Da bi se ovo shvatilo ne treba 50 tomova da se čita. Vrlo je jednostavno da se shvati ono što sam napisao u ovom amandmanu. Sa seljacima smo završili, njima je jasno. Mlađan Dinkić je štetočina za srpsku poljoprivredu. Vi koji podržavate razmislite, nemojte da bežite, vodite računa. Ni Ištvan ga baš nije mnogo branio. On je branio Evropsku uniju, a nije branio Mlađana Dinkića.
Član 13. ima naslov – Oduzimanje dozvole za proizvodnju duvana. Srpska radikalna stranka je podnela jedan amandman na stav 4, a Mlađan Dinkić kaže: "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku." To je rešenje, da ne tumačim ove prethodne stavove, pod kojim uslovima i kako, ali je bitno da uprava može da donese rešenje o oduzimanju dozvole za proizvodnju duvana.
Sada Mlađan Dinkić u stavu 4. kaže: "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku." Znači, jedina pravna zaštita posle takvog konačnog upravnog akta jeste pokretanje upravnog spora. Čak i on u obrazloženju kaže – sada je za to nadležan Vrhovni sud Srbije.
Kada zaživi, ako zaživi, Batićev upravni sud, onda će verovatno on biti nadležan. Mi smo podneli amandman gde kažemo da protiv rešenja uprave stranka može da izjavi žalbu, o žalbi odlučuje Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ.
Sada neko ko je njemu pisao ovo obrazloženje sada iznosi nešto i umesto vrlo jednostavno da kaže - Ustav i Zakon o državnoj upravi predviđaju ovakvu situaciju da rešenje jednog organa može biti odmah konačno, a zaštita je obezbeđena u upravnom sporu, ovde se sada nama priča nešto vrlo nespretno.
Zašto mi insistiramo na dvostepenom postupku u upravi i sudskoj zaštiti pred Vrhovnim sudom u upravnom sporu? Upravo zbog toga da se sve činjenice rasprave. Možda je uprava pogrešila, možda je bila tendenciozna, neka razmatra žalbu drugostepeni organ, Ministarstvo finansija, neka ispravi, neka usvoji žalbu. Veća je mogućnost da se ne pogreši sa činjenicama i postoje veće šanse da se pravilno primeni materijalno pravo, ali izbegavajući ovo, odnosno stvarajući situaciju da uprava donosi konačni upravni akt, a da ga Ministarstvo nema kao drugostepeni organ, otvaraju se karte.
Ovde Mlađa kaže – ne treba dvostepeni postupak pred upravom, jer je sasvim svejedno, a ti ja doneo rešenje, a ti uprava donela rešenje, bilo koji moj čovek da ti donese rešenje. Kada odeš na Vrhovni sud isto ti je i tamo, podneo ti tužbu za pokretanje upravnog spora ili ne.
Može da se usvoji ovaj amandman, ovaj amandman pledira za jedan redovniji upravni postupak, prvostepeni, drugostepeni, pa tek sudska zaštita u upravnom sporu, međutim, ovde se žuri Mlađi, što znači da je ovaj posao poprilično dogovoren, završen. Ne postoji mogućnost dvostepenosti postupka pred upravom, ideš ti odmah na sud.
Sada da vam kažem kako će da se desi na sudu. Ako kojim slučajem Vrhovni sud uvaži tužbu i poništi rešenje uprave, onda će opet 11 puta uprava, kao što to radi guverner Narodne banke Srbije, kao što to radi ministar finansija, da istrajava na svom prvobitnom rešenju. Tu sada na bazi iskustva možemo da zaključimo da ni pro forme ne postoji mogućnost zaštite prava. Ona je vrlo sužena normativnim rešenjima iz zakona, a sudeći po praksi ona je zabranjena. Ko sme njegovom veličanstvu da se suprotstavi?
Malopre je izašao neko pa brani ovaj koncept zakona. Ja vidim da vi doživljavate EU kao neki staljinistički režim. Sve mora da bude po redu: pet hektara tolika proizvodnja, ovoliko, toliko, prva petoletka, druga petoletka, sve mora da bude regulisano. Ljudi, mi smo '48. napuštali intenzivno taj sistem dirigovane proizvodnje – sve da bude pod konac, sve u evidencijama, sve ovo, sve ono. Valjda se zalažete za što slobodnije tržište, a ne samo tržište za Caneta Žapca. Vi nas vraćate nekoliko koraka unazad.
