TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.11.2005.

8. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala gospodine Buha. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Zoran Stojković

Reći ću samo nekoliko stvari. Ovde jeste stavljeno par stručnih primedbi koje čovek može da prihvati ili ne. Moram da kažem jednu stvar – kao da smo nešto zaboravili.
Sve evropske zemlje imaju obligaciju, sve evropske zemlje imaju zaštitu svojih građana, ali Evropska unija je donela za sve njih direktivu da bi pojačala odgovornost proizvođača u odnosu na njihove građane i njihovu zaštitu.
Uzeću jedan primer, da bude jasno. Ovde bi mogla da traje dugovečna parnica i da se nikada ne završi, ako proizvod ne odgovara u svemu reklami. Ovde je pojednostavljen postupak. Dovoljno da nema jedan element koji si dao u reklami i dužan si da nadoknadiš štetu. Reč je o jednom proširenju odgovornosti proizvođača, sa samo određenim izuzecima koji su ovde i pomenuti.
Ne moramo mi da čekamo 10-15 godina da li ćemo ući u Evropsku uniju i kada ćemo ući, a da naši građani nemaju tu povećanu zaštitu koju imaju građani Evropske unije. Ništa nas ne košta. Dve primedbe koje su stavljene vezano za ovu moju materiju, bile su vezane za ovo pitanje i pitanje ugovora o poklonu, jer mi imamo indirektno regulisano, ali nemamo institut poklona regulisan, tako da na tome radi ista radna grupa sa profesorem Perovićem.
Što se tiče ove druge dve primedbe, moram da kažem jednu stvar. Ako je proizvod proizveden i valjan, ali vi znate da se određeni standardi menjaju, naša država ih prihvata i donosi. Ako proizvođač usaglasi svoj proizvod sa standardom, zašto bi on odgovarao? Neka odgovara država. Mi se tu potpuno slažemo. Na ovaj način je čak pojednostavljen postupak, jer ovako bi on dokazivao da je njegov proizvod bio u redu, da ga je usaglasio sa standardima i stranka gubi spor. Zašto? Neka plati država ako je svojom standardizacijom poremetila nešto, a stranka trpi, odnosno građani.
Isti slučaj je vezan i za pitanje nivoa naučnog dostignuća. Mislim da mi možemo u određenim stvarima da se složimo, ali činjenica je da nauka ide uvek napred. Šta se ovim traži? Da neće odgovarati ako je proizvod zadovoljio sve uslove, odnosno ono što se znalo na naučnom nivou u momentu kada je proizvod proizveden. Ako se nešto promenilo, pa se otkrilo nešto novo, zašto bi on odgovarao za to što se nije znalo?
Uzeću jedan primer. Danas imamo veliki strah od ptičijeg gripa. Nema vakcine. Imamo vakcine koje su polovične. Zašto bi on sada odgovarao ako se sutradan pronađe? Govorim šta je čak i Evropska unija isključila iz odgovornosti. Nauka ide, pronaći će se nešto i sigurno je da onda taj proizvod nema sve uslove koji se traže po ovom novom otkriću, ali ne treba da se odgovara za to što nauka u tom trenutku nije otišla dalje.
Vezano za pitanje štete od nuklearnih akcidenata, mislim da je to raščišćeno. Mi smo potpisali konvenciju, ratifikovali i to je sastavni deo našeg pravnog poretka. Tu je jasno predviđeno kada se odgovara. Tu konvenciju su potpisale i ostale države.
