Dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju kolege Ivana Radića, koji je podneo jedan sasvim razuman amandman, baš kao i svi ostali srpski radikali, na Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Danas smo imali zajedničku sednicu Odbora za prosvetu i sport i Odbora za trgovinu i turizam. Razmatrali smo jedno veoma važno pitanje i jednu pojavu u našem društvu, koja se tiče incidentnih situacija na đačkim ekskurzijama, zbog svih ovih nemilih događaja o kojima ste čitali i slušali.
Zašto ovo govorim?
Zbog toga što mi danas kao narodni poslanici uopšte nismo ni na tom odboru, upravo zbog mnogo ukorenjenih negativnih i destruktivnih pojava u našem društvu, naročito kod mladih ljudi, što dolazi do izražaja ne samo u propustima agencija, kojih svakako ima, ne samo u propustima škola, kojih takođe ima od strane direktora i prosvetnih radnika, to ne možemo da generalizujemo, govorili o nečemu što je opštedruštvena pojava i što je odavno pustilo korenje i što treba da se sprečava.
Pored svih ovih globalnih nedaća koje imamo ne možemo da računamo na to da ovde stasavaju generacije u zdravom društvu i da pre svega očuvamo državu i zdravu naciju, ako se ne upustimo u obračun sa takvim vrstama destruktivnih pojava, kao što je i doping u sportu.
Ja sam govorila, i prošlog puta se direktno obraćala ministru, o ovoj pojavi, da je mnogo slavnih imena našeg sporta, poput bivšeg predsednika Olimpijskog komiteta Dragana Kićanovića, proslavljenog reprezentativca, Ducija Simonovića i ostalih, dalo svoj doprinos u svojoj mladosti i kasnije, dok su generacije učili da se bave tim sportom, da se ove pojave ne dešavaju.
Međutim, nije dovoljna samo ova zakonska regulativa. To vidite i na ovom primeru đačkih ekskurzija, što sam povezala, jer je, takođe, jedna negativna pojava da se sve to dešava, a toga je bilo uvek, kao što je bio i doping u sportu, o čemu su pričali i Kićanović i Simonović, još 70-tih godina i na olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima.
Nemoguće je da se to reši samo jednim zakonom.
Ali, ako želite da donesete zakon da se ta pojava sprečava, taj zakon mora da ima smisao. Ne možete da izmišljate nekakve agencije, a agencija ima agenciju, kao što smo imali Agenciju za duvan, onda je Dinkić ukinuo, kaže da to sve stavlja pod svoje ministarstvo. To je bespotrebno, to je trošenje para.
Zašto ne dati u omladinski masovni sport, zašto su nam tako zapuštene sportske hale, sportski tereni i sve ono što je potrebno, a što propagira od svog osnivanja SRS, da bi se deca i omladina usmerila u pravom pravcu.
Što se tiče amandmana kolege Ivana Radića, on je zaista samo sled našeg stava. Potrebno je da se antidoping odbor, po mišljenju Srpske radikalne stranke, osnuje u okviru Olimpijskog komiteta, koji treba da se uhvati u koštac sa tim problemima i da svaku od tih pojava registruje, prepozna i najoštrije da se osude oni, pored svih ovih kazni i diskvalifikacija u slučaju da koriste zabranjena sredstva.
U danu za glasanje treba da razmislite ne samo o ovim amandmanima na ovaj zakon, nego i na sve ostale.
I o činjenici da, iako niste previše zamoreni, juče je Skupština radila dva sata, uopšte vas ne zanima, obraćam se vama koliko vas ima iz skupštinske većine, o čemu se ovde priča, zašto mi ovako argumentovano i sa puno žara zagovaramo da prihvatite sve predloge Srpske radikalne stranke. Videćete pre ili kasnije da smo bili u pravu.
Uostalom, dovoljna je potvrda bila i danas priznanje samog ministra Vuksanovića posle izlaganja na malopre pomenutu temu da se on apsolutno sa svim onim što sam rekla slaže i da to može da potpiše. To meni ne laska, ni SRS, ali to je dovoljan dokaz da smo u pravu i da smo oduvek znali da zastupamo prave interese dece, omladine i sportista.
