Dobro je, jer ovo što je stajalo u članu 74. je nelogično, da Vlada svoje ovlašćenje crpi iz zakona a ima ga na osnovu Ustava.
Pošto verovatno i ovaj naš amandman na član 63. neće da se prihvati, predstavnicima Vlade bih skrenuo pažnju na stranu 12 obrazloženja, gde piše – Povratno dejstvo. Tu ste počeli rečima: "Kako Nacrt sadrži...". Ovo je, ministre, predlog, a nije nacrt. Ovaj materijal je pripreman za nešto drugo, verovatno za Vladu, pa su promakle ove greške.
Ali, nije u pitanju samo retroaktivna primena odredbi koje se odnose na prekršaje, jer sam malopre rekao da postoji još jedna gde je instalirana retroaktivnost.
Na kraju, pošto smo sasvim dovoljno ispričali povodom ovog zakona ne treba sada trošiti ni vreme, jer je sasvim očigledno da su stavovi različiti i da se svako drži svojih stavova.
Ovaj zakon može da ima izuzetan značaj, a može biti i bez značaja. Sedamdeset posto zakona koje je Narodna skupština donela za protekle četiri godine su gotovo neprimenjivi.
U krajnjem slučaju, pitajte ljude sa ekonomskog, pravnog i drugih fakulteta, koji se profesionalno bave ovim oblastima, videćete da samo mogu da iskažu neslaganje da li je 70%, 80% ili je u pitanju neki drugi procenat.
Kao što je važno za primenu svakog zakona, tako je važno i za ovaj zakon ko ga primenjuje, kako ga primenjuje, odnosno da li se uopšte primenjuje. Ovaj zakon, ili zakon sličan ovom, u svim državama ima zadatak da uvede red na tržištu i zaštiti domaću proizvodnju. To je nesporno.
Kako to izgleda od države do države, iskoristiću nekoliko primera da to objasnim. U periodu kada je trebalo ekonomski razoriti prostor bivše SFRJ oni iz inostranstva koji su imali zadatak ili sebi postavili cilj da rasture SFRJ, da prave neku podunavsku regiju, da parčaju, razore našu vojsku, da učine privredni, ekonomski i nacionalni prostor bezvrednim itd. omogućili su šverc cigareta, droge, derivata nafte.
To niko nije mogao da zaustavi. Da li je to išlo preko Kipra, avionima za Podgoricu ili je išlo preko Velikog Trnovca, to niko nije mogao da zaštiti.
Uzeću jedan primer koji postoji, javnost u Americi je upoznata sa tim. Zavladala je demokratija u Avganistanu, koja je došla sa NATO čizmama. Trenutno se čovek koji je vojni ministar bavi proizvodnjom i prodajom opijuma.
Amerika blagonaklono gleda na to, jer je pet godina suša u Avganistanu i na drugi način ne mogu da se obezbede sredstva, pa blagonaklono gledaju na to. Blagonaklono gledaju i na šverc narkotika sa teritorije Kosova i Metohije, koji ide širom Evrope. Znači, interesi. Interesi su ono što rukovodi.
Naravno, ne plediram da naša država na sličan način ostvaruje te interese, preko nedozvoljenih sredstava i nedozvoljenih ciljeva. Verovatno niko nije mogao da zaključi da plediram da se ovde organizuje to.
Verovatno znate da u Njujorku postoji, i još uvek je u toku, jedan veliki sudski spor, pošto sve velike firme koje se bave proizvodnjom i prometom cigareta imaju sedište u Njujorku zbog neke druge poreske politike, gde su države EU tužile 10 najvećih proizvođača i traže odštetu, mislim da je u pitanju oko 10 milijardi dolara, na ime izgubljenih prihoda po osnovu šverca koji je išao preko Crne Gore, Kipra itd. Verovatno vam je to poznato.
Verovatno vam je poznato da postoji veliki spor sa vatikanskom bankom u San Francisku zbog nacističkog novca i zlata, preko koga je finansirana ustaška emigracija i rasturanje bivše SFRJ. Opet interesi.
Verovatno vam je poznato da mafija koja vlada hemijskom industrijom, tu šire može da se stavi i farmaceutska, bazne sirovine obezbeđuje u državama trećeg sveta, nerazvijenim državama, nekada je to bila Indija, sada je poprilično zastupljena Kina, gde su prisutne prljave tehnologije, gde na razne načine dolazi ta bazna sirovina, ovde se nadograđuje i publika čini zavisnom, pa čak i od leka i od nekog proizvoda. Opet interesi i uvek interesi.
U svemu ovome, samo želim da potvrdim, tražimo od Vlade, ove i buduće i svih vlada da vode računa o interesima građana Republike Srbije, o interesima naše privrede, zakonu i redu. Samo zbog toga smo podnosili amandmane na ovaj predlog zakona, duboko svesni činjenice da se sa mnogim odredbama koje se tiču dampinga prvi put u normativnoj sferi kod nas malo dublje ulazi u taj problem. To je prvi put. Verovatno postoje i normativne greške koje će vreme pokazati, da li su velike, male, otklonjive ili neotklonjive, tu donekle budite sigurni da imamo neko razumevanje.
Zbog toga smo možda i mi neki put pogrešili kada smo predložili amandmanom - da li je to 60 ili 30 dana, iz prostog razloga da to što je uporedna praksa u okolini, što su pravila EU, po pravilu, kada se prepiše i implementira kod nas ne daje uvek očekivane rezultate. Naprosto, ovde postoji neka specifičnost, koje smo verovatno svi mi svesni. U tom smislu tumačite ove naše amandmane.
Pozivam poslanike da dobar deo amandmana prihvate, jer su pre svega u funkciji da se ovaj zakon malo poboljša, kako bismo odredili pravu meru šta je to objektivno, pravu meru dokle Vlada, država, državni organi mogu da se mešaju i meru kako i koliko treba da štitimo interese naše privrede.
