TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.11.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

09.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:10

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Daja. Da li još neko želi reč o istom amandmanu?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 62. reguliše se kako se smanjuju mere koje izrekne Vlada Republike Srbije, a koje izriče na osnovu ovog zakona. Kaže se da one mogu trajati četiri godine itd, a u 1. stavu se kaže: "Vlada, u redovnim vremenskim periodima, postepeno smanjuje stepen mere zaštite koja se primenjuju duže od jedne godine".
Razumeo bih predlagača da odbije amandman Srpske radikalne stranke zato što su napisali – jednom u tri meseca ili jednom u šest meseci, pa je to razlika nekog koncepta, pravila, ideologije, konceptualna itd, ali u članu 62. stav 1. nigde se ne kaže koji su to vremenski periodi kada će Vlada postepeno da smanjuje mere zaštite na određenu robu iz uvoza. Nigde se to ne kaže u samom Predlogu zakona.
Znači, Vlada u redovnim vremenskim periodima to može da radi. To bukvalno znači i svakog dana, samo ne vidim koje će parametre moći da uzima svakog dana, da bi smanjivala mere zaštite. Možda će joj pasti na pamet da to radi jednom u deset dana, jednom u mesec dana, dva meseca.
Da li to znači da će Vlada, u zavisnosti od toga ko je uvoznik i na koga se mere odnose, da to radi od slučaja do slučaja? Znači, za neke će biti pet ili deset dana, za one za koje treba smanjivati mere zaštite, a za one koji nisu bliski Vladi Republike Srbije to može da bude jednom u dve godine. Znači, neko u dve godine neće imati pravo da se možda smanje određene mere zaštite koje će Vlada Republike Srbije da uspostavi.
Ovim amandmanom koji je podneo narodni poslanik Jovan Daja, u ime Srpske radikalne stranke, traženo je da taj period bude godinu dana. Zašto? Prvo se pošlo od pretpostavke da je neka najmanja mera zaštite godinu dana. Znači, nešto mora da traje godinu dana da bi se utvrdili rezultati te mere, da li stvarno ima smisla održavati jednu meru zaštite ili ne. To se može videti kroz kretanje robe na tržištu itd. Može se videti i kroz interesovanje uvoznika za tu vrstu roba, možda traženje određenih dozvola.
Znači, taj rok od godinu dana bio bi sasvim prihvatljiv. Vladu bi malo rasteretio po tom pitanju. Štetu bi možda imali samo uvoznici.
U svakom slučaju, štetu ne bi mogli da imaju ni građani Republike Srbije, ni privreda Republike Srbije; znači, samo oni koji hoće da zarađuju novac na određeni način, ugrožavajući interes države, bili bi na šteti.
Ne vidim zašto ovlašćeni predstavnik predlagača ne želi da prihvati ovaj amandman. Moram da istaknem da on u suštini ne menja duh zakona.
Jednostavno, Vladi stvara jednu obavezu, s jedne strane, a s druge strane ograničava u jednom delu njen rad da ne može biti povlašćena prilikom sprovođenja neke zaštitne mere. Znači, godinu dana važi za sve. Znači, mera je uvedena i ona se primenjuje za sve, a ne od slučaja do slučaja.
To znači da već duže vremena na tržištu u raznim finansijskim i drugim špekulacijama, u trgovini strujom, naftom, naftnim derivatima egzistira jedna grupa ljudi. Toliko je finansijski moćna da, evo, Vlada Republike Srbije još uvek mora da drži na snazi Uredbu o uvozu nafte i naftnih derivata.
Znači, nije slobodan, liberalizovan uvoz nafte i naftnih derivata. Zbog toga ne dobijate "packe" iz Evropske unije. Malo su se ovi iz Makedonije pobunili, ali to je kratko trajalo. Znači, niste imali nikakve posledice u vezi sa tim.
Vlada je, znači, rešila da bar jedan deo privrede zaštiti, zato što je možda u većinskom državnom kapitalu, pa gledaju da kroz privatizaciju tih javnih preduzeća zarade neku kintu, da malo umanje njihovu vrednost prilikom prodaje, ali prilikom isplate da to budu možda deljivi akreditivi sa nekim računima na nekim ostrvima u nekom okeanu ili moru.
Znači, tada Vlada Republike Srbije primenjuje mere koje su suprotne politici i EU i STO i nikom ništa. Sada se postavlja još jedno pitanje – zašto to držite na snazi? Nemate poverenja čak ni u svoje državne organe, organe u koje ste direktno uključeni, možete da se mešate, kadrovišete, niste ni u njih sigurni da će da sprovode zakone o carinskom postupku itd. Znači, niste sigurni u sprovođenje zakona od strane državnih organa, a sada tražite na jedan pomalo smešan način, deklarativno ističete da se zalažete za politiku EU i STO.
Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana određena lica koja učestvuju u spoljnotrgovinskom poslovanju bila sprečena da imaju povlašćen položaj u odnosu na druga.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Arsiću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 63. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada ne prihvata ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Amandmanom tražimo da se član 63.  briše. On se takođe odnosi ne neke privremene mere. Verovatno, s obzirom na dosadašnju praksu, da i ovaj amandman Vlada ne prihvata. Ja sam izašao, predsedniče, da malo ubrzam ovaj postupak, a gospodin Milajić neće da se naljuti što ću da prokomentarišem i ovaj njegov amandman na član 74.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Oprostite, gospodine Krasiću, nema razloga, jer na član 74. Vlada i gospodin Milajić su podneli amandman u istovetnom tekstu. Vlada povlači svoj amandman i prihvata amandman gospodina Milajića i ne morate da ga komentarišete. Hvala.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Dobro je, jer ovo što je stajalo u članu 74. je nelogično, da Vlada svoje ovlašćenje crpi iz zakona a ima ga na osnovu Ustava.
Pošto verovatno i ovaj naš amandman na član 63. neće da se prihvati, predstavnicima Vlade bih skrenuo pažnju na stranu 12 obrazloženja, gde piše – Povratno dejstvo. Tu ste počeli rečima: "Kako Nacrt sadrži...". Ovo je, ministre, predlog, a nije nacrt. Ovaj materijal je pripreman za nešto drugo, verovatno za Vladu, pa su promakle ove greške.
Ali, nije u pitanju samo retroaktivna primena odredbi koje se odnose na prekršaje, jer sam malopre rekao da postoji još jedna gde je instalirana retroaktivnost.
Na kraju, pošto smo sasvim dovoljno ispričali povodom ovog zakona ne treba sada trošiti ni vreme, jer je sasvim očigledno da su stavovi različiti i da se svako drži svojih stavova.
Ovaj zakon može da ima izuzetan značaj, a može biti i bez značaja. Sedamdeset posto zakona koje je Narodna skupština donela za protekle četiri godine su gotovo neprimenjivi.
U krajnjem slučaju, pitajte ljude sa ekonomskog, pravnog i drugih fakulteta, koji se profesionalno bave ovim oblastima, videćete da samo mogu da iskažu neslaganje da li je 70%, 80% ili je u pitanju neki drugi procenat.
Kao što je važno za primenu svakog zakona, tako je važno i za ovaj zakon ko ga primenjuje, kako ga primenjuje, odnosno da li se uopšte primenjuje. Ovaj zakon, ili zakon sličan ovom, u svim državama ima zadatak da uvede red na tržištu i zaštiti domaću proizvodnju. To je nesporno.
Kako to izgleda od države do države, iskoristiću nekoliko primera da to objasnim. U periodu kada je trebalo ekonomski razoriti prostor bivše SFRJ oni iz inostranstva koji su imali zadatak ili sebi postavili cilj da rasture SFRJ, da prave neku podunavsku regiju, da parčaju, razore našu vojsku, da učine privredni, ekonomski i nacionalni prostor bezvrednim itd. omogućili su šverc cigareta, droge, derivata nafte.
To niko nije mogao da zaustavi. Da li je to išlo preko Kipra, avionima za Podgoricu ili je išlo preko Velikog Trnovca, to niko nije mogao da zaštiti.
Uzeću jedan primer koji postoji, javnost u Americi je upoznata sa tim. Zavladala je demokratija u Avganistanu, koja je došla sa NATO čizmama. Trenutno se čovek koji je vojni ministar bavi proizvodnjom i prodajom opijuma.
Amerika blagonaklono gleda na to, jer je pet godina suša u Avganistanu i na drugi način ne mogu da se obezbede sredstva, pa blagonaklono gledaju na to. Blagonaklono gledaju i na šverc narkotika sa teritorije Kosova i Metohije, koji ide širom Evrope. Znači, interesi. Interesi su ono što rukovodi.
Naravno, ne plediram da naša država na sličan način ostvaruje te interese, preko nedozvoljenih sredstava i nedozvoljenih ciljeva. Verovatno niko nije mogao da zaključi da plediram da se ovde organizuje to.
Verovatno znate da u Njujorku postoji, i još uvek je u toku, jedan veliki sudski spor, pošto sve velike firme koje se bave proizvodnjom i prometom cigareta imaju sedište u Njujorku zbog neke druge poreske politike, gde su države EU tužile 10 najvećih proizvođača i traže odštetu, mislim da je u pitanju oko 10 milijardi dolara, na ime izgubljenih prihoda po osnovu šverca koji je išao preko Crne Gore, Kipra itd. Verovatno vam je to poznato.
