Hvala. Da li još neko želi reč o amandmanu na član 17? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Nećete zameriti ako u komentaru ovog amandmana na član 17. stav 2. dohvatim i ove amandmane, pošto ima još dva-tri koja se tiču člana 17, samo su različiti stavovi u pitanju, ali to je ipak jedna celina.
Pre nego što krenem na to, zamolio bih ove iz poslaničke grupe G17 plus da odrede predstavnika da ode do Zemuna, do prostorija SRS, u hodniku imamo izložene knjige, pa kupite knjigu: "Šta uze levica da ne zna desnica".
Tu se nalazi stenogram Anketnog odbora povodom stare devizne štednje iz Savezne skupštine, mislim da je maj 1994. godine i tu je odgovor na sva pitanja šta je bilo sa starom deviznom štednjom i ko je odgovoran za staru deviznu štednju. Kada budete pročitali knjigu, izađite ovde i kažite da li tu ima SRS. Vašu neinformisanost poneki put ne možemo da tolerišemo.
Tamo je sve lepo napisano. I vaš prijatelj Dušan Vlatković se tamo preznojavao kada je objašnjavao šta je i kako je radio. No, da se vratimo na član 17. To je glava 2 – količinska ograničenja, tiče se raspodele kvota.
Nema tu neke velike principijelne razlike između kvota i kontigenata. U suštini, to se svodi na isto. Moram da kažem da ovo što ste naveli u stavu 6, gde kažete: "Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota", u članu 17. i u svim drugim članovima koji se na neki način tiču toga, morate jasno da izrazite na najobjektivniji mogući način merila i kriterijume za raspodelu ovih kvota.
To vam pričam na bazi iskustva, jer sam imao i konkretnih problema, pošto sam 1998. godine radio ovaj posao. Kraj te godine završen je sa 1,4 milijardu maraka, kasnije su neki iz JUL-a to oteli i 1999. godine napravili samo 50 miliona, a nas su optužili da smo probili bilanse. To stoji u arhivama, videćete.
Vrlo lako može da se napravi dobar posao povodom ovoga, ukoliko postoje objektivni kriterijumi. Zapamtite ministre, ovde ima nečega, ali objektivnost fali. To mogu da vam kažem na bazi nekog svog ličnog iskustva.
Konkretno, amandman poslanika Lalića odnosi se na stav 2. gde se predlaže da se posle reči "kvota" doda tekst koji glasi – "prvo licima kojima ranije nije dodeljivana kvota" itd. A odmah da vam kažem, u praksi ovo može da bude promašaj.
Javi se čovek i dobije kvotu, a nikada nije radio taj posao. On obezbedi kvotu i proda je, da pojednostavim. Ali, može da se desi da onaj ko je ranije češće dobijao kvotu ostvari i monopol.
Ministre, imao sam problema sa monopolom, bio sam i u Antimonopolskoj komisiji, izigravao nekog šerifa kao ministar, proganjao, pa sam se svima zamerio i umesto da gone onih 500 ljudi koje sam stavio na krivičnu prijavu, došle vaše demokrate pa one gonile mene, ali neću taj deo, to je u nekom postupku pa da se ne mešamo u rad nekih drugih organa. Znači, objektivni kriterijumi.
Dalje, na bazi tih objektivnih kriterijuma, na bazi nečega što uzima u obzir i kriterijum sezonu, jer se ne rade svi poslovi tokom cele godine, neki su sezonski, nešto je na režimu kvote pa je vezano za to itd.
Slažem se sa idejom raspisivanja oglasa, da se prijave zainteresovani, ali na početku današnje tačke dnevnog reda rekao sam vam da će biti veliki problem što ovaj zakon mora da se donese u paketu sa zakonom o deviznom poslovanju. Kasnije ste propisali neke rokove da neko iskoristi kvotu, godinu dana itd. Mi imamo sledeći amandman gde tražimo da to bude šest meseci. Verovatno ste shvatili da ga treba prihvatiti.
Ukoliko vi, kao ministar koji je ovlašćen za ovo, nemate uvid u platni promet koji je vezan za ovaj posao, onda nemojte da ga radite. Možete da mi pokažete tačku i stav i da mi kažete da ima, ali nema ministre, zapamtite.
Onaj ko konkuriše za kvotu mora da dokaže da je sposoban da taj posao uradi, da ne bi istrošio neko nepotrebno pravo i mora da dokaže da raspolaže tom robom, ukoliko je u pitanju izvozni posao. Moraju obezbeđenja, garancije, sve do tančina mora da postoji. Ako mislite da vam stav 6. ovog člana dozvoljava da podzakonskim aktom obezbedite, odnosno propišete dokumentaciju i dokaze kojima se dokazuje, grešite, ministre. Ovde se radi o kvoti. Sve mora da bude u zakonu.
