vranja. Dakle, to su kandidati koji su predloženi, za koje nećemo glasati, a nismo se o njima posebno izjašnjavali, jer je zaista ovde izneto iscrpno sve ono što su i nama građani pisali. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Krstin. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključimo jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Reč ima gospođa Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda.

Pozdravljam poštovane poslanike, želim i ja nekoliko reči da kažem. Ja sam ovde dovedena u situaciju da dođem u Skupštinu i ovde budem uglavnom upoznata sa onim što prigovarate predloženim kandidatima, što me onemogućava da odmah podignem ruku i konkretno odgovorim, jer ja nemam mogućnost da proverim. Vi imate pisma, ja ih nemam ispred sebe. Vi imate određenu vrstu podataka, a ja ih nemam.
Znači, tu smo već u neravnopravnom položaju kada ja mogu negde da branim ili kažem - možda ste u pravu.
Druga stvar koju sam htela da napomenem, da bismo neke stvari možda sveli na neki normalan nivo naše rasprave, jer ovde smo došli u neku malu raspravu oko toga kada ko i šta sme da kaže – Ustav predviđa da postoje tri ravnopravne grane vlasti. Ako postoje tri ravnopravne grane vlasti, smatram da svako svakome može nešto da zameri. Svako može da ne prihvati zamerku, ali svako ima pravo na svoj način drugoj grani vlasti da zameri, jer, u suprotnom, onda bismo i mi mogli da kažemo - vi nemate pravo. Ali, vi imate pravo. Ali, i mi imamo pravo.
Moram da kažem da nije Visoki savet pravosuđa propisao način svog rada, nego zakon koji je ova skupština usvojila. Ako je Skupština usvojila takav zakon, svi ga moramo poštovati, i Visoki savet i članovi Skupštine.
Prema tome, iz tih razloga nije javan na taj način, kao što je Skupština, način rada Visokog saveta, pa se Visoki savet odlučio da saopšti na svoj način, nešto što je imao u Skupštini, naravno, uz potpunu mogućnost da neko prihvati ili ne prihvati ono što je rečeno u saopštenju. Ali, svakako, u ravnopravnosti tri grane vlasti, mislim da nema mogućnosti da neko kaže da jedna grana vlasti nema pravo da kaže.
Ono što sam dalje htela da kažem, u pogledu konkretnih diskusija, to je da, naravno, postoje mogućnosti priče i kritike Visokog saveta u pogledu konkretnih članova.
Ali, mislim da takva uopštena priča nije dovoljno prihvatljiva i ozbiljna, jer iz same diskusije ovde prisutnih poslanika proizilazi da i ovde postoji način diskutovanja koji ukazuje, kao što ste mnogo puta svi ponovili, a to je politička prisutnost kandidata, onih koji diskutuju u ovome i onome, što znači da postoji takva priča i da to nije priča koja se samo može staviti jednoj grani vlasti i da sudstvo misli o tome, nego očigledno svi funkcionišu u okviru toga.
Dalje, htela bih da kažem da ovde zaista ne mogu da odgovorim jer ne znam šta je ko rekao na suđenjima.
Suđenja su javna i svako ima pravo, osim kada to zakon kaže, da prisustvuje suđenju, a očigledno da kod nas postoji neka pojava da svako komentariše suđenja i na zakonit i nezakonit način, ali to nije na sudstvu.
Nadalje, pomenuću ovde, nakon svih diskusija koje su bile, ono što stalno ponavljam i uvek ću ponavljati – sud sudi, sud ne otkriva učinioce, sud samo sudi kada ima optužnicu i utvrđuje nečiju krivicu. Ne može se sudstvu, sudijama stavljati to na teret, jer kada nema postupaka sud ne može sam da funkcioniše. To je ono što se mora znati.
Mora se znati da ja mogu kroz prozor da vidim saobraćajni udes, da vidim ko je unutra, ali ako nemam optužnicu ja kao sudija ne mogu da sudim, zna se ko mora da pokrene postupak. Mi stalno imamo očigledno susretanje i korišćenje toga da se kaže da sud nije to uradio, sudije to nisu uradile. Ne može ni predsednik suda da zaštiti onda takvu situaciju.
Nadalje, kada govorimo o izboru i v.d. stanjima, htela bih da se osvrnem na ono što je ovde bilo predmet diskusije. Zakon je odredio ko određuje v.d. predsednika. U zemlji Srbiji v.d. stanja ne traju zbog Visokog saveta.