Moram da vam skrenem pažnju, zaboravili ste na još jednu vrlo važnu instancu, koja će se verovatno sve više koristiti od strane građana kada je u pitanju zaštita njihovih prava. Ulaskom u Savet Evrope, građani Srbije, po iscrpljivanju svih sredstava pravne zaštite u ovoj zemlji, imaju mogućnosti da predstavkom pokrenu postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Pogledajte bogatu praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ne treba vam 80 tomova. Meni je drago da postoji 80 tomova, ali bilo bi mi mnogo draže da neko izađe i kaže mi – prvi tom, strana 15, treći pasus, ono što ja pričam stoji tamo, a ne 50 tomova, 80 tomova. Mogu da vam kažem – uđite u Narodnu biblioteku Srbije i pročitajte, tamo piše.
Znači, usvajanjem ovog amandmana potencira se zakonitost. Ne usvajajući ovaj amandman preuzimate rizik što se tiče Evropskog suda za ljudska prava.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Milorad Mirčić podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se u članu 17. i svim drugim članovima reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Posle ćemo dati jednu malu petominutnu pauzu.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslušasmo se danas, bar od ovog dela vladajuće koalicije, lepih priča o duvanu, pročitasmo i ove amandmane Vlade vezane za duvan. Znate li vi uopšte kako se proizvodi duvan, koliko je to mukotrpan i težak posao? Zna li iko od vas da se ujutru ustaje i po rosi bere duvan, da se ceo dan niže, da se stabljika od zrna prvo proizvede, pa se broj sadnica beleži. Tako je država čuvala i proizvođače i svoj monopol. Imate 30 hiljada, 50 hiljada sadnica, a ne tri hektara, pola hektara, dva jutra itd.
Težak je dinar koji se na duvanu zarađuje, ali je mnogo naših poljoprivrednika upravo upućeno na proizvodnju duvana, jer odatle nekako u jesen, kad stignu sve one dažbine, računajući porez i sve ostalo što državi mora da se vrati, tada stižu pare, kad se duvan preda, pa se seljak razduži da ne nosi dug u zimu.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga je velika grehota što poljoprivredniku, koji je do sada sadio na 30-50 ari, 30-50 hiljada sadnica, uskraćujete pravo da svoj proizvod iznese i državi preda (jer državni monopol mora da postoji, osim ako ne proglasite državom Caneta Žapca) i da se posle državi od tih para koje od države dobije i razduži. Svaka država vodi računa o svojim interesima.
Jedino od 2000. godine naovamo, od kad dođe "buldožer revolucija", ova država ni o čemu ne vodi računa.
Narodni poslanik Milorad Mirčić je podneo amandman na član 17. gde traži da se u st. 9, 12. i 13. reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo" u odgovarajućem padežu, iz dva razloga. Prvo, tri puta sam do sada izlazio za ovu govornicu povodom tri različita zakonska projekta i govorio da je ministar starešina, a ministarstvo je organ. Razumem da vi smatrate da je Dinkić organ, ali nemojte to u zakon unositi.
Drugo, ono "u odgovarajućem padežu" – znam da je i ovaj ministar, ministarstvo i cela Vlada sklona "padežu". Doduše, možda nije gramatički rečeno kako treba, ali suština jeste u tome.
Nisam se javljao povodom prethodnih amandmana, ali molim vas da prestanete seljaka da branite ovako kako ste ga branili do sada. Država je ta koja mora da zaštiti seljaka, koja mora da zaštiti proizvodnju. Evo, pre tri godine u prokupačkom kraju su doneli seme duvana, podelili seljacima, seljaci posejali i viroza se pojavila. Sedam godina ne sme ništa da sadi na tom poljoprivrednom zemljištu. Ko će mu nadoknaditi to što je tih sedam godina na tom zemljištu mogao da proizvede i da ubere? O tome ne razmišljate.
Ostalo nam je još to malo poljoprivrede da možemo da se prehranimo, da prehranimo zemlju. Privredu ste uništili ili otkupili ovi vaši tajkuni, a ostalo nam je još to malo poljoprivrede da prehranimo narod. I to hoćete da uništite.
Kad već niste hteli da povučete ovaj zakon, a očekivao sam da će ministar da dođe i da kaže večeras da povlači, onda smatram da treba bar ovaj amandman da usvojite u danu za glasanje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Gospodine Markoviću, moja velika zahvalnost što ste ovaj amandman na ovaj način branili, sa svim adekvatnim padežima. To je doprinos za sve nas.
