Dame i gospodo narodni poslanici, u prilog ove rasprave želim da kažem nekoliko rečenica. Jasno je i razumljivo zašto je promenjen Zakon o zaštiti na radu u zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Video sam osnov iz postojećeg zakona u drugom delu bezbednosti i zaštite na radu, u članu 6. kaže se - preduzeće je dužno da preduzima odgovarajuće mere zaštite zdravlja i bezbednosti radnika na radu.
Preformulisan je postojeći tekst i ono što su bile opšte odredbe sada su preventivne, ono što je bilo obezbeđenje kao zajedničke odredbe, tako da tu nema neke suštine, nema politike, odnosno ideološke razlike. Radi se o jednom tehničkom propisu i nije teško ako se poštuju standardi i nauka postojeća, zaštita na radu. Postoje fakulteti, redovne studije, postdiplomske studije, postoje instituti koji se bave ovom oblašću. Promeniti sam naziv, kako će se sve to uklopiti vezano za primenu ovih propisa, to je opet priča za razmišljanje za predlagača.
U načelnoj raspravi pomenuo sam jednu fabriku u okolini Majdanpeka, kritikujući Predlog zakona i ukazujući resornom ministru da se u pogledu primene propisa iz oblasti zaštite na radu nije ni ranije dovoljno vodilo računa i danas se ne vodi dovoljno računa.
Malo je ko slušao tu raspravu iz prepodnevnog izlaganja, jer su bili na poslu i iz onoga što se kasnije kao efekat te rasprave čulo, iz rekla-kazala, epilog je bio da su postojeći direktori, plašeći se intervencija ministra u želji da sazna šta se stvarno dešava u toj fabrici, provetrili fabriku, našminkali radnike, doveli medije, dopisnike medija iz lokalne sredine, da pokažu da to stanje stvari nije takvo kako je u raspravi rečeno.
Moja namera nije bila ni tada, ni danas, iako nisam pomenuo fabriku, niti proizvod... Htelo se u lokalnim medijima da se prikaže kao pokušaj jedne opozicione stranke da umanji šanse da se ta fabrika u procesu privatizacije dobro proda, što nije bila moja namera. Fabrika ima perspektivu, ima zanimljiv proizvodni program, ali mora se dovesti u red sa propisima koji u ovoj državi važe.
Ona rasprava od pre nekoliko dana je imala efekta. Kaže da su provetrili fabriku, očistili su malo radna mesta, dali radnicima nove radne mantile, našminkali ih, doterali radnike.
Imali su jedino problem sa onim radnicima koji su zbog narušenog zdravlja napustili fabriku, pa su u fazi lečenja, izlaska na ocenu radne sposobnosti ili dugom bolovanju došli pred fabriku saznavši da dolaze novinari, da se sa njima vide i suoče. Nije im dato da uđu u fabriku.
Rezultat je bio da su novinari, saznavši detalje i jedne i druge strane, napisali obiman tekst, dopisnici "Politike" i "Blica". Normalno, te novine nemaju dovoljno prostora da objave sve što novinari iz lokalnih sredina žele da saopšte, jer nema dovoljno prostora da se objavi širok tekst. Zato u tim novinama niste mogli da pročitate sve ono što je napisano.
Da ne dužim mnogo, da ponovim još jednom: znači, fabrika ima perspektivu, ali moraju biti pametni rukovodioci, direktori i upravljačka struktura. U fabrikama ne treba da bude politika, nego struka, tehnološki proces, organizacija rada, zaštita na radu. Onda će ta fabrika moći i dobro da radi i dobro da posluje i fino da se proda.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
Jedno razjašnjenje: za slučaj da ne završimo do 18,00 časova, produžićemo najdalje po ovoj tački. Za slučaj da stvarno završimo oko 17,00 časova raspravu, ima samo četiri amandmana koja se raspravljaju po sledećem zakonu, pa možemo da učinimo napor da u okviru radnog vremena do 18,00 časova završimo to. Plaćeni smo da radimo i ne bežimo od toga. Još jednom, svakako nećemo produžavati radno vreme, to nije sporno. Mislim da neće biti potrebe.
