Samo trenutak, da li još neko želi reč iz poslaničke grupe SRS? (Ne.)
Ministar je ovlašćen, očito, da prihvata amandmane.
Prvo se javio gospodin Rafailović, pa onda narodni poslanik Vlaović.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, pored sveg poštovanja prema kolegi koji je imao najbolju nameru u vezi sa amandmanom, moram da izrazim čuđenje, vezano za dešavanja na Odboru za poljoprivredu, jer ne znam kada se to desilo, pošto znam da se to nikada nije desilo. Ja sam od 2001. godine član Odbora za poljoprivredu i znam da nikada nijednom poslaniku članu Odbora nijedan materijal nije oduzet, bilo pozicionom, bilo opozicionom. Ono što je bitno i što se dešavalo, dobijali smo materijale sa kojima nismo bili zadovoljni i ja ne bih sada pominjao koje, pa smo tražili dopune i tako dalje.
Što se tiče štete, molim vas, kolega, ja vas uvek pažljivo saslušam, pa to očekujem i od vas, koji se bavi poljoprivredom i koji je čist seljak, najveća šteta koju smo preživeli je bila u vreme inflacije, tada smo propadali i mi i kombinati. Nemojte zaboraviti da je neko ko je uzeo robu za 1.000 maraka, za čekove, plaćao to sa 30 maraka, a onda su ova i prethodna vlada morale da vade kestenje iz vatre.
Sve ovo vezano za Odbor za poljoprivredu apsolutno nikada se nije desilo od 2001. godine do današnjeg dana. To bi moralo da se zna, i ako se zna ja bih molio predsednika da to ispita, jer sigurno to nije bilo. U redu je kritikovati i opozicija treba da kritikuje, ja uvek branim pravo opozicije da iznese svoj stav i da kritikuje, jer to je osnovno i elementarno pravo, ali nije u redu pričati nešto što nije bilo.

Molim vas, replika, narodni poslanik gospodin Veroljub Arsić će pojasniti o čemu je reč. Naravno, ako bi to bilo u ovom sazivu da bi bilo preispitano, ali to nije pitanje pozicije ili opozicije, već pitanje skupštinskih odbora.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Ja sam lepo rekao da je to bilo prema poslanicima opozicije; gospodine, vi ste nekako uvek bili u vlasti, pa vama izgleda nije jasno šta znači opozicioni poslanik. Srpska radikalna stranka tada nije imala članove odbora, a samo po jedan član odbora je bio iz SPS-a, pa proverite kod njih da li se to desilo ili nije.
Zarad istine mogu da vam kažem da su se i u ovom sazivu dešavale štetne posledice na samim odborima i stvari koje ne treba da budu na odborima. Recimo, kada je raspravljano o postupcima Narodne banke Srbije u vezi sa zatvaranjem određenih osiguravajućih društava neko se usudio da stavi na tu dokumentaciju oznaku "službena tajna", "državna tajna" ili "strogo poverljivo", ne sećam se ni ja više. Dokumentacija je bila dostupna samo članovima Odbora. U redu, članovi su Odbora, ali ko je taj koji je mogao da zabrani ostalim narodnim poslanicima da učestvuju u radu tog odbora?
Sednica je bila zatvorena za javnost, što znači za novinare, a ne za narodne poslanike. Proverite taj podatak. Za taj sam siguran da je tačan. I ovaj drugi je tačan, odnosno prvi.

Nije taj smer, ja ću proveriti. Nema potrebe da raspravljamo o tome šta su radili odbori u nekom periodu. Gospodin Arsić je pojasnio na šta se šta odnosi, a ko je bio pozicija, a ko opozicija, ne mogu da popamtim sve. Izvolite, gospodine Vlaoviću, po amandmanu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine i građana Srbije, poslanici znaju, moram da kažem. Član sam Odbora za poljoprivredu. Na svakoj sednici Odbora za poljoprivredu sam bio. Nikad niko nije uzeo nikome materijal i prevrtao po tašnama.
Nešto drugo: sa ove govornice je rečeno da je od 2000. godine krenuo sunovrat Srbije. Nije, gospodo. Sunovrat Srbije je krenuo 1945, kada je počela priča - radi koliko možeš, uzmi koliko ti treba, kada su domaćinima čišćeni tavani i čupani brkovi, kada su ostajali bez ičega. U to vreme je Jugoslavija bila peta-šesta zemlja u Evropi; 2000. godine smo je nasledili da je pretposlednja ili poslednja. Ako je 50 godina trebalo da se ona ruši, puno treba i da se dogradi. Koliko god hoćete da se protivite, morate se složiti sa činjenicom da je lakše upropastiti nego stvoriti.
To upoređenje u pričama šta ćemo mi u Evropi, evropska privreda je jača, mi nemamo nikakve šanse – u mnogim segmentima imamo šanse. Čak je neku stvar dobro rekao još Fočić Mehmed-aga: "Ne može se zadobiti carstvo na divanu sve lulu pušeći". Mi moramo iz temelja menjati neke stvari, rad, red, disciplinu, odgovornost. More stvari u ovoj zemlji se mora promeniti. Možemo u Evropu, mogli smo to, dokazali smo svetu i Vlada Vojislava Koštunice će dokazati da to može.

