Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Cinizam, kao što znate, nije zabranjen Poslovnikom, a nije ni karakterna osobina.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ovo obrazloženje zašto je amandman odbijen i sva ona prethodna obrazloženja, a gledajući i ovo obrazloženje do kraja o odbijanju amandmana, došao sam do zaključka da ministar Lalović nije ovo sam pisao, nego su seli Mika i Lale i Čanak i dogovorili se i napisali ovo.
Čanka znam kako je kupio. Dali su mu mesto predsednika Upravnog odbora Zavoda za zapošljavanje. Mika i Lale su se verovatno nekako istalili.
Uglavnom, jedino oštećeni ostaju i poslodavci koji će na osnovu ovog zakona raditi i zaposleni koje će ovaj zakon kačiti.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je pokušao da ispravi nešto što je nepopravljivo. Ovaj predlog zakona koji smo razmatrali u načelu je nepopravljiv zakon.
To što piše bezbednost, a nije zaštita, ja mislim da je ministar Lalović to prijavio kao patent inovaciju i verovatno će od Vlade Srbije i dobiti neku nagradu zbog toga.
Od kada je bilo rada uvek je bilo sredstava zaštite na radu. Znamo svi mi koji smo proveli silne godine u halama, u radionicama, u preduzećima, to se tada zvalo higijensko-tehnička zaštita i zaštita na radu, protivpožarna zaštita itd.
Sada je bezbednost. Nije zakon o zaštiti na radu, ali je zakon o bezbednosti.
Da se vratimo na amandman.
Narodni poslanik Milovan Radovanović je u amandmanu tražio da se u članu 28. stav 2. promeni i da glasi: "Provera teorijske osposobljenosti zaposlenog za zdrav i bezbedan rad obavlja se u prikladnim i za takve prilike uređenim prostorijama i prethodni praktičnoj proveri osposobljenosti koja se obavlja na radnom mestu zaposlenog."
Obrazloženje zašto su Mika, Lale i Čanak odbili ovaj amandman kaže – odbija se iz razloga što kako teorijsko, tako i praktično poznavanje mera za bezbedan i zdrav rad treba upravo proveriti na radnom mestu na koje se zaposleni raspoređuje ili je već raspoređen.
Gospođica Nataša Jovanović lepo reče, onaj treba na kranu, na 50 metara, na svom radnom mestu da popunjava test da li će te drmnuti struja ako gurneš prst u struju. Neverovatne stvari. Banalizovati nešto što treba sutradan da bude zaštita svih zaposlenih, bez obzira na kom se radnom mestu nalazi.
Testovi su se uvek polagali ili u trpezariji ili u nekoj konferencijskoj sali u preduzeću, a onda se izlazilo na teren i to što je popunio na testu proverava se na radnom mestu pored mašine.
Mislim da je najjednostavnije, najjeftinije po ovu državu da ministra Lalovića skloni sa ovog mesta i dovede nekog čoveka koji je suvisliji i pametniji od njega.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto nije usvojen prethodni amandman prosto nije jasno, šta bi on u zakonu temeljno promenio.
Razumem da su hteli nešto ovim našim amandmanom da promene, da nagoveste da će to biti na drugačiji način bolje regulisano, ali zaista da u zdravstvu zaposleni polažu ispit iz oblasti protivpožarne zaštite, epidemioloških mera rada, u koronarnoj jedinici, na dijalizi i da popunjavaju test pored bolesnika, pored operisanog čoveka, neverovatno.
Njemu je radno mesto hirurška sala i neće valjda tu da popunjava. To je prosto zla volja da se ne učini ono što su radikali predložili, koliko god da je suvislo, logično. Bilo bi sramota da je ministar tu i čitava vlada, kaže - zašto ne pisani oblik testa. Kako će da polaže test onaj koji vozi, to je isto zanimanje.
Da sedne u kola i da vozi i da polaže test, koju je krivinu prošao, a koju nije? Ništa ne menja, dodaje se samo - u posebnoj prostoriji, a iza toga ide praktični na radnom mestu.