Izvolite, gospodine Poskurica.

Ovim amandmanom smo hteli samo da ispravimo, ali ne u tom formalnom smislu, tačku 1) stava 1. člana 15, u kome se u Predlogu zakona kaže: "Poslodavac je dužan da aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu". Tu smo dodali jednu, sada vidim, kad analiziram post festum, možda i nesrećnu reč "odgovorno lice", zato što kada je Vlada, predlagač zakona, razmatrala amandman pozvala se na to što stoji u zagradi člana 4. tačke 21), gde su pod tim "odgovornim licem" zamislili nešto drugo.
Ja sam sebi čak u ovom ručnom radu, dok sam pisao, stavio: ili ovlašćeno, ili predstavnika, ili lice koje se stara itd. Da bi to gramatički i sintaksički bilo ispravno bilo je potrebno, kad već odrediš lice, da to lice dobije i neki prefiks kao odgovorno lice, jer ćemo sigurno i u praksi biti suočeni sa činjenicom da će direktori biti ljudi koji neće morati ili neće hteti da mnogo znaju o tehnologiji svog posla. Tada će sigurno moći da odrede nekoga ko će u njihovo ime i sačekivati inspektora i propratiti aktove, u ime poslodavca potpisivati.
Zapravo, suština je bila u tome, da je predlagač pažljivije analizirao našu zamisao ovde, video bi da bi ovaj predlog možda mogao tehnički da se izmeni i da se stavi neka druga reč, neki drugi pridev, šta bi bili "odgovoran", ne znam.
Onda bi bilo sasvim jasno da bi taj amandman mogao glatko da prođe. Dakle, namera je bila činjenica koju inače mnoga zakonodavstva poznaju, da neko nekoga može u nekom sektoru da ovlasti, i pravno lice, i fizičko, i finansijsko i lice koje je odgovorno za zdravlje ili zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Dakle, smisao je bio taj.
Odgovor koji nam je ponuđen je otišao dosta daleko, u smislu preklapanja sinonima, tako da mislimo da bi i ovako kako bi stajalo, moglo biti prihvaćeno i ne bi bilo u značajnoj koliziji, po sadržaju tačke 1), kako bi se izmenila, ni u kakvoj koliziji sa tačkom 21) člana 4, tako da mislim da je bilo samo pitanje dobre volje predlagača i, uslovno da kažem, našeg poslanika koji je, moguće, deo predvideo razmatrajući, da ne upotrebi sinonim, što u zakonu može da bude nekada opasno i nekada može biti neprihvatljivo, ali u ovom slučaju je to sasvim jasno. Iz konteksta ne bi izašlo šta to znači "lice koje je zaduženo", pa pri tome valjda i odgovorno, kad je za nešto zaduženo. To je bio smisao ove amandmanske intervencije, a u vezi sa nekim narednim članovima ćemo dodatno pojasniti ovo naše zalaganje.

Reč ima gospodin Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre pauze utvrđivali do kada ćemo raditi i kada je rečeno da ćemo raditi samo u pojedinostima po ovoj drugoj tački dnevnog reda, predsednik Skupštine je energično rekao "možda".
Da pređemo na amandman. Narodni poslanik Paja Momčilov je tražio da se u članu 15. u stavu 1. tačka 1) promeni i da glasi – aktom u pisanoj formi odredi lice odgovorno za poslove u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu - odgovorno lice.
Odgovor koji je Vlada Srbije dala je, po meni, nedorečen, a pravo da vam kažem i malo nesuvisao. U svakom zakonu koji je do sada tretirao zaštitu na radu, u prvoj tački kada se pomene lice koje je odgovorno, obavezno se kaže "odgovorno lice" i obavezno se u pisanoj formi potvrđivala njegova odgovornost.