Nažalost, Skupština nije mogla zbog svoje dinamike rada, jer ona nije malo operativno telo, da prati predloge Visokog saveta. Stoga v.d. stanja u Srbiji traju, zato što je nesretno u dva velika izbora došlo do izbora predsednika Srbije. Kada imamo takvo stanje teško se može poklopiti funkcionisanje rada i predlaganje Visokog saveta i Skupštine.
Što se tiče zamerki, direktno meni, da nisam promenila vršioca v.d. funkcije, vršilac dužnosti nije predsednik suda. Zakon isključivo daje to ovlašćenje predsedniku neposredno višeg suda, a ne parlamentu. Zakon je to regulisao.
Ako iz parlamenta nije bilo nijedne konkretne kritike na kandidata, nego je prilikom diskusije bilo rečeno - postoji i bolji, smatram da nema razloga sklanjati vršioca dužnosti koji po onoj odluci, na osnovu koje počinje da radi, koja je zakonska formulacija, vrši dužnost do izbora ili isteka mandata do godinu dana.
Druga je stvar ako postoje neki navodi, zbog čega ovde uvek uredno pišem sve, da bi se moralo reagovati ako se utvrdi, naravno, s obzirom na vaše informacije, postoje potpuno tačne informacije koje imate, jer ih i vi dobijate od građana.
Morala bih da se osvrnem na komentar poslanika Obradovića u pogledu dugačke priče o zahtevu za razrešenje kandidata koji je konkurisao za mesto predsednika suda. Moram da se osvrnem, zato što bi to jednostavno ukazivalo na zloupotrebu funkcije predsednika suda.
Volela bih da je gospodin Obradović pročitao sve kolone iz tog predmeta i da se utvrdi da je upravo poštujući kriterijume koji su napravljeni Visoki savet utvrdio naknadnim traženjem da kandidati koji su konkurisali na mesto predsednika suda, nažalost, imaju i po 30, 20, 40 predmeta koji nisu urađeni ni blizu zakonskog roka, da su sudske odluke donošene tri godine kasnije, da je došlo do zastare oko 10-15 predmeta.
Ako predsednik Vrhovnog suda sazna za nešto tako, smatram da je njegova dužnost i obaveza da pokrene odgovarajući zakonski postupak, jer sam neposredno u vršenju svoje funkcije, kao predsedavajući Visokog saveta, imala saznanje i neverovatno je što upravo iz tog izveštaja proizilazi da su odluke urađene i tačno ekspedovane nekoliko dana kasnije nakon Saveta i nakon saznavanja da je u Savetu bilo diskusija o tome kako je moguće da neko konkuriše na mesto predsednika, a da pri tome ima veoma veliki broj neurađenih sudskih odluka u zakonskom roku, da je posledica toga i zastara. To je ono što je razlog i smatram da je obaveza svakog predsednika suda upravo time da se bavi.
S druge strane, odmah nakon ove diskusije imamo diskusiju u kojoj se pokazuje dvostruki aršin kada se kaže - u pogledu funkcionisanja suda u pogledu stranke nije doneta odluka u roku od dve godine. Identična situacija. Naravno, kada budem imala saznanje o tome, sa konkretnim predmetom, smatraću svojom obavezom da i tu reagujem, bez obzira na to šta neka stranka misli u postupku, bilo politička, ili bilo koja u Skupštini, jer je to moja zakonska obaveza, kao predsednika suda.
Isto bih htela da kažem da smatram da mora da postoji saradnja u funkcionisanju vlasti, jer ne bi došli u situaciju da se pomene neodgovornost kolege koji dobija infarkt, što je ministar pomenuo, odnosno ima nekakve velike zdravstvene smetnje, i veoma poštujući svoje moguće obaveze konkuriše u viši sud, a radi se o veoma kvalitetnom sudiji, sa velikim obrazloženjem, šta ga je nagnalo da nekoliko meseci nakon izbora upravo ovo uradi, jer smatra moralnim činom da ne ostane na tom mestu, sa mogućnošću bolovanja i nemogućnošću obavljanja poslova sa svojim potpunim ulaganjem.
Odmah mogu da odgovorim u pogledu kandidata Miloša Pavlovića, koji je predložen za sudiju, da on nije razrešen; njemu je istekao mandat. Ne znam ostale, jer odavde ne mogu da odgovorim na diskusiju poslanika, ali moram da odgovorim da ovo nije tačan navod.