Ukoliko toga nema u zakonu, onda vi i Vlada preuzimate veliku odgovornost, gde će svako moći da vas proziva da ste namerno kao kriterijum i merilo postavili nešto što odgovara Đoki, a kod ove robe – nekom drugom ili trećem.
Zato sam i rekao na početku, ovo se promenilo krajem 2000. godine. Došlo se sa tim kvotama, jer se računalo da su ranije kontigenti bili loši. Bili su godišnji, tromesečni, sve i svašta se dešavalo, pa je Boriša imao "fioku" za Sportsko društvo "Partizan", to znate, odnosno svi koji su radili spoljnu trgovinu znaju za taj posao. To je jedan od oblika spoljnotrgovinskog posla, gde se određuje količina i roba koja ima taj režim.
Da bi to bilo objektivno, i kako vi volite da kažete, transparentno, sve te uslove, kriterijume i merila morate da smestite u zakon. Samo neka tehnička pitanja ostavite za podzakonski akt. Ne znam da li ste me razumeli.
Zašto vam ovo pričam? Apsolutno sam svestan činjenice da ne možete u tančinu da propišete sve, jer postoji različita roba kojom se trguje. Za neku je potrebna garancija, za neku ispitivanje kvaliteta, pa dokaz o kvalitetu, dokaz o poreklu itd.
Verovatno znate, za sve poslove koji idu prema Rusiji traži se dobra dokumentacija o poreklu robe. Ne žele više Rusi da kupuju robu iz Srbije, a ona je poreklom iz Slovenije ili Hrvatske. Vraća se roba. Stoji na carini u Rusiji. Neće da prime takvu robu, jer ne prihvataju da se zloupotrebljava Sporazum između Ruske Federacije i Savezne Republike Jugoslavije o specijalnom režimu.
Znači, sve amandmane koje smo podneli, a tiču se člana 17. imaju za cilj da se naprave što objektivniji kriterijumi i u okviru kriterijuma, merila.
Znači, na bazi merila se utvrđuje neki prioritet. Jedno merilo, drugo merilo, kao svako bodovanje – bodovanje za stan, za platu, bodovanje za ovo, za ono.
Onaj ko se javi, da unapred zna šta ispunjava, koje uslove ispunjava, koliko će da dobije bodova i da li će na objektivan način da dođe do prioriteta, jer su svi ovi kontigenti ograničeni. Negde su stotine, negde su hiljade tona neke robe. Prihvatili ste princip tzv. robnih kvota. Hvala.

Hvala. Reč  ima ministar Parivodić. Izvolite.

Gospodin Krasić govori o objektivnim merilima, koje je trebalo radi preciznosti, transparentnosti i zaštite od eventualnih pritisaka itd, ugraditi u zakon.
To uopšte ne vidim u vašim amandmanima. Toga nema. Da ste umeli da napišete, napisali biste. Vi to niste umeli da napišete, ne zato što ne znate da pišete, nego zato što je to nemoguće napisati.
Znači, ta odredba bi bila dužine celog zakona, jer bismo morali da predvidimo sve moguće varijetete, mogućnosti davanja kvota. Nemoguće je takvu odredbu napisati.
Mi smo se držali kriterijuma koji su prihvaćeni u EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takođe ćemo se istih kriterijuma držati u podzakonskim aktima, potpuno istih.
Ukoliko te zemlje, sa mnogo snažnijom pravnom tradicijom, sebi dozvoljavaju taj stepen pravne nesigurnosti, tu pravnu nesigurnost ćemo, takođe, primeniti na nas.
Verujem da su to zemlje koje imaju mnogo veći stepen pravne sigurnosti od naše zemlje, njihovo iskustvo samo može da nam koristi i bolje je da primenimo ta rešenja, nego da izmišljamo svoja, ili da probamo da formulišemo odredbe koje je, u stvari, nemoguće formulisati.
Ponavljam, da ste mogli da ih formulišete, naveli biste ih u amandmanima, a niste. Toliko.

Replika gospodina Krasića.

 Sada ste me stvarno razočarali. Video sam da uopšte ne shvatate ove stvari.
Ministre, evo o čemu se radi. Sada ću da vam pročitam šta ste vi napisali u stavu 2: "Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju". Je l' tako?
Šta tražimo da se promeni?
U stavu 2. posle reči "kvota" dodaje se tekst koji glasi – "prvo licima kojima nisu ranije dodeljivane kvote".
Malopre sam vam rekao da se možda ovo što smo napisali zasniva na nekoj pravdi i pravičnosti, a da u praksi bude sa negativnim rezultatima. Ali, zato vam tvrdim da ovo što ste napisali znači da će ispred Ministarstva da dežura jedan, koji će da podnosi zahteve za svoju klijentelu i uvek će da ima hronološki datum pre bilo kog drugog.
