Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od trećine poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Radojko Obradović.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU (nastavak u pojedinostima)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo ispred Srpske radikalne stranke amandman na član 34. ovog zakona i njime želimo da poboljšamo ovaj zakon.
Dobro je razmišljati o spoljnotrgovinskim transakcijama i poslovanju, okvir kojim će ovaj zakon prići Evropi je samo početak tih aktivnosti. Smatram da i onaj drugi deo koji će omogućiti da to poslovanje krene treba podsticati, a to je proizvodnja. Kada nivo proizvodnje svojim proizvodima počne da kipi i ta masa proizvoda izvrši pritisak na spoljnotrgovinsko tržište, tada i ovaj zakon ima smisla i mogućnosti da se uvede, sprovede i da zaživi.
Imam utisak da na našu domaću proizvodnju neko vrši strahovit pritisak da bi ona bila najniža i najgora. Zašto? Pa, zato da mi budemo samo potrošačko društvo i da budemo zavisni od ko zna kakve robe koja nam se nudi. Nismo još osetili da taj spoljni kapital ulazi u našu zemlju, a sećate se dobro kako ste obećavali kako će granice biti otvorene, kako ćemo putovati po Evropi, kako će Evropa igrati kolo u Srbiji, kako ćemo studirati na evropskim univerzitetima i ko zna sve šta ste nam obećavali, ali od toga nema ništa. Zna se zbog čega je to tako.
Ti Evropljani se plaše ove vlasti i računajte, kad mi kao Srpska radikalna stranka dođemo na vlast, mi smo za njih jedina sigurnost, mi smo principijelni i oni sa takvim privrednicima i sa takvim ljudima mogu i da sklapaju ugovore i dogovore koji će njihov kapital oploditi i naše radnike zaposliti. Plaše se političara koji svojim ponašanjem dovode do nesigurnih i nevažećih obećanja.
Setite se samo poslednjih događaja oko ovog famoznog MMF-a. Znate da je gospodin Dinkić u izlivu besa napustio pregovore i otišao navodno u Japan da tamo uspostavi, eto tako, neki sličan komentar koji je vezan za ovaj zakon.
Spoljna trgovina mora biti zasnovana na kvalitetu, a taj kvalitet proizvodi vlast, a mi nemamo takvu vlast; vi znate kakva je ova naša vlast – podanička.
Vi ste potrošili više papira i televizijskih emisija za izručivanje naših građana Hagu, nego da ste te pare uložili u neke, na primer, svetske pakeraje za naše poljoprivredne proizvode koje bismo mi lako i brzo transportovali do svetskih pijaca i time podigli poljoprivrednu proizvodnju i standard naših proizvođača. E tada bi ovaj zakon imao smisla i mogao da se komentariše.
Znamo mi da se postojećim zakonom vrše i razne zloupotrebe. One su poznate, a i vi ih iz vlasti znate, pošto uglavnom spoljnotrgovinsku branšu vode tajkuni, a oni su vaši saradnici i oni učestvuju u spoljnotrgovinskim transakcijama.
Ovim članom 34. se reguliše damping sistem. To je niža cena od normalne vrednosti te robe. Tada nastaje haos i tada domaća roba trpi štetu, a mere za uvoz ovakve robe su antidampinške dažbine. Ovaj član je toliko teško shvatiti i ekonomskim rečnikom izraziti npr. antidampinške i kompenzatorne dažbine.
U članu 34. stav 4. posle tačke 1) dodaje se nova tačka, koja glasi – cenom domaće robe koja se na istom stepenu proizvodnje proizvodi i prodaje na teritoriji Republike Srbije u približno istom vremenskom periodu, ili. Postojeća tačka 2) postaje tačka 3). Usvajanjem ovog amandmana preciznije bi se određivala normalna vrednost robe. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, mi smo i ovim amandmanom pokušali da skrenemo pažnju predlagaču na neke stvari koje se dešavaju na našem tržištu, a od kojih bi morali da se branimo zakonom kao skupom objektivnih normi kojima se štiti naše tržište i privredne aktivnosti u našoj zemlji.