Sada, po istom principu kao što smo se dogovorili, petominutna pauza da se obave konsultacije o ovome što smo do sada razgovarali.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad pretresom u pojedinostima 12. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o duvanu.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, članom 21. Predloga zakona predviđen je postupak za oduzimanje dozvola za obradu duvana. Amandmanom Srpske radikalne stranke intervenisalo se u stavu 4. gde je predviđeno da rešenje uprave za duvan, kojim se oduzima dozvola za obradu duvana, postaje konačno. Intervencija je u tom smislu da je ovde narušen princip dvostepenosti i da treba dozvoliti pravo žalbe na prvostepeno rešenje, a da po žalbi odlučuje Ministarstvo finansija.
Prvo, žalba je ustavna kategorija i predviđena je Ustavom Srbije u članu 22. stav 2 – svakome je zagarantovano pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu. To je ustavno načelo i predviđeno je da svako ima pravo da zaštiti svoj pravni interes ili svoje lično pravo.
U obrazloženju zbog čega se odbija amandman predlagač je naveo Zakon o opštem upravnom postupku i pozvao se na član 214. gde kaže da je propisano da se žalba protiv prvostepenog rešenja može izjaviti samo kada je to zakonom predviđeno.
U Zakonu o opštem upravnom postupku u članu 213. predviđeno je pravilo da je dozvoljena žalba na rešenja i odluke koje se donose u upravnom postupku. U članu 214. predviđen je izuzetak koji se odnosi na odluke koje donose republički organi i upravne organizacije, gde je rečeno da je pravo na žalbu moguće samo ukoliko je zakonom predviđeno.
Ovde su u pitanju dva koncepta. Jedan je koncept predlagača da se isključuje mogućnost žalbe, a drugi je koncept SRS-a da treba da postoji dvostepenost u upravnom postupku i mogućnost prava na žalbu i ta žalba bi se upućivala Ministarstvu finansija kao drugostepenom organu u odnosu na Upravu za duvan.
Zašto je, po stavu Srpske radikalne stranke, bolje ovo rešenje da postoji dvostepenost postupka? Iz prostog razloga što su upravni sporovi koji se vode duži u odnosu na rešavanje po žalbi u upravnom postupku.
S obzirom da se privredni subjekti koji se bave obradom duvana isključivo bave tom vrstom delatnosti i ukoliko bi se donelo rešenje o zabrani obavljanja te delatnosti ne bi mogli faktički da obavljaju svoju osnovnu i jedinu privrednu delatnost dok se ne okonča upravni spor, s tim što u upravnom sporu može da se ukine to rešenje, da se vrati opet prvostepenom organu tj. upravi za duvan. Ona može opet da donese rešenje o zabrani obrade duvana i to može da ide u nedogled.
S obzirom da su privredni subjekti životno zainteresovani za te dozvole i da je proizvodnja i obrada duvana pod režimom dozvola, neophodno je da se omogući privrednim subjektima da koriste to ustavno pravo tj. pravo na žalbu, a tek naknadno, ako se odbije ta žalba, da vode i upravni spor.
Na kraju bih hteo da kažem da su u obrazloženju Vlade zbog čega se odbija ovaj amandman oni dali jedno nemušto obrazloženje, a to je da privredni subjekt može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije, čime se obezbeđuje dvostepenost u odlučivanju.
Tu su pobrkali malo neke stvari. Vođenje upravnog spora nije dvostepenost u odlučivanju. Upravni spor je sudska zaštita od odluka koje donose upravni organi.
To je vrsta zaštite, a dvostepenost je sasvim nešto drugo, tako da ovo obrazloženje apsolutno ne odgovara amandmanu koji je uložila Srpska radikalna stranka, jer redovni pravni lekovi u većini postupaka, pa i u opštem upravnom postupku, jesu žalba, prigovor, povraćaj u pređašnje stanje, a ne upravni spor. Upravni spor je vrsta sudske zaštite u odnosu na organe uprave.
