Dame i gospodo narodni poslanici, da otkrijemo igru Ministarstva finansija, tačnije ministra finansija, ne bih da okrivim sve u Ministarstvu, i G17 plus, vezano za proizvodnju, s obzirom da sa ovim amandmanom prelazimo na preradu duvana itd.
G17 plus ima nameru, s obzirom da su finansije u njihovim rukama, da da vrlo povoljne kredite, da tim kreditima kupe sušare, da od poljoprivrednika, proizvođača duvana, po bagatelnim cenama kupuju sirov duvan, da suše i da se pojavljuju kao proizvođači. Cela igra i oko pet hektara i oko svih prethodnih priča oko prethodnih članova je ovde.
Da pređemo na amandman.
Na član 29. narodni poslanik Darko Glišić podneo je amandman gde traži da se u stavu 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta zameni tačkom, a ostatak teksta da se briše.
Član 29: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt) ako ispunjava sledeće uslove", pa ovih prvih šest tačaka da ne čitam, u tački 7) se kaže: "da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od dve hiljade tona godišnje".
Radi se o onima koji će sutradan otkupiti duvan od ovih proizvođača, kako ih vi nazvaste, a kod mene u kraju, gde sam rođen, zvali su se nakupci ili matrapazi, prekupci, pa će onda otkupiti i dolazimo do toga da će onda proizvoditi duvan.
Pošto imamo u vidu da ste domaće fabrike za preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda prodali - jednu firmi "British American Tobacco", a drugu "Filipu Morisu", ostade vam još onaj Peconi koji pravi cigarete "fast" u Pazovi, ali on ne može da ostvari dve hiljade tona ukoliko se ne udruži sa Mlađanom Dinkićem.
Ostade onaj temelj, koji je sveštenik osveštao u Čačku, a Velja Ilić je platio; još uvek taj kamen temeljac stoji u onoj livadi, pre neki dan sam bio u Čačku i video sam, ostao je taj kamen temeljac, a fabrika nije podignuta.
Ostaje još jedan budući proizvođač – Stanko Subotić - Cane Žabac u saradnji sa ministrom finansija. Ima nameru da napravi fabriku.
Sve ovo liči na to, samo još fali fotografija vlasnika fabrike. Jer, dve hiljade tona ne može proizvesti niko osim ove dve velike fabrike i te nove koje će njih dvojica zajedno da urade.
Međutim, kada krenemo na kaznene odredbe, to je član 34, usko vezan za ovo, doći ćemo do još jedne situacije koja je diskutabilna.
Kaže: "Ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik imalaca dozvole, čiji udeo prelazi deset posto kapitala imaoca dozvole, lice ovlašćeno za zastupanje... pravosnažno osuđeno za privredni prestup, odnosno krivično delo nedozvoljene proizvodnje, odnosno nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica kažnjena za prekršaj propisan ovim zakonom".
Onda ćete doći u situaciju da proveravate da li je u Londonu slučajno "Britiš Amerikan Tobako" kažnjavan, da li je "Filip Moris" kažnjavan u Americi, da li je Cane Žabac kažnjavan u Ženevi, jer mu je tamo sedište firme i on je državljanin Hrvatske, Švajcarske, pored ostalog, čini mi se, i Srbije, mada se jedno vreme brisao iz registra državljana. Jedino vam ostade Peconi, ako i njega ne zaštitite.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajajući amandman narodnog poslanika Darka Glišića doći ćemo u situaciju da bar ovaj deo, koji je apsolutno nejasan i koji ostavlja mogućnosti za žestoke manipulacije, skratimo, pa bi tačka 7) glasila – da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50 posto sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici. Količina od dve hiljade tona zatvara vrata svim budućim proizvođačima cigareta, svim budućim fabrikama duvana koje bi se ovde pojavile. Znate li koliko je dve hiljade tona? Neverovatna količina.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava, kao predlagača, pre svega od ministra zdravlja, da nama i svim građanima Srbije u prilog ovom zakonu ukaže na prednosti, a i na štetnosti korišćenja duvana.
Naime, potreban nam je pregled za danas i sutra koliko je građana Srbije, a pre svega mladih, obolelo zbog duvanskog dima i korišćenja duvana, kao aktivnih i pasivnih pušača.
U isto vreme, očekivao sam od drugih ministarstava - privrede, poljoprivrede, trgovine, ugostiteljstva i drugih, da nam kažu koje su prednosti gajenja i korišćenja duvana u porodične i kolektivne svrhe.