Imam još jednu svoju opasku da ovde, kada se predlažu kandidati, naročito za predsednika suda, moramo imati u vidu da komentarisanje sudskih presuda, koje je ovde postojalo, ne može da bude odgovornost predsednika suda, osim u poštovanju rokova, osim u poštovanju onoga što govori poslovnik o radu sudova. Odluku u predmetu donosi sudeći sudija.
Htela bih još nešto da kažem: nisam dobila mnoge od ovih pritužbi. U odnosu na to ne mogu da se izjašnjavam. Ponovo apelujem na Odbor za pravosuđe da napravimo saradnju o svom načinu rada, jer onda nećemo biti u situaciji da povlačimo predlog ako se utvrdi da postoje one informacije za koje Visoki savet ne zna. Visoki savet ne može da ima saznanje o nečemu što vi možete da imate, što sam i prošli put rekla, mi imamo saznanje o načinu rada.
Što se tiče kriterijuma, htela bih da imate u vidu kada budete donosili odluku, koju treba da donesete, da se kriterijumi primenjuju isto u odnosu na kandidate za jedan konkretan sud, ali ne i za druge sudove, jer mi imamo konkretne kandidate za taj sud i tu poredimo. Ne mogu porediti kandidata za Užice, koji ima savršene rezultate rada i kandidata za Beograd, gde nemamo kandidata sa takvim rezultatima rada i onda biramo najbolje od ponuđenog. Tamo gde smatramo da zaista kandidati koji su konkurisali, po mišljenju Visokog saveta, a što jeste naše zakonsko ovlašćenje, smatramo da je korektnije ponovo raspisati konkurs, onda mislim da to spada u naša zakonska ovlašćenja, a ne u zloupotrebe.
Molila bih da kada budete odlučivali uvek razmišljate o tome da sudstvo zaista mora da bude nezavisno i da ne dozvolimo da ovakvim načinom rada dovodimo do toga da se sudije obraćaju za pomoć određenoj partiji. Nažalost, to sam rekla u svom intervjuu, politika ne ide samo sudijama. Sudije, takođe, idu politici, ali izazvane ovakvim nekada uzajamnim delovanjima koja nisu dobra. Stoga smatram da treba zajednički, i sudstvo, i zakonodavna vlast i izvršna vlast, da radimo na tome da se sudije biraju isključivo po svojim kvalitetima. Hvala.

Hvala vama, gospođo Škero.
Replika, gospodin Obradović. Izvolite.

S obzirom da sam postavio neka pitanja gospođi Škero i pomenut sam u odgovoru gospođe Škero. Inače, na jedan deo pitanja koja sam postavio nisam dobio uopšte odgovor.
(Vida Petrović-Škero, sa mesta: Možda sam preskočila.)
To je vaša stvar, ja sam bio vrlo jasan, govorio sam 48 minuta. Prema tome, vrlo detaljno sam govorio o današnjem pitanju. Vi na određena pitanja niste odgovorili, a na ona na koje ste odgovorili niste odgovorili na način na koji sam ja postavio pitanja.
Gospođo Škero, citirao sam pismo gospođe Svetlane Đuričić i jasno sam naveo njene razloge zašto misli da niste u pravu, a naveo sam pismo koje ste vi potpisali, ne ja, nego vi, gde stoji datum većanja, datum ekspedovanja suda. Piše i datum prijema predmeta. To ne dovodim u pitanje. Naveo sam njeno obrazloženje, gde ona kaže da ti predmeti jesu tada primljeni u sud. Suština je što se ovde ne vidi kada je ona bila zadužena za te predmete.
To će se utvrditi na kraju krajeva, da je jedan broj predmeta koji se stavljaju njoj na dušu bio kod njenih koleginica, a one nisu predmet razrešenja. Izvinite, molim vas, ako nisam u pravu, ja sam citirao pismo gospođice Svetlane Đuričić. Ona nije zadužena, zadužen je kolega, njoj se stavlja na dušu, a datume sam naveo vrlo detaljno. Ovo je pismo koje ste vi potpisali, bez uvrede.
Ne želite da me razumete ili nećete da me razumete. Jedna je stvar kada je to stiglo u sud, a druga je stvar kada je ona zadužena, to ne stoji, a stavlja joj se na dušu. Treća je stvar kada je datum većanja, a četvrta je stvar ekspedovanja suda. Između datuma većanja i ekspedovanja suda nema nijedne odluke koja je starija od sedam dana, a vi ste joj to stavili na dušu. To joj se stavlja na dušu kao razlog za razrešenje, a to ne stoji džabe.
