Još neko o ovom amandmanu.
Narodni poslanik Igor Bečić.

Poštovane kolege, mislim da je ovaj amandman SRS, u cilju poboljšanja zakona, i mislim da resorno ministarstvo svakako treba da ga prihvati, ali bih hteo da iskoristim priliku da čestitam građanima opštine Kula na konstituisanju skupštine, lokalne skupštine, u skladu sa voljom građana, koja je iskazana na izborima.
Da čestitam predsedniku skupštine, iz redova SRS, i zameniku predsednika skupštine, iz redova DSS.

Uvek se izabere iz redova većine.
Na član 61. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospodin Krasić pokušava da vam kaže da je 82 veće od 53 ,u odnosu na ovo što ste vi malopre rekli, da se uvek od većine formira vlada, odnosno vlast. Ovaj naš loš Poslovnik Narodne skupštine svaki put kada govorimo o nekom zakonu u pojedinostima tera me da se ukratko vratim, da podsetim i sebe i kolege poslanike, a i javnost koja nas prati, o čemu se u stvari radi.
Da podsetim, da, mi danas govorimo o Predlogu zakona o javnim putevima, u pojedinostima, odnosno o amandmanima, i na ono što smo mi u načelnoj raspravi govorili o ovom zakonu.
Rekli smo tada, ja ću da ponovim, da je ovaj predlog zakona nepotpun, da je neprecizan i rekla bih da deluje kao nedovršen. I tada sam vam rekla, sada ću da ponovim da ste napravili lošu kompilaciju hrvatskog i slovenačkog zakona i da bi bilo bolje da ste se opredelili samo za jedan ili za bilo koji, kada već niste uradili naš identičan srpski zakon.
U diskusijama kolega iz SRS čuli ste uglavnom naše primedbe o amandmanima i mi, kada smo ove amandmane u poslaničkoj grupi pisali, tada smo se dogovorili da upravo ovakav koncept i pristup imamo ovom zakonu, videćete, čak, i kasnije u nekim amandmanima gde smo tražili brisanje nekih članova.
Radili smo to, da bismo upozorili Ministarstvo, odnosno Vladu Republike Srbije, kao predlagača, da je neke stvari inkorporirala u ovaj zakon potpuno suprotno zdravoj logici, da je trebalo da se mnogo toga što je u ovom predlogu da se reguliše Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Takođe i o kadrovskim rešenjima, odnosno problemima. U jednom od amandmana spomenuli smo činjenicu da u Vojvodini imate samo dva inspektora na putevima. Mi smo čak i tu predložili da se taj član briše. Kolega koji je, ne znam da li je Krajinović ili ko je podneo taj amandman, reći će više o tome.
Dakle, suština je da smo mi na taj način pokušali da skrenemo pažnju, a, evo, sada i vama kažemo, kao predstavnicima Ministarstva, da Ministarstvo mora da povede računa da se operativni poslovi u ovoj oblasti podignu na neki značajniji nivo.
Jer, svi u Srbiji znaju da je ministar kapitalni zaposlio, ne znam, na hiljade se već računa, koliko ljudi u svoje ministarstvo, sve ih je u svoje okruženje u kabinetu i oko kabineta smestio, a nema na terenu ljudi koji bi trebalo da rade posao i u primeni ovog zakona i uopšte kada je u pitanju putna privreda.
Takođe, želim da naglasim, radi javnosti pre svega, da je SRS programski, već 15 godina otkad postojimo, opredeljena za koncesije, kada
je u pitanju putna mreža i javni radovi mi to u svakoj izbornoj kampanji govorimo.
Ovo govorim da se ne bi stekao utisak da se mi nešto protivimo koncesijama za gradnju puteva. Naravno da ne, ali postoji jedan drugi problem.
Problem je što mi nemamo poverenja na osnovu iskustava koje imamo, pogotovo u poslednjih pet godina, nemamo poverenja u državne činovnike, vladine ministre i ne možemo da imamo poverenja ako se podsete narodni poslanici da smo pre nekoliko meseci ovde imali, davali saglasnost na neku koncesiju na put koji je već izgrađen.
Dakle, trebalo bi da znamo šta je koncesija. Ne može da se daje koncesija na izgrađen put i da neko uzima putarinu za put koji je izgrađen sredstvima građana Srbije. To jednostavno nije dopustivo, a mi smo imali i takav slučaj ovde.
Imali smo i slučaj davanja kontragarancije – da je ova skupština dala kontragarancije za neki kredit nekom privatnom preduzeću, a odnosi se na železnicu.
