Nema uvredljivog, ali Jova nije shvatio ono o čemu sam ja pričao, pa je okrenuo. Pročitajte šta piše u članu 9. Iznad piše – proizvođači duvana, pa uslovi, a član 9. kaže: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt), koji ispunjava sledeće uslove: da je registrovan, da ima najmanje pet hektara obradive površine u vlasništvu, pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizičkim licem - proizvođačem duvana." To su sve uslovi za privrednog subjekta.
Sve ono što je gospođa Radeta pričala, a i ono što je Branče Stojanović pričao, pa ono što sam ja nekim argumentima pokušao da vas ubedim, odnosilo se na fizičko lice vlasnika poljoprivrednog zemljišta na kome se može gajiti ta kultura koja se zove duvan.
Molim vas, taj ko ima svoje parče poljoprivrednog zemljišta, ne ulazim u to kolike je veličine i površine, ukoliko bi hteo da se bavi proizvodnjom duvana... Podsetio sam vas na pretposlednji stav člana 9. koji kaže: "Fizičko lice - proizvođač duvana", znači, ono je proizvođač duvana - privredni subjekat, a ovaj naš seljak je fizičko lice - proizvođač duvana, znači, opet proizvođač duvana, "može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana, odnosno sa obrađivačem duvana."
Ovde je na posredan način data zabrana, što znači da ukoliko ja na mojih deset ari gajim duvan i uberem taj duvan itd. nisam ravnopravan sa onim koji takođe ima deset ari pod pšenicom, kukuruzom itd, jer se njemu priznaje status proizvođača kukuruza, a meni se ne priznaje. Da bih imao neke koristi, moram da budem kooperant. Sa kim? Sa onim koga je Mlađa odredio - Cica, Mica, Bidža, Madža itd.
Upozoravam vas poslanike, vi ste glasali za onaj antimonopolski zakon, evo vam odredbe kojom se formira monopol, ne državni monopol, nego interesni monopol po principu - s kim je Mlađa dobar prijatelj. Ja ne plašim seljake, samo čitam šta ovde piše. Ako hoćeš da proizvodiš duvan, moraš da budeš kooperant.
Do sada je njegovo pravo izbora bilo da li će da bude kooperant - i onih u Podrinju, i onih dole u Toplici, i onih pored Zrenjanina, pa su nalazili ekonomski interes da budu u nekom ugovornom odnosu, jer su dobijali seme, hemikaliju, naftu itd.
Njih je njihov lični interes gonio da uđu u neki kooperantski odnos, ali im zakon nije zabranjivao da proizvode.
Vi sada ovde kažete – nije zabranjena proizvodnja, ali ako hoćeš da proizvodiš, moraš da ispuniš sve i svašta. Šta još – ideš "mečki na rupu", Canetu na rupu da ti on bude organizator posla. Kada se on javi, kao organizator posla, on diktira cenu, uslove, način plaćanja itd. Ovde seljak ne može da bira – neću ovom otkupljivaču da predam, hoću ovome, ovaj je povoljniji. Ne, ovde ste to izbacili.
Na ovaj način ograničili ste pravo svojine, na ovaj način ne činite tržište slobodnim, nego monopolističkim i zavisnim. U tome se ogleda naša primedba. Nemojte da okrećete ono što sam rekao.
Kao paralelu za ovo koristio sam da neki "blistavi" um sutra može da smisli sličan način i za proizvodnju kukuruza, pšenice, pa sam vam onda pomenuo vaše šljive itd. Znači, ovde se principijelno radi. Ne može neko na ovaj način da utiče na vlasnika zemljišta šta će da radi sa svojim zemljištem. Kako ja, koji sam proizveo duvan, nisam proizvođač duvana? Šta sam onda ja? Da bih bio proizvođač duvana, posebno bih morao da budem kooperant ili da imam pet hektara.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ili da budeš samo berač.)
Teški su ti uslovi EU. Lepo ste rekli, tamo je 300 hektara, tamo je 30 hektara, a kod nas tri i nešto. Ako krenemo na parcele, pa koliko iznosi prosečna parcela, dobićete još poraznije podatke. O tome se radi.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Odgovor ste dobili delom od poslanika.
Ovo je bilo po Poslovniku, repliku na ovo izlaganje gospodina Krasića ima gospodin Todorović.

Nema dileme da gospodin Krasić ima dobru nameru. I ja sam u dobroj nameri rekao kako ja vidim ovaj član 9. Moram da priznam da drugačije to razumem od gospodina Krasića.