Ovim obrazloženjem samo potvrđuju da je Srpska radikalna stranka bila u pravu što je podnela ovaj amandman na član 21. i na član 13. stav 4. koji je branio gospodin Krasić, jer je sadržina vrlo slična, da mora da postoji dvostepenost u upravnom postupku i da je trebalo predvideti ovim zakonom dvostepenost, pogotovo što Ustav Srbije predviđa pravo na žalbu kao ustavnu kategoriju.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman, u ime Srpske radikalne stranke, na član 28. da se iza stava 3. doda novi stav 4. koji bi trebalo da glasi: "Rok za podnošenje prijave za učešće na javnom tenderu ne može biti kraći od 30, ni duži od 60 dana od dana objavljivanja javnog poziva."
Vlada nije prihvatila amandman. U obrazloženju stoji: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 27. stav 7. Predloga zakona između ostalog propisano da Vlada bliže uređuje postupak javnog tendera, pa samim tim i rok za podnošenje prijave za učešće na javnom tenderu."
Obrazloženje Vlade jasno govori da ona ne želi uopšte da bilo šta precizno odredi u ovom zakonu, da spreči duvansku mafiju. Da je prvo donet zakon o duvanu, pa posle toga prodata duvanska industrija Srbije, ne bismo došli u ovu situaciju i u sve ove rasprave koje imamo po podnetim amandmanima Srpske radikalne stranke.
Ne priznaje se proizvođač duvana, nego treba da bude kooperant, a duvanska mafija je sada preuzela duvansku industriju Srbije i proizvodnju duvana u Srbiji, umesto da država ima monopol nad duvanom i da se to zakonom reguliše, svim odredbama zakona; nažalost, duvanska mafija sa ostalim mafijama, urbanističkom, naftnom, farmakološkom, mafijom u sportu, a kapa svega je finansijska mafija koja sve to objedinjuje i vodi, pa nije ni čudo da ovaj amandman nije prihvaćen.
Član 27. jasno govori, gde se reguliše postupak javnog tendera, ko odlučuje o javnom tenderu kada je u pitanju proizvodnja i promet duvanskih proizvoda. Pored ove uprave za duvan, koja se sada formira ovim zakonom, glavnu reč ima ministar finansija, znači ministar Dinkić.
U članu 29, pored ovih devet tačaka, ko ima pravo učešća u javnom tenderu, od tačke 2) do 7), nekog učešća treba da ima i ministar poljoprivrede i ministar zdravlja. U ovoj Vladi Republike Srbije kojom predsedava Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade, ministar poljoprivrede je isto iz G17, ministar zdravlja je iz G17.
Da li je moguće da Vlada ne želi da ovaj rok, kada je u pitanju tender, ograniči zakonom, da ne može biti kraći od 30 ni duži od 60 dana, imajući u vidu diskusiju koju smo imali u vezi sa zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju? Da li će tender biti raspisan u rokovima kraćim bez zakonskog opredeljenja da bi se duvanskoj mafiji, Canetu Žapcu i mnogim drugima koji će se pojaviti ili su se već pojavili na tržištu duvana, odnosno cigareta u Srbiji omogućiti navodno da odluka iz stava 1, u skladu sa projektovanom makroekonomskom politikom, fiskalnim interesom i tržišnim prilikama odluči da se raspiše javni tender.
Koliko se brine o interesima države govori i ovaj zakon i odredbe ovog zakona, a govori i obrazloženje Vlade Republike Srbije kada se ne prihvate konkretni amandmani, gde se iole nešto želi da se zakonom predvidi, a da ne govorim za pravo učešća na javnom tenderu, da o tome treba bliže Vlada da uređuje postupak javnog tendera, kriterijume za obrazovanje tenderske komisije, sadržinu tenderske komisije i elemente za vrednovanje ponuda.
Znači, sve ovo što se bude po raspisivanju javnog tendera događalo, događaće se van javnosti, navodno po raspisanom oglasu ili pozivu koji će biti objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom dnevnom listu, ali unapred će biti scenario i režija, i ta odluka i tender će biti unapred namešteni i unapred već i odlučeni.
Kako se sprovode tenderi u državi Srbiji svedoci smo kod mnogih tendera kada je u pitanju privatizacija, kada su u pitanju javne nabavke. Šta je sve iz toga proizašlo?
Proizašla je pljačka, ako je u pitanju tender o privatizaciji, a ako je u pitanju tender o javnim nabavkama – grubo kršenje zakona, zloupotrebe i pljačka kroz javne nabavke.
Briga ove vlade oko položaja seljaka, a jedan deo seljaka se bavio decenijama, da ne kažem stolećima, proizvodnjom duvana, jeste da im se spreči, odnosno onemogući da samostalno to rade i sami odlučuju prema nekom svom interesu da gaje duvan i kao proizvođači duvana da se pojave kod prerađivača duvana i da prodaju svoju proizvodnju duvana, pod uslovima koje dogovore sa prerađivačem, i da to i naplate.
