Pre nego što krenem sa ovim članom 59, ja bih samo zamolio da obratite pažnju na član 53. stav 5. Zašto da obratite pažnju? Ako postoji mogućnost da intervenišete nekim amandmanom, bilo bi dobro, iz prostog razloga što ovde uvodite princip retroaktivnosti, a složićete se da je to zabranjeno.
(Milan Parivodić, sa mesta: Osim u izuzetnim slučajevima, pojedine odredbe zakona... ustavna odredba.)
Slažem se oko ustavne odredbe, ali samo da vam skrenem pažnju da to ne može da se primeni na situaciju koja je propisana stavom 5. člana 53. Vi ovde već na jedno konačno stanje, roba je ušla, uvezena je, posle 90 dana stvarate neku obavezu za koju čovek da je znao ne bi uvezao robu. Pretpostavljam da me shvatate o čemu se radi.
Što se mene tiče, ne morate ništa da radite sa ovim članom, ali ovo je klasičan primer retroaktivnosti. Primer nedozvoljene retroaktivnosti. Ako insistirate na ovome, nemate pravnu sigurnost, nemate sigurnost u prometu robe i usluga. To je ono blagonaklono, ako ste voljni da obratite pažnju.
Član 59. odnosi se na količinska ograničenja i prema ovome ovde odnosi se pre svega na uvoz. Vi ste ovde kao parametar na osnovu koga zaključujete da je došlo vreme da se uvede to količinsko ograničenje uzeli trogodišnji promet te robe, pre početka vremena kada ste konstatovali prekomerni uvoz određene robe. Deluje malo komplikovano, ali svodi se na to.
Mi amandmanom tražimo da se ovo trogodišnji zameni sa petogodišnji. Neko će da kaže – to je beznačajna razlika, šta to sada znači. Mi kažemo da ipak petogodišnji period daje objektivniju sliku o tržišnim kretanjima i o stanju prometa određene robe na našem tržištu. Složićete se, recimo, ako uzmemo ovih pet godina od 2000. godine, vi imate jednu kompletniju sliku o stanju na tržištu prometa određenom robom, nego da se vratite samo tri godine unazad. Ako se vratite tri godine unazad videćete... A moram da vas podsetim, verovatno vam je poznato, kada je donet u ovoj Narodnoj skupštini Zakon o Narodnoj banci Srbije, ja mislim da u prvom članu stav 2. tog zakona stoji da je Narodna banka odgovorna za stabilnost cena.
Hoću da kažem da je monetarna politika i te kako uticala na tržišna kretanja, definiše tržišna kretanja, definiše u krajnjem slučaju i ponudu i potražnju na tržištu, definiše i uvoz i izvoz.
Ako gledate samo taj trogodišnji period, vi ćete dobiti potpuno drugačiju sliku o stanju, odnosno o ponudi i potražnji nekih vrsta robe na našem tržištu.
Ako uzmete petogodišnji period, verovatno ćete videti drugačije podatke. Radi objektivnijeg sagledavanja stanja na tržištu, pošto vas ono rukovodi da li ćete uvoditi ova količinska ograničenja kada je u pitanju uvoz određene robe, mnogo bolja slika se dobija ako uzmete petogodišnji period, jer u roku od pet godina dešavaju se mnoge stvari ne samo sa gledišta monetarne politike, finansijskog tržišta, nego i onog uticaja koji budžet i javna potrošnja imaju na kretanje na našem tržištu. U jednom periodu, znate i sami, budžet može biti, kako oni kažu, stabilizacioni, u jednom trenutku razvojni, a sve to utiče na kretanje na našem tržištu.
Mislimo da ako u petogodišnjem periodu dođete do podataka o godišnjem prometu robe, imate daleko kvalitetniju i daleko bolju sliku o onome što se dešava na našem tržištu. Znači, ništa neće biti strašno ako ne usvojite amandman, ali budite sigurni da će biti objektivnija slika ako uzmete ovaj duži period za sagledavanje.