Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, videla sam da ste izvršili naknadnu intervenciju u članu 45. Taj član bi bio kompletan kada biste prihvatili ovo što je predložio gospodin Jovanović, a ostavili ovo što ste nama naknadno dali – to je da se u članu 45. doda novi stav 4.
Priču nastavljamo i dolazimo do člana 46. i ovoga o čemu je govorio kolega Arsić. Nedvosmisleno ste rekli, prvo, da je u uporednom pravu rok od 30 dana nešto što je već primenjeno za pokretanje postupka.
Ali, u konkretnom slučaju, kod sticanja ekstraprofita, kada se po dampinškim cenama sve do mere izjednačavanja prodaje određena vrsta robe, nesagledive posledice i štete mogu da se nanesu.
Ponovo ste sami potvrdili, sa mesta, kolegi Arsiću da se ne pokreće postupak do ne znam kog dana. Hipotetički, naročito moram da vas upozorim da u poljoprivrednom sektoru, koji je u primarnoj delatnosti 21 posto našeg bruto društvenog proizvoda, plus 20 posto prerađivačka industrija, to najviše može da se dešava i najčešći je slučaj ugrožavanja tog sektora privrede kod nas u zemlji.
To je ono, ne samo po srpskim radikalima nego su to zahtevi proizvođača, što najviše treba da se štiti od takve nelojalne konkurencije koja se stvara na tržištu, jer u celoj strukturi, vi to sami znate koliko poljoprivreda utiče na bruto društveni proizvod, koliko može da se nanese štete.
Ako kažete da ne prihvatate da se briše stav 4, kako sam predložila u ime SRS, u prevedenom smislu to može da znači ovo: da je neki od direktora u nekom društvenom preduzeću, kojih još ima, ovo malo što nije opljačkano, ili ranije, niko od njih nije snosio konsekvence, retki su ti, a da ne govorim o ministrima koji su se bavili raznoraznim zloupotrebama, da su oprali pare, da su izvršili pljačku državne, odnosno društvene imovine i sve i da se protiv njih pokrene krivični postupak i dokaže na sudu da su oni to uradili, da su opljačkali imovinu, oni će, po našem Krivičnom zakoniku, da snose sankcije.
Vi ovde kažete – ne, u slučaju da se naloži da se cena izjednači - ova dampinška, sa cenom koja je na tržištu, pojeo vuk magarca, ništa. Nemojte tako, gospodine ministre. Šteta je već naneta. Ne možemo uopšte da špekulišemo koji je to obim prodaje bio za pet, deset, 20 ili ne znam koliko dana. Taj neko je zaradio ekstraprofit.
Evo, sada vi povećavate cenu ulja, odnosno ne vi, ali očigledno je da će doći do povećanja cene ulja; onda kada je otišlo na 78, pa na 82 dinara, niko nije, naročito penzioneri, i to u vreme priprema za zimnicu, mogao da razume da se to desilo.
Sada neko po dampinškim cenama prodaje ulje, ili bilo šta drugo, uopšte nije važno, neki poljoprivredni proizvod: paradajz, krompir; on je to činio nekih 20-30 dana i vi posle toga kažete – ništa, na njega će se primeniti ovaj član, a da ne izbrišete stav 4.
Vi ste stavili da se u slučaju iz stava 3. ovog člana odluka o uvođenju antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine ne primenjuje na robu lica koje je prihvatilo obavezu povećanja cene. Ovde je ključno pitanje kada je taj neko prihvatio obavezu. Vi ste malopre rekli kolegi Arsiću da može mnogo vremena da prođe dok se pokrene postupak, mi smo stavili rok od osam dana, pa da se sa tim kasni, pa da on to nije uradio, pa ima onaj rok žalbe, sve znate. Onda je on ostvario ogroman profit. Zato je najlogičnije da prihvatite ovaj amandman. Dala sam obrazloženje u samo jednoj rečenici – kada se pokrene postupak već je nastala šteta i nemoguće je da taj neko ne snosi dalje sankcije.
Vi vidite u kakvoj je situaciji celokupna naša privreda i koje mogućnosti imamo da proizvedemo, a čega uopšte nema, gde ovi koji prodaju robu kao monopolisti na našem tržištu zgrću ogroman kapital. Kada ćemo mi biti, kao država, u stanju da prodajemo naše proizvedene televizore, frižidere i ostalu belu tehniku i drugu robu široke potrošnje? Ono što imamo je mnogo kvalitetnije od raznoraznih nisko kategorisanih proizvoda koji se uvoze na naše tržište, pre svega mislim na hranu, jer je, uz nemaštinu i bedu koja je zavladala, ipak kvalitet hrane kod nas na mnogo višem nivou. U to morate da budete sigurni. Zaista je tako i to svi znaju.
Onda bismo morali da zaštitimo te proizvođače i tržište, a da oni koji su se debelo omastili i dobili silan novac, zbog toga što su se u jednom trenutku drznuli da prodaju po dampinškim cenama robu, za to snose odgovornost. Ovako ih ceo član, sa stavom 4, amnestira; oni su zaradili, šta ih briga, opet će da uđu u neke nove aranžmane, uvek će da pronađu način da se ukalkulišu i do ovih, ne sada kvota, nego do količina koje su, navodno, do mere zaštite naše proizvodnje.
Uvek isti zarađuju, a građani snose štetu, odnosno krajnji potrošač. Mislim da to nije u redu i da zbog toga ova intervencija u članu 45. stav 4. koju ste dodali... Ako već idete u tom pravcu, onda prihvatite i ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Hvala.