Naravno, ovo pominjem zato što smo i kada se o železnici govorilo, o Zakonu o železnici, skretali pažnju da ne mogu javni resursi, da ne mogu ni putevi, ni železnica da se daju privatnicima na način na koji vi to, kad kažem vi, naravno, da mislim na Vladu Republike Srbije i skupštinsku većinu, ne na Vas lično, da ne mogu da se daju privatnicima.
Koncesija je nešto drugo i to nije ono što se sada radi u Srbiji. Vi, odnosno ministar pogotovo često se hvali tako nekim svojim epohalnim i kapitalnim dostignućima.
Nažalost, nije to tačno. Znaju svi građani Srbije kakvim se putevima voze, koliko traju koji radovi, kolika je putarina na kom putu itd. Ne mogu te tako očigledne stvari da se sakriju od građana Srbije, zato što je to nešto sa čim se građani svaki dan susreću.
Problem, takođe, uopšte u putnoj privredi, u gradnji puteva, jeste, nažalost, moram to da kažem, uglavnom kriminalnim radnjama kada je u pitanju gradnja puteva. Uglavnom je to pranje para u neograničenim količinama. Ljudi koji su vrlo bliski i Ministarstvu i preduzećima koji
rade na tim putevima zaista imaju podatke koji su frapirajući i sa kojima mi iz SRS povremeno izlazimo u javnost, ne povremeno, nego onda kada ih dobijamo.
Videćete ovih dana i kakva je mućka i kriminal kada je u pitanju izgradnja Nemanjine ulice u Beogradu. Gde god se krene, gde god počnete nešto da radite, odnosno Vlada, predstavnici vlasti ili gradska vlast Beograda, gde god se krene nešto radi se o visokim provizijama, radi se o krađi, radi se o tome da se građani Srbije i građani Beograda pokušavaju napraviti ludim, a nisu, pametni su, inteligentni građani, znaju.
Koga god vidite, s kim god pričate, uđete u autobus, taksi, na pijaci, gde god, osnovni komentar kada su u pitanju putevi, ulice, kažu ljudi – evo, svake godine se radi, jedan put se radi ili jedna ulica se radi svake godine po jedanput i zna se kako se to uradi. Uradi se fušerajski, uzmu se pare, posle prvog mraza i otopljavanja stvaraju se rupe na tim istim putevima.
Ja sada ne govorim ništa što ljudi ne znaju. Znam da ovo nije otkrivanje Amerike, ali zaista moram da podsetim građane Srbije da mi iz SRS to odlično znamo, da smo svesni svega šta se radi i na koji način se uzimaju pare iz džepova građana Srbije i da pokušavamo, bar, kroz zakone koji dođu ovde na raspravu i na odlučivanje, pokušavamo i nadležne ministre, kada se udostoje da nas ovde slušaju, mada sada ćete reći, možda, predsedniče, da traje vlada – ne verujem da ovoliko dugo traje, ali dobro i ako traje, uvažavam. Po Poslovniku su tu gospoda koja mogu da prisustvuju, samo što je opet problem našeg Poslovnika, a ne njihov što oni ljudi ne mogu sa nama da komuniciraju, osim kada izađemo ispred sale, a to nije dobro.
Mi zato svaki put insistiramo da ovde bude predstavnik Vlade, ministar koji može da kaže da se prihvata taj amandman ili da kaže da taj amandman ne može da se prihvati iz tog i tog razloga. U ovom slučaju, doduše, imamo mišljenje Vlade koje, naravno, ne zadovoljava i reći ću vam zbog čega, a prethodno da podsetim da sam podnela amandman na član 61.
Član 61. u izvornom tekstu glasi: ''Ministar donosi propis o redovnom, periodičnom i urgentnom održavanju državnog puta kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova''. Drugi stav – ''Opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja donosi propis iz stava 1. ovog člana za opštinske puteve i ulice''.
Predložili smo da, umesto ministra, nadležno ministarstvo donosi propis o redovnom, periodičnom i urgentnom održavanju državnog puta kojim se bliže uređuju vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova'', iz nekoliko razloga.
Prvi razlog je, principijelni stav SRS, da ministar ne može da ima nekakva specijalna ovlašćenja, ministar je samo državni činovnik i on jeste na čelu ministarstva, ali ministarstvo je deo Vlade.
Ministar nije deo Vlade, već je ministarstvo deo Vlade i ministarstvo mora da bude organ u okviru Vlade Republike Srbije koji ima ovu i razne druge nadležnosti, koje ne samo u ovom zakonu, nego, inače, to je sada neki modni hit da se ministrima daju nadležnosti za koje nije logično da imaju. To je jedan razlog.