Zato i nije ušla u ovaj zakon, gledajući onu obavezujuću direktivu Evropske unije. Da smo uneli to u ovaj zakon, mi bi duplirali ono što je već predviđeno konvencijom koju smo mi ratifikovali i postala sastavni deo našeg zakonodavstva. Hvala vam.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA KOJIMA SU ODREĐENE NOVČANE KAZNE ZA PRIVREDNE PRESTUPE I PREKRŠAJE

Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Podsećam vas da su Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača prihvatili amandmane narodnog poslanika Vojkana Tomića na: član 4, sa ispravkom; član 6, sa ispravkom; član 7, sa ispravkom; član 8, sa ispravkom; član 10, sa ispravkom; član 21, član 26, član 27, član 92. i član 93. a Zakonodavni odbor smatra da su navedeni amandmani, sa ispravkama, pravno mogući, pa konstatujem da su sastavni deo Predloga zakona postali amandmani narodnog poslanika Vojkana Tomića na: član 4, sa ispravkom; član 6, sa ispravkom; član 7, sa ispravkom; član 8, sa ispravkom; član 10, sa ispravkom; član 21, član 26, član 27, član 92. i član 93.

Pošto drugih amandmana nije bilo, pre nego što zaključim pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u celini.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u celini.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi završnu reč? (Da.) Izvolite.

Zoran Stojković

Pošto se novim zakonom menja status organa za prekršaje iz organa u sudove, te je, u skladu sa tim, morao da bude izmenjen i Zakon o sudovima i sudijama, da bi i oni našli svoje mesto u tim sistemskim zakonima o sudovima.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PREKRŠAJIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nemanja Šarović, Milan Stevović, Vjerica Radeta, Lazar Čavić, Milovan Radovanović, Momir Marković, Božidar Koprivica, Sreto Perić, Zlatan Jovanović, Petar Jojić i Đorđe Mamula.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o prekršajima. Mene zaista čudi da ni ministar Stojković, ni Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman jer se radi o čisto stručnom amandmanu, radi se o pravnim stvarima.
Pokušao sam da na ovaj način bolje definišem pojam prekršaja, jer se član 2. Zakona o prekršajima odnosi na određivanje pojma prekršaja i u Predlogu zakona kaže: "Prekršaj je protivpravna skrivljeno izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj".
Po amandmanu koji je predložen, stav 1. član 2. se menja i glasi: "Prekršaj je krivicom izvršena protivpravna povreda javnog poretka, propisana zakonom ili drugim propisom kao prekršaj".
Dakle, ova definicija koja je data u amandmanu je definitivno, čisto pravno gledano bolja, preciznija, sveobuhvatnija i ukoliko se zanemare stranačke razlike, ne vidim razlog zbog koga ovaj amandman nije prihvaćen i nadam se da će vladajuća većina ispraviti grešku što ovaj amandman nije prihvatila još u raspravi u načelu, odnosno u raspravi na Odboru. Nadam se da ćete u danu za glasanje svi glasati za ovaj amandman. Hvala.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, nemam nameru da polemišem sa predsedavajućim, naravno, ali ću kratko da se vratim na ovaj skoro završeni Predlog zakona o izmenama zakona kojim su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Jednostavno, bez obzira što su amandmani kolege Vojkana Tomića postali sastavni deo ovog zakona, jer su prihvaćeni na odborima, od strane predstavnika Vlade i mi odranije tvrdimo, imamo svoje mišljenje i stav da o takvim amandmanima ovde može da se raspravlja.
Neću da polemišem, ali moram da skrenem pažnju, jer kada smo govorili o ovom setu od pet ili šest zakona, normalno, nijednom zakonu ne može dovoljno pažnje da se posveti zbog ograničenog vremena i zbog toga što se objedinjuje rasprava za nekoliko zakona i onda je, naravno, jedina prilika da i kolegama poslanicima i javnosti Srbije skrenemo pažnju na neke karakteristične i značajne stvari iz vladinih predloga baš kroz raspravu u pojedinostima.
Zato mi je žao što je propuštena prilika da se raspravlja kako je kolega Vojkan Tomić, naravno, u dogovoru sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, predložio da se neke kazne za privredne prestupe, recimo, povećavaju sa 50 hiljada na tri miliona dinara, sa 10 hiljada na 200 hiljada dinara, sa 1.000 dinara na 20.000 dinara, sa 80 hiljada na 800 hiljada, sa 60 na 600.
