Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ovom članu išli sa jednom intervencijom. Kolega Nedeljković je smatrao da je logično da se doda novi stav u kome se na određen način krajnje formalno zakonski obavezuje poslodavac ili, evo, vraćamo se na ono što je bilo u vezi sa prethodnim amandmanom, lice koje on ovlasti i ozvaniči da u stvarima bezbednosti na radu posreduje sa drugim licima, zaposlenima, inspekcijom, ljudima koji dovoze nove mašine, opremu i kada se upoznaju sa tehnologijom; ubuduće će novi zakon o standardizaciji nešto tu promeniti, o čemu takođe imamo amandmane, jer nismo mogli anticipirati namere Vlade kada će koji zakon donositi i koji će se ticati Zakona o radu i bezbednosti i zdravlja.
Smisao naše intervencije je da poslodavac ili lice na koje on prenosi svoje ovlašćenje da bi on ugodno sedeo u svojoj fotelji moraju znati elementarne stvari o tehnologiji rada, elementima kolektivne i lične zaštite na radu, dakle moraju imati elementarna znanja, ne da bude lice sa licencom, licencno ovlašćeno lice za celu firmu.
Možete i sada da nam kažete da je to u koliziji sa čuvenom tačkom 21) člana 4, ali moglo je da se i na Zakonodavnom odboru učini intervencija i izbegne ta nesrećna permutacija, to ponavljanje ove reči. Inače je sasvim smislen amandman i obavezuje da nešto neko, i direktor i neko koga on ovlasti, mora o tehnologiji da zna, da bi se u krajnjem slučaju na ubedljiv način mogao pojaviti i pred radnicima, a na kraju krajeva razumeti i akt koji donosi, a to je akt koji je osnovni, koji će biti ustav za njih, za sprovođenje, to će biti sve.
To je akt koji mi ne znamo, to će tek propisati ministar, pomoći će mu i razne agencije, ali niko tačno još ne zna kako će to izgledati.
Bilo bi vrlo logično da poslodavac zna nešto o tome šta će akt sadržavati, kako će biti sproveden, kakva će biti uputstva, pisana, štampana, znakove i ostale načine da obeleži.
Može on da ima ovlašćeno lice koje će mu u tome pomagati, ali nije na odmet da nešto zna o tome, jer je vlasnik svega i u konačnom, to je odgovor za sve, jer ste lepo predvideli u jednom od ranijih članova da ga odgovornosti ne oslobađa ako se desi neka od povreda iz člana ovog zakona, osobito obolevanje ili povrede zaposlenih.
Prema tome, da bi nešto više o tome znao, nešto o tome mora da zna, a sudeći prema ovome ne mora ništa da zna, nego je dovoljno da nekoga zaposli, jedno ili više lica, a čak ni to nije precizirano, kao što je u nekim zakonima i rešenjima precizirano koliko moraš imati zaposlenih, koliko lica za bezbednost i zdravlje moraš da imaš. Ovde se daje samo kvota kada treba da ih imaju i u kojim okolnostima.
Naravno, mi znamo da ne možemo amandmanima baš sve korigovati, ovaj zakon koji je ovako nepotrebno izmenjen i prilagođen nekim drugim uzusima dovesti u stanje za koje mislimo da bi bilo bolje, ali zaista stojimo na stanovištu da je amandman gospodina Nedeljkovića sasvim logičan i da bi ga trebalo prihvatiti, jer to elementarno obučavanje zaposlenog odnosno ovlašćenog poslodavca je makar toliko da bi mogao sve testove koje će radnici na radnim mestima da polože, da zna njihova rešenja, da zna koje su mere protivpožarne zaštite, koja su sredstva zaštite od požara, da kada sam kao gazda krene u kontrolu ili u nameru da deli otkaze zna šta mu ko nije uradio. Neće nositi akt koji može da bude 50 kucanih stranica ili čitati šta je gde javno nalepio kao obaveštenje.