Povrede na radu su u svakom tehnološkom procesu moguće i mora se utvrditi ko je taj ko će sutradan videti da li su sve higijensko-tehničke mere preduzete itd. Ne vidim da se preklapa i ne vidim da je amandmanom gospodin Paja Momčilov tražio, kako ovde kaže – odredbom člana 38. Predloga zakona utvrđeno je da je lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove, te da se iz tog razloga amandman odbija. Mislim da je ovo malo nesuvislo. Nije tražio da se u ovom članu svi poslovi tog odgovornog lica popišu, nego da mu se da rešenje da je ono odgovorno lice, da i taj radnik, ako je tuđom krivicom povređen, zna koga da ganja.

Hvala, gospodine Markoviću. Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Kao odgovorni poslanik još odgovornije Srpske radikalne stranke prvo da vam kažem, gospodine Markoviću, lakše je vama u toj poziciji, ne zato što ste na mestu predsednika, nego vi čitate sinopsis koji je ispred vas, pa vi samo, što bi rekao naš narod, terate od početka do kraja i dokle stignemo, a kad tako nama kažete, prebacićete se sa jednog na drugi zakon, a i kako pakujete zakone u dnevni red, sa dopinga u sportu na bezbednost i zdravlje na radu, mi to sve možemo, ali moramo da znamo sa koje materije ulećemo u neku drugu.
(Predsednik: Primite moje izvinjenje.)
Prihvatam izvinjenje. Vrlo ste ljubazni.
Što se tiče člana 15. i namere dr Paje Momčilova da se u tački 1) definiše odgovorno lice, ovo kao da je nedovršena rečenica – počeo je neko od saradnika ovog Slobodana Lalovića, poslanika-ministra, da piše i stao, nema dalje.
U pravu je gospodin Marković, ne samo što je to praksa kod nekih drugih zakona, ovde to mora da bude obaveza, jer ako se sve ove dalje tačke navode, onda mora da se zna da nije dobra ni formulacija. Tu je napravljena greška: "aktom u pisanoj formi odredi lice", pa sada ovo "za bezbednost i zdravlje na radu"; treba da stoji na kraju "odgovorno lice" i ovo "za" ne, nego koje će to da čini, da predstavlja lice odgovorno za bezbednost i zdravlje na radu - odgovorno lice.
Zašto ovo potenciramo? Zbog toga što je odgovornost nekoga ko predstavlja poslodavca u odnosu na zaposlenog danas veoma bitna stvar. Da to jeste tako pokazuju i sve ove predstavke koje stižu nama poslanicima, a naročito članovima Odbora za privredu i privatizaciju.
Evo, u petak će Odbor za privredu i privatizaciju da razmatra neka veoma loša rešenja koja su učinjena, po mišljenju zaposlenih, u mnogim preduzećima u Srbiji, recimo "Izolma" iz Rače, to znam pošto je preduzeće sa područja Šumadijskog okruga, a i u drugim privatizovanim preduzećima, gde se od strane poslodavca, mnogo je bilo takvih slučajeva, od strane onih koji su kupili to preduzeće uopšte ne razmišlja ni o minimumu socijalne zaštite ni programa, a kamoli o ovim novim tehnologijama i o toj zaštiti, o čemu govori član 15.
Prema tome, da bi sve bilo precizno i jasno do kraja i da bi se znalo ko je to... Možda se to vama čini kao da smo mi podneli amandman radi amandmana, ali pogledajte da ova prva tačka nikakvu logiku nema.
Sve ovo drugo, i da se za obavljanje poslova zaposlenom obezbede mere bezbednosti i zdravlja na radu, što naravno mnogi poslodavci ne čine, i da se osposobljavaju zaposleni za bezbedan i zdrav rad – molim vas, gde ste vi to videli, a naročito kod mnogih vlasnika, ovih novokomponovanih bogataša ili tajkuna da to rade.
