TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.11.2005.

8. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala gospodine Buha. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Zoran Stojković

Reći ću samo nekoliko stvari. Ovde jeste stavljeno par stručnih primedbi koje čovek može da prihvati ili ne. Moram da kažem jednu stvar – kao da smo nešto zaboravili.
Sve evropske zemlje imaju obligaciju, sve evropske zemlje imaju zaštitu svojih građana, ali Evropska unija je donela za sve njih direktivu da bi pojačala odgovornost proizvođača u odnosu na njihove građane i njihovu zaštitu.
Uzeću jedan primer, da bude jasno. Ovde bi mogla da traje dugovečna parnica i da se nikada ne završi, ako proizvod ne odgovara u svemu reklami. Ovde je pojednostavljen postupak. Dovoljno da nema jedan element koji si dao u reklami i dužan si da nadoknadiš štetu. Reč je o jednom proširenju odgovornosti proizvođača, sa samo određenim izuzecima koji su ovde i pomenuti.
Ne moramo mi da čekamo 10-15 godina da li ćemo ući u Evropsku uniju i kada ćemo ući, a da naši građani nemaju tu povećanu zaštitu koju imaju građani Evropske unije. Ništa nas ne košta. Dve primedbe koje su stavljene vezano za ovu moju materiju, bile su vezane za ovo pitanje i pitanje ugovora o poklonu, jer mi imamo indirektno regulisano, ali nemamo institut poklona regulisan, tako da na tome radi ista radna grupa sa profesorem Perovićem.
Što se tiče ove druge dve primedbe, moram da kažem jednu stvar. Ako je proizvod proizveden i valjan, ali vi znate da se određeni standardi menjaju, naša država ih prihvata i donosi. Ako proizvođač usaglasi svoj proizvod sa standardom, zašto bi on odgovarao? Neka odgovara država. Mi se tu potpuno slažemo. Na ovaj način je čak pojednostavljen postupak, jer ovako bi on dokazivao da je njegov proizvod bio u redu, da ga je usaglasio sa standardima i stranka gubi spor. Zašto? Neka plati država ako je svojom standardizacijom poremetila nešto, a stranka trpi, odnosno građani.
Isti slučaj je vezan i za pitanje nivoa naučnog dostignuća. Mislim da mi možemo u određenim stvarima da se složimo, ali činjenica je da nauka ide uvek napred. Šta se ovim traži? Da neće odgovarati ako je proizvod zadovoljio sve uslove, odnosno ono što se znalo na naučnom nivou u momentu kada je proizvod proizveden. Ako se nešto promenilo, pa se otkrilo nešto novo, zašto bi on odgovarao za to što se nije znalo?
Uzeću jedan primer. Danas imamo veliki strah od ptičijeg gripa. Nema vakcine. Imamo vakcine koje su polovične. Zašto bi on sada odgovarao ako se sutradan pronađe? Govorim šta je čak i Evropska unija isključila iz odgovornosti. Nauka ide, pronaći će se nešto i sigurno je da onda taj proizvod nema sve uslove koji se traže po ovom novom otkriću, ali ne treba da se odgovara za to što nauka u tom trenutku nije otišla dalje.
Vezano za pitanje štete od nuklearnih akcidenata, mislim da je to raščišćeno. Mi smo potpisali konvenciju, ratifikovali i to je sastavni deo našeg pravnog poretka. Tu je jasno predviđeno kada se odgovara. Tu konvenciju su potpisale i ostale države.
Zato i nije ušla u ovaj zakon, gledajući onu obavezujuću direktivu Evropske unije. Da smo uneli to u ovaj zakon, mi bi duplirali ono što je već predviđeno konvencijom koju smo mi ratifikovali i postala sastavni deo našeg zakonodavstva. Hvala vam.