Zašto bi bilo loše da poslodavac ili neko drugi, ako on to neće i ako ništa od toga ne zna, nikakvu meru pojedinačne kolektivne zaštite...
Desiće se da će neko staviti papirnu maramicu da se zaštiti od ovoga ili onoga, što nema veze sa životom i reći će da je to mera pojedinačne zaštite, umesto da uzme masku.
Ne znamo zašto je Vlada odbila ovaj amandman, ali očigledna je ideja da se ovakav zakon kako je predložen takav i usvoji, ali to ništa nije novo. Tako se radi sa većinom zakona i tako nam i jeste u mnogim sferama, a ne samo u ovoj tzv. zaštite na radu, ne znamo samo zaštite od koga i čega, a da rada gotovo i nema.

Hvala, gospodine Poskurica.
Reč ima gospodin Marković, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pročitao obrazloženje zašto se odbija amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Nedeljkovića prvo sam pomislio da su ovo ministru Laloviću pisali u njegovoj stranci, pa sam se setio da on nema stranku i da je ovo pisao sam, i zbog toga je ovakvo obrazloženje, nesuvislo i nedorečeno.
Amandman poslanika Nedeljkovića glasi: "Poslodavac ili lice na koje on prenosi ovlašćenje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu moraju biti osposobljeni iz oblasti zaštite na radu, posebno u vezi sa tehnologijom rada, postupcima i merama kolektivne i individualne zaštite koje primenjuju u svojoj delatnosti."
Amandman se odbija iz razloga što je u članu 37. stav 2. Predloga zakona propisano da poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit, u skladu sa ovim zakonom.
Šta ćemo sa promenom tehnologije, sa promenom proizvodnje? Danas se vlasniku fabrike ne isplati da pravi određeni proizvod, kupi novu tehnologiju, pređe na sasvim drugu vrstu proizvoda, lice koje je zaduženo u oblasti zaštite na radu ima položen protivpožarni ispit i tu se sve završava.
Uglavnom vlasnici firmi i direktori društvenih i privatnih preduzeća prenose ovlašćenja iz oblasti zaštite na radu na pojedino lice koje je stručno, koje je završilo fakultet zaštite na radu, ali u ovom slučaju kada se tehnologija menja prvo mora on da bude upoznat, pa onda on mora svakog radnika pojedinačno, odnosno grupno da upozna sa opasnostima koje određena mašina, određeni aparat sam sa sobom nosi iz oblasti zaštite, sa sredstvima za zaštitu i tek onda može da se pristupi.
Ne znam zašto je ovaj amandman odbijen, osim što se ministru Laloviću ne sviđa što su ovaj i sve prethodne i buduće amandmane podneli poslanici Srpske radikalne stranke. Verujte, zakon bi mu bio mnogo pametniji i suvisliji da je amandmane usvojio.

Hvala, da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne)
Na član 27. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, retko ko u Srbiji danas da zagovara nove tehnologije i da su one primenjene.
Ima nekoliko fabrika koje rade, ali kada pogledate u onome u čemu smo mi bili najbolji, kada je u pitanju mesna industrija, konditorska industrija, imamo nekoliko dobrih fabrika koje treba da se suprotstave uvozničkom lobiju, jer kvalitet tih proizvoda, recimo u "Soko Štarku", daleko je bolji nego mnogih drugih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu.
I sami znate odmalena da su čokoladne napolitanke "Soko Štarka" daleko najbolji proizvod i da ne mogu čak ni mnogo poznatije robne marke da pariraju tom kvalitetu proizvoda.
Kada je u pitanju ta nova tehnologija i kako do nje da se dođe, ne vidimo da bilo ko pokazuje dobru volju, naročito od novih vlasnika preduzeća i firmi, jer oni to obećaju, i to je najveći spor sa radnicima i kod Agencije za privatizaciju, a ne ulažu ništa u tu novu opremu.