Poštovani poslanici, nisam uočio i video prednosti gajenja, proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Bio bih zadovoljan da zbog toga danas ili sutra budem demantovan.
Zbog ovih nekoliko napomena, Vlada Republike Srbije je trebalo da predloži, umesto ovog zakona, predlog zakona o zabrani proizvodnje i prometa duvana na ovom području. Po tome bismo bili poznati i priznati u svetu.
Na kojim odredbama Predloga zakona sam zasnovao ovakav predlog ili moj lični stav? Deo progresivnog i naprednog sveta se zalaže za očuvanje i nastavak života ljudi na planeti Zemlji. Zbog toga, u ovom predlogu nema jasnih odgovora ko ima koristi od duvana i njihovih proizvoda. Izgleda sasvim jasno - korist ima samo duvanska mafija, pojedinci koji su se obogatili i hoće još više, i niko drugi.
Očekivao sam podatak da svi znamo koliko je u Srbiji nepušača, odnosno onih koji ne koriste duvan i šta oni misle o ovom predlogu zakona. Da li oni treba da se pitaju u vezi sa ovim o čemu raspravljamo? Izgleda da se oni ne pitaju, jer su oni možda u manjini, ili su neobavešteni.
Kao nepušač, glasaću protiv ovog zakona, jer imam moralnu obavezu pre svega prema sebi i svima onima koji ne koriste duvan. Ukoliko mi se dokažu prednosti korišćenja duvana za zdravlje i potomstvo, možda ću promeniti mišljenje.
Zbog čega ovako govorim? Pobogu, ljudi, pročitajte pažljivo član 77. Predloga zakona i biće vam sve jasno. U tom članu navedene su posledice korišćenja duvana po zdravlje ljudi i dece: izaziva rak pluća, usne, jezika, glasnih žica, a pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, želuca, grlića materice. Naš podmladak, deca pušači češće boluju od astme, upale grla, uha, a pušenje izaziva i srčani i moždani udar. Šta o ovome misli ministar zdravlja, ne samo ministar finansija, kao predlagač i obrađivač ovog zakona?
Još nešto konkretno, u poglavlju II, član 3. Predloga zakona, govori se o obrazovanju uprave za duvan. Valjda se misli o formiranju i organizovanju uprave, a ne nekakvom njenom obrazovanju. Ukoliko ovako ostane, ona će ostati na niskom stupu obrazovanja.
U članu 2. Predloga zakona toliko ima stranih izraza, imaju određeni značaj, ali su van našeg maternjeg srpskog jezika. Ko će ovo da razume? Samo oni koji će se baviti nedozvoljenom proizvodnjom i prometom duvana.
Prosto je neverovatno šta piše u članu 8. Predloga zakona – na teritoriji Republike Srbije proizvode se sledeći tipovi duvana: virdžinija, berlej, orijental i poluorijental. Ko to razume? Objasnite to poljoprivrednim proizvođačima da bi shvatili o čemu se radi i odakle ti tipovi duvana potiču. Ima li nekih tipova koji su se gajili u vreme kneza Lazara i kako su se oni zvali? Neka o tome daju svoje mišljenje i stavove stručnjaci za duvan.
Na kraju, u članu 9. Predloga zakona, između ostalog se kaže da će se proizvodnjom duvana baviti zemljoradničke zadruge. Voleo bih da čujem, a verujem i većina poslanika, da nam predlagač navede koliko to ima zemljoradničkih zadruga u Srbiji koje rade i koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i to baš proizvodnjom duvana.
Koliko mi je poznato, zemljoradničkih zadruga u Srbiji ima na prste jedne ruke, a ko ih je uništio i zbog čega, neka se pita Vlada Republike Srbije. Neka se pita i za ovaj predlog zakona koji je dobar za tranziciju i pojedince, a ne za podmladak i budućnost Srbije.
Na kraju, gospodo iz vladajuće koalicije, ako hoćete da poboljšate ovako loš zakon, onda morate da prihvatite sve amandmane Srpske radikalne stranke i amandman mog kolege Darka Glišića na član 29. stav 1. tačka 7). Hvala.

Hvala, gospodine Duvnjak, samo da znate da taj amandman nije na ovim stavovima, on samo ograničava da ne bude 2000 tona. Mogu ja da vam odgovorim – dakle, u vreme cara Lazara nije moguće pobrojati vrste duvana koje su se gajile u Srbiji iz istog razloga iz kog u njegovo vreme niko nije u Srbiji jeo proju. Dakle, ni duvana, ni kukuruza nije bilo, ali bilo bi lepo da se nađe u zakonu i pretpostavljam da bi to mnogo značilo poljoprivrednim proizvođačima.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, postavilo se pitanje još od početka rasprave otkud to da je ovlašćeni predstavnik predlagača za zakon o duvanu ministar finansija u Vladi Republike Srbije gospodin Mlađan Dinkić. U principu, ima dodirnih tačaka, dva su dobra razloga zašto. Jedan je da se jednoj grupi ljudi obezbedi monopol na proizvodnju i preradu duvana.
