Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom, mišljenja sam da je trebalo sagledati ukupno pravni sistem Republike Srbije i bivše pravne sisteme koji su sada uklopljeni u pravni sistem Republike Srbije, vodeći računa o zakonskim propisima koji su važeći.
Iz svega toga kada se uzme u obzir da nekoliko zakonskih propisa reguliše ovu materiju, koja je približna i slična ili identična sa ovim predlogom zakona, mišljenja sam da nije bilo neophodno donositi ovako prazan zakon. Zašto je on prazan, sada ću vam probati obrazložiti.
Naime, Zakonom o obligacionim odnosima daleko je celishodnije, svrsishodnije, celovitije sagledana ova problematika i to u članovima od 154. do 209. Znači, ukupno 55 članova koji se odnose na materiju štete i odgovornosti počinioca za učinjenu štetu.
Pored toga, imamo republički Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru koji, takođe, u svom članu 37. reguliše ovu materiju daleko šire, obuhvatnije i sa sankcijama koje proizilaze za stavljanje u promet proizvoda sa nedostatkom.
Član 7. kaže: "Preduzeće i preduzetnici koji prodaju robu sa nedostatkom, dužni su da tu robu izdvoje, da vidno istaknu oznaku koja upozorava na prodaju robe sa nedostatkom, da svaki primerak te robe obeleže i da snize njenu cenu".
Pored toga, imamo jedan savezni, odnosno republički zakon, a to je Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača.
Posebno je bitan ovaj zakon o zaštiti potrošača, koji daleko obuhvatnije razmatra ovu materiju.
U samom Predlogu zakona osvrnuo bih se na član 4. koji kaže: "Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje s obzirom na sve okolnosti, uključujući i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet". To je dosta nepotpuno.
Mislim da u pravnom sistemu Republike Srbije imamo sličnu materiju koja je definisana Zakonom o zaštiti potrošača, koja kaže šta je nedostatak u proizvodu i vezano za proizvod. Kaže – nedostatak je odsustvo neophodnih tehničkih, tehnoloških, hemijskih, fizičkih i drugih svojstava koji su uobičajeni za tu vrstu proizvoda. Znači, daleko šire i preciznije određuje šta je to nedostatak proizvoda.
Što se tiče člana 5. kod štete – šteta je definisana Zakonom o obligacionim odnosima, koji je sistemski zakon i mislim da bi se morala pre prihvatiti odredba člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, koji štetu definiše umanjenjem nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja i izmakla korist u slučaju da je došlo do nanošenja štete. Znači, imamo materijalnu i nematrijalnu štetu.
U ovom zakonu nemamo nematerijalne štete i mislim da je to nedostatak i problem u zakonu.
Što se tiče člana 8. – kod isključivanja odgovornosti proizvođača za učinjenu štetu, imamo jako nedefinisane postavke koje se odnose na određene alineje ovde definisane, pa se kaže da, nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavljen proizvod u promet i da se kasnije pojavio. Nejasna je formulacija ovog stava i ove alineje.
Dalje se kaže "on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatnosti" – nebitno je da li je proizveden u redovnoj ili sporednoj delatnosti, jer zakonodavac ovde ne poznaje sporednu i glavnu delatnost. Ako je proizvod izašao na tržište, on je izašao, bez obzira da li je u glavnoj ili sporednoj delatnosti.
Mislim da je sam zakon ovako kako je koncipiran neprihvatljiv. Moraćete prihvatiti stav i tumačenje SRS da je ovako kako je napisan i sročen, neprihvatljiv i predlažem da se povuče iz skupštinske procedure. Hvala.