Sve to i da se desi, a i da je ovakva kakva jeste - zastarela, nemoguće je da radniku koji ima za to određenu kvalifikaciju ili je preko nekog zavoda (kao što je ovaj čuveni u Kragujevcu, gde nije izvršena nikakva prekvalifikacija) ipak uspeo da se prekvalifikuje, dođe da radi za fabričkom presom, kažete – izvoli, to je tvoje radno mesto, kreni da radiš danas, od 7 do 15 ti je radno vreme, norma ti je tolika i da zaradiš neku crkavicu. Nemoguće je, a da se ne prihvati amandman koji je podneo kolega Dragan Živkov.
Onaj službenik koji dođe u banku da radi, ili u bilo koje drugo preduzeće, da je činovnik, mora za rad sa računarskim programom tog preduzeća da se obuči za kratko vreme, da zna da knjiži, da zna da radi, da poznaje program tog preduzeća, sistem rada.
Ovako, ako vi ne prihvatite amandman u kome kolega kaže da se posle reči "radnog vremena" dodaju reči "pod kontrolom zaposlenog koji je osposobljen za bezbedan i zdrav rad", onda sam član nema smisla i dovodite u veoma veliki rizik, jer to će bukvalno taj novi, ili bilo koji poslodavac da shvati i da tako baci u vatru novozaposlenog, bez mogućnosti da mu neko od kolega sa dugogodišnjim iskustvom pomaže u tome.
Prema tome, svi amandmani podneti na ovaj predlog zakona i te kako imaju smisla i samo su logičan završetak nečega što je Slobodan Lalović započeo, očigledno sam, ali to nije dovoljno i nije dobro. Mi, koji veoma brinemo o radnicima u Srbiji i o njihovom zdravlju, o situaciji u kojoj se nalaze i zbog toga potenciramo sva ova pitanja, tražimo od vas da razmislite još jednom i da u danu za glasanje prihvatite ovaj i druge amandmane.

Hvala, gospođice Jovanović. Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, hteo bih da istaknem jednu bitnu komponentu.
Ne znam koliko su naši industrijski giganti razvijeni, koliko veliki, koliko su "Zastava", kovačnica, preseraj, moćni da rade. Imajući tako nešto u vidu i neprekidno obećanje da će to jednom sve zaživeti, kada dovoljno budemo odradili sve što se od nas traži, ko može da zamisli kako bi izgledalo kada bi nekog iskusnog radnika koji prima početnika, nekoga ko osposobljava, recimo, đaka na praksi, ono što mu on može dati - savet na licu mesta, tu pored mašine gde su oruđa za rad, sredstva za rad, praktičan savet za zaštitu i za korišćenje sredstava lične zaštite.
Nikada nijedno stručno lice koje je formalno dobilo akreditaciju, licencu, koje ima samo određenu visoku stručnu spremu za tako nešto, ili višu stručnu spremu, ne može da mu pruži, jer se veoma veliki broj povreda i nesreća na radu dešava baš zato što nema dovoljno konkretnog iskustva vezanog za radno mesto.
Teško je ma kakvom obukom, ma kakvom licencom, koliko god meseci da ona traje, ući u najsuptilnije tajne rada varioca na mehaničkoj presi, rada na kranu, dizalici, malterskih, molerskih radova, teških radova na velikim objektima. Tu postoji hiljadu sitnih detalja koje samo onaj koji radi, zajedno sa onim koji se prima na posao, može da zna.
Neka zakonska rešenja čak predlažu da se zaposli ono lice koje se tek obuči i bude potpuno spremno za rad, da dobije ugovor o radu. Mi nismo hteli amandmanom da stvaramo tu nepovoljnost, da one osobe koje nisu obučene ne krenu sa procesom rada. Treba da krenu. Treba dovoljno dugo vremena da provedu zajedno sa onim ko to dobro zna da radi. Ne vidim kakva bi šteta bila.