To se vidi već u članu 9, gde se ograničava ko sve može da se bavi proizvodnjom duvana. Razlog za tako nešto jeste, na prvom mestu, da proizvođač duvana mora da ima ugovorenu prodaju, odnosno zaključen ugovor sa preradom i prerađivačima duvana, što je opet vezano, izuzetno blisko, sa članom 29, gde se tvrdi da godišnje mora da bude prerađeno 2.000 tona domaćeg duvana, a inače da pogon može da preradi dve i po milijarde cigareta u jednoj godini, što znači otprilike da će 95% prerade biti domaćeg duvana.
Nije to džabe tako napisano i nije to slučajno. Znači, preradom duvana moći će da se bavi samo neko ko bude imao zaključene ugovore sa proizvođačima i zato ne može najobičniji poljoprivredni proizvođač, ili kako mi to kažemo poljoprivrednik, sam da proizvodi duvan i to mu se pravo ograničava.
Ima još jedan razlog zašto – jer ovde može tim poslom da se bavi i preduzetnik.
Znači, poljoprivredno domaćinstvo se na jedan određeni način nateruje da se registruje kao preduzetnik da bi se povećala njegova poreska davanja državi. Sa druge strane, ne samo kada se stvorio taj uslov da poljoprivredni proizvođač može da bira hoće li biti preduzetnik ili će nastaviti da to obavlja kao fizičko lice, zašto mu se nije ostavila mogućnost kao fizičkom licu da bira hoće li uplaćivati, hoće li biti poreski obveznik za penzijsko osiguranje ili neće. To je nemoral ove vlade.
Inače, običan poljoprivredni proizvođač, običan seljak, da tako kažem, nema pravo na refakciju poreza na dodatu vrednost, a prvi put od kada postoji poljoprivreda uveden je porez na poljoprivredni repromaterijal i čitava ona priča koja se ovde pričala oko usitnjavanja, ukrupnjavanja možda ima nekog smisla, ali ciljna grupa jeste bila da se poveća broj poreskih obveznika.
Sada već u sledećem članu 32. piše da proizvođač duvanskih proizvoda uplaćuje naknadu u visni od 10 miliona dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su budžeta Republike. Znači, ponovo se postavlja, kroz jedan vid poreskog davanja, ograničenje ko sve može da se bavi preradom duvana, odnosno da bude proizvođač duvana.
Znači, već od samog početka, od njive do prerade, kasnije ćemo da vidimo kako se to rešava u velikoprodaji i maloprodaji, uslovi su do te mere pooštreni, tako da su upisani za dva čoveka koja to mogu da ispune u celoj državi: sa jedne strane Stanko Subotić, zvani Cane Žabac, a sa druge strane Peconi. Znači, samo dva čoveka će moći da ispune uslove u Srbiji da bi mogli da se bave proizvodnjom, preradom i distribucijom duvana.
Sada se postavlja pitanje da li je ovaj zakon stvarno pisan da reguliše jednu oblast, kako vi to volite da kažete da je to neki sistemski zakon koji nas približava zakonodavstvu Evrope i Evropskoj uniji, ili je zakon pisan za dva mafijaša.
U ovom slučaju, ovaj zakon je pisan za dva mafijaša, za Stanka Subotića zvanog Cane Žabac i za Peconija. Taj koji je pisao je u vrlo bliskim poslovnim odnosima sa njima, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, pa verovatno ima razloga zašto se amandmani Srpske radikalne stranke tako olako odbijaju, jer oni u suštini omogućavaju da se poveća broj ljudi, odnosno lica koja će da se bave prometom, proizvodnjom i preradom duvana.
Cilj ovog zakona nije da se država obezbedi od sive ekonomije, jer kao što se videlo na primeru uredbe Vlade Republike Srbije o nafti i naftnim derivatima, država nema poverenja u svoje carinske službe; tu su poreska davanja mnogo manja, nego poreska davanja na cigarete, ali uvoz cigareta nije pod kontrolom države.
Znači, cigarete može da uvozi ko kako hoće, ali je pod kontrolom određenih sivih eminencija, a zna se koji su to ljudi koji mogu da uvoze cigarete, da ih distribuiraju, koji mogu da zarade ogroman novac, pa čak, ako je potrebno, da izbegnu plaćanje državi.
