Gospodine Rafailoviću, kada ste rekli "bio sam na onoj strani", stvarno ne znam na kojoj ste više strani. Toliko ste stranaka promenili, sada znam da ste u G17, a gde ćete posle da budete ne znam, a vidite, i ovaj što podržava Vladu slaže se sa mojim mišljenjem, uvaženi kolega Perić.
Što se tiče vaše zloupotrebe da po Poslovniku koristite pravo na repliku a da branite Mlađana Dinkića, ja vas u Dinkićevo ime molim, jer mi ćemo inače da ga sredimo i da ga se rešimo, ali vi koji ste u njegovoj stranci nemojte da ga podržavate. Kada ste bili član Demohrišćanske stranke Srbije i branili Vladana Batića, Batić je tako brzo otišao sa vlasti i toliko je ozloglašen i dan-danas u srpskom narodu, tako da je bespotrebno da se vi danas upinjete i da branite Dinkića.
Verovatno ste me pogrešno razumeli. Ja sam samo u specifikaciju navedenih artikala dodala još nešto.
Što se tiče vas lično, niko vas nije terao da pričate stvari iz vašeg privatnog života, kako idete, da li pešice, da li prolazite pored trafike, da li svraćate na trafiku kada dolazite u Skupštinu, šta to nas briga. Sami ste se "izlajali" i, prema tome, snosite odgovornost za ono što pričate za govornicom.

Da li još neko želi reč? Replika, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ja sam se svega i svačega naslušao i nagledao u ovoj skupštini, pa još i da Mlađan Dinkić uređuje zemlju.
Bankarski sistem pogotovo je uredio. Ono malo državnih banaka što je ostalo i dalje uređuje, tako što je, recimo, u jednoj državnoj banci zaposlio izvesnu gospođu, sa obrazloženjem da je ona samohrana majka. Kada pogledate, pa u redu je, samo ima jedan problem, ona ima 65 godina, može da ide u penziju. Takve ljude zapošljavate, još da rukovode bankama i sa sumnjivom biografijom?
Dalje, to što pričate šta može trafika da prodaje, to smo čuli. Ne znam da li ste videli neki put neko rešenje kojim se dozvoljava rad jednog maloprodajnog objekta, pa se u tom rešenju kaže šta sve može da prodaje. Za trafiku se kaže da može da prodaje dnevnu štampu, nedeljnu štampu, mesečnu, može da prodaje pribor za pušenje, a to može da bude upaljač, šibica itd, prodaje cigarete, cigarilose i cigare, prodaje žvake. Kada dođe do toga da prodaje žvake, onda doda čokolade, bombone, biskvite, konditorske proizvode itd.
Ali, to nije problem ovog zakona. To je problem republičkog organa koji daje saglasnost za otvaranje nekog maloprodajnog objekta i određuje mu delatnost šta sve može da prodaje. Ovde zakon određuje kako se prodaje duvanski proizvod i koji su to sanitarno-higijenski uslovi.
Te priče oko tih ploča, nagledali smo se toga po Beogradu i sve novine o tome zvrje, kako se te ploče postave, pa za godinu dana to mnogi ljudi lome.
Da nećete još da predvidite nekim novim zakonskim propisom da se uvodi menza u trafiku? Dalje, postavlja se pitanje svrhe svega toga. Ako radi i sa nekim prehrambenim delom, on je fizički razdvojen od njega, znači nije u kontaktu sa hranom, ali mislim da onaj ko je ovo pisao nije znao kako će to u praksi da izgleda.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Smejemo se nečemu što nije smešno, nije smešno ljudima koje ovaj zakon direktno pogađa, ali šta da radimo kada je Vlada tako koncipirala tekst zakona, a ministar duhovit, pogotovo posle ovog boravka u Japanu, kada se izmirio sa Karićem.
Kažu da su tamo kupovali lance i katance; Dinkić ide i stavlja lance i katance, krenuo je od banaka, pa preko ugostiteljskih objekata koji nisu izdavali fiskalne račune, a sada će da zatvara kioske koji nemaju đakuzi kadu; na kraju posle njega ide Karić i priča da on skida lance i katance, a ovaj pre toga ih stavlja. Dakle, to je bila suština boravka Karića i Dinkića u Japanu.
Nadam se da Vlada Pavićević, advokat Stanka Subotića Caneta, zna da ono što narodni poslanik kaže za ovom govornicom ne podleže krivičnoj odgovornosti, a ovo naglašavam zato što znam da taj advokat zaista ništa ne zna, odnosno vrlo malo zna i da poseže za krivičnom tužbom kad god neko spomene ime Stanko Subotić – Cane Žabac, pa on odmah presavija tabak i piše krivičnu tužbu. Tako je nekoliko puta tužio Vojislava Šešelja, pa i Darka Glišića, našeg narodnog poslanika, Aleksandra Vučića više puta.