Nažalost, i u mnogim drugim oblastima, kada je u pitanju poljoprivrednik, seljak, težilo se – pošto se uništilo sve ono što je trebalo do sada da se uništi u državi Srbiji, banke, privreda, a sada je došla na red poljoprivreda i selo – da država Srbija i građani Srbije budu zavisni u potpunosti od onih kojima stalno govorite da težimo Evropi i Evropskoj uniji i da više nemamo ništa svoje, niti da možemo u bilo čemu biti nezavisni.
Nije ni čudo, kada je u pitanju položaj seljaka. Navešću jedan primer iz opštine Kraljevo.
Lokalna vlast, na predlog predsednika opštine, donela je odluku da stočna pijaca radi između četvrtka i petka, a počinje u 00,00 časova.
To je briga za selo i seljaka, da bi posle toga u dnevnom redu ove sednice bio Predlog zakona o javnim putevima, pa kada je bio amandman poslaničke grupe SRS, Dragoljuba Stamenkovića, na član 17. Predloga zakona o javnim putevima, odbijen je amandman i obrazloženje Vlade je da se uvede taksa na traktore pored ostalih motornih vozila.
Obrazloženje glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što veliki broj traktora koristi javne puteve, a naročito opštinske puteve i ulice, oštećujući ih.
Takođe, traktori nanošenjem blata ugrožavaju bezbednost saobraćaja na javnim putevima. Iz navedenih razloga potrebno je da se i za traktore plaća godišnja naknada iz člana 17. tačka 1) Predloga zakona, kako bi se iz sredstava od naplaćene naknade, koja su prihod opštine, finansiralo upravljanje mrežom opštinskih puteva i ulica."
Eto obrazloženja Vlade Republike Srbije, sramnog obrazloženja da traktori iznose blato na puteve, pa zbog toga treba da plaćaju taksu.
Imamo primer iz cele Srbije da dužnička mafija uništava ulice, trotoare, prekopavajući ih po ko zna koliko puta u toku godine, gradeći objekte koji nisu po generalnim i regionalnim detaljnim planovima, ali to ne plaća urbanistička mafija, to plaćaju svi građani iz budžeta opštine.
Ali, zato seljaci više ne mogu ni mleko da proizvode, jer treba da imaju farmu od 30 krava, ne mogu više da se bave proizvodnjom mesa, jer meso se uvozi iz Brazila (ako su u pitanju svinjske polutke, a ako su u pitanju svinjske glave iz Zapadne Evrope), ako je u pitanju pileće meso, onda preko Kosova dolazi američko pileće meso, koje nije za ljudsku ishranu, a da ne govorim o uvozu ostalih poljoprivrednih prerađevina.
Imamo tu situaciju da više nemamo organizovanog tova svinja, ni tova junadi, govorimo o navodnom kreditiranju seljaka, ali oni moraju da budu registrovani po ne znam kom propisu koji primenjuje G17 i ministar poljoprivrede, pa verovatno ću u narednoj godini morati svi da budu registrovani da bi bilo šta mogli da prodaju kao poljoprivredni proizvod.
Nema danas ovde ministra Dinkića, on je, uz pomoć svoje stranke G17 plus, preuzeo i oteo od države Srbije finansijsku moć preko Ministarstva finansija, Narodne banke, Ministarstva zdravlja i svih drugih finansijskih tokova Republike Srbije, preko banaka koje su pod sumnjivim okolnostima dobile dozvole i koje rade u Srbiji, navodno sa tim nazivima kao evropske banke, ali nemamo nikakve podatke niti izveštaje o poslovanju tih banaka, koliko one doprinose državi Srbiji i građanima Srbije u svom poslovanju.
Koliko su oni to odobrili kredita privredi, preduzetnicima, koliko građanima? Svi ovi podaci koji se iznose su sumnjivi. Gledam situaciju u Kraljevu, od 34 poslovne jedinice ovih novokomponovanih banaka, ne vidim da se iole ulaže u proizvodnju u opštini Kraljevo.