Prvo, mislim da su tu važna dva interesa, jedan je državni, a drugi je interes fizičkog lica, kada se radi o tim ugovorima o kooperaciji. Fizičko lice koje proizvodi duvan na svojoj parceli od 15 ili 20 ari ima upravo interes da zaključi ugovor o kooperaciji sa proizvođačem duvana, pre svega radi sigurnosti plasmana. To je pod jedan.
Pod dva, mi socijalisti smatramo da je određena površina od pet hektara prevelika u ovom trenutku, da je treba smanjiti na jedan hektar. U tom smislu podnet je amandman poslaničke grupe SPS. Dakle, prevelika je površina pet hektara. Jedan hektar bi, po našim kriterijumima, zadovoljio tu meru da se organizuju dva, tri ili pet proizvođača duvana sa površinama od 15 ili 20 ari, da ukrupne tu proizvodnju i da se mogu kao takvi registrovati, jedan od njih ili svi zajedno, kao proizvođači duvana.
Ako hoćete, na tim principima funkcionišu i zemljoradničke zadruge, pa i mnoga druga preduzeća koja se osnivaju u formi, recimo, društva sa ograničenom odgovornošću, sa nekoliko udela koji mogu biti upravo tih 15 ili 20 ari poseda, na kome će se saditi duvan.
Ovaj pretposlednji stav, na koji se poziva gospodin Krasić, meni govori da se na ovaj način fizičko lice zaštićuje, jer će biti u prilici da zaključi ugovor o kooperaciji i moći će da taj svoj duvan koji proizvede na toj parceli preda po odgovarajućoj ceni i da naplati od onoga ko se, ispunjavajući uslove iz zakona, registrovao kao proizvođač duvana.
Sa druge strane, tačno je uočio gospodin Krasić, jeste duvan neka vrsta monopolske proizvodnje. Ali, upravo država nad tim monopolima mora da ima odgovarajuću kontrolu, a kontrolu će dobiti, pre svega, dobrom evidencijom onih koji proizvode duvan, odnosno sade duvan i na posedima manjim od pet hektara, a u našoj varijanti manjim od jednog hektara. Dakle, samo se ovde razlikujemo, a nema nikakve sumnje da je dobra namera i Krasića i, naravno, poslanika SPS-a Brančeta Stojanovića u podnošenju ovog amandmana.
Zato je uputno da se razmisli o smanjivanju površine sa pet hektara na jedan hektar da bismo lakše prešli u tu fazu da se grupišu zemljoradnici putem zemljoradničkih zadruga ili preduzeća, ili putem ukrupnjavanja poseda, da bi bili zaista ozbiljni proizvođači duvana, što se ne odnosi samo na duvan, nego i na sve druge proizvodnje o kojima sam u prethodnom izlaganju govorio.
Dakle, nije mi namera da se sporim sa gospodinom Krasićem o dobroj nameri, nego prosto da se razumemo. To je bila intencija našeg amandmana, a ne da plašimo seljake da neće moći nešto da rade na svojoj parceli. Niko ih ne može sprečiti i neće niko da ih spreči. Naprotiv, on samo hoće da ga registruje kao čoveka koji ima ugovor o kooperaciji i koji će, kada proda taj duvan, moći taj duvan da naplati da bi proširivao svoju proizvodnju, ako treba i do ovih pet hektara, kako je projektovano u Predlogu zakona.

Hvala vam, gospodine Todoroviću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju jedan ovakav zakon koji izlazi od najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, red je da i predlagač zakona bude ovde sa nama.
Međutim, svojstveno njemu, verovatno se dogovara ili će slaviti, ako bude ovaj zakon usvojen, sa onima koji su mu pomagali da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.
Naime, pitao sam se da li sam kompetentan da pričam o ovom zakonu. Imate big bosa, imate bosa, imate litl bosa. Big bos za ovaj zakon bi bio Milo Đukanović, bos bi bio Stanko Subotić - Cane Žabac i, normalno, predlagač – litl bos, mr Dinkić.
Zabunu u ovom zakonu napravio je baš ovaj član 9. Toliko ima nelogičnosti da bi trebalo puno da se priča da bi se ovaj član ispravio. Kaže se: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt), koji ispunjava sledeće uslove...".
Pojasniću vam kako je to nekada bilo. Fabrika duvana ima svog čoveka na terenu, ima svog poverenika u naseljenom mestu koji je zadužen da proizvođačima iz tog naseljenog mesta obezbedi seme ili rasad, najlonsku foliju i zaštitu od štetnih bolesti za tu kulturu koja je veoma nežna, ali gruba po zdravlje čoveka.