Pošto više nijedna poslanička grupa nema po ovom amandmanu, prelazimo na sledeći.
Na član 59. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, gospodine predsedniče, vi nećete da zamerite što ću ja malo da upotpunim ono što je gospodin Mika Vlaović malopre rekao. Ima puno tačnih stvari, samo ste zaboravili Mićuna da je jahao popa. To je ta 1945.
Pričamo o tendencijama i tokovima propadanja srpske poljoprivrede. O tome ste vi pričali. U to vreme Mićunović je jahao popove. To je opštepoznata činjenica. Neki čupali brkove, neki jahali popove, bitno da su bili svi na istom putu da se uništi srpsko selo, počevši od onog momenta kada su uništavali i porodične zadruge i od seljaka bogataša pravili industrijskog radnika, zavisnika od vlasti itd. To nije tema ovoga.

Gospodine Krasiću, potpuno prihvatam ovu digresiju i vratiću vam vreme kao starac Fočo od 50 ljeta.

Pre nego što krenem sa ovim članom 59, ja bih samo zamolio da obratite pažnju na član 53. stav 5. Zašto da obratite pažnju? Ako postoji mogućnost da intervenišete nekim amandmanom, bilo bi dobro, iz prostog razloga što ovde uvodite princip retroaktivnosti, a složićete se da je to zabranjeno.
(Milan Parivodić, sa mesta: Osim u izuzetnim slučajevima, pojedine odredbe zakona... ustavna odredba.)
Slažem se oko ustavne odredbe, ali samo da vam skrenem pažnju da to ne može da se primeni na situaciju koja je propisana stavom 5. člana 53. Vi ovde već na jedno konačno stanje, roba je ušla, uvezena je, posle 90 dana stvarate neku obavezu za koju čovek da je znao ne bi uvezao robu. Pretpostavljam da me shvatate o čemu se radi.
Što se mene tiče, ne morate ništa da radite sa ovim članom, ali ovo je klasičan primer retroaktivnosti. Primer nedozvoljene retroaktivnosti. Ako insistirate na ovome, nemate pravnu sigurnost, nemate sigurnost u prometu robe i usluga. To je ono blagonaklono, ako ste voljni da obratite pažnju.
Član 59. odnosi se na količinska ograničenja i prema ovome ovde odnosi se pre svega na uvoz. Vi ste ovde kao parametar na osnovu koga zaključujete da je došlo vreme da se uvede to količinsko ograničenje uzeli trogodišnji promet te robe, pre početka vremena kada ste konstatovali prekomerni uvoz određene robe. Deluje malo komplikovano, ali svodi se na to.
Mi amandmanom tražimo da se ovo trogodišnji zameni sa petogodišnji. Neko će da kaže – to je beznačajna razlika, šta to sada znači. Mi kažemo da ipak petogodišnji period daje objektivniju sliku o tržišnim kretanjima i o stanju prometa određene robe na našem tržištu. Složićete se, recimo, ako uzmemo ovih pet godina od 2000. godine, vi imate jednu kompletniju sliku o stanju na tržištu prometa određenom robom, nego da se vratite samo tri godine unazad. Ako se vratite tri godine unazad videćete... A moram da vas podsetim, verovatno vam je poznato, kada je donet u ovoj Narodnoj skupštini Zakon o Narodnoj banci Srbije, ja mislim da u prvom članu stav 2. tog zakona stoji da je Narodna banka odgovorna za stabilnost cena.
Hoću da kažem da je monetarna politika i te kako uticala na tržišna kretanja, definiše tržišna kretanja, definiše u krajnjem slučaju i ponudu i potražnju na tržištu, definiše i uvoz i izvoz.
Ako gledate samo taj trogodišnji period, vi ćete dobiti potpuno drugačiju sliku o stanju, odnosno o ponudi i potražnji nekih vrsta robe na našem tržištu.
Ako uzmete petogodišnji period, verovatno ćete videti drugačije podatke. Radi objektivnijeg sagledavanja stanja na tržištu, pošto vas ono rukovodi da li ćete uvoditi ova količinska ograničenja kada je u pitanju uvoz određene robe, mnogo bolja slika se dobija ako uzmete petogodišnji period, jer u roku od pet godina dešavaju se mnoge stvari ne samo sa gledišta monetarne politike, finansijskog tržišta, nego i onog uticaja koji budžet i javna potrošnja imaju na kretanje na našem tržištu. U jednom periodu, znate i sami, budžet može biti, kako oni kažu, stabilizacioni, u jednom trenutku razvojni, a sve to utiče na kretanje na našem tržištu.
Mislimo da ako u petogodišnjem periodu dođete do podataka o godišnjem prometu robe, imate daleko kvalitetniju i daleko bolju sliku o onome što se dešava na našem tržištu. Znači, ništa neće biti strašno ako ne usvojite amandman, ali budite sigurni da će biti objektivnija slika ako uzmete ovaj duži period za sagledavanje.