Za početak moram da vam kažem, čitajući ovo stičem utisak da ste zaboravili na jedan deo dampinga koji se javlja kod nas, sa tragičnim posledicama, a država je nemi posmatrač nečega što se dešava. Podsetiću vas o čemu se radi. Uzećemo ovu čuvenu šećernu aferu.
Mi možemo da proizvedemo 380.000 tona šećera svake godine, a u nekom periodu to su bile daleko veće količine. Naše potrebe su, zbog sigurnosti prehrambene industrije, negde oko 320.000 tona. Imajući u vidu činjenicu da je Zapadna Evropa prebogata tim šećerom, da oni rade po sistemu kvota, oni su zainteresovani da izvezu svoj šećer. Naravno, uvek ga izvoze po nekoj ceni, jer samom činjenicom izvoza oni se kandiduju da iz evropskih struktura budžeta ostvare neku razliku u ceni, gde ne gube ništa, već zarađuju.
Onda taj šećer dolazi kod nas po ceni koja konkuriše našem šećeru. Jeftiniji je nego šećer iz naše proizvodnje. To je bio slučaj godinama, tako da tona može da bude i 250 dolara, iako je realna cena 400 i nešto u Zapadnoj Evropi. Ovde dolazi sa neuporedivo nižom cenom i direktno konkuriše našim proizvođačima šećera. Država to nemo posmatra. Formalno-pravno to nije damping. Zašto nije damping? To se sve radi u skladu sa pravilima EU.
Vama skoro svaki član počinje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i pravilima EU. Mi težimo, kako vi to kažete, tim integracijama i tim strukturama. Ne možemo mi naše tržište da branimo antidamping merama u odnosu na naš cilj. Nema logike. Srbija juri da što pre uđe u Evropu i sada se štiti uvođenjem ove zaštitne mere. Možda sam i pogrešio, ne znam da li je 250 dolara ili je neka druga cena; javlja se velika razlika u ceni. Uzmite bilo koji drugi proizvod, ova mera je karakteristična, pre svega kod one robe gde je jako zastupljeno to rinfuzno stanje, velika količina robe, mada ima i kod drugih proizvoda.
Pošto se ovde ide sa nekim terminima šta je normalna cena, vi praktično treba da uđete u strukturu cene koja se pojavljuje u carinskoj deklaraciji.
Treba da uđete u kompletnu strukturu pa da vidite koja je nabavna, koji su franko troškovi, koje su sve dažbine, prevoz, koliko to kod nas košta, pa da ga uporedite sa sličnom robom naše proizvodnje, pa da vidite da li se nešto pojavljuje itd.
Hoću da kažem da je antidamping zaštita posao koji traje 365 dana u toku godine. Ako želite da propišete odgovarajuću dažbinu radi nekog izravnavanja, da se ne bi stvarao neki novi monopol, onda morate kontinuirano da pratite cenu te robe u okruženju na svetskom tržištu. Doduše, ovde se javlja, u nekim slučajevima, i berzanska roba, zašto to ne reći, gde važe potpuno druga pravila.
Ova oblast antidamping dobiće i dobija svakim danom sve više i više na značaju, kada je u pitanju naše tržište. Ranije nije bila toliko izražena, što zbog sankcija, što zbog strukturnih promena u našoj ekonomiji, privredi, ali svakodnevno dobija sve više i više na značaju.
Skrenuo bih vam pažnju na drugi vid dampinga koji je donekle obuhvaćen Zakonom o antimonopolu, to su ugovori o trajnoj dugoročnoj proizvodnoj, trgovinskoj i drugim oblicima saradnje, gde takođe postoje instrumenti da se damping cenama, pod navodnicima, gura nešto što je navodno tržišna cena, da ćemo još najmanje pet godina biti u situaciji da za većinu roba kao kriterijum prilikom uvoza uzimamo cenu, te da nam, naravno, odgovara da to bude što jeftinije. Zbog te potrebe da bude što jeftinije, nama će da prolazi klasičan damping koji država može da primeti, da zažmuri, da pusti, čak može i da veliča. Zato sam rekao, 365 dana treba da bude zadatak da se prati tržište u okruženju.