Između ostalog, na osnovu tih tužbi i presuda je i nastala ova knjiga "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije", knjiga Vojislava Šešelja, jer je u to vreme, 2001. godine Vojislav Šešelj na svojim konferencijama redovno obaveštavao javnost Srbije o aktivnostima Stanka Subotića Caneta, Mila Đukanovića, Zorana Đinđića, Srećka Kestnera itd, ekipe kriminalaca vezane za duvansku mafiju u Srbiji i Crnoj Gori.
Kao što sam rekla na početku kada sam govorila o prvom amandmanu, građani Srbije sve to znaju. Zato su više iznenađeni da ova sadašnja vlada štiti takve kriminalce i takvog kriminalca donoseći ovaj zakon koji štiti monopol Stanka Subotića na duvan.
Malobrojne kolege iz koalicije koja će glasati za ovaj zakon pokušali su da nam objasne kako mi srpski radikali nismo u pravu kada govorimo o ovom zakonu, o amandmanima i kada spominjemo sva ova imena koja su konkretno vezana i sutra će biti vezana za primenu ovog zakona. Svaki put sam imala potrebu da kažem neki komentar na diskusije tih kolega. Ali, naravno, pošto imamo ovako nakaradan poslovnik, nisam bila u prilici.
Moram da podsetim, neko je ovde rekao da mi iz Srpske radikalne stranke ovako govorimo verovatno zato što nismo pročitali 80 tomova EU, a moram da kažem da mi govorimo ovako upravo zato što smo pročitali i proučili tih 80 tomova i da ovo što govorimo danas i uopšte što govorimo povodom ovih zakona, u stvari, čini 81 tom koji će se primenjivati i u EU, pogotovo u Srbiji.
Takođe, kada je kolega Krasić govorio o poljoprivrednicima, odnosno o nemogućnosti poljoprivrednika da na svojim parcelama proizvode duvan, pa je spomenuo da će to biti sa nekim drugim poljoprivrednim proizvodima, neko je stavio primedbu kako mi to pogrešno tumačimo. Naravno, to nije tačno. Zaista uskoro očekujemo opet neki zakon koji je vezan za poljoprivrednu proizvodnju, gde će se reći da kukuruz, šećernu repu može da proizvodi samo neko ko zaključi ugovor sa "MK komercom" za šećernu repu, za kukuruz sa "Krmivo produktom", da gaji svinje samo neko ko zaključi ugovor sa Matijevićem, Lijanovićem iz Širokog Brega.
Dakle, to su vaši stavovi, stavovi Vlade Republike Srbije, koje podržavaju, nažalost, narodni poslanici skupštinske većine i koji će se obiti o glavu običnom građaninu, običnom čoveku u Srbiji.
Evo i ovaj član 45 – uslovi za trgovinu na malo duvanskim proizvodima; ovim članom i svakim stavom ovog člana opet se štite Stanko Subotić, Peconi, a opet preko grbače običnog čoveka koji pokušava... Neko reče, kada se dele na konkursu prodavnice, onda se javi dvoje-troje ljudi koji su zainteresovani za otvaranje prodavnice, a kada se otvara kiosk, onda se javi desetine. To je logično i normalno. To govori o tome koliko su građani Srbije siromašni.
Naravno, da bi neko otvorio prodavnicu ili kafanu, pored tog objekta za koji konkuriše mora da ima stolove, pultove, ne znam šta još ide kao sastavni deo kafane, a šta kao sastavni deo prodavnice. Kod kioska mu, do ovog sadašnjeg člana koji mu predviđa đakuzi kadu i čajnu kuhinju, nije potrebno ništa, nego da uzme robu na način na koji se to uzima, da je plati nakon 15-20 dana i na tom kiosku može da zaradi jedva i prosečnu platu da nekako prehrani porodicu.
Sećate se, to je bilo aktuelno pre dve godine, čini mi se, kada je Stanko Subotić pokupovao sve kioske "Štampe", kada su svi ljudi morali da menjaju kioske, da uvode neke tipske kioske. Naravno, mnogi to nisu mogli i odustali su od tog posla. Vi opet onim malobrojnim ljudima koji su ostali da rade u kioscima, trafikama sada propisujete nešto nemoguće i neverovatno. Mi se jesmo smejali upravo zbog toga što ste predvideli u ovom zakonu nešto što jednostavno nije moguće. Kako možete u kiosku, koji se nalazi na kraju neke ulice, da ugradite mokri čvor i šta podrazumeva mokri čvor? Da li je to tuš kabina, umivaonik?