Pošto je za ponedeljak već zakazana sednica o Predlogu zakona o budžetu za 2006. godinu, ja ću postaviti poslaničko pitanje ministru Dinkiću da se konačno da odgovor šta je sa postupkom stečaja nad četiri velike banke koji traje skoro pet godina, šta je sa novcem koji je zatečen u momentu stečaja tih banaka, šta je sa pokretnom imovinom, šta je sa nepokretnom imovinom?
Posle pljačke novca koji je zatečen u tim bankama, pljačke pokretne imovine, sada je taj zadnji stadijum pljačke ogromne nepokretne imovine koja se nalazi širom Republike Srbije. Moraće na to pitanje da odgovori, a biće i drugih pitanja koja ću mu postaviti. Hvala.

Hvala vama, gospodine Četroviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Darko Glišić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, da otkrijemo igru Ministarstva finansija, tačnije ministra finansija, ne bih da okrivim sve u Ministarstvu, i G17 plus, vezano za proizvodnju, s obzirom da sa ovim amandmanom prelazimo na preradu duvana itd.
G17 plus ima nameru, s obzirom da su finansije u njihovim rukama, da da vrlo povoljne kredite, da tim kreditima kupe sušare, da od poljoprivrednika, proizvođača duvana, po bagatelnim cenama kupuju sirov duvan, da suše i da se pojavljuju kao proizvođači. Cela igra i oko pet hektara i oko svih prethodnih priča oko prethodnih članova je ovde.
Da pređemo na amandman.
Na član 29. narodni poslanik Darko Glišić podneo je amandman gde traži da se u stavu 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta zameni tačkom, a ostatak teksta da se briše.
Član 29: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt) ako ispunjava sledeće uslove", pa ovih prvih šest tačaka da ne čitam, u tački 7) se kaže: "da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od dve hiljade tona godišnje".
Radi se o onima koji će sutradan otkupiti duvan od ovih proizvođača, kako ih vi nazvaste, a kod mene u kraju, gde sam rođen, zvali su se nakupci ili matrapazi, prekupci, pa će onda otkupiti i dolazimo do toga da će onda proizvoditi duvan.
Pošto imamo u vidu da ste domaće fabrike za preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda prodali - jednu firmi "British American Tobacco", a drugu "Filipu Morisu", ostade vam još onaj Peconi koji pravi cigarete "fast" u Pazovi, ali on ne može da ostvari dve hiljade tona ukoliko se ne udruži sa Mlađanom Dinkićem.
Ostade onaj temelj, koji je sveštenik osveštao u Čačku, a Velja Ilić je platio; još uvek taj kamen temeljac stoji u onoj livadi, pre neki dan sam bio u Čačku i video sam, ostao je taj kamen temeljac, a fabrika nije podignuta.
Ostaje još jedan budući proizvođač – Stanko Subotić - Cane Žabac u saradnji sa ministrom finansija. Ima nameru da napravi fabriku.
Sve ovo liči na to, samo još fali fotografija vlasnika fabrike. Jer, dve hiljade tona ne može proizvesti niko osim ove dve velike fabrike i te nove koje će njih dvojica zajedno da urade.
Međutim, kada krenemo na kaznene odredbe, to je član 34, usko vezan za ovo, doći ćemo do još jedne situacije koja je diskutabilna.
Kaže: "Ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik imalaca dozvole, čiji udeo prelazi deset posto kapitala imaoca dozvole, lice ovlašćeno za zastupanje... pravosnažno osuđeno za privredni prestup, odnosno krivično delo nedozvoljene proizvodnje, odnosno nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica kažnjena za prekršaj propisan ovim zakonom".
Onda ćete doći u situaciju da proveravate da li je u Londonu slučajno "Britiš Amerikan Tobako" kažnjavan, da li je "Filip Moris" kažnjavan u Americi, da li je Cane Žabac kažnjavan u Ženevi, jer mu je tamo sedište firme i on je državljanin Hrvatske, Švajcarske, pored ostalog, čini mi se, i Srbije, mada se jedno vreme brisao iz registra državljana. Jedino vam ostade Peconi, ako i njega ne zaštitite.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajajući amandman narodnog poslanika Darka Glišića doći ćemo u situaciju da bar ovaj deo, koji je apsolutno nejasan i koji ostavlja mogućnosti za žestoke manipulacije, skratimo, pa bi tačka 7) glasila – da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici. Količina od dve hiljade tona zatvara vrata svim budućim proizvođačima cigareta, svim budućim fabrikama duvana koje bi se ovde pojavile. Znate li koliko je dve hiljade tona? Neverovatna količina.