Zamislite vi sada da Bogoljub Karić nekome obezbedi mere zaštite; on da može gurnuo bi ga kroz prozor, samo da mu služi za jednokratnu upotrebu i šta ga briga. On svojim zaposlenima, osim zaposlenima članovima svoje porodice koji ne rade ništa, nego samo fiktivno peru pare i milione evra po svojim računima, niti uplaćuje poreze ni doprinose. Imate na toj njegovoj BK televiziji saradnike i novinare i one koji rade po deset ili 15 godina, žene koje ne mogu da postanu majke, da zasnuju porodicu, iz razloga što se boje da ne dobiju otkaz.
On je predsednik udruženja nekakvih industrijalaca i dobija navodne... Ali, to sve plaća i onu decu da mu pevaju u Japanu, da mu po Londonu dele plakete. Vajni industrijalac i poslodavac. Neće dotle i sa takvim ponašanjem poslodavca niko da zaštiti radnike.
Prema tome, prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman da bi se znalo i da bi se bar u ovoj oblasti pokazala namera da želite neki red, da se navede koje je to odgovorno lice što se tiče obaveza poslodavca u članu 15. kako je to predložio kolega Paja Momčilov.

Izvolite, gospodine Todoroviću, imate četiri minuta. Da samo pojasnim, izvinjavam se, vodio sam računa, gospođice Jovanović, hvala što ste prihvatili izvinjenje, ali vodio sam računa da su predstavnici sva četiri amandmana ovde i rekao sam ako postoji mogućnost bilo bi jako dobro da pokušamo radi efikasnosti. Hvala vam još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 15. stav 1. tačka 1) pokušalo se da se kaže ono što je u postojećem zakonu u članu 55, gde su obaveze direktora preduzeća u ranijem tekstu.
Dakle, iz postojećeg zakona, iz oblasti zaštite na radu, "Službeni glasnik" 42/91, i izmena koje su usledile 1993. godine, dva puta 1993. godine, zatim 1994. godine i 1998. godine, gde se naročito ističu, pa ću vam ja sada reći nekoliko stvari.
Ali, ne može biti samo lice koje je zaduženo odgovorno, a ovo lice smo ranije zvali referent zaštite ili šef zaštite na radu, zavisno od toga koliko je to veliko preduzeće.
I poslodavac, direktor preduzeća, sam poslovođa i radnik koji je u procesu proizvodnje, svi su oni na neki način odgovorni, svako u svom delu, zavisno od akata i zakona koji tu oblast regulišu, tako da odrediti samo lice da bude odgovorno za sve ovo što piše u zakonu...
Posebno ono što predlagač kaže i hvali se kao da je to nešto novo, nešto revolucionarno, nešto dobro, kako će se uvesti zaštita na radu u malim i srednjim preduzećima.
Zaštita na radu je obavezna u svim preduzećima, odnosno po novom zakonu kako se ona već zovu.
U tom smislu, ne znam koliko je dobro u ovom članu definisano, dakle, sve obaveze tog lica koje će biti zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Kada se ovaj pojam "zdravlje na radu" pominje često u tekstu članova odredbi ovog zakona više mi liči na frazu, nego stvarnu želju i mogućnost da se utiče na zdravlje na radu zaposlenog.
Istina je da u toj oblasti ima mnogo prostora za rad i angažovanje državnih organa da se proveri u svim fabrikama, u zavisnosti od tehnološkog procesa i propisane mere zaštite na radu, u zavisnosti od opštih mera, posebnih i pojedinačnih, kakvi su uslovi i kakva je zaštita potrebna.
U ovom delu, ako imam vremena, samo ću nekoliko stvari da citiram iz tog člana 55, ima negde preko 15 odredbi, a ovde ste vi dali nekih osam. Znači, prepričan je, praktično, član 55. gde ćete prepoznati o čemu se radi. Dakle, da se radnik rasporedi na mesto rada na kome su sprovedene mere zaštite na radu; da se radniku poveravaju zadaci koji neće imati štetne posledice na njegovo zdravstveno stanje i bezbednost; da pristup zoni gde postoji opasnost mogu da imaju samo radnici kojima su data odgovarajuća uputstva, ali to se retko radi kod nas.