Da bi građanima bilo jasno do koje mere se prosto inati predlagač sa amandmanima Srpske radikalne stranke, a onda kad god imaju priliku izađu i kažu - eto, radikali deluju destruktivno, deluju demagoški, ništa njima ne valja, nijedan im zakon nije po volji. Taman pomislimo da su prihvatili jedan amandman, za drugi bi bilo logično, oni ne pročitaju, ali prevrću različite zakone i pokušavaju da nam doskoče zašto smo pisali amandmane takve kakve jesmo. Sada vidimo to i kod amandmana gospodina Rankića koji je tražio da se preciznije definišu mesta sa rizikom.
Šta je zakonopredlagač uradio u tom pogledu? Rekao je - to mesto sa povećanim rizikom mi nećemo više taksativno pobrajati, što je nekada bilo bilo je. A da je bilo sasvim je jasno; uzmite bilo koji zakon u bivšoj SFRJ, uzmite bilo gde i bilo kada, tačno se izdvajalo šta je. Onda delimično objašnjavaju da to ima u sadašnjem Zakonu o radu, vrlo taksativno, vrlo malo i uglavnom vezano za posebne kategorije zaposlenih, do 18 godina, od 18 do 21 i osobe sa određenim hendikepom. Globalna preporuka šta jeste, šta treba da bude mesto sa posebnim rizikom ne postoji i mi smo to lepo stavili tu.
Kakvo je obrazloženje? Biće u budućem aktu koji će kasnije donositi ministar, propisivati. Šta će njemu biti smernica za to? Kako će znati, ako u zakonu ne stoji ništa, šta bi to trebalo da bude mesto sa povećanim rizikom, vrlo deklarativna definicija koja se u zakonu opisuje, to radno mesto.
Zašto ne bi rekao - evo sada imam član 28, moj akt o proceni rizika mora sadržati sve iz člana 28, pa ako vidimo da nešto još može biti mesto da se tehnologije kobajagi razvijaju, mi ne možemo da ih stignemo, uvek ćemo ostaviti zakonsku klauzulu da to proširimo i da budući akt za novo preduzeće, novu firmu, novi akt, neće svi akti o rizicima biti pod indigom, svi će biti različiti, jer zavisi od delatnosti. Uvek će se ostaviti u tom aktu da poslodavac u hodu, kako razvija svoju firmu, uvodeći novu tehnologiju, otvara nova mesta rizika i to je onaj deo suvislog objašnjenja koje dajete odbijajući ovaj amandman.
To je razumljivo i nemamo ništa protiv tog dela objašnjenja, ali protiv toga da prihvatite elementarnu taksativnu pobrojanost koja će obavezivati kada bude dao predlog akta, neko mora da da predlog zaposlenom. Kako će Karić da zna, kako će "Bambi" da zna, kako će "Zastava"? Neko mora da da mustru, a mustru će da da ministar, na šta da se pozove, šta je teško radno mesto. Ako počne da opisuje isparenja, kakva, šta treba da sadrže da bi bila štetna.
Isparenja od parfema najčešće nisu štetna, ali isparenja organskih derivata koja smo pobrojali jesu, jake buke, vibracije, šta je kriterijum za jačinu i mnogo toga.
Ništa ovo ne bi menjalo, ali bi donekle uobličilo i dalo osnovu za kreiranje budućeg podzakonskog akta, jer bi moglo nešto konkretno da se usvoji i da se ima reper. Hteli smo zaista da dovedemo u logičan spoj nešto krajnje nejasno definisano u stavu 3. člana 28, da istaknemo u prvi plan ono što je bitno, što bi rukovodilo i ministra kod donošenja mustre za takav akt. Oni koji budu pisali, svaki poslodavac, svako lice koje bude pisalo takav akt mora da ima neki oslonac, ne može samo da gleda jedinstvenu mustru, jer će biti hiljadu mustri za hiljadu vrsta zanimanja, a jedna ista može da se javi svuda.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, kolega Rankić je podneo amandman na član 28. dodajući nov stav, koji je kolega komentarisao. Ovaj predlog treba shvatiti u kontekstu poslova sa posebno teškim uslovima rada, odnosno gde je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne mere zaštite na radu.