Završiću, iako ima još dovoljno vremena, jer naš generalni sekretar i zamenik šefa poslaničke grupe javnosti, po Poslovniku, ima da saopšti jednu veoma važnu stvar.

Da li još neko želi reč? Vi tražite reč po Poslovniku, izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nekoliko što nas ima u sali, vidim da ima radikala i nešto malo ljudi iz G17 plus, ostalih i nema. Oni valjda imaju pametnija posla. Ima i troje iz DSS-a.
Mi danas raspravljamo o amandmanima na zakon o dopingu, antidopingu i ko zna čemu, u trenutku kada je država ugrožena sa svih strana i u trenutku kada bismo morali da imamo pametnije teme na dnevnom redu. Izašao sam da kažem ovo zato što je za 17. novembar zakazana sednica Skupštine Kosova na kojoj će da bude izglasana rezolucija o nezavisnosti Kosova.
Mi nismo dobili ni jedan jedini papir o kojem bi trebalo da raspravljamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nismo dobili ni razgovore da se zna šta je to što će Srbija da preduzme kao kontramere, da li posle toga uopšte ima smisla da Srbija ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore sa onima koji direktno hoće samo da sruše njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Čini mi se da se najviši državni funkcioneri... Pri tome ne mislim na narodne poslanike, bez obzira što mi je teško da priznam da uz srpske radikale ima još samo ovih iz G17 plus, a ostalih nema nigde.
Zarad javnosti, ima poslaničkih grupa koje nemaju nijednog poslanika u sali. Oni su izgleda mnogo pametni pa su rešili da se bave nekim biznisom, ne znam ni ja kojim. Ima nekih što lepe plakate. Znam ja da predsednik Srbije nema pametnija posla nego da se ogleda u ogledalima i lepi plakate protiv svojih političkih protivnika.
Šta da mu radim? Šalje telohranitelje, pa ih jure žene sa kišobranima i ne znaju kuda će da pobegnu. Moraće da ošišaju i onu tarzanku.
Ovo što sam govorio je vrlo ozbiljna stvar. Molio bih vas, gospodine predsedavajući, vi ste razuman čovek, ne biste slučajno napustili onako lošu stranku koju ste napustili, molim vas da utičete na predsednika Narodne skupštine, državno rukovodstvo da preduzmu nešto po tom pitanju.
Izašao sam da vam saopštim još jednu stvar, zašto i kako naša država ne može daleko da dogura. Naime, u posetu Srbiji na više destinacija, između ostalih želeli su da posete SRS, došli su predstavnici Biroa Republike Srpske Krajine iz Pariza koji predstavlja Patrik Bario; došao je u posetu Saveznoj skupštini, hteo da dođe kod narodnog poslanika Dragana Todorovića i kod poslanika Srpske radikalne stranke. Zoran Šami mu je zabranio ulaz. Poslali su specijalne policijske snage da jednom čoveku, sa jednom ženom, zabrane da uđe kod jednog poslanika. Što god da kažem - da je lud, da nije čist, da je ovako ili onako, vi ćete da kažete - govor mržnje, ovako, onako.
Šta čovek na to da mu kaže? Mi smo imali normalan sastanak, završio se sastanak, razgovarali smo o tome kako i na koji način maltretiraju Srbe zapadno od Dunava, šta sve čine protiv njih, razgovarali o budućnosti, o ideji Srpske Krajine itd.
Imali smo normalne razgovore i završili. Šta je to smetalo Šamiju? Da li mu se u međuvremenu nešto dogodilo? Da li ga je to naterao onaj što kuka i plače svaki dan kako ga opozicija napada, pa će on da ratuje sa njima?
Onaj ministar što se juče pojavi, oprostiće mi građani Srbije koji ovo gledaju, jer je suviše ozbiljna tema, radi se o koži svakog našeg građanina, a uveren sam i vi narodni poslanici, je li to onaj koji je juče sa onim Vlahovićem i Labusom oko EU, pojavi se i kaže: "Srbija i Crna Gora su zajedno i kada nisu zajedno, a nisu zajedno i kad su zajedno, ha, ha, ha". Šta na to da kažem? Jedino da kažem da "čike u belom" uzmu stvar u svoje ruke. I, čovek umire od smeha.