A zašto sam imala potrebu ovo da kažem – iz dva razloga.
Prvi razlog je, očigledno, a videćete sada i u zakonu o prekršajima i svi zakoni koji su na dnevnom redu, suština im je da se kaznene odredbe onako povećaju po nekoliko puta, da se država obezbedi, da puni budžet iz raznih kazni, naravno, ne mislimo mi da ne treba da se kažnjava za privredne prestupe, za prekršaje, ali jednostavno, mislimo da kazne moraju da budu umerenije i da prate ekonomsko stanje građana u Srbiji.
Drugi razlog, zbog čega sam želela ovo da komentarišem, jesu tvrdnje zvaničnika iz Ministarstva finansija, iz Narodne banke, o nekim lažima o inflaciji kojima obasipaju građane Srbije kao da svi ne vide kolika je inflacija, jer svako može da izračuna po osnovnim namirnicama koje svakodnevno kupuje, kolika je inflacija.
Ovo su dokazi, ako se neka kazna povećava, ako država predlaže da se poveća sa 50 hiljada na tri miliona dinara, onda je naravno svima jasno šta nam to država priprema do kraja ove godine i u narednoj godini.
Što se tiče Predloga zakona o prekršajima, odnosno amandmana koji sam na član 5. podnela, u ime poslaničke grupe SRS, reći ću vrlo kratko kada je u pitanju zakon o prekršajima.
Predlog ovakav kakav je dat – suštinska promena je u tome što se organi za prekršaje transformišu u sudove za prekršaje i u tom delu mi srpski radikali nemamo ništa protiv.
Naprotiv, mi u našem stranačkom programu kada je u pitanju pravosuđe, imamo jasno definisano na koji način mi vidimo pravosuđe u Srbiji; mi smo samo za postojanje osnovnih sudova, dakle, drugostepenih sudova, a u izuzetnim slučajevima, treći stepen, odnosno Vrhovni sud.
Dakle, mi i ne vidimo organe za prekršaje na način kako su do sada bili koncipirani. Bilo je kroz istoriju tih organa, odnosno šetali su od sudova do organa, ali je uvek bilo nešto interesantno da su sudija za prekršaje, u krugovima ostalih sudija, bili kao sudije nižeg reda.
Mi mislimo da to nije u redu i ne treba to tako da se tretira. To je naročito bilo prisutno u ovom periodu kada su sudije za prekršaje radile u organima za prekršaje.
Plate tih sudija su znatno manje nego plate redovnih sudija. Uslovi za rad, evo, u svakom gradu, pogledajte u kakvim uslovima rade sudije za prekršaje. To je zaista, uglavnom u nekim barakama, u nekim pomoćnim objektima.
U Zemunu jedva znate da dođete, da nađete, kroz neka dvorišta morate da prođete i da dođete do nekog objekta sa dve sobe u kojima radi pet sudija za prekršaje.
Takođe, materijalni položaj tih sudija u smislu rešavanja stambenih pitanja nikada nije bio prioritet državi, nije se ni znalo ni koje bi ministarstvo trebalo da vodi računa o njima, jer ranije je to bilo Ministarstvo pravosuđa, pa se onda to Ministarstvo podelilo na Ministarstvo pravde i na Ministarstvo lokalne samouprave, tako da je veliki broj tih sudija, a mnogo je sudija za prekršaje u Srbiji, nekako bio prepušten sam sebi.
Znam, često, kada je neko od tih kolega konkurisao da pređe da radi, odnosno da pređe na funkciju sudije u nekom redovnom sudu, pa se i na Odboru za pravosuđe znalo sa nekim podozrenjem, nešto, kao – ovaj dolazi iz prekršaja.
Naravno, ispunjava uslove, ima završen pravni fakultet, ima položen pravosudni ispit. To što je država tako namestala da su sudije za prekršaje sudije drugog reda, onda to zaista država mora i da ispravi.