Pošto je to u suštini jedna određena klackalica koja zavisi od vlade u Republici Srbiji, a vide da je i ovoj vladi koja je bliska sa njima kraj blizu i vide da će SRS uskoro moći sama na prvim izborima da formira vladu, nastao je strah kako će da nastave da zarađuju ogroman novac.
Jedan od načina jeste da novac koji su prikupili u sivoj trgovini legalizuju i da nastave svoj posao i da sve bude u skladu sa zakonom. Način legalizacije tog novca vidi se u ovom predlogu zakona i on je u stvari napisan za dva gospodina – Stanka Subotića zvanog Cane Žabac i Peconija.

Hvala vam, gospodine Arsiću.
Narodne poslanike štiti imunitet, tako da nemate pravo da ih tužite. Gospodin nije znao da ste vi autor zakona i, hvala bogu, ni najmanje ne liči na gospodina Dinkića. Autor zakona i predstavnik predlagača ovde je sa nama. Dovoljno je razjasniti i izviniti se ako je bio nesporazum. Metafora je bila u pitanju.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Autor zakona je Vlada.)
U pravu ste, predlagač je Vlada, zakoni nemaju autore, a onaj ko je pisao zakon sedi pred nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne poražavajuće činjenice. Slučajno se omaklo ministarstvu da ovo ovako napiše, međutim, za one koji znaju da pročitaju i između redova to sve jasno govori.
Kaže ovako: "Za upis u registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima plaća se naknada u visini od pet miliona dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su budžeta Republike." To je u redu. "Iznos naknade iz stava 3. ovog člana usklađuje se polugodišnje sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike."
Ja se pitam šta je to što ministar zna, a mi ne znamo, a građani Srbije ne znaju. Koliki rast cena na malo očekuje ministar, koliku inflaciju očekuje ministar, a on je ministar finansija, na izvoru je informacija.
To znači da inflacija neće biti onih 18%, kako reče, nego bar dva puta po toliko. Koliko će ovih pet miliona biti na kraju pola godine kada mora na pola godine da usklađuje sa rastom cena na malo? Ako je krenulo tom logikom i ako je uplašen tim rastom inflacije, što ne usklađuje svaki mesec, svaku nedelju, svaki dan, pa pre podne jedno usklađivanje ujutru, pa uveče još jedno usklađivanje, ne bi li sačuvao ovih pet miliona, odnosno vrednost ovih pet miliona dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam amandmanom da se ovo usklađivanje vrši jednom godišnje.
Sada još jedna nelogičnost iz ovog zakona, koju sam primetio pripremajući se za ovaj amandman. Nikako mi ne ide u glavu. Kaže: "Imalac dozvole za trgovinu na veliko može da plati naknadu iz stava 3. ovog člana u pet jednakih godišnjih rata." Ako se polugodišnje usklađuje, kako može, kako će znati kolika će da bude rata i kako jednaka rata? Ne može jednaka, ako se već vrši usklađivanje. To znači da će svaka sledeća rata za određen procenat biti veća.
Kaže: "Lice iz stava 6. ovog člana dužno je da svaku narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, usklađenu sa stopom rasta cena na malo." Na šest meseci će usklađivati, godišnje može da se uplaćuje, jer petogodišnja je inače dozvola, godišnje može da se uplaćuje, a kako da bude u pet jednakih godišnjih rata? Svaka godišnja rata će biti sa usklađenim rastom cena na malo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako nam finansije vodi ministar koji je bio autor ovog zakona, onda će ministar biti obavezan da jednom godišnje, ukoliko ovaj amandman usvojite, a ja se nadam da ćete vi štititi, pored ostalog, i proizvođače i trgovce, pa ćete jednom godišnje dozvoliti usklađivanje cena, odnosno usklađivanje ove takse... Pozivam vas da u ponedeljak, u danu za glasanje, glasate za ovaj moj amandman.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.) Još jednom, ko je autor zakona?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ja ću da objasnim.)
Tako je.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako to izgleda. Vidim ja da se ovde pokušava da se u stvari prikaže kako je zakon realan. Koje su to odredbe Predloga zakona za koje se ovim amandmanom traži da se brišu? Stavovi 9, 10. i 14. Reč je o upisu u registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima.
Mora u svakom slučaju da plaća naknadu u visini od pet miliona dinara; kada moraju proizvođači, prerađivači, trgovine na malo, zašto to ne bi uradila velikoprodaja.