Radna mesta na kojima se obavljaju profesionalne delatnosti ograničena su navršenjem određenih godina života ili zbog perioda i težine poslova fiziološke funkcije opadaju u toj meri da se onemogućava dalje uspešno obavljanje itd. Radi se o poslovima i radnim mestima gde se radni staž računa sa uvećanim trajanjem. Veliki je broj takvih radnih mesta gde sa posebnim i pojedinačnim merama zaštite na radu ne mogu sva štetna dejstva tehnološkog procesa ili opasnih materija da se otklone, pa onda one koliko-toliko utiču na zdravlje. To je posebnim pravilnikom regulisano.
Predlagač zakona je to predvideo u prelaznim i završnim odredbama i to je ono što mene raduje, da ovakav zakon neće mnogo smetati ako se poštuju ove prelazne i završne odredbe, tu je sve rečeno da će se do donošenja propisa iz člana 5. stav 2. ovog zakona primenjivati propisi koji važe. To je na dve stranice, nabrojani su taksativno svi propisi koji sada važe, a regulišu ovu oblast. Ne znam koliko će ministarstvo i nadležne službe imati prilike da sve to završe i usklade sa novim propisom, donesu nove pravilnike.
Primenjujući postojeće pravilnike u delu koji se odnosi na posebno teška radna mesta, odnosno gde štetnost po zdravlje ne može da se otkloni posebnim i opštim merama i postupak za utvrđivanje tih radnih mesta... Tu bih skrenuo posebnu pažnju predlagaču. Do sada je u trećem delu postojećeg pravilnika utvrđen postupak, kaže se: "Utvrđivanje radnih mesta iz stava 1. ovog člana vrši komisija za utvrđivanje radnih mesta, kod poslodavca...".
Ta komisija je tročlana. Sastav komisije je: predstavnik poslodavca, predstavnik Fonda PIO i stručne organizacije iz člana 3. stav 4. ovog pravilnika. Stručna organizacija – misli se na institute zaštite na radu.
Poslodavac je u obavezi da pokrene postupak, da zahteva dolazak te komisije. U mojoj praksi smo imali ovakav problem: promena organizacije rada, promena tehnološkog procesa, što nalaže obavezu utvrđivanja uslova rada i pozivanje komisije. Predstavnici Fonda PIO kažu - dolazimo, nije problem, država plaća, imamo dnevnice, putne troškove, ali predstavnik stručne organizacije neće da dođe dok mu se ne uplate unapred troškovi, dok mu se ne obezbedi smeštaj, dok mu se ne obezbede dnevnice. Onda je nemoguće da ta komisija počne da radi i obavi svoj posao u skladu sa propisima, na osnovu znanja i tehnike koja je poznata.
Zamislite one poslodavce koji ne vode računa o zdravlju radnika na radu i koji nisu u prilici da plate. Relativno, to nije velika cena i ne košta mnogo, ali poslodavac jednostavno ne vodi računa o tome. Najveći broj slučajeva je da poslodavac tu svoju obavezu ne izvršava i ne zahteva izlazak komisije, da se utvrde ta radna mesta koja su posebno teška i štetna po zdravlje radnika.
To regulišu propisi iz penzijsko-invalidskog osiguranja, taj pravilnik, govorim o njemu. Ima mogućnost i Fond PIO da pokrene postupak, ali zamislite privredna društva koja su tek formirana, koliko treba vremena da prođe, koliko treba vode da protekne Dunavom da bi se Fond PIO, odnosno nadležni ministar zdravlja i nadležni ministar penzijsko-invalidskog osiguranja setili da dođu u neku fabriku kod nekog subjekta i da rade u toj materiji, da utvrde da li su ta radna mesta toliko štetna, zašto je toliko veliko bolovanje, zašto je gubitak radnog vremena u toj meri, a radnici ne mogu da se leče.