(Milan Parivodić, sa mesta: Imaćemo malo kvota.)
Nemojte da menjate temu. Kažete – "imaćemo malo kvota". Malopre ste nas kritikovali kako nemamo objektivne kriterijume. Zašto sad menjate temu? Ako pričamo o žabama, da pričamo o žabama.
Kažem vam: objektivni kriterijumi; vi kažete: "imaćemo vrlo malo robe na režimu kvota". Imaćete malo robe na režimu kvote i kad postoje i kad ne postoje objektivni kriterijumi. Ja vam pričam o objektivnim kriterijumima.
Nisam vam rekao da ti objektivni kriterijumi treba da idu u sitna creva i da to bude u količini od 80 članova. Ne, nego sam vam rekao, dajte nešto objektivno kao načelo, kao princip, a merila unutar toga razradite podzakonskim aktom. Vi mene uopšte niste shvatili.
Rekli ste, u stavu 6: "Vlada može propisati bliže uslove za raspodelu kvota". Da li razlikujete šta je uslov, šta je način, merilo, kriterijum? To su različiti pojmovi, ministre.
Uslovi se propisuju zakonom. Pročitajte Ustav Republike Srbije. Princip na kome se zasniva naš Ustav, način ostvarivanja nekih prava i sloboda, može da se uredi zakonom.
Meni se sviđa vaša ideja da podzakonski akt donosi Vlada, a ne Ministarstvo, ali ne uslove, nego samo ta merila unutar kriterijuma.
U članu 17. napišite objektivne kriterijume, kada čovek pročita zakon, da kaže: da, traži se to, mogu to da ispunim.
(Milan Parivodić, sa mesta: Koji su to kriterijumi osim ovih koje ste naveli kao kriterijume?)
Gospodine ministre, mi smo opozicija. Nemojte od opozicije tražiti da vam piše zakone. To ne bi bilo logično. Mi smo napisali 10 zakona i dali ovde, vi kažete, ne mogu da dođu na dnevni red. Sada ste jedini ministre, koji kaže: e, napišite, pa ćemo da vidimo šta je. Nemojte tako.
Mi smo amandmanima pokušali malo to da popravimo. Jedan ste već prihvatili, kako ste malopre rekli, sa godinu dana na šest meseci. Znači da nismo baš toliki duduci da ne znamo ovu materiju. Znamo mi vrlo dobro ovu materiju.
Hteo sam da vam pomognem, da vam ukažem, zbog vas, zbog Vlade, zbog carine, zbog onih koji će da se nađu u redovima. Nekada su ljudi posao završavali, imali agencije koje dođu, nekog svog tamo proguraju kroz šalter, on dobije pečat i prvi završava posao.
Nismo još došli kod naoružanja. Nismo došli kod režima dozvole. Svaki režim spoljnotrgovinskog projekta ima nekih svojih specifičnosti, pa se tačno zna zašto je nešto na režimu slobodno, zašto je nešto kvota, a zašto je dozvola.
Svaki od tih oblika pojedinačno ima svoju premisu, ima svoje opredeljenje zašto je tamo. Niste stavili da bude slobodno, nego ste rekli za neke količine, neku robu – ići će na kvote. Zašto? Postoji interes države da se ne ugroze bilansi. Gde postoji režim dozvole? Gde su opasne stvari, naoružanje, itd. Znači, ima nekih principa.
Samo smo hteli u okviru kvote da vam skrenemo pažnju, dajte što objektivnije kriterijume, bez obzira da li će biti pet proizvoda, 10, 20, ili 200 na režimu kvota. Hvala.

Ima reč ministar Parivodić. Izvolite.

Znači, upravo objektivni kriterijumi za koje smatramo da su najprimereniji prilikom dodeljivanja, odnosno uređivanja, pod kojim uslovima će se kvote dodeljivati, jesu da se radi o ekonomski opravdanoj količini robe koja je obuhvaćena kvotom, da se ima u vidu stepen iskorišćenosti ranije dodeljenih kvota i mogućnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane.
To je upravo kriterijum koji ste vi, ali mnogo kruće, naveli, za koji ste pravilno procenili da može da dovede do nepravičnog ishoda. Znači, mi smo te objektivne kriterijume naveli i smatramo da su oni zadovoljavajući i ostajemo pri njima.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. stav 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milan Nikolić i narodni poslanik Srđo Komazec.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Imam informaciju da Vlada prihvata amandman.
Na član 17. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 17, oko koga raspravljamo maltene već sat vremena, predviđa raspodelu kvota, kako to kaže i sam član – kaže se šta se može, šta je obavezujuće, gospodine ministre.