Iskoristio sam priliku da skrenem pažnju na ozbiljnost ovih nekoliko članova. Amandmanom gospodina Plužarevića, koji niste prihvatili, gde se traži intervencija u stavu 4. da se doda nova tačka, gde se daju alternativne definicije za ovaj pojam – ako se roba iz stava 2. ovog člana ne prodaje na tržištu države iz koje se izvozi... To znači da je neko pravno lice iz Bugarske formalno-pravno prodavac, a da je roba poreklom iz Ukrajine i da bi se došlo do toga da li postoji damping, šta je normalna cena, kako se do nje dolazi, dali ste tačku 1) i 2).
Predlažemo još jednu tačku: "cenom domaće robe koja se na istom stepenu proizvodnje proizvodi i prodaje na teritoriji Republike u približno istom vremenskom periodu, ili". To je ta tačka koju mi donosimo, samo pojašnjavamo ono što je, pretpostavljam, bila i vaša intencija u stavu 4. Vi kažete: "cenom takve robe koja se na istom stepenu proizvodnje ili prodaje, u približno istom vremenskom periodu, izvozi u treću državu, čiji tržišni uslovi...". To je sve isto.
Ovde smo samo dali jedan modalitet koji pomaže da utvrdite da li je došlo do dampinga, s obzirom da zemlja odakle dolazi roba nije zemlja porekla. Bugarska firma je došla u posed neke robe ukrajinskog porekla i prodala je firmi u Srbiji.
Mi pokušavamo da vam pomognemo u definisanju oko te situacije - da li postoji damping ili ne postoji. Vi kažete - nije to; jeste, to je ta situacija.
Imate ono što se stalno dešava u praksi sa partnerima iz Grčke. Valjda ste oko toga informisani. Kada se javi određena količina robe za koju je Grčka zainteresovana, ona prvo pošalje prethodnicu koja ovde diže, diže cenu, navodno veliko je interesovanje, ovi naši zapnu odavde, obezbeđuju robu, pa na tržištu dignu robu, pa se posle nekoliko meseci jave Grci i kažu – mi imamo tu robu mnogo jeftinije, pa nam prodaju ponovo tu robu.
Ministre, to morate da znate. Haos je to što se dešava u spoljnoj trgovini. To je jedan haos, gde je pravilo poslovanja u spoljnoj trgovini - ko koga, što jeftinije da kupim, što skuplje da prodam. To je izraženo u svakoj trgovini, naročito je izraženo u spoljnoj.
Sa ovim merama koje ste ovde propisali, opet vas upozoravam na situaciju, imate nekoliko velikih firmi u ovoj zemlji koje će da vam naprave tako lepe papire, iz kojih neće da se vidi damping, jer imaju svoje sestrice firme u zemlji porekla, pa ćete papirološki da dobijete fakturu sa nekom cenom itd. i on je tu dobit koju je planirao da ostvari u Srbiji ostvario u Austriji, a Srbija je platila. Samo sam hteo da vam pojasnim. To su one firme koje se formiraju u skladištima nekih aerodroma; biznismen: tašna, mašna i mobilni telefon, poput Bebe Popovića i drugih.
(Predsedavajući: Vreme.)
Lepo formiraju firmu, ta firma dođe u posed neke robe, pokrije se, nema dampinga, proda ovde tu robu, javlja se neka potražnja itd. Formalno-pravno on ne iskazuje razliku u ceni u fakturama, ali onu razliku u ceni koju je primarno ostvario, ostvario je u Austriji i sklonio na neko drugo mesto.
(Predsedavajući: Vreme.)
Zato sam vam rekao – zaštita od dampinga je posao koji traje 365 dana. Ove dažbine koje budete propisivali verovatno će biti nešto što će biti najpromenljivije u pravnom poretku. Vrlo često ćete morati da menjate, bez obzira kako budete određivali dažbine.