Šta je to značilo, pitam vas koji ste s njima u koaliciji, objasnite mi – mi nismo zajedno i kada smo zajedno, mi smo zajedno i kada nismo zajedno. Kakva je to poruka? Za šta se on zalaže? Za Srbiju i Crnu Goru ili za nezavisnu Crnu Goru? Za šta? Kakvu to državu imamo? Šta je to? Svako vodi neku svoju politiku. Što luđu poruku pošalje, to se više smeje.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Jesam, gospodine Mihailoviću, hvala vam što ste mi omogućili ovo da kažem. Molim vas, pozvao sam se na član 104. da ispunim i tu formalnost, vi ste veoma ljubazni, te vas molim da prenesete ove zahteve poslanika Srpske radikalne stranke da hitno imamo raspravu o Kosovu i Metohiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sa druge strane, obećavam vam da ćemo da zamolimo sve dame, posebno ove starije, koje sa kišobranima jure telohranitelje Demokratske stranke, koji nemaju pametnija posla u vreme kada je ugroženo Kosovo i Metohija nego da lepe idiotske plakate protiv svojih političkih protivnika, da ih više ne tuku.
Obećavamo im to, a vama garantujemo, gospodine predsedavajući, da jedva čekamo ozbiljnu raspravu o budućnosti Kosova i Metohije, jer je to mnogo važnije nego priča o dopingu i antidopingu. Mi ćemo korektno i konkretno nastaviti da govorimo o svim temama koje su na dnevnom redu, ali vas molimo da brinete o građanima Srbije, jer, ako ćete mi reći da je 100.000 zakona o dopingu važnije od Kosova i Metohije reći ću vam da to nije istina. Mi nemamo preču temu i stavljajte je već jednom na dnevni red. Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o amandmanu na član 35? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

U nadi da je ovo što je govorio gospodin Aleksandar Vučić doprlo do najodgovornijih u ovoj državi, ja bih se vratio na zakon i na agenciju za antidoping kontrolu.
Mnogo toga je već rečeno, mnogo toga rekle su moje kolege poslanici Srpske radikalne stranke i mislim da to i nije neka novina za građane Srbije da je naše principijelno zalaganje protiv agencija i u ovom slučaju na mestu.
Svesni smo da se nalazimo u procesu tranzicije i da nastaju mnoge institucije koje treba da nas uvedu u neki bogatiji, srećniji život, u ozbiljniju i jaču ekonomiju, ali veliki je problem što se jako često formiraju institucije koje nam nisu potrebne. Ono što je možda još i veći problem jeste to što nad tim institucijama najčešće nemamo pravu kontrolu, jer se još uvek državne institucije na njih nisu privikle. Tu ima jako malo transparentnosti na kojoj insistira SRS.
To je slučaj i kod agencije za antidoping kontrolu i ja bih još jedanput u ime Srpske radikalne stranke, u ime svih nas radikala, izrazio svoje nezadovoljstvo činjenicom da se osniva još jedna agencija, da se ta agencija nije priključila Olimpijskom komitetu. Jer, činjenica je da u okviru Olimpijskog komiteta ima mnogo više mogućnosti i za kontrolu te agencije, a isto tako da bi svi vrhunski sportisti bili upoznati sa dešavanjima u vezi sa dopingom, svetskim dostignućima, eventualno načinom kontrole.
Rekao bih još jednom da sasvim sigurno u ovom trenutku i ova agencija znači uvećanje javne potrošnje, protiv koje se u svakom slučaju zalaže SRS, da smo sa prevelikom administracijom već došli u jako tešku situaciju; to primećuju i međunarodne institucije i naša država ima sve više problema u ekonomskoj politici zahvaljujući baš činjenici da se jako malo vodi računa o javnoj potrošnji.
Na kraju ove rasprave o dopingu želim da kažem da je želja Srpske radikalne stranke da Vlada, da skupštinska većina prekine sa praksom stvaranja institucija koje su nepotrebne i koje nepotrebno koštaju građane Srbije.

Da li još neko želi reč? Izvolite, gospođice Jovanović.
Ujedno obaveštenje: danas ćemo raditi samo do završetka rasprave u pojedinostima druge tačke dnevnog reda.