Druga stvar, oko v.d. stanja. Uopšte me ne interesuje personalno. Ovde je suština, Narodna skupština nije dala saglasnost za izbor jednog kandidata, kandidata za predsednika Višeg trgovinskog suda. To je volja Skupštine, vi je ignorišete, vi ste procenili da li je to tako ili nije tako. Hoćete da kažete, evo čitajući saopštenje Visokog saveta pravosuđa vas ne dotiče ni argumentacija koju smo izneli ni o prvom ni o drugom sudu, ni vas ni Visoki savet pravosuđa. Ovo je saopštenje u kojem ste vi učestvovali. Kaže da je slična situacija sa neizborom predloženih kandidata prvog i drugog suda. Vama je svejedno, imalo - nemalo, govorili mi to ili ne, vi to ignorišete. O tome vam ja pričam.
Uopšte me ne interesuje ko će biti kandidat, ko će biti izabran, to je volja Skupštine. Govorim nešto drugo. Vi tri meseca ignorišete volju Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto? Vi ste procenili da je najbolji, nema niko kompetentan, nema niko stručan, dajte da raspustimo taj sud, ceo. Moj kolega je pomenuo dobro, o predmetima koji se nalaze u trgovinskim sudovima i o ogromnom značaju tih odluka po život građana. Verovali vi ili ne, ali mi smo jedini organ u ovoj državi Srbiji koji se doživljava kao neko ko može pojedinim sudijama pomoći. Možda to vama zvuči čudno, ali je to tako.
U odnosu na ono što sam pitao, a pitao sam i nisam dobio odgovor, poenta cele priče je da Narodna skupština radi svoj zakonom utvrđeni posao. Mi nismo dovodili u pitanje Visoki savet pravosuđa, nego je Visoki savet pravosuđa doveo u pitanje Skupštinu. Ne znam da li vi pažljivo čitate, ali ovde ima desetak kvalifikacija koje omalovažavaju, dezavuišu Narodnu skupštinu Republike Srbije. Izvinite, molim vas, ja mislim da tako ne može. Rekao sam i ostajem pri tome. Dobro bi bilo da se svako drži svojih zakonom utvrđenih ovlašćenja, pa da onda radimo.
Mi imamo mnoge stvari u državi Srbiji koje se meni ne dopadaju, ali šta ću, takve su kakve su dok se ne promene. Možda mi kao narodni poslanici nismo neko ko se građanima dopada, ali to će rešiti novi izbori.
Dok ne budu novi izbori mi smo tu gde jesmo i radimo svoj posao i to je nešto što je stvar koja se ne može promeniti do sledećih izbora ili slično ili do izmene sledećeg zakona, pa da damo sva ovlašćenja Visokom savetu pravosuđa, a da mi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije samo konstatujemo. S tim se slažem, ali dok je ovakav zakon, mi se moramo njega pridržavati, a mi narodni poslanici radimo u skladu sa zakonom.

Držimo se zakona i Poslovnika. Pošto više nema prijavljenih ni predsednika ili ovlašćenih predstavnika, pre nego što zaključim jedinstveni pretres dajem pauzu, po članu 85, do 14,35 časova.
Samo jedno obaveštenje, neformalno, za slučaj da ne bude glasanja o dodavanju novih tačaka, a i ako bude, posle toga ako bude kratka rasprava ili ne, krenućemo svakako sa amandmanima, ali danas ćemo raditi najduže po amandmanima po prva tri zakona, ali verovatno samo prva dva. Prvi je doping o sportu, bezbednost na radu i dan žalosti. Maksimalno to, ali do one tačke koja bude na dnevnom redu do 18,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Imamo dva predloga za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku. Pošto u sali nije prisutno 126 poslanika nećemo moći da ih stavimo na glasanje. Nastavljamo tamo gde smo stali.
Da li žele reč predstavnici predlagača? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka, tačka 17.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o predlozima odluka, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka, o osporenim predlozima, na osnovu člana 179. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a zatim o svim ostalim neosporenim predlozima u celini.
Prelazimo na pretres u pojedinostima.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU DOPINGA U SPORTU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Snežana Lakićević-Stojačić, Vojkan Tomić, Nataša Jovanović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Paja Momčilov, Vojislav Milajić, Vjerica Radeta, Zlatan Jovanović, Mileta Poskurica, Ivan Radić i Zoran Antić.