Hvala.
Da li još neko od poslanika želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Reč ima ministar Parivodić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, hvala na amandmanu na član 34. Član 34. pokazuje da vi koji ste podneli ovaj amandman ne razumete šta je damping. Znači, sada ću da vam održim jedno kraće predavanje na tu temu.
Dakle, suština je u sledećem: monopolistička cena je cena koja proizilazi iz prevelikog tržišnog udela robom ili uslugama na određenom relevantnom tržištu. Znači, kada neko ima prejaku tržišnu poziciju, on je u stanju da nameće monopolističku cenu, zbog toga što nema konkurentskih ponuđača koji će oboriti tu cenu, te će ta cena biti viša od one cene koja bi bila na tržištu na kome postoji konkurencija. Zbog toga postoji Zakon o zaštiti konkurencije.
Normalna cena je ona koja se formira na tržištu gde postoji normalna konkurencija na tržištu, gde postoji sloboda ulaska na samo tržište i izlaska sa tržišta i tu se formira cena koja je normalna, podrazumeva se proizvodna cena, privremeni troškovi i odgovarajući profit.
Dampinška cena je zlonamerna cena. Ideja dampinga je da obori cenu ispod cene koja meni odgovara, kao jedno privremeno stanje, sa idejom da istisnem konkurenciju sa tržišta, da upropastim konkurenciju, da uništim domaću privredu tim niskim cenama i zatim u stvari postanem monopolista i onda naglim podizanjem cena da ostvarim kompenzaciju za onaj damping koji sam trpeo jedno određeno vreme dok nisam uništio konkurenciju.
Prema tome, kada se ispituje da li postoji damping, mi se u stvari pitamo da li on prodaje ispod svog ekonomskog rezona, ispod svojih troškova, a ne pitamo se da li je to ispod cena njegovih konkurenata na domaćem tržištu; razlog za to može da bude da je on produktivniji, da ima manje zaposlenih, tako da je poređenje sa cenom na tržištu potpuno irelevantno sa aspekta dampinga i zbog toga mi moramo da odbijemo ovaj amandman.

Replika, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Parivodiću, na pravnom fakultetu držite predavanje iz obligacija, ali tamo vas nisu primili, pa ste, ako se dobro sećam, pobegli u advokate, svaka čast.
Gospodine ministre, zaboravili ste jednu stvar. Svojevrsni damping jeste i kada se proizvođači i izvoznici iz nekih država stimulišu od vlada tih država da što više izvoze, pa čak i po cenama koje su možda neki put ispod cene njihovog koštanja.
Ovde ima nekoliko privrednika, ljudi koji vode velika preduzeća, koji su suočeni svakodnevno sa tim problemima. Moram da vam kažem, Nemačka ima u svojoj ekonomskoj politici stimulanse za izvoznike, pa smo mi u našoj nekadašnjoj ekonomskoj politici, u bivšoj SFRJ, pogotovu za ova područja gde je važio kliring imali takođe stimulanse za izvoz, pa su se privredni subjekti trkali ko će više da izvozi da bi ostvario što bolju subvenciju od države, od budžeta.
Evo da vam pomenem jedan primer: "jugo amerika", da li tako beše, "jugo amerika" je 3.999 dolara, ne znam da li se tako zove to vozilo, a direktor "Jugo Amerike" je bio Lorens Iglberger. Još jedan primer: elektronska industrija, dakle, fabrika veš-mašina izvozila je za Francusku veš-mašine u jednom periodu i prodavala francuskom partneru ispod cene koštanja.
Vi sada nama pričate da je neko svesnim dampingom želeo da osvoji tržište, da postane monopolista, pa kada postane monopolista da onda digne cene i da kompenzira sav onaj gubitak koji je ostvario dok je držao damping cene, a ja vam upravo pričam o situaciju da sa damping cenama taj nema nikakve štete, nego i po damping ceni ima koristi.