Sve negativne pojave u društvu i neshvatanje realnosti i onoga što je prioritet danas, o čemu treba da se raspravlja i razgovara, o čemu je govorio gospodin Vučić, mene uopšte to ne čudi kada imamo takvog predsednika Republike. Predsednik Republike, koji je antitalenat da prepozna šta su prave vrednosti, meša se u sve i svašta, pa i u naš profesionalni sport.
Ako je bio u stanju – i na takav način ne blamira on samo sebe, nego instituciju koju predstavlja – da izjavi da Platinija u Beogradu pozdravlja kao proslavljenog golmana, šta onda mi da kažemo i o toj Demokratskoj stranci, i o njihovim lopovlucima i o načinu koji ste vi prihvatili oberučke, mislim na Vladu Koštuničinu, i Vuksanovićevo ministarstvo i na sve vas, kao kontinuitet bivše vlasti da osnivate agenciju.
Sad bilo koga od vas da pitam da li ste pročitali ovaj predlog budžeta koji nam je brzopotezno sa sve diktatima MMF-a dostavio Mlađan Dinkić, pitanje je i koliko će da košta agencija za sprečavanje dopinga u sportu; isto je pitanje da li neko od vas može da nam da ovaj odgovor, a besmisleno je da se sa vama koliko vas ima u sali ubeđujemo kada ovde nema predstavnika predlagača.
Njih to apsolutno ne zanima, oni znaju da slepo izvršavaju sve uslove koji im stižu spolja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima zakona o sprečavanju dopinga u sportu postavlja se jedno pitanje – kako je uopšte moguće da bilo ko sa imalo morala i časti, kada zna koliko ima gladne dece, a njih je preko 800 hiljada u državi, koliko ima gladnih ljudi bez posla, dva i po miliona ljudi ispod granice siromaštva, osniva agenciju za sprečavanje dopinga u sportu, a nisu pitali te iste ljude i tu decu da li imaju osnovne uslove za život, da li imaju opremu, da li mogu da odu na čas fizičke kulture i da li deca u pojedinim krajevima koji nisu dovoljno razvijeni imaju sve ono što im treba da se bave sportom, da li imaju sportske sale, da li imaju za to potrebnu opremu?
Moram da vas podsetim na jedan od "slučajeva" posle vašeg propalog, neuspelog petooktobarskog puča, jer sve to na čemu ste vi zasnovali politiku je kasnije splaslo, narod pročitao, video da lažete i obmanjujete i okrenuo se SRS-u.
Doktor Branislav Blažić, danas ugledni predsednik kikindske opštine, kao ministar, želeći da pomogne nekima od mladih ljudi da se više angažuju u sportu i da imaju bolje uslove, kupio je jedan set dresova za jedan fudbalski klub, koji naravno, kao i mnogi od tih klubova i sportskih društava u zemlji, nema ni prebijeni dinar ili se nalazi u teškoj situaciji. Mi nemamo zakon o sportu i profesionalni sport nije to u pravom smislu reči, ta oblast tek treba da se uredi i tek da raspravljamo u ovom visokom domu o tome.
Dve godine su DOS-ovci, na čelu sa tadašnjim ministrom finansija, uz vašu orkestriranu podršku DSS-a i svih koji su podržavali, na sva zvona pričali o tome da su podneli, zamislite, krivičnu prijavu protiv doktora Blažića jer je kupio jednom klubu omladinaca dresove.
Vi možete, a da ne razmatrate sva ova druga pitanja i ovu bedu i sirotinju koja je zadesila Srbiju, da pritisnete taster za glasanje i da izglasate budžet nove agencije, a sada i za nagradno pitanje ne znate koliko je to, a mnogo je miliona dinara, kao i sve one druge koje mnogo koštaju građane Srbije.
Razmislite o tome i sledite ovaj jedini racionalan put, ako već hoćete da se prikažete kao štedljivi, a niste, jer sam ministar finansija to nije, najskuplji mu je vozni park, predsednik Republike isto; besni, obesni, ko pijani milijarderi bahato se ponašaju i rade šta hoće, a sa druge strane dođu im predstavnici MMF-a – smanjite javnu potrošnju. Najlakše je da uzmete od gladnih, od bolesnih, od zdravstvenih radnika, od penzionera, od prosvetnih radnika.