Taj poverenik je bio sigurnost fabrici koja je prerađivala od lista duvana i pravila cigarete, gube i tako dalje. Niko nije mogao tada da sumnja u tog čoveka da ta sorta duvana, tip duvana kako ovde navodite - virdžinija, berlej, orijental, poluorijental, nije moglo da dođe do greške, a zašto?
Zato što se vodilo računa, znalo se na kom tipu zemljišta može da bude sađen (ponavljam, da bude sađen, jer to se ne seje, duvan se sadi), na kojim parcelama može da uspeva virdžinija, berlej, orijental i poluorijental. Opet, poverenik je sigurnost toj fabrici koja je dala to što je dala tom povereniku tj. poljoprivrednim proizvođačima, seljaku ili zemljoradniku.
Međutim, ovde dolazi do zabune. Zašto kažem - zabune? To je veoma jasno. Kažete da treba da ima najmanje pet hektara. Gospodo, seljak ima kvalitetan hektar zemljišta, smatra da će samo sadnjom duvana izvući najveću korist iz tog hektara i hoće da sadi duvan.
Ako nema pet hektara, on ga ne može saditi, nego ćemo opet da počnemo ono što je dozvoljeno ovim zakonom. Sada ćemo nas pet da se udružimo, ja ću da budem proizvođač, ali imam pet hektara, i opet jedna rupa, još jedna rupa u ovom zakonu koji ima toliku rupa da bi to sve ličilo na švajcarski sir.
Kaže, dakle, ono što je sporno u kompletnom članu 9: "Fizičko lice - proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana...". Ne može on, proizvođač duvana, imati zaključen ugovor sa proizvođačem duvana, valjda sa prerađivačem duvana; to onda izgleda da sam sa sobom pravi ugovor.
Opet se vraćamo na ono što sam rekao. Onaj poverenik koji je bio ispred fabrike koja se bavi preradom lista duvana nije morao da ima ovde što sada vi navodite. Zabune na terenu nije bilo. Jednostavno, jasno, konkretno i svi su bili zadovoljni, a ovde podmećemo i zadrugu i privredni subjekt, preduzeće.
Gospodo, dalje u tekstu ovog zakona se kaže – ako proizvođač duvana, odnosno fizičko lice - proizvođač duvana nije zadovoljan procenom kvaliteta koja je izvršena od strane obrađivača duvana sa kojim je zaključio ugovor o otkupu duvana, može u roku od 24 časa po obavljenoj proceni kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta akreditovanoj domaćoj ili stranoj laboratoriji.
Gospodo, ranije niko nije sumnjao u procenu kvaliteta. Znači, sada se zaključi ugovor sa zemljoradničkom zadrugom, a onaj iz zemljoradničke zadruge neki veliki stručnjak, pa proceni takav kvalitet, u stvari on iziskuje sa kvalitetom i veću cenu; ili sa preduzećem. Zašto to nije bilo u onom delu u vezi sa proizvodnjom, a ne da on ide iz zadruge u neku drugu laboratoriju, pa onda će iz te laboratorije da ode u akreditovanu, stranu laboratoriju da ona potvrdi, pa ćemo tako da idemo do Ženeve, Strazbura, ne daj bože do Haga, jer to nema smisla.
To je jedan od pokazatelja ovog lošeg člana 9. Međutim, ne mogu da shvatim da u ovom zakonu imamo nešto što pokazuje koliko ipak stručno nije dovoljno urađeno. Svaka cigareta je štetna po zdravlje. Neka sadrži 15 miligrama katrana, neka 1,5 miligram nikotina, 15 miligrama ugljen-monoksida, ali u zakonu stoji da bismo od 16 miligrama katrana, znači od 1. januara do 31. decembra 2006. godine, potrebno je pet godina da spustimo sa 16 miligrama, po nekom evropskom zakonu, na 10 miligrama katrana po cigareti i tek 2011. ćemo imati slučaj da postoji fabrika koja proizvodi cigaretu koja u sebi nosi 10 miligrama katrana po cigareti ili jedan miligram nikotina po cigareti.
Treba nam pet godina da se jednim normalnim zakonom to uradi. U zakonu se kaže – do polovine 2007. godine svaka fabrika je dužna da sa 16 miligrama katrana po cigareti smanji na 10 miligrama ili da smanji na pet.
Gospodo, onoliko zarade koliko može da se zaradi sa proizvodnjom, odnosno preradom duvana državi treba još više da doprinese da se leče bolesti od duvana. Ona to ne može da postigne, zato što su u duvanu najveći mafijaši.