Drugi razlog je, konkretno u ovom momentu, što nemamo poverenja u ministra Velimira Ilića. Ovako nešto njemu da se prepusti, prosto se plašimo.
Treća stvar, u istom članu u drugom stavu vi kažete: ''Opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja donosi propis iz stava 1. ovog člana za opštinske puteve i ulice''. Zašto i ovo niste dali nekom imenu i prezimenu u opštinama ili nekoj konkretnoj funkciji u opštinama i gradovima? Zašto niste rekli da to radi opštinski ili gradski menadžer, poput Bojana Stanojevića.
Kada su ga pitali, pre neki dan, novinari zašto se na ovaj način radi Nemanjina ulica, zašto je potpuno zatvorena, zašto se nije radila u julu i avgustu, u vreme kada su bili godišnji odmori, on je mislio da je jako pametan i rekao je – svi u svetu rade ovako, probaćemo i mi sa Nemanjinom, pa ako to bude dobro radićemo i ubuduće tako, a nismo radili u julu i avgustu zato što ionako ne možemo da završimo za dva meseca, morali bismo da nastavimo još mesec ili dva dana.
Onda je on, tako pametan, smislio da je bolje da se građani maltretiraju četiri meseca nego dva meseca. Nismo iznenađeni od Stanojevića, od demokrata, oni imaju poseban pristup krađi para, njima je to sastavni deo, njihova svakodnevnica.
Zašto kaže Vlada da nije prihvatila ovaj amandman? ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi...propisano da Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva''.
Prvo, zakon o javnim putevima nije lex specialis zakona o državnoj upravi. Ovo je sistemski zakon. Potpuno je nebitno na koji način je to regulisano u ovom zakonu o državnoj upravi, ali sa druge strane kada se govorilo o državnoj upravi tada smo iznosili svoj principijelni stav da ne može da stoji ministar, nego da to bude ministarstvo, jer nije logično, ako imate neki akt, propis, nije logično, ovde lepo stoji – Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, pa neki broj i to je tako normalno i tako logično, a zamislite da ovde samo stoji – predsednik Vlade Republike Srbije, pa dole broj.
Naravno, svaki akt mora i treba da potpiše neko ko je na čelu određenog organa i nije sporno da je to ministar, ali ne može ministar da bude taj koji će da donosi propis o redovnom, periodičnom i urgentnom održavanju puteva.
Na kraju krajeva, nije ministar supermen, makar bio i ''kapitalni'' Velja Ilić, nemoguće je da je u stanju da sve ove poslove radi. Onda nije korektno da on to da nekom u službi da uradi ili jednom odeljenju u okviru ministarstva i da to ljudi urade, Velja samo potpiše, ali ovde stoji – ministar. To je posebna vrsta zloupotrebe.
Dakle, mislim da su ovo vrlo logični razlozi zbog kojih mi u SRS mislimo da ovo nije dobro rešenje, suštinski ne menjamo ništa u ovom članu. Suštinski amandman niti menja koncepciju zakona, niti bilo šta menja u odnosu na ono što je Vlada kao predlagač zamislila, ali, jednostavno, ovakvo rešenje nije dobro i ponavljam da mi u SRS kad god budemo videli u nekom predlogu zakona ovakvo rešenje intervenisaćemo i u raspravi i amandmanski, dokle god skupštinsku većinu i ovu vladu ne ubedimo da to nije dobro. Ili, da se još malo strpimo pa da onda mi, kako reče malopre predsednik Skupštine, da većina formira vlast, da to definitivno i uradimo.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Krajinović.

Dolazim iz grada gde pokušavamo da gradimo jednu industrijsku zonu. Radimo regulaciju jednog dela zemljišta. Trebalo nam je 27 što dozvola, što saglasnosti, što svih papira da bi se uopšte taj plan mogao privesti nekom kraju i da bi mogao
da ide na javnu raspravu. Trebalo nam je šest i po meseci kao opštinskoj vlasti da prikupimo papire da bi uopšte mogli taj plan da pokrenemo, da ga dignemo iz mrtvih. Za svaku saglasnost je trebalo minimum 15 dana da bi se dobila.
U članu 62. kaže se da, radovi na održavanju javnog puta po pravilu se izvode tako da se ne zabranjuje saobraćaj na putu. Svaki rad koji se radi na bilo kakvom putu zahteva tehničku dokumentaciju. Tehnička dokumentacija već sadrži u sebi sve moguće saglasnosti da bi bilo kakvi radovi na putevima mogli da se urade. Jednu od saglasnosti mora da da i upravljač javnog puta. Znači, on je već obavešten i već je dao saglasnost kroz tehničku dokumentaciju i zašto bi ponovo davao saglasnost.