U 1. stavu, tačka 3) mogućnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote, znači može, ali ne mora, to ste ostavili da se rešava nekim podzakonskim aktom, što po meni nije u redu. Treba regulisati zakon. Kasnije smo podneli neke amandmane u vezi ovoga i o tome će biti priče.
Međutim, ono sa čim se sa vama, ministre, ne slažem, to je da će zbog malog broja kvota biti manja mogućnost zloupotrebe. Naprotiv, kvote će po tom nekom principu, kako vi kažete, biti korišćene samo u situacijama kada su stvarno ozbiljni poremećaji na tržištu. Zbog malog broja kvota – ozbiljnih poremećaja na tržištu?
Ne slažem se sa vama da je mogućnost zloupotrebe manja, ona je tada najveća, jer će mali broj lica dobiti kvote u trenutku kada je privreda, tržište, u nekom osetljivom položaju. Tada je mogućnost zarade ekstraprofita najveća. Nema nikog drugog ko bi ga u tome sprečio.
Ono vaše obrazloženje za neprihvatanje onog amandmana na član, čini mi se da je to bio 12, neki rokovi za podnošenje zahteva i potrebnu dokumentaciju.
Stvarno je objašnjenje nelogično, slažem se sa vama da to Vlada može nekim podzakonskim aktom da reši, da li će to biti uredba, da li će biti neki pravilnik itd, neću u to da ulazim, ali sam mišljenja da to najbolje treba da reši Narodna skupština Republike Srbije, tako što će zakonom da utvrdi rokove.
Da bi se ti rokovi promenili potrebno je da se napiše izmena i dopuna nekog određenog zakona, da bude javna rasprava u Skupštini Srbije da bi se neka odredba zakona promenila.
Sednica Vlade, u principu, nije pod nekom velikom žižom javnosti. Uredba može da se promeni preko noći, bez znanja javnosti za nastupajuće posledice u vezi te uredbe.
Zakoni se ne pišu za mandat jedne vlade. Valjda vam je cilj da se vaš zakon dugo vremena sprovodi i kada ne budete ministar, a on će se sprovoditi ukoliko bude što je god moguće bolji, u zavisnosti od situacije, okolnosti itd, dobar i primenjiv. To su te okolnosti o kojima ste morali da vodite računa.
Ukoliko ostavljate da Vlada menja nekom uredbom, neću da ulazim lično da li ćete to kao ministar da predlažete nekoj vladi da to radi, ali se ostavlja mogućnost da neko u vladi zloupotrebi pravo koje uredba daje.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, u članu 17. posle stava 5, tražio je da se doda novi stav 6. koji glasi: "Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa uslovima iz stava 3. ovog člana, a nastupe okolnosti iz stava 5. ovog člana to lice ne može dobijati nove kvote u naredne tri godine od dana stavljanja kvote van snage".
Samo kršenje režima kvote, da pročitamo da bi bilo jasnije i stav 3. i stav 5. – "Odluka o dodeli kvote sadrži uslove pod kojima se kvota dodeljuje, kao i rok u kome se kvota može iskoristiti, koji ne može biti duži od šest meseci i način obaveštavanja Ministarstva o korišćenju kvote". U stavu 5. se kaže: "Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa uslovima iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo može da:
Znači, zbog ove ranije diskusije utvrdili smo da postoji mogućnost zloupotrebe. Krivični zakon i bilo koji drugi zakonski propisi u vezi kvota, koji sankcionišu kao krivično delo i niko neće biti odgovoran, nema čak ni kaznenih odredbi po pitanju nepoštovanja samih uslova. Jedino, kada je finansijski momenat u pitanju, kazne su više nego simbolične, koliko sami uvoznici mogu da zarade zloupotrebom jedne kvote.
Znači, ne postoji neka ozbiljnija mera represije i kazne za nepridržavanje odredbi ovog zakona. Ovim novim stavom je predviđeno da onaj ko krši zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ipak trpi određene posledice, a to je – da nema pravo da podnosi zahtev za dodelu nove kvote u naredne tri godine.
Sve zavisi, nije pravo krivično delo, zavisi od uslova tržišta itd, ali u principu – šta će kraj Morave, ako ne zna da pliva, ako je u pitanju nesnalaženje na tržištu, tako naš narod kaže, a ako je u pitanju zloupotreba, ipak će trpeti određene zakonske posledice da ne može da učestvuje na novim javnim pozivima za dodelu kvota.
Mišljenja sam da ovaj amandman ne narušava duh ovog zakona, samo ga na određen način poboljšava, da bi bio što je moguće primenljiviji i da se zakonskim propisima izuzetno jakom finansijskom lobiju konačno stane na put.