Izvolite, gospodo, razmislite malo kuda i na kakav način, sa ovim zakonima koji se štancuju iz meseca u mesec i sa sve većim brojem agencija, vodite Srbiju. To nije dobar pravac, to građani znaju i zbog toga ne mogu da prihvate takvu vašu politiku, a naročito bahato trošenje para u ogromnim iznosima, dok je sa druge strane možda desetine ljudi ili ko zna koliko sačekivalo vas ili nas ispred zgrade Skupštine ili predsednika da traži osnovnu pomoć za lek, za plaćanje računa, posao ili ono što im je najneophodnije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?        Na član 55. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović, Meho Omerović, Mileta Poskurica, Paja Momčilov, Miroslav Nedeljković, Dragan Živkov, Dragoljub Anastasovski, Milovan Radovanović, Branislav Rankić, Momir Marković i Vjerica Radeta, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Našim amandmanom smo hteli da malo pojasnimo situaciju da nešto što je prihvaćeno u našoj ranijoj zakonodavnoj praksi i, kako sam u načelnoj raspravi govorio, naših zemalja u okruženju, kod utvrđivanja tzv. preventivnih mera hteli smo da kažemo našim amandmanom i to u pisanoj verziji i priložili da je potrebno nekako naglasiti značaj rada po učinku. Ne samo zbog toga što je to bilo vezano za raniju tehnologiju proizvodnje, ali osobito bi to bilo korisno da štiti one zaposlene koji su u privatnom sektoru, koji će morati da rade na veliku normu ili rad po učinku.
Potpuno je poznat smisao ovoga i to je apsolutno termin koji nije nepoznat, a najmanje sadrži logiku koju je kao objašnjenje dala Vlada, predstavnik Vlade za ovaj amandman, predstavljajući to subjektivnim odnosom zaposlenog prema radu.
Zaista, rad po učinku nije subjektivni odnos, sem ako se izuzme ona činjenica da svaki zaposleni, osobito sada kada primaju jako male plate, sigurno biva motivisan da radi više, ali to ide do određene granice, do mere iscrpljenja, kada gubi pažnju, nije više sposoban da radi, osobito jednostavan i monoton posao koji bi radio iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu.
Hteli smo na određen način da obavežemo poslodavca kod predviđanja preventivnih mera. Odgovor da će se takva deklarativna odluka, ili stvarna, sadržati u članu 4, kako je Vlada odgovorila, nije dovoljno jasan, jer to prilagođavanje je vrlo široko. Može reći da se prilagodio radnom mestu i radnoj okolini, dovoljno osvetljeno, dovoljno toplo, dovoljno čisto, izvoli i radi, ali ako više proizvedeš više ćeš biti plaćen, tako da taj motiv zaista postoji u zakonodavnoj praksi.
Prilično je nesuvislo objašnjenje koje je Vlada dala odbijajući amandman. To ne bi ništa tehnički umanjilo značaj zakona, a mnogo bi značilo za zaposlene, da ne bi bili izrabljivani. Danas su zaposleni u privatnom sektoru veoma izrabljeni, veoma iskorišćeni, veoma zloupotrebljeni. Masa njih ne dobije platu, ne dobiju regularne poreske prijave, juri ih inspekcija, a onda imate predsednike opština koji se žale na inspektore što su preterano naglašeno prisutni u njihovim, posebno malim, opštinama, gde promet pada.
Dakle, zatvara se krug uzajamnog nepoverenja, uzajamnog nezadovoljstva, sukoba različitih nivoa, čak i vlasti i ovlašćenja na, recimo, jednom lokalnom nivou, što je moglo zakonom da se reguliše, dovede u red i da se pri kreiranju preventivnih mera, osobito pri kreiranju strateškog plana koji dovodi, da ne kažem, do akcionog plana, kako se u ovom predlogu zakona zove akt o proceni rizika, jer bi to bio sastavni deo elemenata procene rizika.
Zato mislimo da bi bilo korisno da se ovaj amandman u danu za glasanje usvoji, jer zapravo poslodavac treba da vodi računa o tome kako normira rad zaposlenog, da li ga tera, nezavisno od toga šta će pisati u ugovoru o radu ili potajno da radi više i time izlaže sebe većem riziku za oboljenja, jer radi u lošim uslovima, za povređivanja ako radi mnogo na mehaničkim sklopovima.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.