Dalje, da se na radno mesto sa posebnim uslovima rada raspoređuje radnik za koga je na propisan način utvrđeno da ispunjava posebne uslove, odnosno da se radniku koji posebne uslove ne ispunjava zabrani dalji rad na radnom mestu sa posebnim uslovima rada. To se nigde ne primenjuje i to su strašne zloupotrebe.
Dakle, ako radnik kaže da ne može da radi, znate šta će biti – dobiće otkaz, otići će i nema nikakvu zaštitu, a danas smo izmenili propise iz oblasti na radu, tako da je moguće i nezakonito dati otkaz radniku i nema nikakve zaštite, posebno u odnosu koliko je država u mogućnosti da štiti zaposlene.
Dalje, član 4a postojećeg zakona, odnosno izmenom i dopunom članova 4a, 4b i 4c, to je dodato kao novo, da se radniku može dati na upotrebu oruđe za rad, sredstva i oprema lične zaštite od opasnih materija samo ako je obezbeđena dokumentacija propisana ovim zakonom.
Dalje, da se radniku na upotrebu može dati oruđe za rad i instalacija samo ako je prethodno utvrđena njihova ispravnost na način i po postupku koji je propisan ovim zakonom; da radnik može da radi samo u radnoj sredini gde su hemijske i fizičke štetnosti u dozvoljenim granicama. To je onaj problem gadne materije, gde sam ja pitao ministra kako ćemo meriti stepen gadosti ili gadnosti, ne znam kako ćemo te gadne materije definisati, ako ih bude u našim fabrikama.
Dalje, da se sredstva rada, odnosno sredstva i oprema lične zaštite isključe iz upotrebe ako su neispravna i ako zbog nastalih promena ugrožavaju život i zdravlje radnika, ima i tih slučajeva.
Dalje, da se sredstva rada, odnosno sredstva i oprema lične zaštite koriste prema njihovoj nameni i da ih upotrebljavaju samo radnici kojima su poverena; da se za vreme rada ne uživa alkohol ili druga sredstva zavisnosti, a radnik koji je pod uticajem alkohola i drugih sredstava zavisnosti da bude udaljen sa rada, i da se ne puši na radnim mestima gde to nije dozvoljeno.
Zamislite, radnik koji ima problema sa zdravljem, posebno u fabrikama gde su dnevna oštećenja, i koristi bensedine, dakle, lekove za smirenje i depresiju, pa direktor fabrike naredi lekaru da im zaključi bolovanje, jer nema ko da radi u fabrici, kaže da im ne dozvoljava bolovanje i radnik pod dejstvom tih sredstava dođe u fabriku, radi na liniji gde se mora ispuniti norma. Vi znate kakve posledice mogu da nastupe.
Samo još dve rečenice želim da kažem, dakle, da pri raspoređivanju radnika upozna radnika sa opasnostima, štetnostima i merama zaštite na radu, da zabrani rad radniku koji se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu i uputstava i koji ne koristi sredstva i opremu lične zaštite ili odbije da postupi po uputstvu za bezbedan rad. Odgovoran radnik je dužan da preduzme i druge propisane mere zaštite na radu, a u ovom slučaju je to poslovođa, a nekada je šef zaštite na radu.
Dalje, da zabrani rad radniku koji nije osposobljen za bezbedan rad, da zabrani rad radniku jer se nije podvrgao lekarskom pregledu ili je lekarskim pregledom utvrđeno da ne ispunjava uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti itd.
Dakle, to je sve ono što direktor jedne fabrike mora da uradi, i referent zaštite na radu, odnosno lice, kako ste ga sada nazvali, kao i poslovođa, ali to podrazumeva ozbiljniji rad i poštovanje radnika, njegovog dostojanstva i mogućnosti da radi i zaradi, a ne da dobije otkaz ako se imalo pobuni zbog neispunjenosti uslova iz oblasti zaštite.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Mileta Poskurica.