Neverovatno je da se sa ovim poigravate. S jedne strane, imamo propis koji ograničava površinu kioska; kiosk je površine devet metara kvadratnih, a s druge strane, za mokri čvor mu treba najmanje toliko. Šta će onda, da napravi u kiosku mokri čvor, a da prodaje ispred? Vi stvarno predviđate neverovatne stvari.
Ovo što je u stavu 5. člana 45. predviđeno odnosi se na vozila.
Kažete: "Privredni subjekt iz stava 1. ovog člana može da vrši prevoz duvanskih proizvoda sopstvenim vozilom koje je vidno označeno da se radi o prevozu duvanskih proizvoda i koje ispunjava sanitarno-higijenske uslove, kao i druge propisane uslove." Ovo je stvarno da se za ovom govornicom prekrstim. Znači, onaj čovek tamo što prodaje u trafici cigarete, pored sitnica koje prodaje, valjda mora da ima šleper ili onaj autobus na sprat; takva vozila ispunjavaju te sanitarno-tehničke uslove. Zaista, to je neverovatno.
Ili vi, zato ste i rekli da je to privredni subjekt, već ovim zakonom predviđate da trafike u Srbiji niko više neće moći imati nego Stanko Subotić - Cane Žabac. Zato ste počeli ovaj stav sa: "Privredni subjekt". Naravno, ako vlasnik svih fabrika bude Cane Žabac, onda je normalno da njemu neće biti problem, ima on šlepere, dostavna vozila; vi još ovde kažete da moraju da budu vidno označena, a to će biti znak policiji kada naiđe vidno označen šleper Stanka Subotića – ne diraj. To je već sa Mlađom Dinkićem i Bogoljubom Karićem završeno – ne diraj, inače ćeš dobiti lance i katance.
Dakle, neverovatno je kako je Vlada Republike Srbije bila drska u ovom predlogu. Ovde stoji da je predlagač Vlada. Znamo mi da je to Mlađan Dinkić. Ali, neko u Vladi je morao da se ogradi od ovakvog zakona, a to očigledno nije učinjeno. Mislim i ubeđena sam da će se poslanici skupštinske većine, čak i ako nisu ovde, upoznati sa onim o čemu smo danas govorili i da neće dozvoliti da ovim zakonom uništite i ono malo mogućnosti za običnog čoveka, običnog građanina koji otvara u svojoj ulici ili ispred svoje kuće, gde već može, trafiku da prodaje neke sitnice, da prodaje cigarete, da bi nekako prehranio porodicu.
Nemojte ovim zakonom da zatvarate, dosta ste zatvarali, pozatvarali ste fabrike, ljude ostavili bez posla, pozatvarali ste banke, zatvarate osiguravajuća društva, pretite otkazima prosvetnim i zdravstvenim radnicima. Aman ljudi, da li će neko u ovoj državi ostati da radi, osim ovih narodnih poslanika ovde, koji samo na papiru rade, a ovde ih nema?
Neverovatno je koliko ne vodite računa o građanima Srbije, ne vodite računa o sopstvenim izjavama, sopstvenim obećanjima. Vi ste obećavali građanima Srbije nova radna mesta, kontrolu onih kriminalnih privatizacija da bi se eventualno ljudi vratili u ta preduzeća koja su na kriminalan način privatizovana.
Ništa od toga niste uradili. Hajde što od toga ništa iste uradili i da vam nekako oprostimo ili bar ne pominjemo, ali da idete dalje u uništavanje građana Srbije, to zaista ne možemo da dozvolimo.
Dakle, ovaj broj ljudi koji sada radi, ovi ljudi koji rade u trafikama...
Imate li vi šire porodice, imate li krug prijatelja, komšija, bivših kolega sa posla, da li vi uopšte znate ko radi u tim kioscima? Uglavnom, 90% tih ljudi su oni koji su dobili otkaze i koji jedini spas vide u tome da rade u tom nekom malom kiosku od devet kvadrata; plaćaju uz to i zauzeće javne površine opštinama po cenama koje uopšte nisu male. Naravno, njih opet utvrđuje Mlađan Dinkić preko Uprave prihoda i tu mogućnost ljudima pokušavate da uništite. Ja zaista ne znam kako ćete se vi pojaviti ako vas... Sreća vaša što ne govorite za ovom govornicom, pa vas ljudi ne prepoznaju, inače stvarno ne znam kako biste se usudili da ujutru kupite cigarete ili novine na kioscima.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, žao mi je što nema ovih logičara sa ove strane koji tako vešto znaju sve da objasne, ali evo u ovih preostalih nekoliko sekundi da vas pitam nešto.