U tom delu resorno ministarstvo ima mnogo posla, koristeći postojeće propise, odnosno obavezu da nove pravilnike uskladi sa novim zakonom, jer je ta oblast danas veoma zapostavljena i sve na štetu zaposlenih.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanik Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu Narodnoj skupštini da odbije ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Sad ovaj amandman ima znatno veću težinu. Ako bi se sada posmatralo šta je u članu 30. stav 3. stavljeno – da je poslodavac dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama koje se primenjuju itd.
Dakle, dovoljno je da poslodavac trudnoj ženi, maloletnoj osobi i osobi sa hendikepom pokaže akt o proceni rizika i da ga pošalje na radno mesto. Po čemu su gora bivša zakonodavna rešenja koja kažu da trudnica ne može to i to, ne sme to i to? Zaista neshvatljivo. Ovo znači da nema milosti - pokazao sam ti akt o proceni rizika, a ti izvoli pa radi, pa kad rodiš malformitet, onda ćeš da kažeš šta si pročitala. Šta je mogla da uradi kad je pročitala, da ode u medicinu rada i da kaže da toj njoj šteti itd. i onda da izgubi posao?
Dakle, nije nam jasno zašto je ovaj naš član, gde su precizno pobrojane sve tri kategorije lica koja su u Zakonu o radu, tom opštem zakonu koji se tiče i ovog zakona; kopirao sam taj Zakon o radu i vidi se koliko je deklarativno pobrojana zaštita omladine i zaštita materinstva u članu 89. Dakle, dozvoljeno je u opštem zakonu da taksativno bude pobrojano: ne može da radi gde su zračenja, gde su isparenja i posebno težak teret, kao da je sada 19. vek, pa se zna da trudnica samo ako podiže teret može izgubiti plod. Besmislica u ovom tehnološkom trenutku.
Dajemo mnogo više ponuda za štetnost, koju takođe treba upisati u opšti akt koji će ministar tek da donese, akt o proceni rizika, gde se taksativno kaže: za vreme trudnoće ne sme da obavlja poslove vatrogasca, na visini, u uslovima visokog/niskog pritiska, pa onda sva hemijska jedinjenja ne smeju da budu u okruženju ili na radnom mestu, pa onda poslove u vezi sa jonizujućim zračenjem, da ne čitam svaki detalj našeg amandmana.
Zakonodavac je trebalo da pročita i ne znam šta bi bilo loše da je amandman usvojen i gde bismo to negativne ocene i kakve to konsekvence povukli. Ako vam je neko kontrolisao ovaj zakon, mislim da su ovi sa strane više zainteresovani da kontrolišu tehnologiju prodaje naše imovine, nego tehnologiju donošenja ovih zakona. Čak ni ovakvu vulnerabilnu populaciju niste bolje zaštitili nego opet skoro ciničnim stavom 3, u kome poslodavac treba da obavesti: radiće tamo gde ima vibracije, gde ima buke, gde ima jonizujućeg zračenja, mere protiv buke su ti to, protiv vibracija to, pa ti izvoli radi dalje.
Ne kažem da neće smeti da radi, kako u Zakonu o radu stoji. Preporučuje se da ne radi do 32 nedelje, a zadnja dva meseca trudnoće žena ne bi trebalo da radi samo noću i prekovremeno, kako je zakonodavac rekao.
Šta ako su teški uslovi rada, a radi normalno, što prekovremeno i noć? Znači, može u osmom mesecu trudnoće da radi u organskim isparenjima. Neverovatno.
Ne znam zašto je to smetalo, da li su toliko strogi ti kontrolori koji ovo čitaju? Što taj zakon i za njih ne bi bio prihvatljiv, ako toliko insistiraju na humanosti i na demokratičnosti, ako vam to neko kontroliše.