Vi ste tu varijantu potpuno zaboravili, a ona je sve više prisutna na tržištima, pa država svojim merama ekonomske politike stimuliše svoje proizvođače da po svaku cenu izvoze i da im pokriva sve gubitke tog izvoza. I vi imate u budžetu stavku - mere podsticaja izvoza. To je tzv. državni stimulans kvazidampinga, to je ta situacija.
Zato sam vam i malopre rekao, 365 dana se vodi borba protiv dampinga. To postaje mnogo komplikovanije nego što je nekada bilo, ali odmah sam rekao – nećete biti u mogućnosti da zaštite tržište od damping cena, jer vi ste u svakom članu započeli rečenicu sa preporukama, pravilima, direktivama Evropske unije. Oni se grabe za tržište, da osvoje tržište, a naše tržište su osvojili, preplavili.
Ali, nema veze to što ste ga dali Nemcima, Francuzima i Englezima, dali ste ga Slovencima. Gospodine ministre, to su oni što su 55 vojnika bez puške i oružja streljali. "Merkator" potiče iz one države čiji je predsednik pre nekoliko dana rekao – Kosovo treba da bude nezavisno. Molim vas, trgovina je valjda sastavni deo neke politike. To što je Goran Svilanović zaposlio svoju ženu, to nije nacionalni interes Republike Srbije. Ja vam o tome pričam. Dolaze sa damping cenama sa svih područja i ja sam na početku rekao – mi smo u takvoj ekonomskoj poziciji da nešto moramo od toga i da prećutimo. Zbog čega? Zbog činjenice kolika su primanja građana pojedinaca.

Reč ima ministar Parivodić.

Gospodine Krasiću, prvo, ja sam dao otkaz svojevoljno na pravnom fakultetu, a drugo, ne bih pričao o privatnom životu.
Drugo, vi ste pomešali damping i kompenzatorne dažbine. Znači, kada preduzeće odluči samo da se bavi ponudom po niskim cenama, onda je to damping. Kada država subvencionira izvoz da bi se prodavalo ispod cene, onda su to mere subvencionisanja koje su nerealne i na to država reaguje kompenzatornim merama i to je druga stvar od dampinga. Efekat je sličan, ali je tu razlika. To je prvo.
Drugo, što se tiče toga ko se bavi dampingom u ovoj zemlji, neće gospođa Ana Blagojević svaki dan da pita svako preduzeće u Srbiji da li slučajno prodaje po nižim cenama, nego će oni sami da se javljaju. Prema tome, onaj koga to svrbi, on će da se češe, on će da javi Ministarstvu da postoje ponude po damping cenama i onda će Ministarstvo da sprovede odgovarajuće procedure. Ne radimo mi to po službenoj dužnosti, nego na inicijativu onih kojima to jeste problem.
Konačno, Evropska unija je vrlo džentlmenski postupila prema Srbiji u smislu da je ona dala pravo da mi bez carina izvozimo kod njih još 2001. godine i sada je te mere tzv. autonomnih trgovinskih preferencijala produžila na još pet godina. Znači, od 2006. godine do kraja 2010. godine mi možemo bez carina da izvozimo za Evropsku uniju, što mi njima nismo uradili, čime oni demonstriraju jedan džentlmenski stav i razumevanje okolnosti da je naša privreda u teškoj situaciji; isto tako, i da oni mogu da izdrže konkurenciju naše robe bez carinske zaštite.
Ne znam zašto vi toliko potencirate pitanje zašto mi navodimo principe, odnosno pravo EU kao rukovodeće principe. Da li je trebalo možda da govorimo o pravu Severne Koreje koje bi nam bilo uzor, ili pravo Kube ili Nikaragve možda? Da li su to pravni sistemi ili integracioni mehanizmi u koje mi treba da ulazimo, ili Kazahstan, ili EU? Da li vi nudite neku alternativu ovoj zemlji putu prema EU? Koja je to alternativa i čime vi garantujete uspeh te alternative za građane ove zemlje?