Da li je za vas logično da ne prihvatite ovaj amandman kao i prethodni na član 45. koji je podnela gospođa Radeta, a da znate da u vašem mestu, u opštini u kojoj živite, u ulici, postoji STR "Sanja" ili STR "Žaca", nije važno, ima raznih naziva, i da ta osoba, vlasnik tog maloprodajnog objekta (govori se o maloprodaji) ide u magacin veleprodaje, dolazi u centar veleprodaje u svom gradu da uzme cigarete. Ima optimalnu količinu, manje ili više pušača dolazi i zna koje su to vrste cigareta, odnosno marke koje se prodaju i pođe sa pik-apom iz sela (to je još drastičniji primer, nije u urbanoj sredini), iz nekog sela koje je deset ili 20 km u brdu, ide u grad svojim pik-apom da uzme cigarete i ko zna šta još usput, šta sve može da stane, dakle, 20 bokseva cigareta, ili 50. Vi sada tog nekog terate da na vozilu gde je napisao ime svoje radnje - STR pa ne znam kako, stavi vidnu oznaku da unutra ima cigarete te i te vrste. Da li ima tu neke logike? Naravno da nema.
Sledeći put ćete da dođete i da kažete – za deterdžent koji vozi unutra, za razne druge konditorske proizvode, svuda treba da ima vidnu oznaku, i to nema nikakve logike, i onda ćete da kaznite ljude, a kasnije idu kaznene odredbe, jer to je apsolutno iživljavanje nad ljudima koji treba da prodaju u maloprodaji određeni broj, desetine bokseva cigareta da bi to imali u svom asortimanu.

Na član 54. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman sa ispravkom pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 54. Predloga zakona i on je dosta sličan amandmanu koji je imao gospodin Momir Marković na član 40, s tim što se u članu 54. radi o upisu u registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, a tamo se radilo o upisu trgovaca duvanom, fermentisanog duvana i duvanskim proizvodima.
Predloženim amandmanom predviđeno je da se u članu 54. reč "polugodišnje" zameni rečima "jednom godišnje".
Predviđeno je da onaj ko želi da se upiše u registar uvoznika duvana i duvanskih proizvoda treba da uplati pet miliona dinara i nudi mu se mogućnost u pet jednogodišnjih istih rata, što je nemoguće ako pročitate ovo, s obzirom na usklađivanje.
Sada ću vas podsetiti na nešto što se desilo kada smo usvajali Zakon o PIO. Tada je, naime, zakon predviđao da se usklađivanje visine penzija vrši jedanput godišnje i sa teškom mukom je ova skupština prihvatila, uz ucenu, amandman SPS-a da se to ipak vrši jedanput u pola godine.
Tada je ministar Lalović tvrdio da nema nikakve potrebe za tako čestim usklađivanjem, odnosno da je dovoljno jednom godišnje. Po ovom predlogu zakona moglo bi se pretpostaviti da dva ministra koja stoje iza ovih zakona uopšte nisu u istoj vladi.
Međutim, biće sigurno da ministar finansija ima mnogo bolje podatke o stopi inflacije u Srbiji, nego što to ima ministar za rad i zapošljavanje; kako rekosmo, teško je bilo prihvaćeno da se jedanput u pola godine usklađuju visine penzija sa troškovima života, čak se o tome izjašnjavao i MMF.
Jedna velika nelogičnost, na koju ću skrenuti pažnju, u ovom članu 54. jeste da imalac dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda može da plati naknadu iz stava 3. ovog člana u pet jednakih godišnjih rata.
Ako usklađujete jednom u pola godine, onda je logično da ste ovde predvideli da može da se plati u deset polugodišnjih rata ili treba da prihvatite amandman SRS-a da se usklađuje jednom godišnje.
Vidite o čemu se radi: ako je neko dobio dozvolu i upisan je u registar za uvoz duvana i proizvoda od duvana, odnosno fermentisanog duvana u martu mesecu, a usklađivanje se vrši u januaru i junu mesecu, od tog juna do sledećeg januara praktično to usklađivanje njega uopšte ne zanima, s obzirom da od januara počinje neko novo polugodišnje usklađivanje koje će tog koji je dobio dozvolu u martu praktično zanimati koliko je to usklađivanje.
Ako se izvrši usklađivanje, nemoguće je da se to plati u pet jednakih rata.
Nemoguće je, zato što onda usklađivanje gubi svrhu; ovo - pet rata treba da brišete, odnosno - jednakih rata, jer nema svrhe da se usklađivanje vrši ako se neće usklađivati sa troškovima života, a to sigurno, s obzirom na stopu inflacije koju imamo u državi, neće biti tako da se zadrži isti nivo kao što je bio.
Znači, ovaj amandman ne zalazi mnogo u suštinu, ali bi trebalo da ga prihvatite, jer niste predvideli drugu, bolju mogućnost da se ove uplate vrše u deset polugodišnjih rata. Hvala.

Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.