Obrazloženje predlagača kaže da se u nekim slučajevima to ne može primeniti, to je samo izuzetak od pravila. Sasvim je jasno da i tu, kada se uvode nove tehnologije, novo radno mesto, novi radni procesi, neko i tu mora biti prvi. Možda će to biti čovek koji je došao da montira mašinu iz Nemačke, neki Nemac, pa će sa njima biti prevodilac i radnik koji će kasnije nastaviti da radi. To nije suvislo, nije to pitko objašnjenje.
Prosto način na koji je Vlada odgovorila govori o tome da jednostavno neće da prihvati amandman. Napiši što god da je suvislo, džaba se kolega Živkov tu mučio i razmišljao kako da uradi krajnje suvislu stvar, sada su našli - ima ovlašćeno lice; ili ako se uvodi nova tehnologija, ovaj član baš ne bi bio po volji.
Naravno da je jasno, ako se neko radno mesto prvi put osniva, da je tu procedura sasvim drugačija i da tu nema već iskusne osobe. Čak i da je hteo Zakonodavni odbor, mogao je to da promeni, kaže – izuzev ako se osniva radno mesto, nego niste pažljivo čitali amandmane Srpske radikalne stranke, tako da ovaj dobar amandman kolege Živkova niste shvatili.
Verujemo da ćete u danu za glasanje, ako bude dovoljno onih koji su sada slušali naše obrazloženje i to prenesu svojim kolegama, usvojiti ove intervencije koje su sitne, koje duh zakona neće da promene, protiv koga jesmo, ali bi bilo od velike koristi zaposlenima.

Hvala, gospodine Poskurica, i na optimizmu.
Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Izvolite, gospodine Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. U članu 27. na kraju stava 4. briše se tačka i dodaju reči "i mora se obaviti pre otpočinjanja samostalnog rada zaposlenog".
Amandmanom se pojašnjava prilično nejasna formulacija u ovom ali i drugim članovima Predloga zakona, po kome se zaposleni tek nakon sticanja statusa zaposlenog lica osposobljava za bezbedan i zdrav rad.
Neka zakonska rešenja u drugim zemljama idu dotle da predlažu da osposobljavanje bude sprovedeno pre započinjanja zaposlenog sa radom, što mislimo da bi otežalo poziciju i poslodavca i budućeg zaposlenog. Ovim predlogom ostavlja se mogućnost neometanog zasnivanja radnog odnosa. Osposobljavanjem za zdrav i bezbedan rad se ne uslovljava zaposlenje, ali se precizno definiše kada zaposleni postaje samostalan u svom radu.
Pri donošenju ovakvog zakona trebalo je prvenstveno konsultovati direktno zainteresovane za ovaj zakon, odnosno i poslodavca i zaposlenog. Ovo je vrlo važan zakon. Ako se bude striktno primenjivao u mnogo čemu će doprineti radnicima za bolji, kvalitetniji i sigurniji rad, odnosno izvršavanje radnih zadataka. Zato treba angažovati inspekcijske službe ili druge nadležne organe koji će kontrolisati poslodavce da li se i na koji način pridržavaju ovog zakona.
Treba unaprediti i rad službi medicine rada, da oni rade svoj posao kako treba, a ne površinski i rutinski. U većini slučajeva radi se o radnicima koji rade pod izuzetno teškim uslovima i na teškim poslovima. Trebalo bi obratiti pažnju na te sistematske preglede.
Ispričaću vam jednu priču, u kojoj sam lično učestvovao. Bili smo sa grupom radnika u službi medicine rada na pregledu, pregled je obavljen, završen, sutradan je naš kolega preminuo. Hajde, desilo se, šta će čovek, ne možete to da izbegnete.
Međutim, posle 10-tak dana stižu rezultati medicine rada po kojima je radnik potpuno zdrav i sposoban za rad na visini i dubini.
Da se ovo ne bi dešavalo, treba obratiti pažnju na rad medicine rada, unaprediti njihov rad, dati im instrumente, ali i oni da se uozbilje, da mogu da obavljaju svoj rad.
Ovaj zakon bi mogao da bude dobar i koristan ako se striktno primenjuje.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.