Svako zna da je najveći big bos bio Milo Đukanović, ona trasa Bar-Bari, to je i zimi otvorena trasa, ima čak i ono ko sme da se obilazi, a ko ne sme. Tačno je i tačno se zna ko gde koga može da obiđe. Neću da pričam o Canetu zvanom Žabac, to ste već sve čuli.
Prema tome, gospodo, vi biste morali da povedete računa, jer vidite da imamo puno amandmana, a stigli smo na prvi amandman.
Gospodo, porazmislite, ovaj zakon nije dobar. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovakav zakon, pa bio bi red da se ministar mr Dinkić udostoji i da ispoštuje napore poslanika SRS-a oko poboljšanja zakona, ali vidim da je njemu nešto drugo bitnije, ili možda sedi sa Canetom Subotićem, zvanim Žabac.

Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine predsedniče, da nastavimo sa istinom, neću da pominjem sada imena pošto nisu u sali.
Malopre je rečeno da nema nikakve sankcije ako se neko na nekoj svojoj parceli bavi proizvodnjom duvana. Tako je rečeno. Sada ću da vam pročitam nešto što stoji u članu 9. stav 9: "Fizičko lice - proizvođač duvana može da se bavi proizvodnjom duvana ako ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana, odnosno obrađivačem duvana."
Sada iz jedne takve odredbe gde se kaže - može, koja nije po svojoj prirodi imperativna... Molim one koji ne veruju Zoranu Krasiću neka okrenu stranu 37. predloga ovog papira koji smo dobili, član 86. naziv je – prekršaji proizvođača duvana, pa neka pogledaju stav 4: "Novčanom kaznom od 500 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - proizvođač duvana", to je onaj iz člana 9. stav 9, "ako vrši proizvodnju duvana suprotno članu 9. stav 8. ovog zakona."
Znači, seljaci, ako se na svojoj parceli bavite proizvodnjom duvana, a niste kooperanti, Mlađan Dinkić, uz pomoć onih koji će da glasaju za njegov zakon, ima da podnese prekršajnu prijavu i vi ima da budete kažnjeni do 50.000 dinara. Znači, Krasić vas nije lagao kada je dva puta izlazio i ovde pričao da se na ovaj način zabranjuje seljaku da odlučuje o načinu kako će da koristi svoju privatnu svojinu, poljoprivredno zemljište.
Zašto sam vam ovo pročitao? Upravo zbog amandmana koji je gospodin Krstin podneo. On amandmanom traži da se u članu 9. posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi: "Poljoprivrednik ne mora da ispunjava uslove iz stava 1. tačke 4) i 5) ovog člana", da bi se omogućilo seljaku da ima status proizvođača duvana, a ne da ima status kooperanta proizvođača.
Nije teško da se shvati. Nije teško biti fin, nije teško da se shvati, sve je jasno. Mlađan Dinkić uništava poljoprivrednu proizvodnju. Mlađan Dinkić uništava seljake koji proizvode duvan, tera ih da budu kooperanti sa kriminalcima. Valjda je sada posle ovoga jasno. Ko ne želi da bude kooperant sa kriminalcima dolazi pod udar člana 86. da će onda ovi Stojkovićevi sudovi za prekršaje da ga kazne do 50.000 dinara, a on neće imati zaradu na tom zemljištu od 50.000 dinara.
Znači, uništili ste banke, sada uništavate i proizvodnju. Zašto?
Zato što ćete verovatno u sledećoj varijanti da gajite narkotike i da stimulišete ove perverzne televizije i perverzno ponašanje po ulicama. To je ideologija i politika Mlađana Dinkića. Dokaz ovoga – napisano, crno na belo. Nema Ustava, nema propisa, nema privatne svojine, nema slobode privredne delatnosti. Sve mora da bude po zamisli i željama Mlađana Dinkića i njegovih sponzora. Sada neka izađe neko i neka brani Mlađana Dinkića posle ovoga.

Hvala, gospodine Krasiću. Ne brinite, svi su okrenuli stranu 37, tako da znate, poslušali su vas. Izvolite. Gospodin Išpanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću nikoga da branim. Nema potrebe ni da se neko žesti, može mirno ovde da govori, bez podizanja glasa. Ja bih preporučio mom dragom kolegi, i po struci, da uzme propise EU; istina, ima 80 debelih knjiga. U EU ne samo da postoje propisi gde je predviđeno šta se sme proizvoditi na određenom poljoprivrednom zemljištu, nego čak postoje propisi da se zabranjuje bilo šta da se proizvodi, zemlja se mora ostaviti bez ikakve proizvodnje. Nema potrebe da se gospodin kolega žesti. Kažem, preporučujem mu 80 propisa EU.

Po istom amandmanu još neko? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.