Međutim, ovde su tri stava koja su pod znakom pitanja da li su uopšte u skladu sa nekim drugim zakonskim propisima.
U stavu 9. člana 40. kaže se da postoji garancija kao sredstvo obezbeđenja plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davanja.
U stavu 10: "Iznos garancije iz stava 8. tačka 2) ovog člana imalac dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima može da dostavlja tako da svake godine priloži garanciju propisanu ovim zakonom, u visini od 80.000 evra, i to najkasnije pet dana pre isteka roka važenja prethodne garancije."
Znači, za svaku godinu poslovanja jedna velikoprodaja će morati da priloži 80.000 evra državi. U stavu 14. kaže se: "Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje postupak aktiviranja garancije, kao i način korišćenja sredstava garancije iz stava 8. tačka 2) ovog člana."
Ja postavljam jedno pitanje, ovde u zakonu to ne piše – da li će stvarno 80.000 evra da priloži kao garanciju ili u dinarskoj protivvrednosti?
Ako istrajavate na tome da priloži kao garanciju u dinarskoj protivvrednosti, šta će biti kada izvrši svoje poreske obaveze i traži da mu se sredstva uplaćena na ime garancije vrate?
Evro je prošle godine u ovo vreme bio oko 84,50 dinara, a sada je već 87,00. Hoće li mu biti vraćen onaj isti dinarski iznos koji je bio u trenutku polaganja te garancije?
Ako tražite da položi 80.000 evra, da li je to u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju? Trgovca na veliko duvanskim proizvodima terate da krši zakon; da bi postupio po odredbama jednog zakona, moraće da prekrši drugi zakon.
Sada se postavlja pitanje – je li trgovac na veliko najveći poreski obveznik u lancu od proizvodnje duvanskih proizvoda do krajnjeg potrošača, do korisnika duvanskih proizvoda? Svakako da nije.
Na prvom mestu najveći poreski obveznici su prerađivači duvanskih proizvoda, zato što je tu ulazna cena sirovine, odnosno vrednost poreza na dodatu vrednost najmanja do one maloprodajne cene, odnosno do cene, najveća je razlika od proizvođačke cene do cene izlaska. Tu je i obračun poreza na dodatu vrednost najveći.
Zašto proizvođači, odnosno prerađivači duvanskih proizvoda ne polažu depozit? Oni mogu da oštete mnogo više državu nego sve velikoprodaje.
Jedan prerađivač duvanskih proizvoda može više da ošteti državu, nego sve velikoprodaje u državi.
Koja je garancija? Njegov pogon? To i nije neka garancija da može da iznajmi pogon. Dok vi utvrdite može da ga iseli iz države. Zgrada? Šta je?
U čemu je problem ovde? Reč je o milijardama dinara. Ko će njih da zaustavi da ne naprave takve zloupotrebe? Onda tražite od velikoprodaje 80 hiljada evra kao garanciju. Smešno.
Šta je sa uvoznicima? Roba koja ulazi u državu nema obračunat PDV. PDV koji se obračunava jeste: nabavna cena proizvoda plus carina jednako je PDV.
Kolika je razlika između izlazne cene? Opet je mnogo veća nego kada je u pitanju velikoprodaja.
Velikoprodaja radi sa dva-tri posto u ceni duvanskog proizvoda, maksimalno pet, a ovde su količine akumuliranog kapitala kod prerađivača i kod uvoznika preko 100% i njima ne treba garancija. Najviše mogu da zarade, najveću utaju mogu da naprave. U tome je problem.
Ako ste to već hteli, onda je trebalo gospodinu Stanku Subotiću Canetu - Žapcu da kažete da je depozit, garancija 10 miliona evra, Peconiju 10 miliona evra, pa onda puštajte trgovce na veliko 80 hiljada evra. Uzmite i od STR-a i od SZR-a, uzmite i od trafikanata po 1.000 evra.
Postavlja se pitanje zašto samo od jednog i kako ćete to da izvedete? Da li će morati da se krši Zakon o deviznom poslovanju, a ako uplati u dinarima, koliko će mu biti vraćeno, da li isti iznos u dinarima ili će ponovo država da se odrekne jednog dinarskog dela i da mu vrati kolika bude bila vrednost evra u tom trenutku?
To su problemi i manjkavosti ovog zakona. Ma koliko to vama izgledalo smešno, videćete kakve ste sve još kasnije propuste pokazali u pisanju ovog zakona. U principu, verujem da ste u teoriji mnogo dobri, ali u praksi, a ovo sa praksom nema nikakve veze, mnogo loši.

Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.