Stvarno stavljate pod upit, kad sve logične amandmane odbijate, da vam to neko drugi kontroliše, da neko drugi gleda; ili poslodavci koji će u robovlasničkim modelima da iscrpe čak i tu vulnerabilnu populaciju - mlade osobe, trudnice i osobe sa određenim hendikepom.
Kako idemo kroz diskusije o amandmanima, postajete sve nejasniji zašto ste odbijali ove amandmane, šta su oni tako temeljno mogli da promene u zakonu koji vam neko drugi čita.
Čak ste za neke od naših amandmana rekli – doći će neki novi zakon koji će predvideti metodologiju kako se ispituje procesna oprema, kako se ispituje način montaže, način uništenja hemijskog otpada, sve što je zakonom ranije bilo regulisano. Znači, anticipiramo budući zakon.
Tako ste i ovde anticipirali – tek će o trudnicama biti donet zakon, zakon o zaštiti trudnica. To obrazloženje nisam poneo. Što i da ga nosim, da ga beskrajno čitam. Doneće se podzakonski akt o uvođenju mera za poboljšanje bezbednosti i zdravlja trudnica i radnica, po direktivi. Evo, opet direktiva. Tek će se doneti. Dok se ne donese, neka rade kako gde hoće i koliko ko može.
Zaista mislim da vam ništa ove amandmanske intervencije ne bi promenile u nekoj suštini, u konceptu koji želite da postavite, ali bismo dali izvesnu sigurnost vrlo vulnerabilnoj populaciji.
Pravo je čudo da, osim onoga što ste im uradili Zakonom o penzionom i invalidskom osiguranju, Zakonom o radu, sad im dodatno dajete i teže okolnosti za rad, jer se zaista ne uklapate sa onim što je osnovni Zakon o radu predložio.
Ovaj zakon nižeg reda se ne uklapa sa osnovnim zakonskim aktom za donošenje ovoga. Ali, takva je vaša volja, videćemo da li ćete do kraja istrajati.

Reč ima Nikola Todorović, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo par napomena u prilog ovoj raspravi. Dakle, želim nešto da kažem, posebno kada se radi o ženskoj omladini, o mladim devojkama.
Ovo bi važilo, ovo što piše u ovom predlogu zakona, kada je državna firma, fabrike koje su nekada radile, gde su bile određene mere, postojale razvijene službe gde se brinulo o zaštiti omladine i majki sa malom decom.
Kod privatnih poslodavaca, skrećem pažnju resornom ministarstvu, posebno zbog toga što ne kontrolišete rad na crno, jako je velika zloupotreba zapošljavanja mladih, posebno ženske omladine na poslovima na određeno vreme. Određeni poslodavci zabranjuju mladim devojkama da se udaju, teraju ih da potpišu izjave da neće, ako se udaju, ostati u drugom stanju.
Desi li se da poslodavac sazna da je mlada žena ostala u drugom stanju, daje otkaz njoj i mužu, čak ako rade u istoj fabrici. Kod nas u okolini ima jedna fabrika koja je privatizovana. Ima u okolini Beograda puno tih malih fabrika i poslodavaca gde takve ugovore potpisuju na pet godina, a Srbija misli o natalitetu, misli o zaštiti omladine.
Te poslodavce treba prvo naučiti da kada žena ostane u drugom stanju, otvori trudničko bolovanje, pa porodiljsko, da to država plaća, ne plaća poslodavac, toliko može da ostane u radnom odnosu, a za vreme dok je majka na bolovanju, dok je dete malo, može zaposliti radnika na određeno vreme uz zamenu odsutnog radnika, ne gubi ništa.
Ali, postoji strašna diskriminacija i zloupotreba ženske omladine i to bi resorno ministarstvo moralo da reši svojom akcijom, kontrolom, prvo rada na crno i tih privatnih poslodavaca koji takve ugovore ili takve izjave traže od ženske omladine. Hvala.