Narodni poslanik Vojkan Tomić pisanim putem povukao je amandman na član 34. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za omladinu i sport i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 144. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izvršio pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu, koja glasi – u članu 55. stav 1. posle reči "upravnog" dodaje se reč "odbora".
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 4. i u svim drugim članovima reči "antidoping agencija Republike Srbije" zamene rečima "antidoping odbor pri Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore", u odgovarajućem padežu.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu i to da se u prvom stavu reči "antidoping agencija Republike Srbije" zamene rečima "antidoping odbor pri Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore".
Naime, SRS smatra da ovaj zakon treba podržati, odnosno da može da se prihvati pod uslovom da se prihvate amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka, pa sam ja podneo ovaj amandman na član 4. i predlažem da se umesto antidoping agencije, kao telo koje će sprovoditi taj postupak i proceduru u saradnji sa Svetskom antidoping agencijom i drugim timovima, oformi antidoping odbor pri Olimpijskom komitetu za Srbiju i Crnu Goru.
Pretpostavljam da je predstavnik predlagača ovde, gospodin Vuksanović, da bi ovaj amandman mogao biti prihvaćen, a iz razloga što se u članu 33. ovog zakona, gde se definiše koliko članova ima upravni odbor agencije, kaže da ima 15, pa se predlaže da se dva člana upravnog odbora imenuju ispred Olimpijskog komiteta za Srbiju i Crnu Goru, što znači da bi mogao biti prihvaćen ovaj amandman.
Govoreći u raspravi u načelu o ovom zakonu rekao sam da su tri razloga zbog kojih treba doneti ovaj zakon, uz ove amandmane koje je predložila Srpska radikalna stranka.
To je prvenstveno zbog zdravstvenog stanja sportista, mada su kolege u raspravi u načelu rekle da antidoping ne koriste samo vrhunski sportisti profesionalci, što sigurno čine u najvećoj meri, nego se koristi čak i u amaterskom sportu, pa je poznato da se koristi i u rekreativnom sportu.
Da bi ova akcija mogla da se sprovede u celosti potrebno je krenuti sa širokom akcijom, krenuti od porodice, preko obdaništa, škola i na svim nivoima to činiti. Ministar je dao jednu izjavu gde je rekao da bi u Srbiji trebalo doneti zakon gde bi deca koja su napunila tri godine bila obavezna da idu u obdanište da bi i na taj način počeli sa tom edukacijom.
Moram da iznesem jedan primer, a u prepodnevnoj raspravi, kada smo govorili o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, pomenuli smo određena imena, doduše ne u nekom pozitivnom kontekstu, ali to je bila neophodna rasprava, koja je otvorila i rasvetlila određene stvari.
U vezi sa tim što je ministar predložio da bi bilo dobro doneti zakon gde bi deca bila obavezna sa napunjene tri godine da pohađaju obdanište, ne koristim priliku u svojim izlaganjima za skupštinskom govornicom da se obraćam na takav način, ali moraću da pomenem jedno malo mesto, jedan mali kolektiv i jedno ime.
Mesto je Ljubovija, kolektiv je dečje obdanište, ime je Dušica Vasić, direktor tog obdaništa, koja je zajedno sa sugrađanima, odnosno sa ljudima koji žive u Ljuboviji i sa svim angažovanim u toj dečijoj ustanovi "Poletarac" uspela da napravi fantastične i dobre uslove, gde i bez donošenja tog zakona o obaveznom pohađanju obdaništa sa napunjene tri godine već ima problema da se prihvate ta deca, odnosno da se svi smeste u broju koliko ih se pojavljuje.
Moram se vratiti na početak onoga što sam rekao, vezano za ovaj amandman. Kada ne bismo formirali ovu agenciju, pa ta sredstva da usmerimo ove godine ili u ovom momentu za proširenje kapaciteta u Ljuboviji, a sledeće godine i sledećih meseci za neka druga mesta, to bi bilo mnogo bolje, jer tamo su naši omladinci koji sutra mogu da postanu potencijalni korisnici antidoping sredstava u sportu, a i u životu uopšte.
Zbog toga bi trebalo Ministarstvo za prosvetu i sport da se aktivno uključi u rešenje tih problema, a ujedno da se prihvati ovaj amandman i drugi amandmani Srpske radikalne stranke, kako bi se ovaj zakon mogao usvojiti, možda poslanici SRS-a podrže taj zakon, a to bi se sigurno vratilo najpre našoj omladini, a zatim svim građanima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.