Zato mi srpski radikali podržavamo tu ideju da se organi za prekršaje transformišu u sudove, jer zaista tako i treba da bude, jer je bilo čak nezakonito i neustavno ono što se dešavalo u nekom ranijem periodu da organi za prekršaje izriču kazne zatvora, jer kaznu zatvora može da izrekne samo sud.
Dakle, sve je to bilo onako neuređeno, ali ni ovim zakonom to nije uređeno. Jeste dobra ideja, ali nije uređeno ni celovito, ni potpuno, ni precizno i opet ćete, videćete, imati problema kod primene ovog zakona.
Ne mogu da propustim priliku da spomenem onaj period iz 2001. godine kada su sudije za prekršaje bile pod posebnom torturom Vladana Batića i tadašnje Vlade Zorana Đinđića.
To je bilo ono vreme, sećate se svi, pretpostavljam, kada je Vladan Batić u Ministarstvo pravde zvao sudije za prekršaje, pojedinačno, svakoga i svako je kod njega u kabinetu ostajao 20 sekundi, bilo je pitanje da li se primenjivao Vučićev zakon.
Na odgovor – jesam, a drugo pitanje je bilo da li hoćeš da se učlaniš u DHSS, ko je odgovorio sa ''ne'', dobio je otkaz, a ko je odgovorio sa da, ostao je da radi u organima za prekršaje.
Greh je i ove vlade, najpre one vlade posle Đinđićeve i Zorana Živkovića, pa onda i Vlade Vojislava Koštunice, zašto se sve te sudije za prekršaje, koje su bile pod takvom torturom Vladana Batića, nisu u međuvremenu vratili na posao, jer jedini greh tih sudija bio je što su primenjivali Zakon o informisanju.
Oni su ga zvali ''Vučićev'' zakon i mi se ponosimo što se taj zakon tako zove, jer je to definitivno mnogo bolji zakon od ovoga koji je sada na snazi.
Naravno, dozvoljavamo da je moglo nešto u tom zakonu i da se menja, ali ne govorim sada o Zakonu o informisanju, govorim o zakonu o prekršajima, govorim o sudijama koji su, mnogi od njih, vodili spor, došli do odluke Vrhovnog suda, a na osnovu odluke Vrhovnog suda vraćeni na posao, ali ni do dana današnjeg nisu postali sudije za prekršaje.
Starešine su ih primile, vratili su ih na posao zato što su imali odluku Vrhovnog suda, pa šta će, moraju da poštuju odluku, ali opet da se ne bi zamerili kolegama iz Vlade, onda su smislili neko rešenje – da ti ljudi ne budu sudije, nego da rade tamo neke saradničke poslove u organu za prekršaje.
U načelnoj raspravi sam ministru Stojkoviću rekla, i ne samo ovaj put, nego više puta kada god je nešto iz pravosudne oblasti na dnevnom redu, podsetim ga na obavezu da bi te sudije trebalo da vrate na posao.
Naravno, to je do sada bilo u nadležnosti Vlade Republike Srbije i potpuno je ispravna adresa na koju se obraća.
Sada postoji strah. Nakon ovih iskustava o kojima sam govorila i zbog toga sam to i spominjala, postoji jedan opravdani strah šta će se desiti sada sa svim sudijama za prekršaje. Neće biti automatizma da sve sudije za prekršaje, koji su sada u organu za prekršaje, postanu sudije u sudovima, u redovnim sudovima.
Biće raspisivan konkurs, biće izbor preko Visokog saveta pravosuđa, preko Odbora i na kraju preko ovog parlamenta. Sada se plašim i mi se plašimo da će neko da zloupotrebi tu mogućnost da sumnjamo i u Visoki savet pravosuđa.