Hvala gospodine Krajinoviću.
Da li se još neko javlja o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 63. Predloga zakona o javnim putevima, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Tražimo da se član 63. stav 3. menja i da glasi: "Nadležni organ opštinske uprave za poslove održavanja puteva i ulica, odnosno nadležni organ gradske uprave za poslove održavanja puteva i ulica održava dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta koji su izgrađeni za potrebe naselja".
Smatramo da, isto kao u predloženom članu 8a, znači, i novom članu koji smo podneli kao amandman SRS na Predlog zakona o javnim putevima, potpuno je jednako obrazloženje.
Međutim, pročitaću član 63. stav 1. glasi: "Javno preduzeće održava kolovoznu konstrukciju i saobraćajnu signalizaciju, osim svetlosnih saobraćajnih znakova, na delu državnog puta koji prolazi kroz naselje, kao sastavni deo državnog puta, u širini kolovoza tog puta van naselja".
Stav 2. kaže: "Opština, odnosno grad snosi srazmeran deo troškova za održavanje državnog puta u naselju, ako je za potrebe naselja put izgrađen sa širim kolovozom nego van naselja".
Stav 3. tražili smo da se menja, kaže se od strane predlagača, Vlade Republike Srbije: "Upravljač opštinskog puta i ulice održava dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta koji su izgrađeni za potrebe naselja".
Mislim da smo potpuno jasni kada je u pitanju ovaj amandman na član 63. stav 3. – jer tražimo da se potpuno promeni i da tako glasi, jer smatramo da se na ovaj način precizno definiše. U Razlozima za donošenje, kako ste naveli Narodnoj skupštini, kažete: "Imajući u vidu da je Republička direkcija za puteve je obrazovana Zakonom o putevima kao posebna organizacija, promena statusa Direkcije, odnosno stvaranje pravnog osnova za osnivanje javnog preduzeća u ovoj oblasti, moguća je samo izmenama važećeg Zakona o putevima". Znači, mi treba da promenimo važeći Zakon o putevima. Treba da formiramo javno preduzeće, čiji će osnivač da bude Vlada Republike Srbije.
Dakle, naš amandman se odnosi, takođe, kada su u pitanju opštinske uprave, kada je u pitanju Grad Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, znači gradovi koji imaju status grada.
To mora biti tačno precizirano Zakonom o javnim putevima i nekategorisanim putevima Republike Srbije. Mislim da nemate nikakav dobar razlog zašto ste odbili amandman SRS.
Kao što je moja koleginica jasno objasnila ovde, da zakon nije dovoljno precizan, pokušali smo da popravimo jedan loš zakonski projekat, koji ste podneli Narodnoj skupštini, ukoliko želite da donosimo ovde zakone, a zakone donosimo u cilju da država ima jasne zakone, koji su u skladu sa najvišim zakonodavnim aktom – Ustavom Republike Srbije.
Nama je najvažnije u ovoj skupštini, SRS, ne samo što primenjujemo u ovim našim amandmanima program SRS, da to bude u interesu Republike Srbije, kao države i svih građana Republike Srbije. Zato, za ovu govornicu, svako od nas ko je izlazio, braneći amandmane koje smo podneli Vladi Republike Srbije, imamo jasan i precizan cilj.
Tražimo od Narodne skupštine, od svih poslanika da u danu za glasanje glasaju za amandmane SRS, zato što našim amandmanima, koje smo podneli Narodnoj skupštini jasno definišemo jedan zakonski projekat na bolji i precizniji način.
Znači, dovodimo ovo zakonsko rešenje, koje je podnela Vlada Narodnoj skupštini, a koleginica Radeta je jasno rekla pre mene, da je neka loša kompilacija između zakona koje je donela slovenačka skupština ili hrvatski sabor, što je apsolutno tačno, iako su slovenačka skupština i hrvatski sabor doneli daleko bolji zakon u ovoj oblasti javnih puteva, nego što je to ovaj predlog zakona.
SRS ima za cilj, u ovoj skupštini, ako vi ne želite da prihvatite naše amandmane, onda javnost u Srbiji treba da čuje argumentovano zašta se zalažemo. Mi se zalažemo da se u ovoj skupštini donesu precizni zakoni koji su u interesu građana Srbije i koji su u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao najvišim zakonodavnim aktom naše države.