Verovatno vam je poznato da postoji veliki spor sa vatikanskom bankom u San Francisku zbog nacističkog novca i zlata, preko koga je finansirana ustaška emigracija i rasturanje bivše SFRJ. Opet interesi.
Verovatno vam je poznato da mafija koja vlada hemijskom industrijom, tu šire može da se stavi i farmaceutska, bazne sirovine obezbeđuje u državama trećeg sveta, nerazvijenim državama, nekada je to bila Indija, sada je poprilično zastupljena Kina, gde su prisutne prljave tehnologije, gde na razne načine dolazi ta bazna sirovina, ovde se nadograđuje i publika čini zavisnom, pa čak i od leka i od nekog proizvoda. Opet interesi i uvek interesi.
U svemu ovome, samo želim da potvrdim, tražimo od Vlade, ove i buduće i svih vlada da vode računa o interesima građana Republike Srbije, o interesima naše privrede, zakonu i redu. Samo zbog toga smo podnosili amandmane na ovaj predlog zakona, duboko svesni činjenice da se sa mnogim odredbama koje se tiču dampinga prvi put u normativnoj sferi kod nas malo dublje ulazi u taj problem. To je prvi put. Verovatno postoje i normativne greške koje će vreme pokazati, da li su velike, male, otklonjive ili neotklonjive, tu donekle budite sigurni da imamo neko razumevanje.
Zbog toga smo možda i mi neki put pogrešili kada smo predložili amandmanom - da li je to 60 ili 30 dana, iz prostog razloga da to što je uporedna praksa u okolini, što su pravila EU, po pravilu, kada se prepiše i implementira kod nas ne daje uvek očekivane rezultate. Naprosto, ovde postoji neka specifičnost, koje smo verovatno svi mi svesni. U tom smislu tumačite ove naše amandmane.
Pozivam poslanike da dobar deo amandmana prihvate, jer su pre svega u funkciji da se ovaj zakon malo poboljša, kako bismo odredili pravu meru šta je to objektivno, pravu meru dokle Vlada, država, državni organi mogu da se mešaju i meru kako i koliko treba da štitimo interese naše privrede.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Krasiću.
Pošto se više niko ne javlja po ovom amandmanu, prelazimo na sledeći amandman.
Na član 69. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 72. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 73. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Kao što sam vas obavestio, na član 74. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Milajić i Vlada.
Vlada je povukla svoj amandman i prihvatila amandman gospodina Milajića. Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Na član 77. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Parivodiću, na osnovu člana 142. Poslovnika Narodne skupštine.

Milan Parivodić

Gospodine predsedniče, gospodo poslanici, moram da vam priznam da je rad sa vama na ovom tekstu za mene bio zadovoljstvo. Mislim da je doprinos koji je i Srpska radikalna stranka dala bio koristan.
Prihvatio sam sve što sam smatrao da će da poboljša tekst ili što neće da pogorša tekst. Znači, to mi je bio pristup. Mislim da ćemo imati jedan zakon za budućnost i da sa ukidanjem postojećeg zakona odlazimo iz prošlosti. To je jedan od relikata jednog drugog ekonomskog sistema.
Očekujem da će radikali glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala vam.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Posle pauze od jednog sata, koja će trajati do 15,25 časova, prelazimo na pretres u pojedinostima i radićemo danas do završetka te tačke, dakle, Predloga zakona o duvanu.
Hvala vam svima na efikasnosti.
(Posle pauze – 15.40)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo popodnevni rad, molim vas da primite moje najdublje izvinjenje, kasnim više od deset minuta, odnosno 12,5 minuta, ali morate priznati da je divno – dakle, do te mere radimo svi zajedno tačno da je odmah panika kada se kasni 10 ili 12 minuta.
Videli ste, mediji su napravili veliku buku što u danu koji nije predviđen uopšte za rad, u Skupštini koja je uspela da nadoknadi to, u jednom trenutku nije bilo kvoruma, a setite se, pre par meseci bilo je normalno da se danima ne radi, u toku 2003. godine sedam meseci.
Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DUVANU (pojedinosti)
Kao što sam obavestio još tokom prepodnevnog zasedanja, danas ćemo raditi do završetka pretresa u pojedinostima 12. tačke dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slobodan Živkucin, Vjerica Radeta, Milorad Krstin, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Vojislav Milajić, Miljko Četrović, Darko Glišić, Veroljub Arsić, Momir Marković, Igor Bečić, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Branislav Rankić, Mileta Poskurica, Goran Dunjić, Živojin Stefanović i Branče Stojanović, i Vlada.
Vlada je pisanim putem povukla amandman na član 36. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.