Juče smo ceo dan govorili o tome šta mi mislimo o radu Visokog saveta pravosuđa i sada pitam vas: ako od stotinu sudija za prekršaje svih stotinu normalno konkuriše da se vrati da rade kao sudije, kao redovne sudije, i nama Visoki savet ovde od njih stotinu predloži 40 – kako mi da obezbedimo da i tih 60 i dalje budu sudije, jer nema nikakvog razloga, nema ništa u njihovoj radnoj biografiji što bi bila smetnja da oni i dalje budu sudije?
Dakle, ovo će svakako biti problem u periodu prilagođavanja ovog zakona, odnosno ovim rokovima koji su u zakonu ostavljeni do njegove konačne primene.
To će biti problem i Vlade Srbije i Visokog saveta, naravno, ako ove naše slutnje budu istinite, onda će biti problem i u ovom parlamentu, ali, evo, ostaje da se nadamo da će ipak i Visoki savet pravosuđa voditi računa o tome da ne zloupotrebljava to što uopšte postoji u pravnom sistemu, iako ga u Ustavu Srbije nema.
Na kraju, par reči o amandmanu na član 5. koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, podnela. Nadnaslov – vrsta i svrha prekršajnih sankcija i član 5. kaže – ''Prekršajne sankcije su: kazne, opomena, zaštitne mere i vaspitne mere''. Amandmanom se intervenisalo da se ovde doda – rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa poništavanjem vozačke dozvole.
U drugom stavu: ''Svrha propisivanja, izricanja i primene prekršajnih sankcija je da građani poštuju'', ovde stoji, ''pravni sistem i da niko ubuduće ne učini prekršaj'', a mi smo rekli da bi trebalo da – građani poštuju javni poredak i pravni sistem.
Dakle, mislim da je amandman, više bih rekla, pravno-tehničke prirode i opet jedan izuzetno stručan amandman, zato što predviđa preciziranje, mislimo da treba precizno naznačiti vrste prekršajnih sankcija u koje spadaju i ''rad u javnom interesu i kazneni poeni sa poništavanjem vozačke dozvole''.
Svakako je dobro da se posebno naznači i da se da značaj javnom poretku u ovom zakonu. Ne znam zašto, kada smo na Odboru za pravosuđe i upravu govorili o ovim amandmanima, ministar je samo rekao – ne, ne prihvatam, nismo čuli neko obrazloženje, a nemamo ni mišljenje Vlade.
Meni je uvek nekako nezgodno da govorim o amandmanima ako nemam mišljenje Vlade, da bi bar preko tog papira mogla da polemišem sa Vladom Srbije.
Dakle, znam da ministar na Odboru nije prihvatio ovaj amandman, ali, evo, preporučujem poslanicima da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman. Videćete, pročitajte amandman i ubacite ove reči koje smo dodali u ovaj član zakona, videćete da taj član 5. jedino ima tako smisla.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Lazar Čavić.
Predstavnik Vlade i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Član 13. Predloga zakona odnosi se na nužnu odbranu. Mi smo podneli amandman, gospodin Lazar je to podneo u ime SRS, jer se ne slažemo sa ovom novom inovacijom pojma nužne odbrane. Predlagač smatra, traži da se pre svega promeni stav 2. i 3. ovog člana.
Stav 2. glasi: "Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad".
Kao što ste videli ovde je pravo na samopomoć vezano za dobro. Širim tumačenjem kao dobro može da se smatra i život i čast i dostojanstvo i neke materijalne vrednosti, ali radi prakse i radi navike koja već postoji mi smatramo da su već postojeće definicije i nužne odbrane i krajnje nužde sasvim solidne i prihvatljive.
Mi prvim delom našeg amandmana tražimo da se vrati ova definicija na onu postojeću, ali istovremeno tražimo da se u stavu 3. izvrši korekcija za slučaj prekoračenja nužne odbrane, kada napadnuto lice sa mnogo većom silom uzvrati, pa dođe do svojevrsne promene položaja između ta dva lica, onoga koje je napadnuto i onog koji vrši napad, pa se u krajnjem slučaju mnogo veća šteta manifestuje kod primarnog napadača. To je taj svojevrsni oblik prekoračenja nužne odbrane.