Ono što je posebno važno, što želim da istaknem, nigde se u ovim našim amandmanom ne narušava princip kojim želimo da naše zakonodavstvo bude kompatibilno sa zakonodavstvom zemalja EU, imajući pri tome u vidu da smo tranzitna zemlja, da ne postoji, ono što je rekao gospodin ministar u prošlom izlaganju, kada je bio prisutan, danas nije tu, ali mi je žao što nije tu, da mu to kažem ovde u lice, govorio je na način da plaši građane Srbije, da ćemo biti zaobiđeni kao država, ukoliko ne budemo doneli ovaj zakon po hitnom postupku.
Vi ste ovaj zakonski projekat podneli Narodnoj skupštini u februaru mesecu; danas smo ušli u 11 mesec 2005. godine. Samim tim, imali ste dovoljno vremena da taj zakonski predlog popravite, doradite, jasno precizirate i uskladite sa onim što su tražili Savet Evrope, EU itd.
Da se stalno ne pozivate na tu priču o ulasku u EU. Srbija je tranzitna zemlja, ona se nalazi u Evropi, od nas zavisi, kada donosimo ove zakone, da li ćemo ih moći primenjivati, da budu, kada se budu primenjivali, u skladu sa Ustavom i državnim interesima i interesima građana Republike Srbije.
Očigledno je, vi ste u ovom predlogu zakona preskočili jedan vrlo važan deo, a to je jasno rekla i koleginica, poslanica jedne od vladajućih stranaka, u okviru svog izlaganja u načelu, koja se potpuno slagala sa ovim što sam ja izlagao kada sam rekao da u ovom predlogu zakona ne postoji nacionalna strategija kada su u pitanju javni putevi Republike Srbije, koji su dobro od opšteg interesa. Ono što treba da bude nama cilj u ovoj Narodnoj skupštini, to je da donosimo zakone koji će biti primenljivi u praksi, koji će biti u interesu građana Srbije i koji će, pre svega, biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije. To je cilj SRS.
Očigledno, mi žarko želimo da se što pre raspišu izbori na republičkom nivou, da vlast DSS, sa svojim koalicionim partnerima, koja u ovom trenutku ne uživa poverenje više od 15% građana Srbije, ode i da se formira jedna nova vlast, na čijem čelu će biti SRS, a onda ćemo ove zakonske projekte, koje ste vi ovde donosili, morati da popravljamo.

Hvala vam gospodine Đorđeviću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Izvolite.

Dame i gospodo, amandmanom na član 66. SRS je pokušala da popravi ovaj član, slično se odnosi kao na prethodne članove, to je pitanje nadležnosti donošenja propisa, da li je nadležan ministar ili ministarstvo.
Konkretno, u članu 66. reguliše se pitanje uslova izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva. U stavu 2. Predloga, stoji: ''Za izgradnju i rekonstrukciju državnog puta, pored idejnog projekta tog puta, izrađuju se i sledeći idejni projekti: trupa puta, putnih objekata, priključaka, raskrsnica, ukrštaja, objekata za potrebe puta, saobraćajne signalizacije i opreme puta".
Ta idejna rešenja treba da imaju neki okvir, sadržaj. Prema Predlogu zakona ministar je taj koji bliže propisuje sadržinu idejnih projekata za pojedine elemente državnog puta. I pored najbolje volje, ne mogu da poverujem da se ministar Velimir Ilić baš razume u idejne projekte pojedinih delova puta koji se tiču saobraćajne signalizacije, opreme, puta, trupa puta, puta raskrsnica.
Da se razume u idejne projekte kako se pravi lampek, to bi razumeo, ali da se razume u idejne projekte državnog puta i da on propisuje to sam, mislim da u to ne može niko da poveruje.
Neće ni on sam poverovati u to da on treba da da sadržinu idejnih projekata za pojedine elemente državnog puta i zbog toga je i besmisleno provlačiti, ne samo kroz ovaj tekst zakona nego kroz zakone koje smo i do sada imali u skupštinskoj proceduri, gde se donošenje podzakonskih akata, propisa, koji bliže uređuju primenu zakona prepušta ministru, kada svi znamo da je ministar ipak politička funkcija i da dolazi na čelo ministarstva dogovorom vladajuće većine, a ne isključivo svojom stručnošću.
Iako je magistar, a mislim da se deklarisao i kao neki profesor na nekoj tehničkoj školi ili već ne znam čemu u Čačku, poznatiji je po nekim ekscesima koje je imao na televiziji sa novinarima i nekim telefonskim razgovorima koje je obavljao sa novinarima, tako da bih pre poverovao u to da je veći stručnjak za lampek nego za putnu mrežu Srbije.
Mislim, da, principijelo, SRS mora da ostane pri tome da jedino nadležno ministarstvo može bliže da uređuje propise, znači konkrentu razradu zakona, a ne ministar. Hvala.