Takođe tražimo da se u stavu 3. izvrši korekcija. Stav 3. ima dve rečenice – učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane, može se blaže kazniti.
Druga rečenica – ako je to prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac neće odgovarati za prekršaj.
Mi tražimo da tu ostane svako prekoračenje, da može da uzrokuje samo blaže kažnjavanje, jer je činjenica da svako prekoračenje po samoj definiciji prekoračenja nužne odbrane pojavljuje se neuporedivo veća sila radi otklanjanja napada od intenziteta samog napada.
Na taj način je sasvim opravdano da napadnuto lice bude eventualno blaže kažnjeno za slučaj prekoračenja, a, ne, nikako da bude oslobođeno odgovornosti samom činjenicom što se stvara u stavu 3. prezumpcija da ne postoji prekršaj.
Stvarno je čudno da ovo nije prihvaćeno, jer ovo što mi našim amandmanom zahtevamo kod ovog člana i kod sledećeg člana koji se odnosi na krajnju nuždu je samo preciziranje, nešto što su teorija i praksa odavno prihvatili.
Postoje brojna rešenja, stavovi sudske prakse, te smatramo da to treba da se zadrži u novom zakonu, da nema potrebe da se menja i da se ide sa nekim novim definicijama koje mogu da stvore veliki problem u budućoj praksi. To je svrha ovog amandmana.
Ovo malo poslanika pokušavam da ubedim da je tekst amandmana bolji od teksta predloženog člana i samom činjenicom ako se pojednostavi to je slučaj narušavanja javnog reda sa, recimo, upotrebom fizičke sile gde na ulici neko lice napadne i onda prirodno pravo svakog čoveka je da se brani, da zaštiti svoj fizički integritet.
On je ovlašćen da upotrebi silu samo u onoj meri koliko je to potrebno i neophodno da se otkloni taj istovremeni protivpravni napad od drugog lica, pa da li se taj napad odnosi na lice ili na dobro, u krajnjem slučaju nije toliko odlučujuće za tekst ovog člana.
Bitno je da se na ovaj način potencira pravo i neodgovornost lica ukoliko primereno upotrebi pravo korišćenja samopomoći.
Smatramo da ovo treba da se prihvati i pozivamo poslanike, odnosno pozivam prisutne poslanike da obaveste poslanike svojih poslaničkih grupa koji ovde nisu prisutni da je ovaj amandman potkovan teorijom i praksom, da je daleko bolje rešenje u amandmanu od onoga što je predloženo u zakonu, da imaju u vidu da kada je Vlada, u liku svog ministra, odgovorila da ne prihvata ovaj amandman nije dala nikakvo obrazloženje, jer jednostavno nije moglo da se obrazloži. Čime bi moglo da se obrazloži osporavanje ovog našeg amandmana? Nema čime da se ospori.
Znači, ovaj amandman možete slobodno da prihvatite, on ne zalazi u ona pitanja gde se principijelno ne slažemo, a tiče se organizacije budućeg organa koji treba da odlučuje o prekršajima.
Ovaj amandman možete slobodno da prihvatite i budite spokojni da će na bazi dosadašnje prakse, ukoliko se ovaj amandman usvoji, u tom novom tekstu ovog člana doći do realizacije boljeg rešenja od ovog koje predlaže Vlada.
Moram da vam skrenem pažnju, prema ovoj definiciji za nužnu odbranu koju je dala Vlada, (stav 2. i stav 3.) – neophodno je da se formira nova sudska praksa.
Mi u ovom trenutku nemamo potrebe za formiranjem neke nove sudske prakse, jer postojeća definicija u zakonu sa nekom malom korekcijom koju amandmanom sprovodimo zadovoljava potrebe i intencije prekršajne odgovornosti.